Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto)
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavlјena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilјa sredinom naredne godine. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Foto arhiva NBS
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu dalјe slablјenje globalnih inflatornih pritisaka. U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, inflacija je nastavila da se smanjuje u novembru, a tome su u najvećoj meri doprineli pad cena energenata i niži rast cena hrane i usluga. Pored smanjenja inflacije u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor je imao u vidu i da je rast svetske ekonomije i dalјe spor i ispod dugoročnog proseka, na šta su uticale restriktivne monetarne politike centralnih banaka širom sveta, koje su bile neophodne za obuzdavanje inflacije. Zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti povećana su i očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika. Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalјe su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao klјučne faktore koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike. Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu cena energenata, kao i geopolitičkih tenzija u svetu, iako su se svetske cene nafte stabilizovale tokom novembra.
Izvršni odbor je istakao da su kretanja u domaćoj ekonomiji u skladu sa projekcijama Narodne banke Srbije. Međugodišnja inflacija nastavila je da se smanjuje i u oktobru se spustila na jednocifreni nivo od 8,5 odsto. Smanjenju inflacije u najvećoj meri doprineo je nastavak usporavanja rasta cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isklјučenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na 7,3 odsto međugodišnje. Rast cena hrane u oktobru bio je najniži u prethodne dve godine i iznosio je 10,5 odsto međugodišnje. Izvršni odbor je istakao značaj stabilizacije kretanja na tržištu osnovnih životnih namirnica, čemu je doprinelo i popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, na šta ukazuje i kretanje proizvođačkih cena u prehrambenoj industriji, koje su od početka godine zaklјučno sa novembrom snižene za 2,1 odsto. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalјe smanjenje inflacije – na oko ili ispod osam odsto krajem ove godine, a potom i njen povratak u granice cilјa sredinom naredne godine i nastavak kretanja ka centralnoj vrednosti cilјa od tri odsto do kraja 2024. godine. Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalјi pad inflacionih očekivanja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 3,6%, što je više od prve procene i najviše su mu doprineli građevinarstvo, kao rezultat ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, i industrija. Pokazatelјi dostupni na mesečnom nivou ukazuju da se pozitivna kretanja u realnom sektoru nastavlјaju i u četvrtom tromesečju. U oktobru je industrijska proizvodnja bila veća za tri odsto tri odsto međugodišnje, proizvodnja u prerađivačkoj industriji viša je za 3,3 odsto, a u trgovini na malo zaustavlјen je pad količinskog prometa koji je bio prisutan tokom ove godine. Takva dinamika privredne aktivnosti u skladu je s projekcijom Narodne banke Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od oko 2,5 odsto. S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini na 3,0–4,0 odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto.
Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje klјučnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, dalјem rastu zaposlenosti i povolјnom investicionom ambijentu.
B. GULAN