Nestaju mala sela i gazdinstva!

U Srbiji danas prema podacima RZS postoji 4.720 sela, odnosno naseljenih mesta. Već za jednu decneniju nestaće ih 1.200, a to su ona koja danas imaju manje od po 100 stanovnika. Geografi ističu da će sa mape Srbije do 2050. godin nestati ukupno čak 3.000 sela!

Piše: Branislav GULAN

Analize pokazuju da se tu, gde nestaju sela i gazdinstva, mahom radi, o zaseocima i naseljenim mestima, o selima u kojima maksimalno ima do 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje od 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede u Srbiji. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! U tom vremenu ugašeno je čak 62.000 stočarskih farmi! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Sad je vreme da se spasavaju i varošice!

Tri programa ministarstva za Brigu o selu

Ministar za brigu o selu Srbije, Milan Krkobabić govoreći o tri programa koje ovo ministarstvo uspešno sprovodi sa ciljem oživljavanja sela, a time i, kako je rekao za javnost, popravljanjem demografske slike u Srbiji. On je najavio da će se u narednom periodu zalagati i za socijalnu penziju i naglasio da ne bi trebala da bude manja od 100 evra!

“Početak jedne misije je da sačuvamo sela u Srbiji, naravno ne svih 4.720. Jer, to je iluzija nego ona koja zaista mogu da budu održiva. Kroz programe koji su u službi te misije – prazne kuće i mlade ljude koje u njih useljavamo, i to je banalna priča. Suštinska priča je da mladi ljudi sa svojim porodicama prave dom. Jedan, drugi, treći i tako 2.750 ukupno sa 10.000 ljudi i onda dobijamo mesta, sela u kojima je i broj đaka povećan, za 3.000, do početka 2024. godine”, rekao je Krkobabić za javnost. Osim tri istaknuta programa, naglasio je ministar, u pripremi je još jedan – pokretanje privrednih aktivnosti. “Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi i ima znanje i veštine imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnih sredstava i da krene da se bavi nekom od delatnošću koja nedostaje u selu – frizerski salon, apoteka, radionica… Sve ono što oni konstatuju da jednom selu nedostaje”, najavio je Krkobabić. Uslovi su generalno da je državljanin Srbije, kazao je ministar, i da je mlađi od 45 godina.

Misija za izmenu demografske slike!

U 61 opštini, dodaje, opsluženo je i 1.200 sela sa besplatnim prevozom mini busevima. “Dajemo do sedam miliona, za vozila, opština finansira gorivo i onda ljudi imaju besplatan prevoz. Za najstarije i najmlađe”, kaže ministar. Do početka 2024. godine u 207 sela finansijski je pomognuto 207 zadruga, sa 2,2 milijarde dinara, gde su napravljeni i mali poljoprivredni pogoni.

“Uz sve to organizovani su i ‘Miholjski susreti sela’ pa je i 250.000 učesnika bilo na tim susretima, što posetilaca, što učesnika u 97 opština. Samo u Loznici bio je defile od 5.000 ljudi”, naveo je Krkobabić. Sve je to u sklopu misije, dodao je, koja ima zadatak da menja demografsku sliku i ispunjava strateške odluke. Jer, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasan. Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih! Naravno da ispunjavaju uslove konkursa!

Krov nad glavom, posao i prevoz

Zahvaljujući ovoj akciji do sada je 10.000 ljudi dobilo “krov nad glavom” u selima Srbije, dodeljen je 61 minibus za besplatan prevoz seoskog stanovništva u isto toliko jedinica lokalnih samouprava, oživljeno je zadrugarstvo i pomognut rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara.

Već neko vreme, Ministarstvo za brigu o selu ističe se svojim programom dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. ,,Na pokretanje Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom podstakla nas je činjenica da se više od sedam decenija sela Srbije prazne. I da je donedavno u našoj zemlji, prema nekim procenama, bilo čak 150.000 praznih seoskih kuća, sa poznatim vlasnikom (što je pokazalo i istražianje atuora ovih redoa  o tim problemima). To je posebno alarmantno za pogranična područja, u kojima ne smemo dopustiti stvaranje tzv. “puste zemlje”. Zato, naseljavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilja: ekonomski, populacioni i bezbednosni”, navodi Krkobabić.

