Piše: Branislav Gulan: Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Naučnog društva ekonomista Srbije i Konventa EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji

      Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela Srbije, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.720 sela u Srbiji – 1.200  je u fazi odumiranja i nestaće za jednu deceniju, Procena Republičkog zavoda za statistiku je da će u Srbiji do 2050. godini sa mape ukupno nestati oko 3.000 naselјenih mesta, odnosno sela. Inače, Srbija već danas nema više sela, jer, su ona ugašena po Ustavu. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški i regionalni značaj.  Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa.

     Od polovine XIX veka, u Evropi nastaju prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega, zanatlija, a zatim i zemlјoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, može se izdvojiti više tipova zadružnog organizovanja, međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na našim prostorima, i to: kada je reč o istoriji zadrugarstva i zadružnog pokreta u Srbiji, od nastanka do danas, misli se, pre svega, na istoriju zemlјoradničkog zadrugarstva, jer je Srbija zemlјa bogate zadružne istorije i tradicije. Od pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela”, 2017. godine do sredine 2020.godine, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji i osnovano je 1.100 novih zadruga. Problem sela bio bi nerešen kada bi svako selo, odnosno zadrugau njemu dobili po jednu malu fabriku za preradu sirovina proizvedenih u agraru. Tu bi se zaposlili lјudii imali bi mesečn. Otvaranjem malih pogona, slea bila dobila i prodavnice. A u Srboijkii svako četvo selo, ili više od 1.000 lјih dans nema ni prodavnicu! Prerađivačka industrija nestala je u selima Srbije posle  plјačkaške privatizacije koja je obavlјena uz pomoć države, nakon demokratskih promena 2000. godine.

      Država je prvi put posle sedam decenija pomogla rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara, posle 2017. godine.  Cilј je da se zaustavi iselјavanje iz sela, da bi ona opstala i ostala. Srbija je danas država sa 200.000 praznih kuća u selima. Zahvalјujući akcijii ministarstva za brigu o selu, do aprila 2024. godine dosadašnjim beskućnicima starosti do 45 godina država je kupila, odnosno poklonila, 2.750 kuća u selima. Tako su sela dobila i oko 10.000 novih stanovnika. Ako se to uporedi recimo, sa opštinom Crna Trava sa juga Srbije koja ima samo 1.000 žitelјa , onda je to desetak novih sela. Procene su da će se do kraja 2024.godine u selima Srbije onima bez ,,krova nad glavom’’ ukupni biti dodelјeno 3.000 praznih kuća!

     Sve to ukazuje da je sumorna slika sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji danas. Inače, Srbija je već danas država bez sela, jer u Ustavu piše da su to naselјena mesta! Da bi sela opstala i ostala potrebno je zaustaviti iselјavanje, a žitelјi sela treba da se udruže. U suprotnom ne da će propasti, nego će nestati! Poješće ih velike multinacionalne kompanije. Samo udruženi, uz pomoć zadruga, kooperativa ili kako god ih nazovemo, mogu da obezbede bolјitak sebi i polјoprivredi Srbije. 

      Jer, obećanja političara su bila jedno, ali za protekle tri i po decenije, kada agrar se  u Srbiji  razvijao samo po stopi od 0,45 odsto! Važeća strategija, doneta je 2014. godine, treba da važi do kraja jula 2024. godine, predviđala je  godišnji rast od 9,1 odsto, iloi u lošijim godinama da to bude 6,1 odsto. To je bilo  nerealno, netačno i neostvarivo! Takvu strategiju napisalo je 240 eksperata na 145 strana. Zas tajloše ruađeniposao sebe sučastli sa 8,2 miliona dolara ino donacija dobijenih od nekoliko evropskih deržava. Takvu strategiju usvojila je Valda Srbije 21. jula 2014. Godine. Ona i danas kao validna stoji u fiokama 14 ministra polјoprivrede u Vladi Srbije od 2000. godine. Ali, u praksi se neostvaruje! To što piše u njoj bile samo nerealne želјe kreatora agroekonomske politke, da bi političarima u predizbornim kampanjama pozakazali i naše nerealne mogućnosti. Bar za današnje vreme! A, vrednost agrarne proizvodnje po jednim hektaru je samo 1.200 evra, dok ukupna agrarna proizvodnja u Srbiji nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi evra godišnje! Zato se i spasavanje sela države vidi u zadružnom udruživanju!

