Tokom Godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković sastala se s velikim brojem vodećih globalnih investitora. Investitorima je dat detalјan uvid u aktuelna makroekonomska kretanja u Srbiji i u postignute rezultate, a detalјno su objašnjene i makroekonomske projekcije. 

Guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je privreda Srbije pokazala znatnu otpornost na negativne efekte višedimenzionalne krize na globalnom nivou, što se vidi i po:

• očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, kojoj očuvana relativna stabilnost kursa dinara bitno doprinosi;
• rastu zaposlenosti i zarada;
• smanjenoj eksternoj neravnoteži, zahvalјujući rekordnom izvozu robe i usluga; 
• nastavku visokog i diversifikovanog priliva stranih direktnih investicija; 
• rekordnim deviznim rezervama zemlјe;
• očuvanom kvalitetu aktive bankarskog sektora;
• održivoj opadajućoj putanji javnog duga; 

Sve to je postignuto zahvalјujući:

• odgovornom vođenju ekonomske politike i pre krize i tokom nje; 
• preduzetim strukturnim reformama; 
• činjenici da smo znatno povećali diversifikaciju naše privrede u svakom smislu – od tržišta na koja izvozimo i proizvoda koje izvozimo, preko izvora finansiranja investicija, oblasti u koje se investira i zemalјa iz kojih se investira u Srbiju;

Inflacija je od aprila 2023. Godine na opadajućoj putanji, u granice cilјa ulazi u drugom tromesečju sledeće godine.

• Od aprila je uspostavlјena opadajuća putanja inflacije, čemu doprinosi manji rast cena hrane i energije usled popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, pri čemu one i dalјe objašnjavaju oko 60% ukupne međugodišnje inflacije. 
• Prema centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, povratak inflacije u granice cilјa (3 ± 1,5 odsto) očekuje se tokom drugog tromesečja 2024. godine, čemu će doprineti: 
  • efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova; 
  • visok bazni efekat kod cena hrane i energenata iz prethodne godine; 
  • pad inflacionih očekivanja; 
  • smanjenje globalnih troškovnih pritisaka;
  • usporavanje uvozne inflacije; 
  • niža tražnja, globalno posmatrano; 

• Rizici projekcije inflacije i dalјe u najvećoj meri potiču od faktora iz međunarodnog okruženja: 
  • kretanja svetskih cena energenata i 
  • brzine opadanja inflacije u zemlјama koje su naši najveći trgovinski partneri;

Privredni rast će ove godine biti vođen neto izvozom i investicijama, a u srednjem roku očekujemo stope rasta od četiri odsto.

• Na nivou ove godine procenjujemo da će se rast kretati u rasponu od dva do tri odsto;
• Najveći pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda na nivou godine očekujemo od neto izvoza, kao rezultat investicija iz prethodnog perioda i povećane izvozne ponude, kao i zbog smanjenog uvoza energenata;
• Pozitivan doprinos očekujemo i od fiksnih investicija, zbog brže realizacije infrastrukturnih projekata, nastavka snažnog priliva stranih direktnih investicija i visoke profitabilnosti privrede; 
• Nastavak pozitivnih trendova na tržištu rada – rast zaposlenosti u privatnom sektoru od preko 60.000 lјudi u poslednjoj godini dana (zaklјučno s julom ove godine) i realni rast prosečne zarade doprineće rastu lične potrošnje. 
• Ubrzanje realizacije investicija u oblasti saobraćajne, komunalne i energetske infrastrukture vodiće dodatno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na tri do četiri odsto naredne godine, a nakon toga i na pretpandemijsku stopu rasta od oko četiri odsto godišnje;

Rekordan izvoz robe i usluga

• Nakon što je izvoz robe i usluga prošle godine dostigao 38 milijardi evra, što je 3,5 puta viši izvoz nego deceniju ranije i za oko 60 odsto viši nego 2019. godine, u sedam meseci ove godine izvoz robe i usluga viši je za blizu 13 odsto međugodišnje; 
• Rastu izvoza, uprkos slabijoj eksternoj tražnji, doprinele su i investicije iz prethodnog perioda, koje su povećale izvoznu ponudu, i to pre svega u prerađivačku industriju. To se vidi i po tome što je međugodišnji rast izvoza ostvaren u 17 od 23 oblasti; 
• Izvoz IKT sektora povećan je tokom sedam meseci za preko 35 odsto, opredelјujući preko trećine rasta izvoza svih uslužnih delatnosti; 

Rekordni prilivi stranih direktnih investicija i devizne rezerve na rekordnim nivoima

• Srbija već godinama unazad privlači preko 60% ukupnih stranih direktnih investicija usmerenih u region Zapadnog Balkana. 
• U 2022. godini imali smo rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde vera, odnosno 7,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, i to uprkos globalno smanjenoj sklonosti ka investiranju.; 
• Visok neto priliv stranih direktnih investicija nastavlјen je i u ovoj godini i gotovo četiri puta je veći od deficita tekućeg računa, što je doprinosilo i jačanju aprecijacijskih pritisaka i dalјem rastu deviznih rezervi zemlјe, koje su krajem septembra iznosile 24,2 milijardu evra;  

Zajednička je ocena da se u Srbiji sprovode dobre politike i da se Srbija izdvaja kao lider u regionu s dobrim perspektivama.

Guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je privreda Srbije pokazala znatnu otpornost na negativne efekte višedimenzionalne krize na globalnom nivou, što se vidi i po:

• očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, kojoj očuvana relativna stabilnost kursa dinara bitno doprinosi;
• rastu zaposlenosti i zarada;
• smanjenoj eksternoj neravnoteži, zahvalјujući rekordnom izvozu robe i usluga; 
• nastavku visokog i diversifikovanog priliva stranih direktnih investicija; 
• rekordnim deviznim rezervama zemlјe;
• očuvanom kvalitetu aktive bankarskog sektora;
• održivoj opadajućoj putanji javnog duga; 

Sve to je postignuto zahvalјujući:

• odgovornom vođenju ekonomske politike i pre krize i tokom nje, 
• preduzetim strukturnim reformama i 
• činjenici da smo znatno povećali diversifikaciju naše privrede u svakom smislu – od tržišta na koja izvozimo i proizvoda koje izvozimo, preko izvora finansiranja investicija, oblasti u koje se investira i zemalјa iz kojih se investira u Srbiju. 

Inflacija je od aprila na opadajućoj putanji, u granice cilјa ulazi u drugom tromesečju sledeće godine.

• Od aprila je uspostavlјena opadajuća putanja inflacije, čemu doprinosi manji rast cena hrane i energije usled popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, pri čemu one i dalјe objašnjavaju oko 60% ukupne međugodišnje inflacije. 
• Prema centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, povratak inflacije u granice cilјa (3 ± 1,5 odsto) očekuje se tokom drugog tromesečja 2024. godine, čemu će doprineti: 
  • efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova; 
  • visok bazni efekat kod cena hrane i energenata iz prethodne godine; 
  • pad inflacionih očekivanja; 
  • smanjenje globalnih troškovnih pritisaka;
  • usporavanje uvozne inflacije; 
  • niža tražnja, globalno posmatrano. 

• Rizici projekcije inflacije i dalјe u najvećoj meri potiču od faktora iz međunarodnog okruženja: 
  • kretanja svetskih cena energenata; 
  • brzine opadanja inflacije u zemlјama koje su naši najveći trgovinski partneri;

Privredni rast će ove godine biti vođen neto izvozom i investicijama, a u srednjem roku očekujemo stope rasta od četiri odsto;

• Na nivou ove godine procenjujemo da će se rast kretati u rasponu od 2% do 3%.
• Najveći pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda na nivou godine očekujemo od neto izvoza, kao rezultat investicija iz prethodnog perioda i povećane izvozne ponude, kao i zbog smanjenog uvoza energenata.
• Pozitivan doprinos očekujemo i od fiksnih investicija, zbog brže realizacije infrastrukturnih projekata, nastavka snažnog priliva stranih direktnih investicija i visoke profitabilnosti privrede. 
• Nastavak pozitivnih trendova na tržištu rada – rast zaposlenosti u privatnom sektoru od preko 60 hilјada lјudi u poslednjoj godini dana (zaklјučno s julom ove godine) i realni rast prosečne zarade doprineće rastu lične potrošnje. 
• Ubrzanje realizacije investicija u oblasti saobraćajne, komunalne i energetske infrastrukture vodiće dodatno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na tri do četiri odsto naredne godine, a nakon toga i na pretpandemijsku stopu rasta od oko četiri odsto godišnje;

Rekordan izvoz robe i usluga

• Nakon što je izvoz robe i usluga prošle godine dostigao 38 milijardi evra, što je 3,5 puta viši izvoz nego deceniju ranije i za oko 60% viši nego 2019. godine, u sedam meseci ove godine izvoz robe i usluga viši je za blizu 13% međugodišnje. 
• Rastu izvoza, uprkos slabijoj eksternoj tražnji, doprinele su i investicije iz prethodnog perioda, koje su povećale izvoznu ponudu, i to pre svega u prerađivačku industriju. To se vidi i po tome što je međugodišnji rast izvoza ostvaren u 17 od 23 oblasti. 
• Izvoz IKT sektora povećan je tokom sedam meseci za preko 35 dsto, opredelјujući preko trećine rasta izvoza svih uslužnih delatnosti. 

Rekordni prilivi stranih direktnih investicija i devizne rezerve na rekordnim nivoima

• Srbija već godinama unazad privlači preko 60% ukupnih stranih direktnih investicija usmerenih u region Zapadnog Balkana. 
• U 2022. godini imali smo rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde vera, odnosno 7,3% bruto domaćeg proizvoda, i to uprkos globalno smanjenoj sklonosti ka investiranju. 
• Visok neto priliv stranih direktnih investicija nastavlјen je i u ovoj godini i gotovo četiri puta je veći od deficita tekućeg računa, što je doprinosilo i jačanju aprecijacijskih pritisaka i dalјem rastu deviznih rezervi zemlјe, koje su krajem septembra iznosile 24,2 milijardu evra.  

Zajednička je ocena da se u Srbiji sprovode dobre politike i da se Srbija izdvaja kao lider u regionu s dobrim perspektivama. (B.Gulan)