Ekonomski smisao ogleda se u tome što u selima ostaje ili se iz grada u njih doseljava radno-aktivno stanovništvo. Reč je o mladim ljudima od znanja i veština koji oživljavaju privredne aktivnosti. Posebno je važno da u funkciju stavljaju neobrađeno poljoprivredno zemljište pored okućnica, ali i zemljište koje uzimaju u zakup. Na taj način u funkciju je stavljeno više od 1.000 hektara, do nedavno zaparloženog poljoprivrednog zemljišta.

Naseljavanjem praznih seoskih kuća u kratkom periodu – odmah menjamo demografsku sliku Srbije. Podmlađujemo seoske sredine u kojima žive stariji ljudi koji su pred penzijom. Tako oživljavaju i škole i vrtići. Značajno je da su novi stanari seoskih kuća, u proseku mlađi od 30 godina. U svemu tome, vojno-bezbednosno stanovište je veoma bitno, jer ni jedan deo Srbije ne sme da ostane pust, bez naših ljudi. Značajno je da se do početka 2024. godine dodelilo ukupno 2.650 kuća, a u ovoj 2024. godini još 100, sve ukupno sa više od 10.000 ljudi. Praktično, to je deset puta više od broja stanovnika koliko ih danasw ima Crna Trava ili kao jedna osrednja opština kao što je, primera radi, Rekovac!

Pored činjenice da su novi stanari seoskih kuća mlađi od 30 godina, veoma važan je podatak da je trećina njih iz grada prešla u selo. Time se prvi put posle Drugog svetskog rata dešavale  migracije selo-grad, a u jednom svom delu odvija i u obrnutom smeru: grad-selo.

Foto – dokumentacija MBS: Selo Željuša kod Dimitrovgrada, privlačno za mlade beskućnike

Najviše dodeljenih kuća je u opštini Bačka Palanka – 138, zatim sledi Sombor, dok na jugu Srbije prednjače opštine: Knjaževac, Aleksinac, Pirot, Dimitrovgrad itd. Selo sa najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo – 77, dok je na jugu Srbije selo Željuša, opština Dimitrovgrad, sa 12 useljenih kuća. Postoji interesovanje i u Medveđi i Bujanovcu, što posebno ohrabruje. Odziv za sve ove akcije je veliki. Jer, dnevno u Ministarstvo za brigu o selu stigne i više od 15 prijava za zahtevima za kuće. Sve ovo što se radi na sprovođenju nacionalnog programa za preporod sela u Srbiji, je posao za sve naredne generacije i ministre. Dakle, sve ovo je tek početak. Sve ovo je i misija za oporavak sela u Srbiji.

Poseban značaj ima kupovina mini buseva za ruralna područja. Jer, dobar deo sela nema veze sa svetom.Treba otići do lekara, do prodavnice, do drugog sela. Zato je osmišljena kupovina mini buseva, koji kruže od sela do sela i prevoze narod. To se posebno pokazalo dobrim, jer u selima Srbije, pogotovu u pograničnim, brdsko-planinskim i nerazvijenim područjima na desetine hiljada ljudi je praktično bilo bez prevoza. I od sela do sela i od sela do grada, stariji su pešačili do lekara, a mlađi do škole. Na taj način, Ministarstvo za brigu o selu je u selima Srbije znatno povećalo mobilnost ljudi u seoskim sredinama. Za dve i po godine za besplatan prevoz dodeljen je 61 minibus u isto toliko jedinica lokalnih samouprava. U svim poslovima, dodele kuća, kupovini mini buseva i Miholjskim susretima, zagarantovana je visoka stručnost i profesionalnost. Seoski turizam je velika razvojna šansa Srbije. Manifestacija “Miholjski susreti sela”, koja je velika smotra kulturnog narodnog stvaralaštva za tri godine je okupila više od 450.000 posetilaca i učesnika. Probudila je stanovnike Srbije da se druže, pevaju, igraju, takmiče se u tradicionalnim sportskim disciplinama, i pre svega, neguju vrednosti zavičajne tradicije.

Selo nije samo poljoprivreda!

Selo u Srbiji nije samo poljoprivreda. To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica ljudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, prodavnice, obdaništa i škole… Plan jeste da se uslovi života na selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni ljudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice.

