Jedanaest godina rada guvernera Jorgovanke Tabaković – stabilnost, sigurnost i inovacije kao zajednički interes svih tržišnih učesnika

Tokom prethodnih 11 godina Srbija je prešla put od zemlje koju je odlikovala monetarna i finansijska nestabilnost i neizvesnost, do zemlje koja ima inflaciju uporedivu sa ostalim zemljama, stabilnu valutu, rekordan nivo deviznih rezervi, stabilan finansijski sistem, uređene javne finansije, stabilan rast investicija, snažan rast izvoza i održivu spoljnu poziciju. 

„Čitav život je podnošenje računa. I priča o onome šta smo uradili. Najslikovitije uvek govore rezultati. Ali oni ne govore sami o sebi ako mi o njima ćutimo. U Srbiji je stabilnost postala nova realnost. U Srbiji više niko ne mora sa strepnjom da gleda u kursnu listu. Poverenje koje nam je nužno i koje obavezuje, zaslužuje se jedino ako imate rezultate koje osećaju građani i privreda. 

I tu nema strategija i taktiziranja. Razmišljati i reagovati pravovremeno, ići događajima u susret, biti odlučan u sprovođenju mera, i po cenu početnog nerazumevanja i zameranja pojedinim interesnim grupama – sve je to bilo neophodno da bi Narodna banka Srbije bila uspešna. Za mene je stabilnost oduvek bila ta tačka u kojoj se spajaju interesi poverilaca i dužnika, investitora i štediša, države i građana, uvoznika i izvoznika. To je ona tačka jednakosti, u kojoj niko nije favorizovan. Zato nudim na uvid rezultate koji svedoče o mogućnosti popravljanja sistema koji svoju svrhu dokazuje samo ako radimo u korist svih“, poručuje guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. 

• Adekvatnom monetarnom politikom inflaciju smo za godinu dana snizili za 10 p.p. – sa nivoa od 12,2 odsto krajem 2012. godine na 2,2 odsto krajem 2013. godine. Smanjenje pritisaka usledilo je kao rezultat restriktivnih mera monetarne politike preduzetih u periodu jun 2012 – februar 2013. godine, pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda (na domaćem i svetskom tržištu), niske domaće tražnje i usidravanja inflacionih očekivanja. Ukupan efekat pojačan je suzbijanjem prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara kao i uspostavljenom punom koordinacijom sa fiskalnom politikom. Nakon spuštanja, inflacija je u kontinuitetu čuvana na niskom nivou do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka.

• Ciklus relaksacije monetarne politike započeli smo u maju 2013. godine, nakon što smo suzbili inflatorne pritiske. Smanjenje referentne kamatne stope počeli smo sa nivoa od 11,75 odsto, spuštajući je na nivo od 9,5 odsto na kraju 2013. godine. U narednim godinama nastavili smo da je smanjujemo do nivoa od jedan odsto krajem 2020. godine, gde je i zadržana sve do aprila 2022. godine. 

Kurs, evro i pozicija zemlje

Zahvaljujući poboljšanju makroekonomske pozicije zemlje i povoljnijim izgledima za naredni period, u novembru 2016. godine, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, doneli smo odluku o smanjenju cilja za inflaciju sa četiri na tri odsto počev od 2017. godine, uz nepromenjeno dozvoljeno odstupanje od cilja od ±1,5 p.p. Definisanjem cilja na nižem nivou pokazali smo odlučnost da, zajedno s Vladom Republike Srbije inflaciju, u srednjem roku, očuvamo na niskom i stabilnom nivou. To je dodatno doprinelo usidrenosti dugoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, predvidivosti poslovnog i investicionog okruženja, padu dugoročnih dinarskih kamatnih stopa, kao i većoj upotrebi dinara u finansijskim transakcijama.

• Promenjen je pristup sprovođenju politike deviznog kursa dinara prema evru. Umesto puštanja značajnijih oscilacija, koje su vodile jačanju inflatornih pritisaka, neizvesnosti  poslovanja, visokim kursnim razlikama u domaćoj privredi i porastu problematičnih kredita, a što je bila karakteristika domaćeg tržišta pre avgusta 2012. godine, od tada pa do danas jedna od osnovnih karakteristika Narodne banke Srbije ostaje relativna stabilnost deviznog kursa. 

Dinar je tokom poslednjih 11 godina nominalno ojačao za 1,2 odsto prema evru. Istovremeno, Narodna banka sve vreme vodi računa da devizne rezerve u vremenima pojačanih deprecijacijskih pritisaka pažljivo koristi – investira u stabilnost kursa, a da u ambijentu preovlađujućih pritisaka ka jačanju dinara – devizne rezerve uvećava, gradeći tako dodatni sloj sigurnosti za domaći finansijski sistem. Od 6. avgusta 2012. godine do danas, Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu neto kupila 6,6 milijardi evra i time, kao najznačajniji pojedinačni faktor, doprinela da u navedenom periodu devizne rezerve zemlje budu više nego udvostručene i da krajem jula 2023. godine premaše 23 milijarde evra. To je za 13 milijardi evra (gotovo 130 odsto) više nego krajem jula 2012. godine (kada su iznosile 10,1 milijardu evra), dok smo neto devizne rezerve u istom periodu više nego utrostručili (povećali za 242 odsto) – sa 5,5 milijardi evra na 18,9 milijardi evra). 

