BRIGA O NASELJIMA U SRBIJI: Nema države bez sela! (1.)

Branislav GULAN

Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! Ođivaljavanje sela  i varošica u Srbiji, znači i spasavanje države!  Jer, ona ne može da postoji bez sela! Poljopriprivredom se bavi više od 508.365 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima od 1,7 milioan ovaca ovaca, živi oko 1.150.653 osobe. Inače, u Srbiji sad je nastanjeno ukupno oko 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije.

• Van gradskih sredina živi oko 40 odsto žitelja;
• Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra;
• Ukupan vrednost agrarne proizvodnje nije nikada bilo ni blizu vrednosti od željenih šest milijardi dolara!
• Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!
• Prosečna starost poljoporivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!
• Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;
• Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;
• U južnoj i istočnoj Srbiji u agraru je oko 94.000 žena;
• Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!
• Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu!
• Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer 31. jula 2024.  godine izlazi važnost duga jednu deceniju, nazovi Strategije poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav poljoprivrede sad  zovu strategija pada. Dokaz su brojke njenog sprovođenja u praksi od 2014. godine:

                    STRATEGIJA PADA U PROCENTIMA

2014. godine                   + 2,0                             odsto

2015. godina                   — 7,7                             odsto

2016. godina                   + 7,7                             odsto

2017. godina                   –11,4                            odsto

2018. godina                   +15,1                            odsto

2019. godina                   — 1,7                             odsto

2020. godina                   + 2,2                             odsto

2021. godina                   — 5,7                             odsto

2022. godina                   — 7,8                             odsto

2023. godina                      + 9                             odsto

2024. godine?                     + 6                             odsto – očekuje se!?

Prema podacima RZS za poslednje tri i po decenije sve do 2022. godine, agrar Srbije imao je skroman rast od samo 0,45 odsto godišnje!

Bitno je istaći da u Srbiji, prema tom popisu postoji i 4.720 naseljenih mesta, kako to piše (u Ustavu),  jer po njemu nema nijednog sela, prvi je utvrdio dr Milutin Matić, sociolog sela iz Kragujevca. Od tog broja oko 3.000 tih kako narod kaže sela, nema nikakvu demografsku bududućnost. Kako se predviđa, u tom broju, neće ih više ni biti na geografskim mapama već posle 2050. godine. Ovo za javnost ističe i demograf Ivan Marinković iz RZS, posle obavljenog popisa poljoprivrede 2023. godine. Imamo izuzetno veliku mrežu sela sa malo žitelja, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, koja su nastala još od zbegova pred Turcima. Neka od njih nikada nisu imala više od po 100 stanovnika. Pre svih, takva sela se gase, nemaju šansi da se revitalizuju niti da opstanu i ostanu!

Najneobičnije selo u Srbiji izgrađeno je od kamena i nalazi se na Staroj planini!

Foto: Serbia.com – Najneobičnije selo u Srbiji, Gostuša na Staroj planini

Kameno selo Gostuša na Staroj planini sa pravom nosi epitet najneobičnijeg sela u Srbiji.  Ovo selo je jedinstvena ambijentalna celina koja predstavlja zaštićeno bogatstvo Srbije. Da li ste posetili neko mesto koje je u potpunosti izgrađeno od kamena i od materijala koji se može naći u blizini? Ako niste, selo na obroncima Stare planine je pravo mesto za to!

Selo Gostuša privuklo je pažnju domaćih ali i stranih turista. Takođe, veliki značaj ovom mestu pridali su i strani stručnjaci koji su zadivljeni kućama građenim od kamena, blata i drugih prirodnih materijala.Pored toga što predstavljaju pravi kuriozitet za arhitekte širom sveta, ova domaćinstva su posebna i po tome što su očuvala autentičan izgled.

Na ovom mestu nekada je živelo 1.500 stanovnika, danas je taj broj znatno manji. Smatra se da ovde trenutno živa stotinak meštana. Ono što je do sada utvrđeno jeste da su kuće zidane bez maltera ili bilo kog drugog vezivnog materijala, tačnije tehnikom pod nazivom suvozidica. To znači da umesto ćeramide i crepa, kao osnovni materijal za pokrivanje služe kamene ploče. Tako su sve zgrade praktično od temelja do krova, od kamena. Za izvođenje ovakvih radova potrebni su veliko majstorstvo, iskustvo i trud. I upravo je to ono što ih čini tako jedinstvenim, retkim i nečim što jednostavno mora da se vidi i doživi.