U 2024. godini pokrenuta su i dva nova programa. Jedan je pokretanje privrednih aktivnosti – obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koje nedostaju u određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma… Drugi je adaptacija i rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte.

Sve to je značajno i za razvoj privrede u Srbiji. Jer, sela, u kojima, prema popisu i podacima RZS, živi više od 40 odsto stanovništva naše zemlje, ona su i najvitalniji deo Srbije. Iz sela Srbije u gradske centre stižu sirovine, poluproizvodi, i prehrambeni proizvodi, što je strateški važno. Ali, najbitnije je da iz sela u gradove odlaze mladi, pametni i talentovani ljudi, koji tamo ispoljavaju svoj puni radni i stvaralački potencijal.

Slika sela, danas!

Problemi vezani za kretanje ljudi iz sela ka gradu nisu samo u Srbiji. To je globalni problem, koji karakteriše i zemlje EU. Slične probleme imaju i visokorazvijeni Nemačka i Japan… Kao primer dobre prakse može se navesti Francuska, u kojoj se odvija obrnuti proces: više je onih koji iz grada prelaze u selo. Što se Srbije tiče, učinjen je prvi korak. A, to je najteže. Akcija se nastavlja, a prvi veći rezultati će se primetiti tek za nekoliko decenija, jer su sela i bila zapuštena više od sedam i po decenija.

,,Prvi put posle Drugog svetskog rata, a to je posle čitavih sedam i po decenija, država Srbija je ozbiljno posvećena selima i njihovom stanovništvu. Pogledajte koliko je kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađeno u poslednjih deset godina u Srbiji. Sela su nam sada mnogo bliža. Velika sredstva se ulažu i u rešavanje problema vodovoda i kanalizacije, širokopojasnog interneta”, navode u Ministarstvu za brigu o selu Vlade Srbije.

Selo je kompleksna zajednica ljudi sa raznovrsnim potrebama. Zato se MBS i zalaže za uvođenje seoske opštine u kojoj će ljudi dogovarati, planirati i odlučivati šta je prioritet u njihovoj sredini. A sredstva za realizaciju, svega toga, mora da obezbedi republička blagajna. Kada se tako duže bude radilo, ljudi iz takvih sela neće odlaziti! Naprotiv, u njih će se doseliti i mnogi iz gradova Srbije. Već postoji takvih primera.

Foto: lična dokumentacija, Kameno selo Gostuša na Staroj planini

Pravu, istinitu, ali još uvek sumornu sliku sela Srbije, dao je poslednji popis. Jer, mnoga sela liče na ruine, u njima je još uvek mnogo praznih kuća, praznih staja i obora za tov svinja, torova za ovce… I po tome se vidi da je selo zapušteno. Jer, Srbija je od izvoznika hrane sad postala uvoznik! Nekada se u Srrbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku čak 65 kilograma. Sad je proizvodnja smanjena za više od 200.000 tona, a potrošnja jedva dostiže oko 40 kilograma po jednom stanovniku godišnje. 

Poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godišnje u vrednosti od 762 miliona dolara. Otišo je u EU. U SAD za njihovu vojsku… Posle toga ni gram nije prodat ni otpremljen u EU. Ne da nije prodat, nego već više decenija nije dozvoljen ni njegov transport preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena. Srbija je sad zavisna od uvoza svinjskog mesa za sopstvene potrebe. Godišnje se troši samo oko 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku. Nekada sirotinjska hrana čvarci su ,,najjeftiniji’’ 1.700 dinara po kilogramu. Nema ih i skupi su, jer u Srbiji nema svinja. A, srednje razvijena zemlja bi trebalo da ima svinja koliko i stanovnika! A Srbija mora da ih uvozi! Samo u 2023. godini uvezeno je blizu 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa i još oko 500.000 prasića. Za to je potrošeno oko 200 miliona nevra! 

