AMERIČKO ZLO MEĐU SRBIMA

• Politički vrh iz Vašingtona je za poslednjih 80 godine ubio na hiljade Srba. Amerikanci su u Titovo ime ubijali srpske emigrante po SAD. Bombama su likvidirali srpske civile 1944. u srpskim gradovima. Ubijali su Srbe u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji tokom devedesetih godina. Pomogle su Hrvatskoj da bombama istera srpski narod iz zemlje u kojoj su od pamtiveka živeli i pretvore ih u pokojnike i u izbeglice. SAD su proglasile ratnim zločincima branioce srpskog naroda i leganom izabranog predsednika Miloševića i predsednika Karadžića, koje su ubili i prognali.

Piše: Marko Lopušina

        Ove nedelje u Beogradu je u izdanju „Knjige komerc“ objavljena 101. knjiga publiciste dr Marka Lopušine. Njen pun naziv je „Američko zlo – SAD protiv Rusije i Srbije“. Ovo delo je, kaže autor slika i prilika prljave vašingtonske politike prema srpskom narodu. Obuhvata period poslednjih osam decenija, u kome su Srbi stradali pod vojnim i politički napadima Amerikanaca.

        Кoristeći iskustva iz napada NATO i SAD na Srbiju 1999. godine, Zapad danas pomaže Ukrajinu i preko nje vojnom silom udara na Rusiju. Amerikanci su Ukrajini tokom 2023. godine doturili kasetne bombe, zabranjeno oružje kojim su osamdesetih godina gađali Iran, Libiju, Čad, Nagorno-Кarabah, Irak i Кuvajt. Samo tokom 2011. godine civili su od ovih bombi stradali u 29 država sveta. Na srpskim prostorima kasetne bombe NATO i SAD su 1999. godine ubijale u Srbiji, u Crnoj Gori i na Кosmetu. Ubijeno je i ranjeno 1200 ljudi, a ugroženo 88.000 Srba.

        Srpski narod i danas pamti žute plastičke kutije, kojе su na njega bacali bombarderi NATO i Amerikanci sa ciljem da ubiju trenutno, ali i na duže staze nevine građane Srbije i Crne Gore. Pamti narod masakr koji su napravile kasetne bombe bačene na pijacu u Nišu i na narod u Surdulici. Pamtimo da kasetne bombe nikada nisu očišćenje po vrletima planine Кopaonik, na kojoj ubijaju i ljude i divljač.

        Америчка војна помоћ Украјини процењује се на више од 50 милијарди долара. Ona nije uperena samo protiv pravoslvne Rusije već i protiv pravoslavne Srbije. Jer, vojne napade SAD, EU i Ukrajine na Rusiju prate i politički pritisci da se Ruska pravoslva crkva i Srpska pravsolavna crlva oslabe, ugase i pretvore u zapadnjaćke stubove religije. 

         Najdrastičniji dokaz američke intervencije protiv Srbije je otimanje naše južne pokrajine i njeno pretvaranje u albansku koloniju i američku državicu, bez pravoslavnih i bez srpskih tragova u njoj. Ne zaboravimo da su zvaničnici Vašingtona po Americi ubijali srpske emigrante, slobodoumne ljude, po nalogu i dogovoru sa komunistom Hosipom Brozom Titom. 

• Vojne snage SAD bombardovale su i ubijale krajem Drugog svetskog rata naš narod, kada su na pravoslavni Vaskrs napale desetinu srpskih gradova. Bombe sa američkih bombardera bačene su na Srbe u Bosni, na Srbe u Crnog Gori i na Srbe u Srbiji sredinom i krajem devedesetih godina – tvrdi autor knjige dr Marko Lopušina.   

NEOBJAVLJENI RAT 

        SAD su za poslednjih 80 godine ubile na hiljade Srba. Pomogle su Hrvatskoj da bombama istera srpski narod iz svoje domovine u kojoj su od pamtiveka živeli i pretvore ih u pokojnike i u izbeglice. SAD su proglasile ratnim zločincima branioce srpskog naroda i leganom izabranog predsednika Miloševića i predsednika Karadžića. Mnoge srpske vođe su zatvorene u haške tamnice, u kojima su umirali. Zvanični Vašington je na crnu listu stavio na desetine Srba koji slobodno misle i ponašaju se patriotski. 

