Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou deveti mesec zaredom pre svega su opredelili opadajući, ali i dalјe povišeni globalni inflatorni pritisci, aktuelna srednjoročna projekcija inflacije, kao i prisutna neizvesnost u međunarodnom okruženju po osnovu kretanja cena energenata i primarnih proizvoda. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja, ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da globalna inflacija nastavlјa da usporava i da su rizici u pogledu njenog dalјeg kretanja sve više balansirani. Mnoge centralne banke sa sve većom izvesnošću predviđaju da će se inflacija u njihovim zemlјama vratiti u granice cilјa u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, imajući u vidu smirivanje inflatornih pritisaka i efekte koje su dali restriktivni monetarni uslovi. Na opreznost u zoni evra i Sjedinjenim Američkim Državama još uvek upućuje bazna inflacija, koja nastavlјa da se kreće iznad ukupne inflacije, pre svega usled viših zarada, zbog čega su Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi oprezni u pogledu početka ciklusa ublažavanja monetarnih politika. Prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, opreznost domaće monetarne politike potrebna je i zbog rasta cene nafte na svetskom tržištu usled odluke zemalјa OPEC+ da ograniče ponudu i tokom drugog tromesečja, u uslovima izraženih geopolitičkih tenzija, dužih transportnih ruta i većih logističkih troškova.

U skladu s najavama Izvršnog odbora, snažno opadanje međugodišnje inflacije u Srbiji nastavlјeno je u ovoj godini, na 5,6 odsto u februaru. Dalјem opadanju inflacije klјučno je doprinelo usporavanje međugodišnjeg rasta cena hrane ispod nivoa ukupne inflacije, na 4,7 odsto u februaru, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isklјučenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na 5,2 odsto u februaru. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalјe smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilјa verovatno u maju ove godine, što je nešto ranije u odnosu na očekivanja iz poslednje srednjoročne projekcije inflacije iz februara. Inflacija bi trebalo da se približi centralnoj vrednosti cilјa krajem ove godine i da se oko tog nivoa kreće i u srednjem roku. Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja, koja se u slučaju finansijskog sektora i za godinu dana unapred nalaze u granicama cilјa Narodne banke Srbije. 

Raspoloživi podaci u realnom sektoru ukazuju da su ostvarenja u dva meseca ove godine bila povolјnija od očekivanja. Međugodišnje posmatrano, rast industrijske proizvodnje u januaru i februaru ubrzan je na oko 8%, vođen rastom prerađivačke industrije od blizu 9%. Istovremeno, realni promet u trgovini na malo povećan je za 6,4% međugodišnje, a rast broja turista i njihovih noćenja ukazuje na nastavak pozitivnih trendova u turizmu.

Uprkos slabijoj eksternoj tražnji, dalјi napredak je zabeležen i u robnoj razmeni sa inostranstvom, gde je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva dva meseca ostvaren međugodišnji rast izvoza od 3,2 odsto (vođen izvozom prerađivačke industrije i polјoprivrede), dok je istovremeno uvoz bio manji za 1,3 odsto, kao posledica i dalјe nižeg uvoza energenata.

Imajući u vidu smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalјe ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini biti u rasponu 3–4 odsto, sa centralnom vrednošću od 3,5 osto.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije naglašava da će buduće odluke monetarne politike zavisiti od kretanja klјučnih faktora inflacije iz međunarodnog i domaćeg okruženja i brzine dalјeg usporavanja domaće inflacije. Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povolјnih izgleda privrednog rasta.  (B.Gulan)