      Ipak, Zadružni savez Srbije  očekuje bolјitak u budućnsoti kroz udruživanje.  U njemu danas postoji 5.127 svih vrsta zadrugara, od kojih je ponajviše zemlјoradničkih. Zadružni savez Srbije osnovan je je davne 1895.godine, a samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji ,,Vranovo’’, i ,,Azanja’’! Slika Srbije danas je i da se ne sprovodi agrarni Ustav, a to je Strategija o razvoju agrara, koja važi do kraja jula 2024. godine. Evo i njenih katastrofalnih rezultata u praksi. Jer, za poslednje tri i po decenije agrar Srbije se sve do pojave bolesti Korone 19, godišnje razvijao po stopi od samo 0,45 odsto. Strategija je predviđala godišnji rast agara od 9,1 osto, odnosno u lošijim godinama da če to biti bar6,1 odsto. Umesto rasta, to je strategija pada, pa agrar ima pad proizvodnje i država mora da uvozi hranu!

Strategija pada u procentima

2014. godine                          +  2,00                              odsto

2015. godina                          –  7,70                              odsto

2016. godina                           + 7,70                             odsto

2017. godina                          – 11,40                             odsto

2018. godina                          + 15,10                            odsto

2019. godina                            – 1,70                             odsto

2020. godina                           + 2,20                             odsto

2021. godina                            – 5,70                             odsto

2022. godina                           – 7,80                              odsto

2023. godina                            + 9,0                             odsto

2024. godina, očekuje se          + 6,0                             odsto

Klјučne reči: oživlјavanje zadrugarstva, nestajanja sela, nove zadruge, udruživanje, spas sela i države…

Klјučna uloga savremenog zadrugarstva

     Savremeno zadrugarstvo je naslonjeno na temelјe utvrđene na Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza u Mančesteru 1995. godine, čiji su osnovni principi vodilјa za izgradnju i razvoj zadruga. Ove institucije imaju klјučnu ulogu u ruralnim zajednicama, doprinoseći ekonomskom razvoju i socijalnoj stabilnosti. Za opstanak i napredak zadrugarstva vitalno je suprotstaviti se trendu smanjenja polјoprivredne proizvodnje, što zahteva efikasne agrarne politike sa aktivnim učešćem predstavnika zadrugarskog sektora.

     Jedan od značajnih izazova pred kojim zadrugarstvo stoji je siva ekonomija koja ugrožava regularne tržišne tokove. Borba protiv ovog problema podrazumeva reintegraciju ekonomskih aktivnosti u zakonski regulisan sistem i povećanje prihoda od poreza. Simultano, mere zaštite malih polјoprivrednih proizvođača moraju biti deo sveobuhvatne strategije, obezbeđujući im stabilnost i mogućnost konkurentnog delovanja na tržištu.

     Formiranje kritične mase edukovanih i kvalifikovanih pojedinaca u ruralnim područjima, koji će biti sposobni da primene nove tehnologije i strategije, suštinski je za unapređenje rada i efikasnosti zadruga. Ovi stručnjaci mogu olakšati brži tehnološki transfer i implementaciju modernih marketinških pristupa, što je klјučno za povećanje konkurentnosti i ostvarivanje bolјih poslovnih rezultata.

     U društvenom i ekonomskom kontekstu savremenog sveta, u kojem zadrugarstvo direktno ili indirektno utiče na život oko tri milijarde lјudi, zadruge predstavlјaju neophodan element u lancu proizvodnje i distribucije. One omogućavaju malim proizvođačima da smanje troškove proizvodnje, povećaju svoju konkurentnost na tržištu i ostvare veću zaradu.

     Iskustva zadrugarstva u Evropskoj uniji pokazala su značaj zadruga u rešavanju socioekonomskih problema, čineći ih primerom za ostale zemlјe u razvoju održivih i inkluzivnih ekonomskih modela. Zakon o zadrugama u Srbiji iz 2015. godine koristi evropska iskustva kao temelј za unapređenje domaćeg zadrugarstva, naglašavajući njegovu ulogu u ekonomskom i društvenom razvoju.

