• Свети архијерејски сабор СПЦ окончан је у Београду апелом за спас српског народа у Србији и на Космету од насиља, али и од напада на Цркву и њеног поглавара

Пише: Марко Лопушина

       Током овогодишњег заседања Сабора, одржаном у Храму Светог Саве у Београду, од 14. до 20. маја, присуствовали су патријарх Порфирије, архијереји Православне Охридске Архиепископије, као и сви викарни архијереји. Свети архијерејски сабор СПЦ протекло је у атмосфери опште туге и затечености нашег друштва убиствима деце и младих људи у Београду и Младеновцу. Патријарх и свештеници СПЦ служили су опело страдалима. Тим поводом Сабор је упутио изразе саучешћа родитељима пострадале деце и њиховим сродницима и пријатељима.

• Молимо се Богу мира и чистоте да упокоји душе пострадалих, али и да у нашем друштву престане промоција разврата и насиља која душе наше деце претвара у погодно тле за развој сваког зла – речено је на Сабору.

        Највише црквено тело за седам дана рада разматрало је горуће проблеме српског народа и Српске православне цркве. међу којима је највише пажње било посвећено насиљу албанских националиста и терориста на Косову и Метохији. Црква је, као и много пута до сада, осудила нарочито терористичке оружане нападе на поједине Србе, укључујући и децу, као и прављење тајних спискова на основу којих се хапсе и притварају Срби, чак и бивши припадници косовске полиције.

• Незаконито се врши експропријација земље у поседу Срба, са циљем да се изврши додатни притисак на њих и да они буду принуђени да се исељавају. Сабор тражи да се починиоци тих недела приведу правди, а сви угрожени заштите. Најбољи доказ за то јесу најновији агресивни потези приштинских власти, усмерени против српске заједнице и наше свете Цркве, који су проузроковали најнижи могући ниво односа од 1999. године, као и то да се доносе одлуке које дубоко деле грађане на Косову и Метохији, изазивају међуетничку напетост и регионалну нестабилност која, дугорочно, вишеструко отежава живот нашег народа и наше Цркве. Види да је циљ косовских институција стварање етнички албанског Косова у коме слободног и нормалног живота за Србе тешко може да буде.

       Сабор је закључио да се Српска православна црква налази на Космету у посебно тешкој ситуацији. Највиши албански званичници не прихватају ни косовским законом потврђено стварно и званично име српске цркве. Тренутно, многи манастири, цркве СПЦ и породице нису економски одрживи и могу да опстану једино уз помоћ српске цркве, као и путем донација.

• СПЦ апелује како на Албанце, тако и на Србе да тешкоће које имају решавају у духу толеранције и међусобног поштовања, тим пре што је Божја воља била да оба народа деле исти животни простор Косова и Метохије, а посебно на Албанце оних подручја у којима они чине већину, да учине све како би се остварила максимална међусобна толеранција и међусобно поштовање у циљу што нормалнијег и бољег живота за сваког грађанина Косова и Метохије – речено је на Сабору СПЦ. 

       Са завршеног заседања Светог Архијерејског Сабора СПЦ упућен је апел међународним инстанцама да заштите светиње, народ и имовину православних Срба на Косову и Метохији.

        Архијереји и патријарх СПЦ дискутовали су о тражењу коначног решавања канонског статуса архијереја Православне Охридске Архиепископије у светлу успостављању литургијског јединства и додели Томоса о аутокефалији – Македонској православној цркви – Охридској Архиепископији. Одлучено је да јерархији ове аутономне Цркве добију отпуст из СПЦ у складу са свештеним канонима и Уставима наше две помесне Цркве.

       Разматране су и последице неканонског деловања Румунске православне цркве на канонским територијама епархија тимочке и браничевске, али и стање наше Цркве у окружењу и свету. Познато је да Румунска православна црква неканонски делује и у земљама Бенелуксе, где је велика концентрација Срба из Источне Србије и верника СПЦ.              

             Такође, говорено је о епархијама СПЦ у српској дијаспори, односно у иностранству. Интересантно да је од 40 епархија, данас већина на простору страних држава и да СПЦ у њима добро функционише  испасава српски народ од асимилације и нестанка.

• Посебна пажња је посвећена извештајима о архипастирском раду архијерејâ у дијаспори, као и приликама у епархијама СПЦ у Сједињеним америчким државама и завршетку процеса инкорпорирања тамошњих епархијских и манастирских корпорација. Сабор је разматрао могућности унапређења духовног живота и организације наше Цркве у иностранству – наглашено је на Сабору СПЦ.

       Патријарх и архијереји су разговарали и о страдања Украјинске православне цркве од стране актуелних власти у Кијеву, одузимање њене имовине, храмова и манастира, расељавање монаха, прогон појединих архијереја и лишавање њених припадника основних људских права и слобода гарантованих међународним конвенцијама. Сабор СПЦ је поново стао у заштиту обесправљене и прогоњене једноверне браће апелујући на релевантне међународне институције да спрече ову неправду.

       Српска православна црква је разматрала стање у просвети и веронауци, активности добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби. Осврнула се кратко и на нападе појединаца на поглавара СПЦ, који су последица покушаја политизације Цркве.

     Патријарх Порфирије и архијереји су током заседања Сабора учинили три посете – Александру Вучићу, престолонаследнику Александру Карађорђевићу и Арно Гујону, в.д. директору Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. У разговорима је наглашено да је јединство народа, поготову у временима великих искушења, стуб очувања државе и националних интереса и да Црква има изузетну улогу у очувању тог јединства.

       Већина архијереја је присуствовала састанку са шефом српске државе, изузев Григорија, епископа диселдорфског и целе Немачке, западноамеричког владике Максима, митрополита дабробосанског Хризостома, епскопа бањалучког Јефрема и епископа будимљанско-никшићког Методија.