Foto dokumentacija Vlade Srbije

Na sastanku, premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić, ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković i njihovih saradnika, sa proizvođačima hrane Srbije, iz više udruženja, na kome je najavljeno formiranje poljoprivredne komore Srbije, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Tu je pokazana dobra volja da se pomgne oblast za koju su i ovaj put pokazali – neznanje. Ovakva odluka koju su doneli je doboranamerna ali, loša, štetna i dokaz da se oni bave poslom za koji nisu dorasli. Možda nešto drugo znaju, pa zašto se nebave onda takvim poslovima, mo\da b imali bolje rezultatte. Imali bi i više ugleda u zemlji gde pokazuju veliko neznanje! U tom slučaju i zemlja bi imala veći i brži prosperitet kada se oni ne bi bavili sa poslovima za koje nisu nadareni. Ako se ostvari ovo odobrenje vlasti, ono neće nikom koristiti,već će im biti upisana još jedna loša odluka u biografiji!

Evo o čemu se radi. Vlast je odobrila formiranje Agrarne poljoproviredne komore Srbije! Čudi da se članovi vlasti nalaze na tako visokim funkcijama Srbije, a da ne znaju da seljačka zemlja Srbija već ima AGRARNU KOMORU POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE! Osnovana je pre više od šest godina! ŠTA ĆE IM JOŠ JEDNA? OVO JE JOŠ JEDNA POGREŠNA ODLUKA VLASTI, KOJA DOKAZUJE NJIHOVO NEZNANJE POSLOM  KOJIM SE BAVI! 

Jer, da valjano rade svoj posao, da se upoznaju sa problemima, znali bi da je davno, pre njih takva odluka donetа i kao СЕЉАЧКИ БУКВАР, sad već daleke 1937. godine!  Da su to pročitali ne bi sad donosili takvu odluku, kao sovju inovaciju! Mnogi su je već sproveli u praksi. Jer, Srbija i u vreme kada oni donose spasilačku odluku za seljake, država u kojoj vladaju, ima VEĆ VIŠE OD ŠEST GODINA AGRARNU KOMORU POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA! Šta će im još jedna? Možda je vlast planirala da neke svoje nerešene kadrovske probleme rešava u novoj instituciji? 

Pitanje je ipak zašto vlast tako malo zna o poslu kojim se bavi? To supokayali i razgovori sa proizvođačima hrane. Zašto nepotrebno osnivaju još jednu instituciju, koja već postoji?! Jer, da su znali, da ona postoji, samo je trebalo unaprediti njen rad! A, to znači da vlast postojećoj  KOMORI pomogne sa umnim kadrovima i da ih upute u nju, da rade sa proizvođačima hrane! Poznavaoce prilika u agraru mora da čudi ovako nizak nivo znanja kreatora i ljudi koji vode agrarnu politiku u Srbiji. 

Ali, ako se ovo zna, onda je i jasno zašto ovih godina umesto rasta, proizvodnje imamo pad! Onda nije čudno da članovi ministarstva poljoprivrede na jednom sastanku nedavno održanom u Palati Srbije, nisu čak ni znali da već devet godina imamo Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije, donetu krajem jula 2014. godine, a čija validnost ističe krajem jula 2024. godine. A, da se i ne govori o tome da članovi ministarstva poljoprivrede nisu imali pojma o tome ni kakvi su rezultati tog krunskog dokumenta agrara Srbije. Taj dokument je donet kada je na početku vlasti bila baš ova vladajuča garnitura! Sad već bi trebalo da se priprema novi dokument, jer validnost ove strategije pada proizvodnje, izlazi krajem jula 2024. godine!

Evo i dokaza o postojanju AGRARNE KOMORE POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE. ONA POSTOJI U ZEMLJI SRBIJI GRADU BEOGRADU, VEĆ VIŠE OD ŠEST GODINA! Ovu komoru koja postoji, baš takva kakva je potrebna proizvođačima hrane, osnovao je Nenad Manić, proizvođač hrane iz Crepaje u Vojvodini. Agrarna komora koja postoji u Srbiji osnovana je 24. septembra 2017. godine. Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah posle samo nekoliko meseci rada, i velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 I 5.000 ČLANOVA. 

