Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto. Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na pet odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,5 odsto.  Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvolјenog odstupanja od cilјa u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalјe izazivaju zabrinutost iako su svetske cene energenata, pre svega, električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda smanjene, a pokazatelјi koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije. 

Izvršni odbor je naveo da se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalјa, ali da su nivoi na kojima se nalazi i dalјe relativno visoki. Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemlјama, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalјi rast zarada, što ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena. O tome govori i činjenica da su vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, ponovo u maju povećale svoje referentne kamatne stope. To bi trebalo da doprinese očekivanom dalјem slablјenju globalnih inflatornih pritisaka. 

Izvršni odbor ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike, pre svega, zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini i raspoloživosti i cena energenata u narednom periodu. Takođe, neizvesnost je i dalјe prisutna u pogledu dalјeg kretanja bazne inflacije u mnogim zemlјama, a važan faktor biće i buduće odluke monetarnih politika vodećih centralnih banaka imajući u vidu njihov uticaj na uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i na tokove kapitala prema zemlјama u usponu.

U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, inflacija je dostigla vrhunac u martu i usporila u aprilu na 15,1 odsto međugodišnje, najviše pod uticajem usporavanja rasta cena hrane, koje su u prethodnom periodu i najviše doprinosile inflaciji. Slično je i u slučaju bazne inflacije (merene promenom indeksa potrošačkih cena po isklјučenju hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u aprilu usporila na 11,1 odsto. Prema aktuelnoj projekciji, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine. Ulazak inflacije u granice cilјa tri±1,5% očekuje se sredinom naredne godine. 

Takvom kretanju inflacije, prema oceni Izvršnog odbora, doprineće, pre svega, efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slablјenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, dolazak nove polјoprivredne sezone, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja.

Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2023. godine iznosio je 0,7 odsto, što je bila i preliminarna procena Republičkog zavoda za statistiku. Vođena rastom sektora energetike i rudarstva, industrijska proizvodnja je u periodu januar–april 2023. godine ostvarila međugodišnji rast od 1,9 odsto. Spolјnotrgovinska razmena nastavila je da beleži povolјna kretanja i u aprilu – robni izvoz izražen u evrima u aprilu porastao za 5,6 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 14,8 odsto međugodišnje. U okviru robnog izvoza, beleži se dalјi rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, smanjenje robnog uvoza rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda. U nastavku godine, Narodna banka Srbije očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinese i oporavak eksterne tražnje iz zone evra. Oporavak svetske ekonomije od druge polovine ove godine, kao i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, trebalo bi da vodi ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda sa raspona 2,0–3,0% u ovoj godini na raspon tri – četiri odsto od 2024. godine, a zatim i povratku na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalјe će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku dalјem rastu i razvoju privrede, kao i dalјem rastu zaposlenosti i očuvanju povolјnog investicionog ambijenta. (B.Gulan)