Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju decembra 2023. godine iznosile su 24.909,1 miliona evra, što je najviši nivo bruto deviznih rezervi krajem meseca, a ujedno i krajem godine od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). U toku decembra bruto devizne rezerve povećane su za 746,0 miliona evra, dok su u odnosu na kraj prethodne godine povećane za 5.493,4 miliona evra.
Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 166,4 odsto i 6,7 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.
Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) iznosile su 20.785,0 miliona evra, što je takođe najviši nivo neto deviznih rezervi krajem meseca/krajem godine. U odnosu na kraj novembra bile su više za 671,3 miliona evra, dok su u odnosu na kraj prethodne godine povećane za 5.359,3 miliona evra.
Povećanje bruto deviznih rezervi u decembru prvenstveno je rezultat intervencija Narodne banke Srbije kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu (priliv po osnovu saldiranja intervencija iznosio je 455,0 miliona evra). Ostvareni su i prilivi po osnovu neto izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u iznosu od 84,8 miliona evra, kao i po osnovu upravlјanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima u ukupnom iznosu od 94,1 milion evra.
Navedeni prilivi bili su više nego dovolјni da nadomeste odlive iz deviznih rezervi po osnovu neto smanjenja deviznih obaveza države u iznosu od 12,2 miliona evra.
Na povećanje deviznih rezervi u decembru dodatno je uticao i pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 124,3 miliona evra koji je u najvećoj meri rezultat povećanja cene zlata u dolarima na međunarodnom tržištu za oko 1,3 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo slablјenje dolara u odnosu na evro za oko 0,8 odsto.
Na rast bruto deviznih rezervi u 2023. godini (5.493,4 miliona evra) u najvećoj meri uticali su prilivi po osnovu saldiranja/izvršenja intervencija Narodne banke Srbije neto kupovinom deviza (4.015,0 miliona evra). Pored toga, neto prilivi ostvareni po osnovu upravlјanja deviznim rezervama (351,6 miliona evra), donacija i drugim osnovima (ukupno 926,6 miliona evra), bili su više nego dovolјni da nadomeste odlive po osnovu neto smanjenja deviznih obaveza države i ostalim osnovima za 276,6 miliona evra. Neto tržišni efekti bili su pozitivni (476,8 miliona evra) na šta je pre svega uticalo povećanje cene zlata u dolarima na međunarodnom tržištu (13,8 odsto), dok je slablјenje dolara u odnosu na evro (3,8 odsto) delovalo u suprotnom smeru.
Od 2018. godine, devizne rezerve beleže konstantan godišnji rast i u periodu od šest godina (2018 – 2023. godine) kumulativno su povećane 2,5 puta (150 odsto), odnosno za gotovo 15 milijardi evra (14.947,4 miliona evra).
Trgovina na međubankarskom tržištu
Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru iznosio je 780,8 miliona evra i bio je za 39,6 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. Tokom 2023. godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 7.932,3 miliona evra.
U decembru, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, dok je u 2023. godini dinar nominalno ojačao prema evru za 0,1%.
Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru kupila 590 miliona evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka na domaćem deviznom tržištu.
U 2023. godini, Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu neto kupila 3.940 miliona evra, što predstavlјa rekordno visok iznos neto kupovine deviza.
Na taj način, Narodna banka Srbije je i u 2023. godini, i pored snažnih aprecijacijskih pritisaka na domaćem deviznom tržištu, sačuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, sprečavajući prekomerno jačanje dinara prema evru, a ostvarujući pritom značajan doprinos dalјem uvećanju deviznih rezervi.
Nepromenjena referentna stopa!
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 osto) i kreditne olakšice (7,75 odsto.).
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalјe smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavlјena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilјa sredinom ove godine. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se nastavlјa popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou. Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolјe nego što se očekivalo, rast svetske ekonomije je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine, što uz smanjenje inflacije povećava očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika. Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalјe su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao klјučni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike. Pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije i dalјe su klјučni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.
Izvršni odbor je istakao da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije i da se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u decembru spustila na 7,6%, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine. Kao i prethodnih meseci, smanjenju inflacije u najvećoj meri doprinele su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra polјoprivredna sezona. Izvršni odbor je istakao da se bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isklјučenju hrane, energije, alkohola i cigareta) tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvalјujući preduzetim merama monetarne politike. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalјe smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilјa sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilјa od tri odsto krajem godine. Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalјi pad inflacionih očekivanja.
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Rast aktivnosti je ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima. Najveći rast ostvarili su sektor energetike, polјoprivreda, kao i građevinarstvo zahvalјujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata. Otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje pokazala je prerađivačka industrija ostvarujući rast proizvodnje i izvoza. Povolјna kretanja nastavlјena su i na tržištu rada, gde se beleži dalјi rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada. Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15,0 odsto, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6 odsto, što potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva. S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog dalјeg ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na 3,0–4,0 odsto. Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta će biti i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da dovede do većih inflatornih pritisaka, kao i investicije u osnovna sredstva koje povećavaju i proizvodni potencijal.
Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje klјučnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, dalјem rastu zaposlenosti i povolјnom investicionom ambijentu. (B.Gulan)