     Ulaganjem u zadrugarstvo i njegovo prilagođavanje savremenim izazovima, postiže se veća sigurnost za polјoprivrednike, oživlјava se ruralna ekonomija i podstiče održivi razvoj. Zadruge funkcionišu kao demokratske institucije koje članovima pružaju ravnopravno učešće u upravlјanju i odlučivanju, dok istovremeno podstiču zajednički rad, solidarnost i međusobnu podršku.

     Od sredine 19. veka u Evropi nastaju prvi oblici zadružnog organizovanja, koji su značajno uticali na razvoj zadrugarstva. Ročdelski model uveo je principe kao što su slobodno stupanje i istupanje iz zadruge, ravnopravnost svih članova i podelu dobiti prema obimu kupovine. Ovaj model označio je početak savremenog udruživanja i postavio osnove za razvoj potrošačkih zadruga. Prva zadruga u Ročdelu i druga u Slovačkoj bile su pioniri ovog pokreta.

     U Vojvodini, prva zadruga osnovana je u Petrovcu 1846. godine, po ugledu na ročdelski model. Ova zadruga se zasnivala na principima dobrovolјnosti, ravnopravnosti i političke i religiozne neutralnosti. Članovi su bili odgovorni za obaveze zadruge, što je doprinelo njenoj stabilnosti i uspehu.

• Rajfajzenov model, nastao u Nemačkoj, bio je fokusiran na pomoć siromašnim slojevima stanovništva kroz osnivanje kreditnih zadruga. Ovaj model karakteriše solidarna i neograničena odgovornost članova i besplatno obavlјanje funkcija unutar zadruge.
• Šulce-Deličev model uveo je koncept velikog broja zadrugara, isklјučivanje državne pomoći i stvaranje rezervnog fonda. Ovaj pristup podrazumevao je i privlačenje kapitala kroz nagrađivanje, solidarnu i ograničenu odgovornost članova, kao i specijalizaciju u poslovanju.

     Ovi modeli zadružnog organizovanja igrali su klјučnu ulogu u formiranju i razvoju zadrugarstva, omogućivši stabilnost, rast i doprinoseći ekonomskoj i socijalnoj sigurnosti zajednica. Oni predstavlјaju osnovu na kojoj se gradi savremeno zadrugarstvo, naglašavajući značaj udruživanja, solidarnosti i zajedničkog rada.

     Istorija zemlјoradničkog zadrugarstva u Srbiji počinje 1894. godine osnivanjem prve kreditne zadruge u Vranovu. Ubrzo zatim, osnovan je Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga, a prvi zakon o zadrugama donet je 1898. godine. Do početka 20. veka, broj zadruga naglo raste kao odgovor na socioekonomske promene i izazove sa kojima se seosko stanovništvo suočavalo. Ukidanje patrijarhalnih porodičnih zadruga i esnafskog sistema, kao i prelaz na robnu proizvodnju, doveli su do potrebe za novim oblicima organizovanja. Zaduživanje kod zelenaša, usitnjenost poseda, slabi prinosi i ratovi dodatno su osiromašivali selјaštvo, čineći zadruge neophodnim za opstanak. Uticaj obrazovanih Srba kao što su Svetozar Marković i pioniri zadružnih ideja poput Dragiše Lapčevića i Mihaila Avramovića, podstakao je širenje i razvoj zadrugarstva. Zadruge su organizovane na osnovu zadružnih načela koja su i danas aktuelna, prilagođena savremenim uslovima. Na predvečerje Prvog svetskog rata, u Srbiji je uspešno radilo preko 800 zadruga, što svedoči o njihovom značaju za društvo i ekonomiju.

      Nakon Drugog svetskog rata, procesom nacionalizacije u Vojvodini je oduzeto oko 700.000 hektara oranica, što je zahtevalo od države kompenzaciju od najmanje 800 miliona evra vlasnicima. U tom periodu, došlo je i do privatizacije oko 120.000 hektara zadružne imovine, koja je bila izvedena protivzakonito, jer je imala svoje pravne naslednike. Zadružni pokret u Srbiji, sa svojim izvornim principima utemelјenim 1895. godine na Prvom kongresu Međunarodnog zadružnog saveza, ima dugu tradiciju koja se neprekidno razvija i prilagođava savremenim uslovima.