,,Ali, sve to nije uticalo na opotavak ove grane stočarstva u Srbiji.  A, nekada davno 1866. Godine, na 1.000 stanovnika u Srbiji je bilo 1.300 svinja, a u SAD samo 800. Bili smo razvijeniji od njih! Slično je i sa junetinom. Proizvodi se do 86.000 tona godišnje, a troši po stanovniku oko 3,5 kilograma godišnje. Slično je i sa ribama koja se uvozi, više od 35.000 tona godišnje i troši po stanovniku tek 3,1 kilograma godišnje. Najupečatljivije je da je Srbija pre pre tri i po decenije u svet izvozila po 34.000 tona ,,bebi bifa” godišnje, a sad je to za 100 puta manje. Ili, između 300 do 400 tona’’, navodi prof dr Vitomir Vidovi  ekspert za svinjarstvo predsednik  Centra za agrarne inicijative iz Novog Sada.

Poređenje sa EU…a

,,Koliko ,,kvalitetno živimo’’ u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 41,8 kilogram mesa svih vrsta mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica EU godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije! Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja se uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,2 miliona – jedna svinja na tri stanovnika. U steu srednej rayvijene yemlje imamju jednu svinju na jednog stanovnika’’, navodi Đorđe Kuzminac,  jednoj od najvećih mesnih industrija  Srbije,  ,,Đurđević’’, koja se nalazi  u Pećincima.

Broj grla svinja, proizvodnja, potrošnja:

• Na početku 2022.godine broj grla svinja je iznosio oko 2,8 miliona komada

svih kategorija, što je za oko 8,74 odsto manje u odnosu na prethodnu, 2021. godinu;

• U klanicama 2023. godine zaklano je 1,8 miliona, a ukupno 5,25 miliona

svinja, dok je 2021. godine zaklano u klanicama 2,2 miliona, a ukupno 5,5

miliona;

• Manji je i broj prasadi za -7,9 odsto, priplodnih svinja manje za -12,33 odsto; krmača za -13.32 odsto i nazimica za -28,58;

Primera radi, Srbija je pre jedne decenije  uoborima imala 1,1 miliona krmača, a danas ima manje od 100.000! Sa tim brojem  stoke i krmača prasilja nema obnove svinjarstva u Srbiji.  Dakle, duže ostajemo uvoznici. U Srbiji se  828 kompanija se bavi proizvodnjom i preradom mesa, navodi Đorđe Kuzminac. 

U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je po broju stanovnika malo veća od Srbije, ima ih oko 5,6 miliona. Međutim u njenim oborima  svake godine nalazi se 32 miliona svinja. U Srbiji se nekada trošilo 83 kilograma hleba po glavi stanovnika i sad se troši samo 59 kilogama hleba sa pecivima godišnje po stanovniku.  Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova.

Upečatljiv primer, je potrošnja mleka, po stanovniku u Srbiji manje od 200 kilograma i to sa prerađevinama što je na dnu evropske lsite. Dakle, takođe, kaskamo za EU.  I nećemo je po tome stići za narednih pola veka. Sad je to još mnogo manje. Delom je to znak siromaštva i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, tek 200 kilograma godišnje, sa sirevima. To je najmanje u EU. 

Dakle, istraživanja pokazuju da se  Srbiji prosečno godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 58 kilograma hleba 32,9 litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.

Vreme za spasavanje varošica!

Prema rezultatima agrarnog popisa RZS kojij eobavljene 2023. godine, najviše stočara je u Mačvi, ratara u Vojvodini, a voćara u Šumadiji i Zapadnoj Srbij. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela.

Foto, lična dokumentacija: U više od 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika!

Sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela koja nestaju!

• U oko 86 odsto naselja, odnosno sela,  opada broj stanovnika;
• Od ukupno 4.720 nseloja, ćčak u 600 njih nema nijedne krave!
• U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!
• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića! 
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!
• U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina!
• Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žene vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površinač
• Prema pdoaciam RZS Srbija navodanvjan deset puta manje površina u odnsou na svetski prosek!  Jder uzemlji gd epostgoji 4,07 milioan hetkara obradivog zemljišta, pod sisema za navodnjavanje je svega 45.779 hektara. Zto je  u poslsednjij deceninji suša u Srbiji nanela štete veće od 7,5 miliajrdi dolara!
• Ali, niej samo navdnjvanej muka poljoporivrednika Srbije, već i nedostatak prirodnog đubriva. Čak i da se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, koji svakako nedostaju, ukoliko nema stajskgo đubriva da čini zemljište plodnih, Vovjdoina, bi mogla već za pla veka da potane pustinja po prinosima. Jer, nivo humnusa, plodngo dela zemljišta,je tek oko dva odsto, što je na granici optimalnog!
• Samo njoi u ovom trenutku nedostaje oko 100.000 juncia. Tada bi imali 8.875 tona ,,bebi bifa’’ za izvoz, zatim imali bi dovoljno prirodnog gnojiva i goveđeg mesa za domaću potrošnju! 
• U Srbiji će ubrzano, za jednu deceniju, nestati oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika; Srbija danas ima 4.720 sela. Do 2050 godine sa mape će ih nestati najjmanej 3.000!

