Procenjuje se da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti smanjena na oko osam odsto, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Ona je otvarajući „Finticipate” forum kazala da se očekuje da će inflacija do kraja ovog meseca biti smanjena na 14 odsto, navodeći da je ona u maju bila 14,8 odsto. 

„Povratak u granice cilјa od tri odsto, plus minus 1,5 odsto , očekuje se sredinom 2024. i uverena sam da ćemo taj cilј postići”, naglasila je guvernerka centralne banke Srbije.

Prema njenim rečima NBS radi konstantno na stvaranju stabilnog poslovnog i investicionog okruženja, kao i potrošačkog poverenja i u uslovima globalne neizvesnost svojim odlukama nije unosila neizvesnost u živote građana i privrede Srbije

„U uslovima pandemije, energetske krize, rata u Ukrajini nećete naići ni na jednu ishitrenu odluku NBS-a”, kazala je Tabakovićeva, javljaTanjug. 

Jorgovanka Tabaković, guverner, NBS

Kao jedan od primera, guvernerka je navela i to da centralna banka ni na inflaciju nije reagovala naglim povećavanjem kamatnih stopa, već je to rađeno postepeno.

Ona je naglasila i da će NBS i ubuduće ostati posvećena očuvanju relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kao okosnice sveukupne makroekonomske stabilnosti.

„Stabilnost kursa je važno sidro sveukupne monetarne i finansijske stabilnosti u zemlјi i u značajnoj meri doprinosi stvaranju povolјnog i izvesnog okruženja za sve privredne subjekte koji kod nas posluju i za sve naše građane. Visoke devizne rezerve su bitan faktor povećanja otpornosti zemlјe na sve potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja” , dodala je je Tabakovićeva.

Rekordno visok nivo rezervi

Ona je navela i podatak da je od 2017, NBS kupila ukupno preko 6,5 milijardi evra u neto iznosu i time doprinela rastu deviznih rezervi Srbije na rekordno visok nivo od 22,1 mlijardi evra krajem maja.

Prema rečima guvernerke, NBS veliku pažnju posvećuje i inovacijama i digitalizaciji finansijskih usluga.  „Na kraju prvog tromesečja ove godine ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva imalo je blizu 3,8 miliona korisnika, što predstavlјa rast od 6,06 odsto u odnosu na isti period 2022. Kada je reč o mobilnom bankarstvu, u istom periodu ovu uslugu imalo je oko 3,5 miliona korisnika, a to je za 11,66 odsto više”, precizirala je Tabakovićeva.

Navela je i da je u prvom tromesečju 2023. broj dinarskih transakcija putem kojih su građani kupovali preko internet sajtova bio 8,7 miliona i za 25,76 odsto je viši nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost tih transakcija bila za 38,11 odsto viša. „Transakcije u kojima su građani kupovali preko internet sajtova u evrima u odnosu na pre godinu dana porasle su sa 1,6 na dva miliona i iznose 29,96 odsto, dok je njihova vrednost veća za 36,49 odsto i iznosi 96 miliona, a bila je 70,4 miliona evra”, kazala je Tabakovićeva.

Guvernerka centralne banke je navela i podatak da na tržižištu Srbije posluje 20 banaka, 11 platnih institucija, pet institucija elektronskog novca, dva pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama, 16 davalaca finansijskog lizinga, četiri društva za upravlјanje dobrovolјnim penzijskim fondovima, sedam dobrovolјnih penzijskih fondova, kao i 16 akcionarskih društava za osiguranje, četiri akcionarska društva za reosiguranje.

Po njenim rečima, u Srbiji 10 banaka već koristi veštačku inteligenciju, dok pet banaka to planira, a šest banaka uz postojeću primenu planira i da unapredi primenu veštačke inteligencije u svojim poslovnim procesima.

Tabakovićeva je podsetila i da je NBS u skladu sa osnovnim cilјem, a to je očuvanje cenovne stabilnosti i razvila model koji omogućava praćenje inflacije u realnom vremenu i on je baziran na automatskom prikuplјanju cena sa internet prodavnica i centralnoj banci daje uvid i pre zvaničnog objavlјivanja, u kom pravcu se kreće inflacija.

Vrhunac inflacije iza nas, predah od povećanja rate na kredite

Vrhunac inflacije je iza nas, a rate dinarskih kredita u narednom periodu neće rasti ako se nastave ovakvi ekonomski trendovi, rečeno je u Narodnoj banci Srbije. Predviđaju da će zahvaljujući stabilizaciji cena energenata i hrane, inflacija do kraja godine iznositi 8 odsto, a godišnji privredni rast 2 do 3 odsto. Kao najveći doprinos tome ističu rast izvoza i direktnih stranih investicija. Najteskobnija, ujedno i najdosadnija reč u svetskoj ekonomiji protekle tri godine je inflacija. U zemlji koja je iskusila njenu hiper varijantu, svaka vest o obuzdavanju rasta cena – prati se sa posebnom pažnjom.

Željko Jović, viceguverner kaže da je međugodišnja inflacija u Srbiji u aprilu smanjena na 15,1 odsto što je u skladu sa očekivanjima.

“I bazna inflacija beleži usporavanje na nivo od 11,1 odsto. Očekujemo nastavak smanjenja do kraja godine, da bi na kraju godine imali negde prepolovljeni iznos visine inflacije u odnosu na onu koja je zabeležena u prvom tromesečju ove godine, što znači neki nivo od 8 posto“, istakao je Jović.

Narodna banka je u maju prekinula višemesečni niz povećanja referentne kamatne stope. Ostaje 6 odsto što za korisnike dinarskih kredita koji su mahom gotovinski – znači predah od povećanja rate.

Stroga monetarna politika uzela je danak u vidu manje kreditne aktivnosti, ali državni bankari napominju da je važno da smo zadržali predvidivost poslovanja za investitore. “Mi smo u prva četiri meseca nekih 60 ili 70 posto bolji nego što smo bili u prva četiri meseca prošle godine. Ono što je takođe primetno, a na to ukazuju visoki iznosi naplaćeniog poreza na dobit, deluje da je privreda jako profitabilno poslovala prošle godine i to je veliki izvor investicija. To je možda čak i višestruko veći izvor investicija nego što je kreditna aktivnost“, rekao je Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za statistiku.Iako je tražnja za kreditima manja, bankarski sektor je stabilan o čemu svedoči rekordno nizak nivo problematičnih kredita, kažu u NBS. Naglašavaju i smanjen deficit tekućeg računa. Kada se podvuče crta posle svih uplata i isplata na računu države, u minusu smo 112 miliona evra, u prvom tromesečju. U istom periodu prošle godine minus je iznosio milijardu i po. Samo na uvoz energenata trošili smo 370 miliona evra više nego ove godine. “Oporavlja se i izvoz energenata, tako da smo i po tom osnovu imali veći priliv od 260 miliona evra. Izvoz prerađivačke industrije povećan je za 12 posto međugodišnje, dok je izvoz usluga povećan za čak 35 posto“, rekao je Savo Jakovljević, direktor sektora za statistiku NBS. Očekuje se i pad cena hrane, pod uslovom da poljoprivredna sezona bude makar – prosečna. (B.G.)