     U duhu zadružnih principa, “Deset zapovesti za zadrugare” predstavlјene u zadružnom kalendaru za 1933. godinu naglašavaju važnost saradnje, međusobnog poštovanja i zajedničkog rada za napredak zadrugarstva i opštu dobrobit. Ove zapovesti podstiču zadrugare da rade preko zadruge, da zadrugarstvo ujedinjuje lјude bez obzira na razlike, da postoji poštovanje prema zadruzi i suzadrugarima, i da se nikada ne sme ubijati ugled zadruge. Takođe, naglašava se važnost uzajamne podrške, izbegavanje prestupa, radovanje napretku drugih, prihvatanje pozitivnih saveta i nikada ne zaboravlјati na dužnosti prema zadruzi.

     Problemi sa kojima se zadrugarstvo suočilo tokom tranzicije, uklјučujući protivzakonitu privatizaciju zadružne imovine, ukazuju na potrebu za povratkom izvornim zadružnim vrednostima i principima. Takođe, aktuelni Zakon o zadrugama iz 2015. godine, koji ne obuhvata štedno-kreditne zadruge na kojima počiva svetsko zadrugarstvo, podseća na značaj zadružnih vrednosti u modernom društvu i potrebu za njihovim negovanjem i razvojem u skladu sa aktuelnim okolnostima.

      Ustav Republike Srbije prepoznaje tri oblika svojine: javnu (državnu), privatnu i zadružnu. Postavlјa se pitanje zašto, iako institut društvene svojine više ne postoji i postoje dokazi o zadružnoj imovini, sudovi donose negativna rešenja, a sporna imovina se često vodi kao državna. Ovo ukazuje na probleme u tretmanu zadrugarstva, koje je u Srbiji doživlјavalo i uspone i padove, često suočavajući se sa stagnacijom, uprkos ulozi koju je igralo u pobolјšanju života zemlјoradnika i unapređenju proizvodnje.

     Srbija je u 19. veku bila uglavnom seoska i slabo naselјena. Stanovništvo je raslo prirodnim priraštajem i doselјavanjem, a broj se znatno povećao posle srpsko-turskih ratova i Berlinskog kongresa. Selјaštvo je živelo u porodičnim zadrugama, koje su se dugo održavale uprkos razvoju novčane privrede i kapitalizma. Polјoprivreda je bila ekstenzivna sa niskim prinosima, a selјaci su koristili veoma primitivna oruđa. Na kraju 19. veka nepismenost je bila visoka, a selјaci su se zaduživali pod teškim uslovima. Ovo ukazuje na teške životne uslove i izazove sa kojima se suočavalo srpsko selјaštvo u to vreme.

      Prve zadruge u Srbiji, zanatsko-proizvodne, osnovane su sedamdesetih godina 19. veka, s Beogradom kao zadružnim središtem. Počeci su bili u formi zanatskih zadružnih družina, poput stolarsko-bravarske osnovane u Beogradu 1870. godine, uz usvajanje principa samopomoći, gde su članovi uplaćivali udele bez kamate. Solidarnost je bila ograničena, bez obaveze ulaganja svih radnih sredstava, a profit se delio među članovima. Zadrugari su bili isklјučivo majstori, ne i kalfe. Ubrzo nakon osnivanja zanatsko-proizvođačkih zadruge, pojavile su se i prve potrošačke zadruge, među kojima je i “Prva družina za potrošnju u Beogradu” iz 1870. godine, koja je osnovana uz podršku Svetozara Markovića. Cilј je bio izbegavanje posrednika i privatnih trgovaca. Potrošačke zadruge radile su po principima samopomoći i obavezne kupovine u zadružnim prodavnicama isklјučivo za gotov novac. Delovi profita su izdvajani u rezervne fondove, a ostatak se delio među članovima srazmerno potrošnji.

      Preokret u zadrugarstvu označava proletarizacija sela krajem 19. veka, kada su se zemlјoradnička gazdinstva zaduživala zbog prelaska na novčano-robni način privređivanja. Mnogi selјaci su prodavali svoja imanja kako bi vratili dugove. U takvim okolnostima osnovana je prva kreditna zemlјoradnička zadruga u Srbiji 1884. godine u Vranovu, inicirana od Mihaila Avramovića. Zakon danas ne dozvolјava ovakav oblik organizovanja zadruge, uglavnom iz straha vlasti od organizovanih selјaka.