Foto, lična dokumentacija: Više od 1.000 sela u Srbiji ima manj od po 100 žitelja

Prvi rezltati Popisa poljoprivrede 2023. godine pokazali su da se od ukupnog broja gazdinstava čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti. Nije nas zaobišla ni bolest Afričke kuge svinja za koju ne postoji lek! Vlada Srbije usvojila je Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje, njih oko 78.000,  u iznosu od 88.785.899 dinara. Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Ali, svinje se zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici već nekoliko decenija uništavaju u Srbiji. Tako je daleke 1984. godine u oborima bilo 5,7 milion svinja, danas je to, prema proceni stočara, manje od dva miliona. Na prvom mestu, uzrok je loša agroekonomska politika, pa je to bila prva kuga, druga je bila klasična svinjska kuga, a tek koja je smanjila ovo malo tova što je ostalo je  – afrička kuga! Dakle, najviše stočnog donda u Srbiji uništila je loša agroekonomska politika. To je najjača kuga koja je smanjila broj svinja sa 5,7 miliona na manje od dva miliona koliko ih ima danas. Dakle, dok samo govorimo da svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u Srbiji, mi da bi imali ovog mesa, prinuđeni smo na uvoz. Ali, ciklično kretanje cena tovljenika i drugi problemi ometaju ovu granu i ukupan agrar u Srbiji koji nije strateška grana,kao i cela poljoprivreda u zemlji. Doduše, kada stočari i ratari izađu na ulice I protestvuju, država im obećava da će to postati strateška grana. I na tome se uvek ostane!

Najveći broj ovaca, a ukupno ih ima oko 1,7 miliona i pčela (ima oko 1,1 miliona košnica), gaji se u Zlatiborskoj oblasti. U Srbiji se gaji i blizu 150.000 koza, ponajviše u Pčinjskoj oblasti, dok se najveći broj živine (ima je oko 22 miliona), gaji u Srednjobanatskoj oblasti.

Najveće površine oranica i bašta zastupljene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.

Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke. Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023. Popis poljoprivrede 2023. je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. godine i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.

U popisu je tokom anketiranja na terenu, od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine, bilo je angažovano 253 opštinskih koordinatora i 2.842 popisivača koji su obišli oko 742.000 poljoprivrednih gazdinstava.

Povratak zadrugarstva

Programom obnove zadrugarstva “500 zadruga u 500 sela” vratilo se poverenje u udruživanje. Sve do 2017. godine gasilo se i po 100 zadruga godišnje, a sad je novih više od 1.100. Ali, nije još neopravdano oduzeta zadružna imovina posle Drugog svetskog rata. Jer, to je vrednost od nekoliko milijardi sad evra. Ali, siromašna država nema toliko para da sad vrati njive i imovinu. Da bi ljudi počeli da se u većem broju vraćaju u sela potrebno je da u svakom tom selu gde se osniva zadruga postoji i neka, bar, mala prerađivačka industrija. Pravi rezultati ovih zadruga videće se kada u svakom tom selu bude postojala i mala fabrika, odnosno prerađivačka industrija i njeni kapaciteti u okviru zadruga u selima. U tom slučaju u njima će biti zaposleni seoski radnici, prerađivaće se proizvodi iz njihovog okruženja, a zadruga će im obezbeđivati jeftiniju proizvodnju, ali i kupce za finalne proizvode. Tao će im biti obebz7eđen I nvoac za život, U tom slučaju nećemo više imati 1.000 sela u kojima nema prodavnice! Osnivanjem velikog broja zadruga, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji. Ali, siromašna država nema novca da vrati neopravdano oduzetu zadružnu imovinu vrednu više od dve milijarde evra, posle Drugog svetskog rata. Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 5,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to ne učine poješće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara, za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara, pomogli rad 207 zadruga, od čega i tri na Kosovu i Metohiji.

