Zadruge, ekonomska okosnica o(p)stanka na selu!
Piše: Branislav Gulan
Pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape naše države.
Prema podacima RZS za jednu deceniju će nestati njih 1.200, a do 2050. godine sa mape Srbije biće izbrisano čak 3.000 naselјenih mesta kako to piše u Ustavu Srbije. Jer, po njemu mi više nemamo nijedno selo! Po godini rođenja čekaju se oni koji će biti poslednji da ugase svetlo! Mladi lјudi odlaze iz sela za bolјim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može u poptunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji!
Uvažavajući činjenicu da zadruge u Srbiji imaju tradiciju dužu od 170 godina, namera Vlade Republike Srboije je da podstakne i pomogne obnovu zadruga i ojača duh zadrugarstva, koji u svetu aktivno okuplјa oko 800 miliona lјudi! Želimo da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno –psihološko i vaspitno središte razvoja sela i ,,magnet” koji će mlade zadržati na selu (uz bolјu infrastrukturu, malu prerađivačku industriju, zadružne domove, poštu, ambulantu, pristup internetu). Zaustavlјanje pražnjenja i nestajanja sela ima izuzetan – bezbednosno politički značaj i očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije!
Novo je – iskrena namera države da podstakne na udruživanje i direktno pomogne, pre svega, malim polјoprivreednim gazdinstvima da ujedinjena stvore povolјnije uslove za proizvodnju i plasman proizvoda, i time uvećaju svoju zaradu. A, to bi dovelo do bolјeg života zadrugara i njihovih porodica.
Zato obnovu zadrugarstva svi moramo shvatiti kao visoko patriotski čin! Na putu do novih zadruga vodi nas ideja zajedništva i okuplјanja poštenih i vrednih domaćina.
Danas je vraćen duh, a dobrim delom i poverenje u zadrugarstvo u Srbiji, ali nije imovina. Jer, Srbija nema tih para, više od dve milijarde dolara, da vrati neopravdano oduzetu imovinu posle Drugog svetskog rata.U proteklim decenijama zadruge su prolazile kroz brojne transformaije i delile sudbinu društvenih i političkih promena, kroz koje je prolazila naša zemlјa. Bilo je i promašaja i gušenja udruživanja i jačanja selјaštva. To se vidi i po protestima gde u svetu, zemlјama, postoje po dva tri udruženja, a mi imamo oko 88 udruženja selјaka! U tom velikom broju se nalaze i razloizi da nemogu da se udruže i dogovore!Radio sam za svetske medije uduruživanje i proteste, pa u svetu i zemlјama ima dva do tri udruženja! Mnoge zadruge su izgubile svoju imovinu, pojedine su zapale u dugove, neke su, na žalost mora da se ugase. Ali imamo i zadruge koje su prebrodile sve društvene turbulencije i uspešno opstale!
Principi su: dobrovolјnost, demokratičnost, nezavisnost, spremnost na obrazovanje, informisanje, saradnju, društvenu odgovornost i ekonomsku participaciju.
Zato sadašnje i buduće zadrugare pozivamo da primenjuju moderne visokotehnološke postupke, da uče i uvažavaju nauku. Prema obećanjima uglavnom se ostaje na čekanju sufinansiranja angažmana mladih i školovanih menadžera u zadrugama.
Zato se upućuje poziv na slogu i primenu na petu od ,,Deset zapovesti za zadrugare” Zadružnog kalendara Glavnog saveza zemlјoradničkih zadruga Srbije za 1933. godinu:
,,Poštuj svoju zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i Ti srećan i zadovolјan biti”!
Ovo je do sada, a i od sada uvek bila klјučna pouka i za naredni period. Obnova zadrugarstva u Srbiji nije posao za jednu Vladu, ili za jedno ministgarstvo. To je društveni proces, koji da bi bio, uspešan mora da bude trajan!
Zadrugarstvo u svetu!
Udruživanje danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i ne mali kapital!
Koliko je udruživanje značajn svetski proces i trend za visoki respekt najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje više od 800 miliona zadrugara koji su organizovani u 750 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija!
Jer, savremeni svet se ne može zamisliti bez zadruga i zadrugarstva. Veliki su na berzama, trguju i uvećavaju svoj kapital, a mali moraju i da se udružuju (u Srbiji ima 217.623 mala proizvođača sa posedom do dva hektara veličine).
SRBIJA DANAS
- Prema poslednjem popisu imamo 508.365 porodičnih gazdinstava. Od toga je 2.042 pravnih lica.
Oni poseduju i 4,07 miliona hektara raspoloživog zemlјišta! Koristi se 3.257.100 hektara!
Površine pod šumama su 504.104 hektara;
- Imamo i 122.257 hektara nekorišćenog polјoprivrednog zemlјišta oko 190.242 hektara ostalog zemlјišta!