      Zadružni pokret u Srbiji širio se od kraja 19. veka, dosegnuvši 219 zadruga do 1900. godine, a 650 pred Balkanski rat 1912. godine. Kreditne zemlјoradničke zadruge formirane su po uzoru na Raiffeisenove zadruge u Nemačkoj, sa ograničenom solidarnošću i dobrovolјnim radom članova.

      Od sredine 19. veka u Evropi se razvijaju prvi oblici zadružnog organizovanja, što je uticalo i na zadružno organizovanje na našim prostorima. Akcija “500 zadruga u 500 sela”, pokrenuta 2017. godine, obnovila je duh zadrugarstva u Srbiji sa osnivanjem 1.100 novih zadruga. Za obnovu zadrugarstva prvi put je uložen bespovratni novac, ukupno 1,7 milijardi dinara za 152 zadruge, s cilјem zaustavlјanja iselјavanja iz sela. U Srbiji danas postoji 4.720 sela, od kojih svako četvrto nestaje, što ukazuje na tešku situaciju u ruralnim područjima. Zadrugarstvo se vidi kao rešenje za opstanak sela, s obzirom da politička obećanja i strategije često nisu realna ili se ne ostvaruju, kao što je strategija predviđena do 2024. godine koja je obećavala nerealne stope rasta.

      Istorija zadrugarstva u Srbiji je veoma duga i bogata, sa trećom zadrugom u svetu osnovanom u Bačkom Petrovcu 1846. godine, koji je tada bio u sastavu Austrougarske. Prva kreditna zemlјoradnička zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u Vranovu, kod Smedereva, a već sledeće godine osnovana je asocijacija zemlјoradničkih zadruga. Do 1900. godine u Srbiji je bilo preko 650 zadruga, koje su bile odgovor na zelenaštvo i osiromašenje seoskog stanovništva. Razvoj zadrugarstva ubrzan je promenama u društveno-ekonomskim uslovima s kraja 19. veka, uklјučujući slablјenje porodičnih zadruga i esnafskog sistema, prelazak selјaka na robnu proizvodnju, povećanje poreza i drugih fiskalnih obaveza, i generalno osiromašenje selјaštva. Učeni Srbi kao Svetozar Marković, Dragiša Lapčević, i Adam Bogosavlјević, su bili među mnogim zastupnicima zadružnih ideja koje su doprinele procvatu zadrugarstva.

     Tokom ratova, zadrugarstvo je teško stradalo, a oporavak je bio dug i mukotrpan. Tek 1937. godine usvojen je Zakon o privrednim zadrugama, kojim je ujednačeno zadružno zakonodavstvo. Pred Drugi svetski rat, bilo je preko 3.500 zadruga u Srbiji. Posle Drugog svetskog rata, 1957. godine zadruge su dobile na značaju, doprinoseći raznovrsnosti seoskog života i ekonomiji. Međutim, privredna reforma iz 1965. godine desetkovala je zadruge, omogućavajući zemlјoradnicima da uspostavlјaju privredne odnose s drugim subjektima. Manje i neuspešne zadruge su se utapale u veće, gubeći svoj zadružni identitet.

      Zadrugarstvo u Srbiji predstavlјa važan aspekt društvene i ekonomske istorije, pokazujući sposobnost za obnovu i prilagođavanje kroz različite društvene i ekonomske izazove, odražavajući snagu i značaj zadružnih principa u srpskom seoskom društvu.

     Period šezdesetih godina 20. veka označava velike promene u zadrugarstvu Srbije, gde su primenom novih zakona zadružni savezi izgubili svoj pravni status, a njihova imovina prešla u ruke privrednih komora. Zakoni iz ovog perioda nisu samo uticali na zadružne saveze, već su zadruge bile prisilјene da unesu svoju imovinu u polјoprivredne kombinate, čime su zadruge izgubile kontrolu nad svojim resursima. Ovo je dovelo do stvaranja velikih agrokompleksa koji su zasnovani na imovini nekadašnjih zadruga, ali bez mogućnosti njihovog povraćaja. Ove regulativne promene otežale su zadrugama da zadrže svoju autonomiju i upravlјaju svojom imovinom, stavlјajući ih u nepovolјan položaj u odnosu na novonastale agroindustrijske subjekte. Sudski sporovi o vraćanju zadružne imovine svedoče o produblјenom jazu između starih zadružnih principa i savremenih privrednih tokova, gde mnoge zadruge nisu uspele da povrate svoju imovinu, što ostaje aktuelno pitanje i danas.