U agrarnoj zemlji Srbiji  imamo sv 4.700 sela (po Ustavu nemamo ni jedno!). Od 4,1 miliona hektara njiva, obrađujemo 3,48 miliona hektara poseda. Na tim njivma humus se smanjio sa pet na 2,5 odsto, pa će njive uskoro postati i pustinja! Razlog je nestajanje svakog četvrtog sela ili 1.200 njih, u njima je isto toliko praznih staja za tov goveda (kojih ima ih samo 0,30 odsto po hektaru)a, u oborima je pre tri decenije bilo blizu šest miliona svinja, a sad ih imamo manje od 1,5 miliona. Pre jedne decenije u oborima je bilo više od 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ih je manje od 100.000! Rezultat takvog vođenja agrarne politike je da smo u 2022. godini uvezli 300.000 svinja za preradu, 300.000 prasića, 35.000 tona zamrznutog mesa, 84.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu, 12.000 tona sireva… Sve to je nastavljeno u 2023.godini pa je odobren uvoz čak 500.000 praića, zatim ista količina mesa lošev kalitetata… Nekada smo godišnje iz Srbije izvozili čak 30.000 tona ,,bebi bifa”, a danas izvozimo 100 puta manje ili tek oko 300 do 400 tona godišnje. Protekloh decenija godišnje smo gasili po 100 zadruga… Isti lju koji su gaislki zadruge i podrđžavali nestjanje sela, sad u cilju pranja svojiuh biografija donsoie obrneute odluke, pa podrđžavaju osnivanje novih zadruga i spašavanje nestajanje sela…

Spasavanje sela, varošica i Srbije…

Ali, ima ideja za bolje, a da bi se to osetilo u praksi treba da prođe bar šest decenija. Jer, toliko se uništavalo zadruarstvo i gasial suse sela.  Ipak se nešto kreće ka boljem, pa je zahvaljujuči akciji Ministarstv az brigu o selu (MBS) osnovano 1.100 novih zadruga. Ali, da bi bile efikasne potrebna im je prerađivačka industrija, da  bi se zaposlili ljudi u selima. A, prerađivačka industrija je odneta u pljačkaškoj privatizaciji agrara posle 2000. godine. U akciji MBS uz pomoć države kupljeno je u selima oko 2.650 kuća u kojima niko ne živi. Tako su sela dobila oko 10.000 novih stanovnika, a među njima je i oko 3.000 dece. To je za sada dobra ideja, ali ako ti ljudi u selima nedobiju posao gde će da zarade da može porodica da živi, a i ako se ne ubrza taj proces, od akcije neće biti vidljivih rezultata, a ni spasavanja sela, varošica i države Srbije! Ona će nestati jer svake godine više umre nego što se rodi oko 50.000 ljudi u zemlji Srbiji, a još toliko ode iz zemlje u svet, sa kartom u jednom pravcu, mladih i školovanih ljudi. 

Međutim, možda vlast želi da pomogne, ali nezna! Jer, KOMORA postoji, a ona se hvali sa idejom da pomaže osnivanje nove! Međutim, već postojećoj agrarnoj komori nije stigla sistemska podrška za rad, ona se nije ugasila, postoji i danas, vlast hoće da se osniva još jedna takva ista institucija, ali  sa ,,novim’’ idejama stare vlasti! I to baš nekadašnje, ali i sadašnje, nedovoljno informisane, koja nije znala da već imamo baš takvu komoru, pa izmišljaju novu i velikodušno njeno osnivanje odobravaju seljacima! I sa time se hvale! Međutim, o postojanju ove komore i javnost je veoma malo bila informisana. Čak ni novinari koji prate agrar nisu znali ili ih nije interesovalo njeno postojanje!  Da jeste možda bi vlast od njih bar saznala da netreba osnivati KOMORU KOJU VEĆ IMAMO, VIŠE OD ŠEST GODINA, BAŠ TU U BLIZINI VLASTI. I to ove vlasti koja pobeđuje na izborima, a da nije znala da postoji AGRARNA KOMORA u glavnom gradu Srbije”.