• Američki politički i vojni vrh od početka 21. veka vodi neobjavljeni rat protiv Srbije zajedno sa NATO kao svojom čeličnom pesnicom. I 2022. godina, u vreme vladavine Džozefa Bajdena kao predsednika SAD su negovale svetsku mržnju prema Srbima – ističe autor knjige dr Marko Lopušina. 

       Najboljem teniseru sveta, najboljem sportisti planete Novaku Đokoviću bio je zabranjen ulazak i sportski nastup u SAD, jer je Srbin. Na vašingtonskoj listi nepoželjnih Srba u SAD našla su se još srpski političar Aleksandar Vulin, petorica Srba, ali i funkcioneri Republike Srpske.  

         Svoj politički rat protiv Srba danas vode i Albanija, Hrvatska i tzv. Kosovo, dok zapadni državnici i političari šire srbofobiju, koja je pretočena u izreku “Srbi su krivi za sve!” Njihov cilj je da se čitav srpski narod medijskim i političkim lažima pretvori u genocidnog zločinca. I da zbog toga bude trajno kažnjevan mržnjom i sankcijama.

         Ova događanja postavila su otvoreno pitanje opstanka i budućnosti Srbije. Tačnije ovi događaji pokrenuli su proces razbijanja Srbije kao države srpskog naroda i matice Srba u otadžbinskim zemljama (BiH, Republika Srpska, Crna Gora, Hrvatska), kao i u rasejanju. Ključnu ulogu u ovom procesa, imaju Amerikanci iz Vašingtona i Albanci iz Prištine.    

• Da se vratimo pola veka unatrag. Navršava se 50 godina od kako je u Americi započeto političko rušenje Jugoslavije i razbijanje Srbije. Započeli su ga albanski nacionalisti iz SAD kada su u Palm Springu u proleće 1974. godine postavili transtapnt sa napisom „Kosovo republika“ – opominje autor knjige dr Marko Lopušina.

       Iste godine u samoj Jugoslaviji donešen je novi Ustav SFRJ koji su ograničene nadležnosti federacije, a pojačane nadležnosti republika. Za Srbiju kao federalnu republiku sa dve pokrajine takav Ustav je bio štetan, jer je ograničavao njenu nadelžnost, a davao veliku autonomiju pokrajinama, koje su poželele da postanu nove republike. I svaka republika unutar SFRJ poželela je da bude jača od jugoslovenske, a i od srpske federacije.

         Oba događaja postavila su otvoreno pitanje opstanka i budućnosti Srbije. Tačnije ovi događaji pokrenuli su proces razbijanja Jugsolavije kao države svih Srba na Balkanu i razbijanja Srbije kao matične zemlje srpskog naroda. Pokazaće se da su ključnu ulogu u oba procesa, raspada SFRJ i razbijanja Srbije, imali prvo Nemci, zatim Amerikanci iz Vašingtona i Albanci iz Prištine.   

ŠIRENJE KA RUSIJI I BLISKOM ISTOKU

       Amerikanci žele Kosovo i Metohiju kao svoju vojnu bazu, uvek spremnu za intervenciju SAD u pravcu Rusije i u pravcu Bliskog Istoka. O tome najbolje svedoči postojanje američke vojne baze Kamp Bonstil kod Uroševca. Izgrađen je u junu 1999. godine, odmah po dolasku američkih marinaca na KiM, da se koristi kako bi se pokazala snaga i moć SAD u regionu. U jednom trenutku, u bazi je bilo čak 7.000 vojnika i dvadeset ratnih helikoptera tipa “apač”.     

       Javna i tajna delatnost Amerikanaca iz baze Bondstil očigledan je dokaz da je tačna tvrdnja Zbignjeva Bžežinskog, bivšeg savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, (od 1977. do 1981) i jednog od arhitekata savremene geopolitike, koji je rekao da su se američki „vojni legioni trajno učvrstili na zapadnoj i istočnoj periferiji Evroazije“. Štaviše, prema njegovom svedočenju, „po čitavom Evroazijskom kontinentu su se proširili američki vazali i potčinjene države, među kojima pojedine teže da uspostave još čvrće zvanične veze sa Vašingtonom“.