Veliki potencijal kamenog sela ogleda se i u okruženosti i blizini mnogobrojnih prirodnih i kulturnih bogatstava ovog dela Srbije. To je, pre svega, prelepa Stara planina, a u blizini je i Pirot sa raznovrsnim materijalnim i nematerijalnim kulturnim nasleđem. Ovde treba dodati i gastronomske specijalitete ovog kraja, kao što je naravno pirotski kačkavalj, rečeno je na skupu o savremenom zadrugarstvu u Srbiji, održanom, krakjem  aprila 2024. godine u Topoli. 

Škola od 1840. godine

Škola u Gostuši postoji od 1840. godine. Dana 27. decembra 1867. godine dobilo je mesto učitelja – “daskala” Tasu Džunina od sela Ržana. Primljen je za platu od 330 groša od “crkve”. Trebalo je da drži desnu pevnicu u crkvi i uči decu u školi. Seljani su imali da ga hrane, o svom trošku.

Od Smrdića do Sisevca: 10 sela u Srbiji sa najsmešnijim imenima! Portal Nova je napravio listu najsmešnijih imena sela u našoj zemlji.

Sela sa smešnim imenima nisu ništa neobično, ali nismo sigurni kako njihovi stanovnici reaguju kada ih ljudi pitaju odakle su.

Srbija je bogata lepim selima koja su smeštena u srcu prirode i ta mesta vrve od potencijala za seoski turizam.

Neka sela u Srbiji pak imaju ne samo neobična imena, već i vrlo smešna. 

Slepčević

Slepčević je naselje u Šapcu, a prema poslednjem popisu ima 1.521 stanovinka. Nije poznato kako je ovo naselje u Mačvanskom okrugu dobilo ime.

Sisevac

Na 365 nadmorske visine nalazi se turisticko naselje i etno selo Sisevac u podnožju Kučajskih planina. Od Beograda je udaljen 162 kilometra, a od isključenja sa autoputa u Ćupriji svega 23 kilometra. Smešten je na vrelu reke Crnice, okružen prelepim šumskim basenom. Ovaj kraj je jedinstven po prirodi, bistroj reci, potocima, termalnoj vodi, ruži vetrova i sa bogatom kulturno-istorijskom tradicijom. Sisevac predstavlja odlično mesto za ribolov.

Prema popisu iz 2002. bilo je 18 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 22 žitelja). U naselju Sisevac sad živi 16 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 57,6 godina (47,5 kod muškaraca i 64,0 kod žena). U naselju ima 10 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 1,80. Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, ovog obavljengoi 2023. godine, primećen je pad u broju stanovnika. Kada se pomene selo Sisevac, ljudi „padaju sa stolice“ od smeha. Zamislite, samo kako je ljudima koji žive u tom mestu. Selo Sisevac smešteno je između Paraćina i Ćuprije, kod izvora reke Crnice. U selu je nakda bipo poznati rudnik, danas je privlačno turističko mesto.Ali, to je i jedno od 1.000 sela u Srbiji u kojima nema prodavnice! Njegov naziv povezuje se sa manastirom svetog Sisoja koji je danas obnovljen. Prema starim spisima, pojedini arheolozi smatraju da su na ovim prostorima ljudi živeli još u doba Rimljana. Zvanično, prvi pomen Sisevca javlja se 1389. godine kada Carica Milica pominje sveštenika Sisoja koji je došao na područje Paraćina (nekada Parakinov ili Paracinov brod).

Foto TO Paraćina – Selo Sisevac, bivše rudarsko naselje, idealno mesto za odmor, bez prodavnice!

Popučke

Selo Popučke nalazi se kod Valjeva i u njemu živci 2.500 stanovnika. Postoji nekoliko predanja o tome kako je nastalo ovo ime. Prema jednom, za vreme Turaka, kada su vođene borbe i dizani ustanci, poznata je bitka u dolini reke Rabas, gde je bio srušen most, te su vojnici pokušavajući da prevaziđu ovu prepreku, postavljali svoje puške preko ruševina mosta, kako bi prešli na drugu stranu. Ime selu dato je jer su išli po puškama.

Zaglavak

Selo se nalazi u opštini Bajina Bašta u Zlatiborskom okrugu. U ovom mestu živi 414 ljudi. Iako nije poznato kako je ovo selo dobilo ime, ovaj kraj nadaleko je poznat po lepoti prirode.

Svinjarevo

Ne smemo ni da zamislimo šta se dešava kada na primer osoba koja živi u ovom selu ide na dejt i treba da izgovori naziv svog mesta. Verujemo da to stvara veliku neprijatnost i priznaćete da im nije lako. Svinjarevo se nalazi u opštini Žabari u Braničarskom okrugu. Smešteno je na visoravni i zanimljivo je da nikada nije poplavljeno. U selu ima samo dva bunara i dva izvora, te se tokom leta javlja nestašica vode, što je najneobičnija pojava u ovoj oblasti. Bunari se više ne kopaju jer se do vode dolazi na dubini od 24 i više metara. Severno od sela, na 200 metara, nalaze se tragovi ranijeg naselja – nalazi se staro posuđe, alatke i dr. Najstariji doseljenici nisu pričali da se selo pomeštalo sa današnjeg mesta. Mesto gde se nalaze pomenuti tragovi verovatno je bilo staro naselje Svinjari, koje je knez Lazar dao Ravanici sa ostalim selima iz ovog kraja.