Evo i podataka iz osnivačkog akta već postojeće AGRARNE KOMORE SRBIJE:

“АГРАРНА КОМОРА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОЂАЧА СРБИЈЕ”

Удружење
28240988

БЕОГРАД (ЧУКАРИЦА)
Општина: ЧУКАРИЦА
Улица: ПЕТРА МАРТИНОВИЋА
Број и слово: 21/8
Ненад Манић, ЦРЕПАЈА
Ненад Илић, ДЕБРЦ

Назив удружења/савеза: АГРАРНА КОМОРА БЕОГРАДА
Облик организовања: Удружење
Матични број: 28261039
Место: БЕОГРАД (ЧУКАРИЦА)
Општина: ЧУКАРИЦА
Улица: ПЕТРА МАРТИНОВИЋА
Број и слово: 21

Neznanje vlasti!

Pretpostavljamo, da su vlasti znale da ona već postoji, onda ne bi doneli odluku o osnivanju nove komore, već bi odlučili da se pomogne ovoj već postojećoj komori, da može da pomaže proizvođačim hrane u Srbiji! Ali, je pitanje za vlast je možda osniva novu, kako bi uposlila svoje kadrove , vrle stručnjake da pomognu poljoprivrednom sektoru koji proizvodi hranu na 3.48 miliona hektara. Njihov cilj bi trebalo da bude da pomoć bude takva da se vrednost proizvodnje po hektaru podigne sa skromnih 1.200 na 25.000 evra. Rezultat takvog rada ove valsti, kao što je ova odluka, je da retko kad ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji pređe vrednost od pet milijardi evra!  Dokaz će biti i ova 2023. godina. Jer, Srbija je od velikog izvoznika postala uvoznik hrane. Da ove neznalice u vlasti imaju, možda samo dobru volju, to nije sporno. Dokaz njihove dobre volje je rekordan agrarni budžet koji su sad doneli od 119 miliajrdi dinara. To je po ptvi ptu više od zakonskih pet odsto ukupongo budžeta, pet odsto ide u agarni budžet. Ali, uzalud kada se to dobro neiskoriisti!  Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić održala je, 26. decembra 2023. godine, u prisustvu ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković, sastanak sa poljoprivrednicima. Brnabić je tom prilikom ocenila da je ovo istorijski sastanak, imajući u vidu to da njemu prisustvuju predstavnici više od 60 udruženja poljoprivrednika iz čitave Srbije. Ona je navela da je ovo bio prvi put da je neka vlada okupila sva relevantna udruženja iz oblasti poljoprivrede, kako bi im predstavila budžet za subvencije za narednu godinu, koji će iznositi rekordnih 119 milijardi dinara. Ali, normalniej bi bilo da je ministarska sa saradniciam odtišla u selo i tamo sa njiam da razgovara. Jer, to bi onda bilo praov mesto,. A, ne3 da seljaci dolaze u četiri zdia vlasti u Beogadu i da im se serviraju saopštenja koja oni ni ne razumeju, pa tek posle shvate da su prefareni.  Tada je na sastanku najavljeno formiranje poljoprivredne komore Srbije, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Veći deo sastanka protekao je u pitanjima poljoprivrednika predsednici Vlade i ministarki, kako bi sva otvorena pitanja u vezi sa funkcionisanjem subvencija bila razrešena. Brnabić je istakla da je namera da ovakvi dijalozi između poljoprivrednika i Vlade budu redovni, kako bi zajedničkim snagama kontinuirano radili na dodatnom unapređenju položaja poljoprivrednih proizvođača.

A, da ideje o agarnim komorama nisu novost i inovacija ove vlasti, evo i dokumenta iz arhive zadružnog saveza Srbije, sačuvanog iz vremena Jugoslavije 1937. godine. U njemu se doslovce govori, ,,Šta se hoće i šta se želi sa poljoprivrednim komorama koje će se godine osnovati u našoj državi’’ – tada Jugoslaviji!   

                                                                                                   B. GULAN