         Nije ni slučajno što se u američkim političkim krugovima i medijima baza Bondstil aktivno prikazuje kao antipod Centra za vanredne situacije u Nišu koji se formira uz učešće Rusije. Zvanični Vašington je tri godine napadao zvanični Beograd zbog vatrogasne ruske baze u Nišu, što je govorilo da SAD smatraju Centra za vanredne situacije Rusije u Srbiji za svog protivnika i neprijatelja.

         I najzad, još jedno zapažanje koje nije beznačajno. Komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi u vreme bombardovanja Jugoslavije, američki general Vesli Klark, priznao je da se „pravi, ključni razlog“ intervencije Severnoatlantske alijanse na Kosovu  i Metohiji sastojao u težnji NATO-a „da nametne svoju volju rukovodiocu zemlje čije je otvoreno odbijanje da se pokori najpre u Bosni, a zatim i na KiM, podrivalo autoritet američke i evropske diplomatije, i umanjivalo uticaj samog NATO-a“. Sa tog gledišta trajno vojno prisustvo SAD u centru Balkana zapravo je idealna mogućnost da se čitav region drži na nišanu i da se tako američki interesi zaštite od mogućih unutarpolitičkih kataklizmi. 

•  Američko zlo, tajni, neobjavljeni i nezakoniti ratovi, urušavanje Srbije i otimanje njene južne pokrajine, SAD vode iz senke. Ovi procesi odvijaju se uvek direktno preko vašingtonskih jurišnika, kao što su Nemačka, Velika Britanija, Hrvatska, Ukrajina, Albanija ili tzv. Kosovo. Time Vašington skriva svoje podle političke i vojne namere, potura ih drugima, da bi SAD mogle da igraju ulogu mirotvorca i pregovarača. I misionara koji, tobože, kažnjava Albina Kurtija albanskog okupatora kosmetskih Srba – otkriva autor knjige dr Marko Lopušina.  

        U slučaju ruske vojne operacije SAD mole Kinu da posreduje u pregovorima sa Moskvom. A u srpskom slučaju Amerikanci nastupaju direktno mešajući se u unutrašnje poslove Srbije.   

             Kada Ves Mičel, pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju u razgovoru sa Ivicom Dačićem kaže da “SAD Srbiju smatraju jednom od najznačajnijih zemalja regiona i okosnicom stabilnosti na Balkanu” – laže.  Srbija je za Ameriku i dalje okosnica (ne)stabilnosti na Balkanu. Srbija je najveći kamen u „balkanskoj cipeli” koji žulja Sjedinjene Američke Države. 

DESTABILIZACIJA EU

         Stvar je vrlo prosta – Amerika želi slabu Evropu.  EU je najveća opasnost po SAD, a ne Rusija, ali to Vašington ne želi glasno da kaže. Destabilizuje Evropu indirektno, izazivanjem stalnih kriza. To ostvaruje tako što cepa Ukrajinu, Srbiju, Makedoniju i Bosnu. Pravi tzv. državu Kosovo, Veliku Albaniju i gura islamski svet na Stari kontinent. Mešanjem u unutrašnje poslove Beograda, Zagreba, Sarajeva, Prištine, Tirane, Skoplja američki ambasadori se predstavljaju kao vladari Balkana. 

      Ljuljanjem dolara slabi se evro i evropska ekonomija. Zabranjen je gasovod Južni tok, da bi se u EU ugurao američki gas, zabraniće se i da Kinezi kupe RTB Bor. Američka kontorla EU je totalna, ali se niko ne buni, a Srbija strada…

        SAD će nas Srbe naterati da odobrimo prijem tzv. Kosova u UN, sa tim da se mi ponašamo kao Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka – dve podeljene države koje se ne priznaju direktno…

       Sa druge strane „Kosovo i SAD su strateški partneri u mnogim oblastima i posebno u oblasti bezbednosti”, rekao je jo 2018. godine tadašnji kosovsk ipremijer Ramuš Haradinaj razgovarao s Majkom Pompejom, direktorom Centralne obaveštajne agencije (CIA). Tema njegovog drugog sastanka u Vašingtonu bila je „neophodnost povećanja uloge SAD na Balkanu”, kao i “američka „podrška Kosovu na putu ka evroatlanskim integracijama”.