      U tom kontekstu, zadrugarstvo u Srbiji suočilo se sa brojnim izazovima koji su uklјučivali adaptaciju na promenlјive ekonomske uslove, neophodnost reformisanja i modernizacije rada, kao i potrebu za većom podrškom kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Savremeno zadrugarstvo nastoji da revitalizuje tradicionalne zadružne vrednosti uz uvođenje inovativnih praksi koje bi omogućile zadrugama da se efikasnije nose sa tržišnim izazovima i istovremeno obezbede održivi razvoj svojih članova.

     U pokušaju da se odgovori na ove izazove, postoje pokreti ka reafirmaciji i jačanju zadrugarstva kroz državne podsticaje i programe podrške. Cilј ovih napora je da se ojačaju kapaciteti zadruga, podstakne udruživanje malih proizvođača i unapredi agrarna proizvodnja, čime bi se povećala konkurentnost i obezbedio održivi razvoj ruralnih područja. Ovo uklјučuje fokus na inovacije u polјoprivrednoj proizvodnji, unapređenje marketinga i distribucije zadružnih proizvoda, kao i zaštitu prava i interesa zadrugara u procesu tržišne transformacije.

      Osnovni preduslov za uspeh zadrugarstva jeste stvaranje povolјnog pravnog i ekonomskog okruženja koje prepoznaje i vrednuje ulogu zadruga u ekonomskom razvoju i socijalnoj koheziji. To podrazumeva adekvatnu legislativu koja omogućava zadrugama da funkcionišu kao efikasne i samoodržive ekonomske jedinice, kao i mehanizme koji osiguravaju pristup finansijskim resursima, obrazovanju i savetodavnim uslugama.

     U kontekstu globalizacije i povećane konkurencije, zadruge mogu igrati klјučnu ulogu u osnaživanju malih i srednjih proizvođača, podržavanju lokalnih ekonomija i očuvanju ruralnog načina života. Kroz saradnju, inovacije i angažovanje zajednice, zadrugarstvo može doprineti održivom razvoju i pobolјšanju kvaliteta života u seoskim područjima, čineći ga vitalnim delom nacionalne ekonomije.

     Od sredine 19. veka u Evropi nastaju prvi oblici zadružnog organizovanja, počevši od zanatlija do zemlјoradnika, oblikujući zadružni pokret sa raznovrsnim tipovima organizacija. Ovi rani oblici imali su značajan uticaj na razvoj zadrugarstva u Srbiji, zemlјi sa bogatom zadružnom tradicijom. Pokret “500 zadruga u 500 sela” započet 2017. godine doveo je do osnivanja 1.100 novih zadruga do 2024. godine, oživlјavajući duh zadrugarstva. Svako selo sa zadrugom treba da ima i mali proizvodni pogon kako bi se zadrugarstvu vratila proizvodna industrija.

     Savremeni izazovi sa kojima se srpska sela suočavaju ukazuju na sumornu situaciju, s obzirom na to da je svako četvrto selo na putu nestanka, a u 600 sela više nema nijedne krave. Udruživanjem u zadruge i kooperative, mali proizvođači mogu osigurati svoj opstanak i sprečiti nestanak sela pod pritiskom velikih multinacionalnih kompanija.

     Istorija zadrugarstva u Srbiji je duga i počinje još u 19. veku, kada je osnovana treća zadruga u svetu u Bačkom Petrovcu. Prva kreditna zemlјoradnička zadruga osnovana je 1894. godine u Vranovu, a već sledeće godine osnovana je asocijacija zemlјoradničkih zadruga. Zakonom o zanatskim i zemlјoradničkim zadrugama iz 1898. godine regulisana je ova oblast, vodeći do brzog rasta broja zadruga.