• Rast deviznih rezervi praćen je i jačanjem njihove strukture – značajno smo povećali količinu, vrednost i učešće zlata. Od avgusta 2012. godine do danas, zlato je količinski uvećano preko 2,5 puta (sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 38,5 tona), kupovinom na međunarodnom tržištu (tokom 2019. i 2020. ukupno 12 tona), ali i iz domaće proizvodnje, pri čemu je sve zlato najvišeg kvaliteta i čistoće (preko 99,5 odsto). Učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2 odsto na oko 10 odsto, a njegova vrednost povećana je tri i po puta (sa 0,6 milijardi na 2,2 milijarde evra). Od jula 2021. godine, nakon što smo iz inostranstva uvezli 13 tona zlata ( jednu tonu ostalu iz sukcesije i 12 tona kupljenih u inostranstvu), sve zlatne rezerve nalaze se u Srbiji, u trezorima Narodne banke Srbije.

Kreditni rejting Srbije povećan je za dva nivoa uprkos krizama iz međunarodnog okruženja, na korak do investicionog.

• Adekvatnom monetarnom politikom inflaciju smo za godinu dana snizili za 10 p.p. – sa nivoa od 12,2 odsto krajem 2012. godine na 2,2 odsto krajem 2013. godine. Smanjenje pritisaka usledilo je kao rezultat restriktivnih mera monetarne politike preduzetih u periodu jun 2012 – februar 2013. godine, pada cena primarnih polјoprivrednih proizvoda (na domaćem i svetskom tržištu), niske domaće tražnje i usidravanja inflacionih očekivanja. Ukupan efekat pojačan je suzbijanjem prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara kao i uspostavlјenom punom koordinacijom sa fiskalnom politikom. Nakon spuštanja, inflacija je u kontinuitetu čuvana na niskom nivou do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka.

Definisan san cilj

Ciklus relaksacije monetarne politike započeli smo u maju 2013. godine, nakon što smo suzbili inflatorne pritiske. Smanjenje referentne kamatne stope počeli smo sa nivoa od 11,75 odsto spuštajući je na nivo od 9,5 odsto na kraju 2013. godine. U narednim godinama nastavili smo da je smanjujemo do nivoa od jedan odsto  krajem 2020. godine, gde je i zadržana sve do aprila 2022. godine. 

• Zahvalјujući pobolјšanju makroekonomske pozicije zemlјe i povolјnijim izgledima za naredni period, u novembru 2016. godine, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, doneli smo odluku o smanjenju cilјa za inflaciju sa četiri na tri odsto počev od 2017. godine, uz nepromenjeno dozvolјeno odstupanje od cilјa od ±1,5 p.p. Definisanjem cilјa na nižem nivou pokazali smo odlučnost da, zajedno s Vladom Republike Srbije inflaciju, u srednjem roku, očuvamo na niskom i stabilnom nivou. To je dodatno doprinelo usidrenosti dugoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, predvidivosti poslovnog i investicionog okruženja, padu dugoročnih dinarskih kamatnih stopa, kao i većoj upotrebi dinara u finansijskim transakcijama.

• Promenjen je pristup sprovođenju politike deviznog kursa dinara prema evru. Umesto puštanja značajnijih oscilacija, koje su vodile jačanju inflatornih pritisaka, neizvesnosti  poslovanja, visokim kursnim razlikama u domaćoj privredi i porastu problematičnih kredita, a što je bila karakteristika domaćeg tržišta pre avgusta 2012. godine, od tada pa do danas jedna od osnovnih karakteristika Narodne banke Srbije ostaje relativna stabilnost deviznog kursa. 
• Kreditni rejting Srbije povećan je za dva nivoa uprkos krizama iz međunarodnog okruženja, na korak do investicionog.

Samo u poslednje tri i po godine koje su obeležene globalnim šokovima, u Srbiju je usmereno 13,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega je više od polovine investirano u razmenljive sektore. Za naše građane to znači i otvaranje novih radnih mesta, redovno primanje plata, punjenje budžeta naše zemlje, a time i stabilno i nesmetano funkcionisanje školstva, zdravstva, zaštite bezbednosti i svega onog što su nadležnosti države.

U svom poslednjem izveštaju iz juna 2023. godine Međunarodni monetarni fond je ocenio da je Srbija tokom poslednje decenije, uprkos spolјnim šokovima, postigla impresivne ekonomske rezultate koji odražavaju njenu snažnu ekonomsku politiku. Takva politika je podržavala snažan rast, nisku inflaciju i smanjenje javnog duga. Kao rezultat toga, prihodi su povećani, zaposlenost je povećana, a životni standard je popravlјen. Devizne rezerve su znatno veće, a priliv stranih direktnih investicija beleži rekordne nivoe.  Zajednička ocena svih investitora jeste da su makroekonomski fundamenti Srbije odlični i da Srbija odavno zaslužuje investicioni rejting. 

Ugledni mesečnik The Banker, britanski magazin u vlasništvu Financial Times-a, s  gotovo stogodišnjom tradicijom, proglasio je Jorgovanku Tabaković za najbolјeg guvernera na svetu i za najbolјeg evropskog guvernera za 2020. godinu. U obrazloženju se, između ostalog, navodi njen doprinos jačanju finansijskog sektora, stabilizaciji i rastu srpske ekonomije. (B.GULAN)