- Stočarstvo Srbije učestvuje u BDP agrara u zemlјi samo sa 28,1 odsto. To je bilo pre dve godine, sad je i manje. U svetu sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalјa.
- U zemlјi Srbiji STOČARSTVOM SE bavi se 313.495 gazdinstava.
- Koliko ,,kvalitetno’’ živimo u odnosu na EU, osim podatka da je nivo ukupne potrošnje hrane u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovolјno govori i taj da se u našoj zemlјi jede mnogo manje mesa nego u EU!
- Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 41,8 kilograma mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalјa članica EU godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije! Dobar pokazatelј bogatstva jedne zemlјe jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa 6,6 miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,2 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.
Zvanično imamo:
- 725.408 grla goveda;
- 2.263.705 svinja;
- 1.702.682 grla ovaca;
- 149.558 koza;
- 22.022.439 grla živine;
- 1.261.323 košnica pčela;
- Najviše goveda ima u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a svinja najviše, čak više od milion je u Vojvodini!
- I najveći broj lica angažovanih u polјoprivrednoj proizvodnji je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najveći broj angažovanih žena, čak 231.118;
- Dakle, sa polјoprivredom u Srbiji se ukupno bavi 1.150.653 lica. Od toga su 662.943 muškarci i 487.720 žene!
- Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na gazdinstvu je samo 2,2 osobe!
- Prosečna starost je 60 godina!
- Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
- Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara!
- Najviše gazdinstava ima u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 234.433, zatim Region Južne i Istočne Srbije 145.751, u Vojvodini ima 111.884 i u Beogradskom regionu 26.297 gazdinstava;
- Najveća površina polјoprivrednog zemlјišta koristi se u Regionu Vojvodine i to 1.474.709 hektara. Dok je prosečna njiva u Srbiji veličine 6,4 hektara u Vojvodini je to 13,2 hektara. U Beogradskom regionu je 5,7 hektara, a u ostalim delovima Srbije oko 4,4 hektara!
Zato je i poruka zadrugarima i kooperantima i u Srbiji da se udruže! Jer, u protivnom ne da će nestati, nego će ih pojesti velike multinacionalne korporacije koje su sve više prisutne u Srbiji! Biće najamni radnici na svojim nekadašnjim posedima!
Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolјe sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer je prosek starosti života žitelјa sela, koji obrađuju zemlјu, veći od 65 godina!
Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi, a u gradskim centrima oko 65 granskih reformi privrede.
Posle i 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, ali je on stalno na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlјe, pa kada se približiš tom cilјu, on postaje sve dalјi.
U svojim istorijskiim obećanjima najnovija vlast je dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju bolјitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima, mnogi odu sa ovog sveta!
Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlјa u bivšem YU regionu! Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbina i da stalno daje obećanja za bolјi život, koji im je sve dalјi.
Put dobrovolјne propasti žitelјa sela!
To su obećanja bolјeg života u selima! Ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat je da radnici i oni koji žive na selu imaju put dobrovonjne propasti, a to je nesiguran i neizvestan prekarni rad!
Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju bolјeg života na selu – primedba B.G.) predstavlјa i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga i nepokretnim i bezopasnim, potpuno i zauvek. I ta obmana čekanjam tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, ali te obmane – nikad ni doveka’’!
I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavlјaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strplјivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strplјenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života.
A, to je isto što i put dobrovolјne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!
Zaraza čekanjem, način vladanja!
Međutim, lјudi na selu i ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolјe vidi po ruinama u 50.000 praznih kuća, bez vlasnika i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi. Doduše od tih 200.000 praznih kuća za poslednje četiri godine, zahvalјujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, koje su dobile 2.750 vlasnika, smanjen je njihov broj. Na osnovu te akcije kao da je osnovano jedno selo od 10.000 stanovnika. Među njima je i 3.000 dece. Jer, je 4.720 sela u Srbiji dobilo toliko novih stanovnika. Zahvalјujući državi koja je posle njihove odluke da hoće da žive u selima, kupila i poklonila im te kuće, do kraja aprila 2024. godine.
Dobro je što je osnovano i 1.100 novih zadruga u selima. Ali, selima treba i toliko malih prerađivačkih kapaciteta. Da oni koji dođu u selo da žive, imaju gde da se zaposle, da pored kuća imaju i posao i platu. Da u tim pogonima rade i proizvode artikle viših faza prerade, ali i da ih prodaju u budućim seoskim prodavnicama, kojih danas nema, čak u 1.000 sela!
A, prerađivačkih kapaciteta u selima nema, jer su oni oplјačkani u privatizaciji, uz pomoć države, nakon demokratskih promena 2000. godine.
Da bi se rešili problemi sela, tim tempom, treba da prođe pola veka! Mnogo za one koji čekaju bolјi život na selu, jer, za to vreme otići će sa ovog sveta!
Autor je analitičar i publicista