• Nastavljamo zajedno! – napisao je Haradinaj. 

       I šta to znači, koga SAD više cene, Srbiju ili tzv. Kosovo? 

          Da bi se Srbija što više uvlačila u taj neobjavljeni rat Zapada, zvanični Beograd i predsednik Aleksandar Vučić su ubeđivani od strane SAD upozorenjem da moraju da „prate spoljnu politiku EU i uvedu sankcije Rusiji“. A kako to Srbija nije učinila, u proleće 2023. godine objavljena je, prvo u britanskim, potom u američkim i ostalim svetskim medijima lažna vest da je „zvanični Beograd prodao oružje Ukrajini“. 

        Tako su pokazalo novo američko zlo. SAD, EU i NATO pripremali su teren za lomljenje i upotrebu Srbije u borbi protiv Rusije, a i za ličnu diskreditaciju predsednika Srbije, a možda i za rušenje Aleksandra Vučića, ako ne bude poslušan. 

      – Nije li sve to već viđeno ponašanje Amerike u vreme Slobodana Miloševića. Ralika je u tome, što se u јавности се већ полемише о могућности да се у решавање kosovskog проблема i politikog sukoba sa Srbijom активно укључе Русија и Кина као противтежа западним земљама које углавном заступају интересе Приштине – kaže autor knjige dr Marko Lopušina.

KOLAČ UMESTO KROBAČA

          Ovu tezu izneo je i Ivica Dačić, dok je bio predsednik Narodne skupštine Srbije za vreme posete Moskvi. On je poručio da će Rusija i Кina, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN, na kraju morati da se uključe u rešavanje kosovskog pitanja. 

– Videli ste da postoji jedna opšta inflacija različitih ideja kada je reč o Кosovu i Metohiji. Jedna konstanta će sigurno ostati, a to je da će se i dalje vršiti pritisak na Srbiju da prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Кosova kroz tu formulaciju tzv. međusobnog priznanja, što je za nas apsolutno neprihvatljivo – izjavio je Ivica Dačić, danas potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Srbije.  

         Za nekolicinu američkih predsednika može se reći da su prema Srbima vodili više politiku korbača, nego li politiku kolača. Takvi su, na primer, bili Ronald Regan, (1981-1989.), republikanac, Džoržd V.H. Buš, (1989-1993), republikanac, Bil Klinton, (1993-2001), demokrata, Džordž V. Buš, (2001-2009), republikanac, i Džo Bajden, (2021 do danas), demokrata.

     Imenovanjem Kristofera Hila za ambasadora SAD u Srbiji, smatra Nedeljković, administracija u Vašingtonu potvrđuje stav da je Srbija u drugoij deceniji 21. veka postala važan regionalni faktor. I možda, jedan od najznačajnijih partnera Sjedinjenih Država u obezbeđivanju mira i stabilnosti u okruženju, kao i rešavanju bilateralnih i multilateralnih izazova.

        – Ključna uloga ambasadora Hila biće da obezbedi mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Nastojaće da bilateralne odnose podigne na najviši mogući nivo i reši izazove koji postoje između Srbije i SAD. Stav Hila je da bi SAD Srbiji trebalo da ponude alternativu ekonomskim, političkim i bezbednosnim modelima koje nude Rusija i Kina – kaže Nedeljković.

• Hil nije antisrpski nastrojen. On je osoba koja želi kompromis. U Srbiji će braniti i zastupati interese sopstvene države, što je prirodno i normalno. Tu nedavno ameriki ambasador Hil je obećao da će podržati napore Srbije da postane članica EU. Politički gledano to je znak dobre volje zvaničnog Vašingtona, a diplomatki to je američki kolač za srpske političare i narod – zaključuje autor knjige dr Marko Lopušina.