Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavlјena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilјa u horizontu monetarne politike. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se ukupna inflacija smanjuje u međunarodnom okruženju, mada skorašnji rast cena energenata i povišeni troškovi zarada i dalјe zahtevaju opreznost centralnih banaka u mnogim zemlјama. U zoni evra, našem najznačajnijem trgovinskom partneru, ukupna inflacija na međugodišnjem nivou je u septembru 2023. godine dodatno smanjena, pri čemu se beleži pad i bazne inflacije. Dalјe smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se u ostatku ove godine i u 2024, ali će inflacija ostati iznad cilјa centralnih banaka u mnogim zemlјama. Zbog toga je Evropska centralna banka odlučila da u septembru dodatno zaoštri monetarne uslove povećanjem svojih osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalјe zavisiti od podataka koji budu pristizali. Sličan stav u pogledu monetarne politike ima i Sistem federalnih rezervi, koji je u septembru ipak zadržao svoje kamatne stope na nepromenjenom nivou.
Kada je reč o svetskim cenama energenata, na opreznost upućuju i dalјe prisutne geopolitičke tenzije i nedavni rast cene sirove nafte, koji je pre svega posledica odluke zemalјa OPEK+ da se produži ograničenje ponude do kraja godine, ali i rastuće tražnje za naftom. U porastu su i cene prirodnog gasa, s obzirom da se približava zimska grejna sezone i da je smanjena proizvodnja u Australiji i Norveškoj. Ipak, procenjuje se da ostvareni rast svetskih cena energenata neće imati veći negativan efekat na inflaciju u Srbiji i neće ugroziti njenu opadajuću putanju.
Putanja međugodišnje inflacije u Srbiji je opadajuća od aprila, pri čemu je u avgustu bila i nešto niža u odnosu na aktuelnu srednjoročnu projekciju i iznosila je 11,5 odsto. Usporavanje inflacije je rezultat usporavanja rasta cena hrane i cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isklјučenju hrane, energije, alkohola i cigareta), čiji se međugodišnji rast od juna kreće na jednocifrenom nivou i u avgustu je iznosio 9,1 odsto. Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko 1 procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko osam odsto. Na ovakvo kretanje inflacije uticaće i slablјenje globalnih troškovnih pritisaka, kao i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskuplјenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilјa u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalјi pad inflacionih očekivanja.
Kretanje pokazatelјa dostupnih na mesečnom nivou ukazuje da se dinamika privrednog rasta u trećem tromesečju dodatno ubrzava i da je povolјnija od očekivanja iznetih u avgustovskoj projekciji Narodne banke Srbije, prema kojoj se u 2023. očekivao rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od dva do tri odsto, ali najverovatnije bliže donjoj granici. Uprkos smanjenoj eksternoj tražnji, pre svega, iz zone evra, povolјnija kretanja od očekivanih se ostvaruju pre svega u prerađivačkoj industriji, čemu doprinose investicije iz prethodnog perioda i rast domaće tražnje.
Pored toga, podaci o procenjenoj proizvodnji glavnih polјoprivrednih kultura ukazuju da će ovogodišnja sezona najverovatnije biti iznad prosečne, tj. iznad očekivanja Narodne banke Srbije. U nastavku godine očekuje se pozitivan doprinos od građevinarstva kao rezultat nastavka realizacije infrastrukturnih projekata, kao i od uslužnih sektora, čemu treba da doprinese dalјi rast zaposlenosti i zarada, pre svega u privatnom sektoru. Ipak, prema procenama Narodne banke Srbije domaća tražnja će rasti sporije od ukupnog bruto domaćeg proizvoda i po tom osnovu ne očekuju se veći inflatorni pritisci.
Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje klјučnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, dalјem rastu zaposlenosti i povolјnom investicionom ambijentu. (B. Gulan)