Kurići

Meštanima ovog sela nije nimalo lako kada treba da izgovore naziv sela u kom žive. Verovatno tada požele „u zemlju da propadnu“. Ovo selo pripada opštini Raška u Raškom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine u selu je tada živeo 71 stanovnik, a broj stanovnika je u padu još od 1948. godine, uz blagi porast 2002, kada je u selu bilo popisano 108 stanovnika.

Stenjevac

Stenjevac je naselje koje se nalazi na teritoriji opštine Despotovac u Pomoravskom okrugu. U njemu živi 608 stanovnika, a zanimljivo je što ovo naselje ima i Park dobrih komšija. Nije poznato poreklo imena ovog naselja, ali svakako spada u jedno od najneobičnijih Srbiji.

Mozgovo

Selo Mozgovo ušuškano je ispod planine Bukovik, 17 kilometa od Aleksinca. Ime sela prvi put se pominje 1389. godine kada je car Lazar, pre odlaska na Kosovo posetio tada veliko selo. Međutim, nije poznato kako je ovo selo dobilo baš ime Mozgovo. Možda mnogo mozgaju njegovi meštani. Ko će znati. Mozgovo je inače poznato po odličnom kozjem siru.

Obrva

Još jedno čudno ime sela je Obrva. Smešteno je nadomak Kraljeva u dolini Zapadnog Pomoravlja, koje administrativno pripada Raškom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine imalo je 653 stanovnika.

Smrdić

Selo Smrdić nalazi se u opštini Žitorađa na jugoistoku Srbije u Topličkom okrugu. Ovo selo brojalo je oko 300 meštana. Sad, se sigurno pitate kako je ovo mesto dobilo tako smešno ime. Pa da vam pojasnimo! Još od davnina zvalo se Smrdić, što je i zabeleženo i u turskim tefterima. Prema pričama, tu su postojali izvori vode koja je neprijatno mirisala i baš po tome selo je dobilo ime.

Drugi navodi govore da je ime nastalo posle masovnog pomora konja, koje su meštani zatrpavali u veliku jamu, iz koje se širio nesnosan smrad. Ipak, meštani su uspeli da mu promene ime. Selo Smrdić je 11. novembra 2005. godine promenilo ime u Izvor.Kažu da su tome najviše doprinele devojke koje su se ovde udale, ali nisu mogle da podnesu da žive u mestu takvog imena.

Nestajanje sela!

Sva sela, koja uskoro nestaju u Srbiji, a to je njih 1.200 ne treba spašavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak. Onima koja imaju šanse za opstanak i ostanak treba treba vratiti kroz pljačkašku privatizaciju, uz pomć države, obavljenu posle 2000. godine, vratiti  prerađivačku industriju. Znači,  male pogone, pa oni koji dobiju kuće na selu, a takvih je sad  oko 2.750.  Kada dođu u sela da žive, u tim malim fabrikama, treba da imaju radna mesta. Proizvodnja u  tim selima treba da se obavlja po zatvorenom nordijskoim sistemu. Sve što se proizvede, preuizima zadruga od proizvođača, prerađuje sirovine u proizvode viših faza prerade, i pronalazi kupce. To treba da budu i seoske prodavnice, a u 1.000 sela njih sad nema! Na taj način u selu se obezbeđuju radna mesta, u zadruzi i zadružnim fabrikma. U takvim selim može da bude i života, a postoje i šanse da se u njima zaustavi iseljavanje. Znači, bez prerašiačke industrije u novosnovanim zadrugama, a takvih je danas 1.100,   nema šanse za opstanak ni sela, a u njima ni starih, ni  novih zadruga!