Predlog proizvođača hrane

NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE I KABINET PREDSEDNIKA SRBIJE: Predlozi za nova ministarstva i uprave!

U Narodnu Skupštinu Srbije i kabinet predsednika Srbije, stigli su predlozi i sugestije za formiranje nove Vlade Srbije u kome se predlaže formiranje Uprave za stočarstvo u okviru Ministarstva poljoprivrede. Pored toga predlaže se i formiranje Ministarstva za preduzetništvo i zadrugarstvo.

Obrazloženje o Upravi za stočarstvo: ,,Sektor stočarstva se smanjuje u skoro svim proizvodnjama. Posebno je kritično u tovnom i mlečnom govedarstvu, ali i svinjarstvu. Oni u BDP agrara učestvuju samo sa 28,1 osto što je na nivou nerazvijenih zemalja. Razlozi su višestruki, a uglavnom je reč o teškoćama primarnih proizvođača, koji su često sputavani niskim otkupnim cenama, bespotrebnim uvozom i nedostatkom stručne pomoći (ima izuzetaka). Uprava za stočarstvo je potrebna da bi pospešila primenu standarda u stočarstvu (odgajivačka selekcija) i zaštita domaćih proizvođača od uvoza, razvila bi potrebnu evidenciju i informisanost o stanju u celom sektoru i na osnovu toga odobravali ili ne uvoz”, kaže Čedomir Keco, zastupnik novosadskog Udruženja ,,Agroprofit”. Uprava će na osnovu ustanovljene evidencije o vrsti i kategoriji stoke biti u mogućnosti da kreatorima agrarne politike, pre svega, Ministarstvu poljoprivrede, pruži i niz podataka za donošenje programa i podsticajnih mera. Uprava bi bila i predlagač svih odluka i propisa odgajivačkog programa, kao i kontrolor programa rada savetodavnih službi u sektoru stočarstva.

Za rad ove uprave, uglavnom, postoje kadrovi u odeljenju za stočarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a prema naglašenoj potrebi može da se po ubrzanom postupku donese sistematizacija za poslove i zadatke u Upravi za stočarstvo.

Predlog teksta o Upravi za stočarstvo, koji je sastavni deo teksta o Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

UPRAVA ZA STOČARSTVO, kao organ uprave u sastavu Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, treba da obavlja poslove državne uprave i poslove koji se odnose na: razvoj i praćenje stočarstva, povećanje broja i kategorija stoke, primenu odgovarajućih programa inovacija, odobravanje izvoza i uvoza životinja, kontrolu rada savetodavnih poljoprivrednih službi u sektoru stočarstva, proveru opravdanosti ulaganja i održivosti za programe investicija, neophodnost i primenu Zakona o dobrobiti životinja, mere za očuvanje i zaštitu genetskih resursa i povećanja korišćenja pašnjaka, posebno mera za podjednak razvoj stočarstva u regionima sa otežanom poljoprivrednom proizvodnjom, programe za razvoj ekološkog stočarstva, izradu propisa i mera za učešće u podsticajima, realizaciju mera i strategija u ovoj oblasti, praćenje sektora tržišta i predlaganje mera i izrade procena na tržištu, saradnju sa evropskim institucijama i projektima iz ovog delokruga, sprovođenje zootehničkih mera i koncipiranje pravila za udruživanje proizvođača, sprovođenje programa selekcije, implementaciju novih biotehnologija u stočarstvu, upravljanje bankom gena domaćih životinja, kontroliše organizaciju tržišta u sektorima govedarstva, svinjarstva, ovčarstva, kozarstva, živinarstva, pčelarstva i ribarstva, posebno se zalaže za uzgoj kopitara, kao i druge poslove određene zakonom.