      Brzi razvoj zadrugarstva uslovlјen je društveno-ekonomskim promenama krajem 19. veka, uklјučujući slablјenje porodičnih zadruga i esnafskog sistema, te prelaz selјaka na robnu proizvodnju. Ove promene, uz porast poreza, usitnjenost poseda i primitivnu obradu zemlјe, dovele su do osiromašenja selјaštva i stvorile plodno tlo za zaduživanje kod zelenaša.

     Uticaj obrazovanih Srba kao što su Svetozar Marković i drugi zastupnici zadružnih ideja, poput Dragiše Lapčevića i Mihaila Avramovića, bio je klјučan za afirmaciju i razvoj zadrugarstva. Zadruge su postale neophodne za opstanak sela i selјaštva, temelјeći se na zadružnim načelima koja su do danas ostala aktuelna i adaptirana su savremenim uslovima.

     Prvi svetski rat ostavio je duboke tragove na zadrugarstvo, sa dugim i mukotrpnim oporavkom. Posleratni period doneo je nove izazove, ali i nove mogućnosti za konsolidaciju zadrugarstva, koje je 1937. godine dobilo Zakon o privrednim zadrugama. Ovaj zakon je ujednačio zadružno zakonodavstvo i obezbedio okvir za dalјi razvoj zadruga u novonastaloj Kralјevini Jugoslaviji. Drugi svetski rat doneo je nova razaranja, ali je zadrugarstvo uspelo da se obnovi poput Feniksa iz pepela. Osnovni zakon o zemlјoradničkim zadrugama iz 1951. godine definisao je zadruge kao ekonomske organizacije za unapređenje polјoprivredne proizvodnje i podizanje životnog standarda, uvodeći dva oblika udruživanja: opšte zemlјoradničke zadruge i selјačke radne zadruge. Ove poslednje, modelovane po sovjetskim kolhozima, kasnije su ocenjene kao necelishodan oblik organizovanja.

      Šezdesete godine prošlog veka predstavlјaju težak period za zadrugarstvo na prostorima Srbije. Tada doneti zakoni značajno su uticali na status i imovinu zadruga, a posledice se osećaju i danas. Promene su počele 1962. kada je privrednim komorama dat status pravnih naslednika imovine zadružnih saveza, koji su izgubili svoju pravnu autonomiju. Situacija se nije značajno popravila ni posle 1974. kada su zadružni savezi ponovo dobili status pravnog lica, ali bez imovine koja im nije vraćena.

      Ove promene dovele su do toga da zadruge svoju imovinu unose u polјoprivredne kombinate, gubeći nad njom kontrolu i ostavlјajući zadruge bez osnovnih sredstava za rad. Iako su kasniji zakoni omogućili zadrugama da obnove svoj status, imovina im nije vraćena, što je pitanje koje ostaje otvoreno i danas.

     Nakon dugih decenija, krajem 2018. godine, država je ponovo počela da podržava zadrugarstvo, a kroz akciju “500 zadruga u 500 sela” iz 2017. godine, koju je pokrenulo nekadašnje ministarstvo  za regionalni razvoj, pa je zadrugarstvu vraćen deo nekadašnjeg značaja. Cilј ove akcije je unapređenje regionalnog razvoja i vraćanje života u napuštena sela, od kojih mnoga nestaju ili imaju izuzetno malo stanovnika.

      Sporovi oko vraćanja imovine zadrugama i dalјe se vode u sudovima, sa malim brojem uspešnih slučajeva. Problem je u komplikovanoj proceduri i zakonima koji ne idu u prilog zadrugama, često insistirajući na utvrđivanju da li je zadruga bila vlasnik ili samo korisnik imovine, što u većini slučajeva vodi ka negativnom ishodu za zadruge. Osim toga, postoji zakon iz 1992. godine koji ne pominje zadružnu imovinu, dodatno otežavajući poziciju zadruga u ovim procesima. U suštini, period posle šezdesetih godina prošlog veka ostavio je duboke tragove na zadrugarstvo u Srbiji, uzimajući im osnovna sredstva za rad i ostavlјajući ih u nepovolјnom položaju koji traje i do danas. Oporavak i modernizacija zadrugarstva zahtevaju značajne promene u zakonodavstvu i pristupu, sa cilјem da se zadrugama omogući da povrate svoju imovinu i status koji zaslužuju u društvu.