• U oko 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
• U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvditi i vlasnike, kako bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!
• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!
• U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina.  U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina!
• Kada je pušten zu rad hidrosisgem D-T-D, 1977. godihne,  narodu je tad bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da će se odvoditi suvišne vode sa million hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato nema na njima obećanih dve ili tri žetve. Po reačlnim ali, neiskorišćenim mogućnostima, to bi se realno moglo!
• U Srbijie će ubrzano, za jednu deceniju, nestati oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika.Čeka se samo ko će biti poslednji da guasi svetlo!
• Prema podacima RZS do 2050. godine u Srbiji će nestati 3000 sela! 
• Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijedong maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;
• U  315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u  545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života; 
• U 2.894 naselja Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoporivrednika!
• Analitičari ističu daje najveća boljka poljoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.
• Statistika beležei da u u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
• Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, navodi RZS. Ali, to nije samo zbog  potražnje za medom, veći zato što su pčelari jedini koji imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna prizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.700 tona meda, a to je u zemlju tada doneolo 14 miliona dolara. Značajno je ukazait da je to tada bilo viđe novca  od meda nego od izvoza mesa!
• Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, mođe da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Cena takvog mesa i mleka izuzetno je visoka.U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!
• Sva ta naselja, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bezu potrebne infrastructure, a tu neće ni migranti da doolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!
• Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju; 
• Šansu za opstanak ne mogu da imaju ni svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Šansu imaju ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;
• Procene pokazuju da čak 500 naseljenih mesta, odnosno sela, nema nikakvu asfaltnu vezu sa svetom. Pored toga čak 90 odsto sela nema nikakvih seoskih puteva,  nema asfaltirane seoske ulice, a da se ne govori o asfaltiranim seoskim putevima!

Foto: Goran Mulić –Njive u Vojvodini

• Popis poljoprivrede u 2023. godini pokazao je da su najveće površine oranica i bašta (sa 55,8 odsto) zastupljene baš u regionu Vojvodine koja ima više od 1,4 miliona hektara oranica;
• Broj voćnjaka koji se nalaze u Srbiji na oko 193.000 hektara, u odnosu na 2018. godinu, kada je rađene anketa o agrarnim gazdinstvima, porastao je za 9,7 odsto, dok je broj vinograda, koji se nalaze na oko 21.000 hektara, manjii za 11,1 odsto. Iako klimatske promene idu u korist gajenja vinove loze, vinogradi se smanjuju!
• U pitanju su mahom zaseoci i sela sa maksimalno 500 stanovnika. Sa padom broja seoskih domaćinstava opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je logično da se za poslednjih pet godina beleži smanjenje od 10 odsto koje je pokazao popis poljoprivrede, a to je više od 50.000 gazdinstava manje nego što je bilo;
• Za to vreme u Srbiji je ugašeno je i 62.000 farmi!
• Eksperti kažu da moramo da vodimo računa da ne postanemo zavisni od uvoza hrane. Sad smo već zavisni od uvoza svinjskog mesa (čija potrošnja je po stanovniku pala na 15 kilograma godišnje po jednom stanovniku);
• Istovremeno je i potrošnja hleba sa pecivima u Srbiji za poslednju deceniju pala sa 93 na 59 kilograma po jednom stanovniku!
• U 2022. godini u Srbiji je uveyeno oko 84.000 to0na konyumnog melka, 10.000 tona melak u prahu i oko 12.000 tona sireva. Razloge ovako velikog uvoza mleka treba tražiti i u tome što čak u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave mlekulje!
• Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj pad proizvodnje nastavi, za dve i po decenije gotovo da nećemo imati stočarstva (koje sad u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto). A, ono je ,,teška industrija’’ poljoprivrede! 
• U vreme kada se raspadala Jugosalvoja, u Srbiji se proizvodilo ukuipno 650.000 tonja svih vrsta mes ai trošilo postanovniku oko 65 kilogama. Danas se proizvodpi oko 400.000 toan I torši po stanovniku manej od 40 kilograma!
• Žalosno je da poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji prosečno ima tek samo po jednu kravu, dok je brojjgrla svinja manji za trećinu nego pre tri decenije. Sad je taj broj na nivou koliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata, a to je oko 2,2 milioan grla, prema zvaničhnjim državnim podacima! Zavisni smo od uvoiza tog mesa , pa je u 2023. godini za uvoz oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa, oko 300.000 svinja za klanice i 500.000 prasića potrošeno više od 200 miliona dolara. 
• Pre jedne decenije u Srbiji je bilo 1,1 moilioanj grla krmača praščara, a sad ima mnej od 100.000!
• Korišćeno poljoprivredno zemljište smanjilo se za 6,5 odsto u poslednjih pet godina, a od 1960. do 2012. godine, kada je rađen prethodni popis poljoprivrede, smanjo se za 1,5 milliona hektara.Ti izgubljeni hektari mogli su da hrane dodatnih 7,5 miliona stanovnika!
• Godišnje se u Srbiji izgubi čak 25.000 hektara najplodnijih orancia  za infrastrukturu, bespravnu gradnju, puteva, fabrike…U svetu na taj način godišnje nestane čak 30 miliona hektara. To je – veličina jedne Italije”!

                                                             (Nastaviće se)