Predlog za bolju organizaciju ministarstva agrara

U poslednji stav teksta o Ministarstvu poljoprivrede u Zakonu o ministarstvima treba upisati sledeći pasus: Ministarstvo uvodi u rad ombudsmana za hranu, kao zaštitnika potrošača i proizvođača! Osnovni zadatak je obezbeđivanje pune poslovne i poštene saradnje u lancu prodaje, proizvodnje i potrošnje hrane, sa ciljem da se očuvaju mali farmeri putem jasne cenovne politike u svim sektorima, kao i da se prati realizacija podsticaja i mera u sektoru proizvodnje i prerade hrane. Rad ombudsmana se reguliše posebnim pravilnikom, koje donosi Ministarstvo poljoprivrede.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u julu 2022.godine je odbilo ovaj predlog, uz konfuzno i netačno obrazloženje pomoćnika ministra Nenada Katanića, koji je kabinetu predsednika Vučića, a povodom naše inicijative, odgovorio da oni sve što se predlaže „već rade”. Prvo i osnovno, nemaju analitiku, ne znaju karakteristike za pojedine životinje, ne prate produkciju, ne kontrolišu uvoz…. S obzirom da je stočarstvo deo razvoja do 2027.godine, a da je u padu sa učešćem u ukupnoj proizvodnji poljoprivrede, ovo je korisna dopuna rada Ministarstva poljoprivrede.

Zadrugarstvo dobija ministarstvo?

U kabinet predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića stigao je i predlog da se formira Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva. U predlogu se ističe da je Zadružni savez Srbije asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, sa dugom tradicijom. Jer, osnovan je davne 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji i to ,,Vranovo” i ,,Azanja”. Zadruga ,,Azanja” osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine. Može se konstatovati da je ovo bila i prva osnovana zadruga na području Srbije, a zadruga koja je registrovana i danas postoji. Treća je osnovana u Bačkom Petrovcu, ali ono tad nije bilo u Srbiji, već deo Austrougarske.

,,Ovom prilikom posebno ističemo da je zadrugarstvu Srbije od 2022. godine započeto vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim zemljama. Naime, 2012. godine, posle više godina zemljoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava. Najznačajnija sistemska mera je donošenje Zakona o zadrugama u decembra 2015. godine”, navodi Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Razvoj preduzetnitšva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je navjeća podrška opstanku seoskih sredina. Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva biće matica za 700.000 preduzetnika i zadrugara u Srbiji, uključujući i 100.000 kooperanata u preko 5.000 svih oblika organizovanih zadruga u Srbiji. Tokom 2023. godina formirano je 53.992 firmi od čega su 80 odsto preduzetnici i zadrugari.

Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine u budžetu Republike Srbije obezbeđena su bespovratna sredstva, za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga, koja se koriste prvenstveno za nabavku opreme, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju finalnih proizvoda i izlazak zemljoradničkih zadruga, kako na domaće, tako i na inostrano tržište. Ovaj program, koji je od izuzetnog značaja za preporod sela Srbije i razvoj poljoprivrede, realizovan je od 2017.do 2022. godine. Tada je zadružni sistem pomognut sa 2,2 milijarde dinara, a taj novac bespovratno je dobilo oko 207 zadruga. Tako je omogućen njihov bolji rad i život i u isto toliko sela u Srbiji.

,,Povodom završenih parlamentarnih izbora u 2023. godini i priprema za sprovođenje programa ,,EXPO 2027”, molimo Vas da razmotrite predlog za formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva, kao posebnog ministarstva u okviru nove Vlade Srbije”, navodi u predlogu Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. ,,Ceneći Vaše napore da mladi ljudi ostanu u Srbiji i da što pre budu radno aktivni, i uzimajući u obzir široko postavljene planirane mere i projekte u okviru postojećih ministarstava privrede i poljoprivrede, smatramo da će izdvajanje aktivnosti na razvoju preduzetništva i zadrugarstva u posebno ministarstvo doneti merljive rezultate i poseban kvalitet”, navodi Mihailović.

Pored aktivne politike zapošljavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavljalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike i zadruge, u cilju unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, ministarstvo će biti značajno u sferi tržišta rada i zapošljavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima udruženjima poslodavaca, međunarodne saradnje na području rada i zapošljavanja i penzijskog i invalidskog osiguranja. ,,Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva”, navodi Mihailović.

Dakle, formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, nesumnjivo bi se pozitivno odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanja broja preduzetnika, koji bi doprineli sprovođenju politike Vlade Srbije i afirmaciji naše države u svetu.

                                      (Autor je analitičari publicista)