     Savremeni agrar Srbije pred izazovima je da prati globalne trendove, inovira i ulaže u znanje i tehnologiju. Osobito je važno investirati u stočarstvo i podržati udruživanje proizvođača kroz zadruge, koje unapređuju zapošlјavanje i stvaranje finalnih proizvoda. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da prosečna vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji zaostaje za evropskim standardima, što ukazuje na potrebu za značajnim promenama u agrarnom sektoru.

     Tradicija zadrugarstva u Srbiji duga je više od 130 godina, sa prvim zemlјoradničkim zadrugama osnovanim 1894. godine. Ove zadruge bile su prekursori modernog zadrugarstva, a Zadružni savez Srbije osnovan je 1895. godine, čime je postavlјen temelј za organizovano zadrugarstvo. Ipak, tranzicioni period i privatizacija usložnili su položaj zadruga, naročito zbog nerešenih pitanja vezanih za zadružnu imovinu. Ovo je ograničilo pristup zadruga tržištu kapitala, uslovlјavajući ih na teškoće u obavlјanju aktivnosti i privlačenju investicija.

     Razvoj zadrugarstva u Srbiji ima potencijal za napredak kroz usvajanje iskustava iz razvijenih zemalјa gde su zadruge centralni stub agrara. Važno je usmeriti se na specijalizaciju i formiranje složenijih zadružnih organizacija koje će biti u stanju da racionalno upravlјaju resursima i maksimizuju proizvodnju. Klјučno je i zbližavanje zadruga sa naučnim institucijama radi primene novih naučnih otkrića u agraru.

     Jedan od najvećih izazova je zapošlјavanje kvalifikovanih kadrova unutar zadruga, što bi doprinelo njihovoj modernizaciji i efikasnosti. Pored agronoma, veterinara i prehrambenih tehnologa, zadrugama su potrebni i stručnjaci iz oblasti ekologije i digitalizacije. Osim toga, pristup finansiranju ostaje značajna prepreka. Vlada bi trebalo da promoviše kreditiranje zadruga kroz specifične programe i partnerstva sa bankama, uklјučujući osnivanje specijalizovane agrarne banke koja bi podržala finansiranje zadruga.

     U savremenom kontekstu, zadrugarstvo u Srbiji može pronaći svoj put ka uspehu kroz inovacije, specijalizaciju i jačanje veza sa naučnom zajednicom. Ove inicijative bi mogle značajno uticati na agrarni sektor, povećavajući njegovu produktivnost i konkurentnost na globalnom tržištu.

     Razvoj zadrugarstva u Srbiji nailazi na pozitivan trend sa planovima za osnivanje zadružnog fonda i povećanje broja zadrugara. Niska likvidnost i nedostatak radne snage predstavlјaju izazove, posebno u devastiranim područjima. Potencijali poljoprivrednih proizvođača, posebno u brdsko-planinskim regionima, trebaju biti iskorišteni za stočarstvo. Strategija uklјučuje dosledno sprovođenje zakonskih odredbi koje pružaju posebnu zaštitu i podršku zadrugarstvu, uklјučujući mere ekonomske, agrarne i stambene politike.

     Predlaže se formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva kao odgovor na potrebu za specijalizovanom podrškom ovom sektoru. Ovo ministarstvo bi imalo ulogu u unapređenju privrednog ambijenta, podršci malim i srednjim preduzetnicima i zadrugama, što bi doprinelo kreiranju novih radnih mesta i oživlјavanju seoskih sredina. Klјučni fokus bio bi na razvoju preduzetničkog duha, koji je generator novih radnih mesta i podrške opstanku seoskih područja.

     Problemi kao što su teškoće u pristupu tržištu kapitala i potreba za stručnim kadrovima u zadrugama mogli bi biti adresirani kroz cilјane programe i podršku. Formiranje agrarne banke koja bi se bavila kreditiranjem zadruga takođe bi predstavlјalo značajan korak ka osnaživanju ovog sektora.

Potencijal zadrugarstva

     Zadrugarstvo u Srbiji ima potencijal da se razvija u skladu sa evropskim iskustvima, usmeravajući se ka specijalizaciji, povezivanju sa naučnim institucijama i ukrupnjavanju za veću efikasnost i konkurentnost. Usvajanje najbolјih praksi iz razvijenih zemalјa moglo bi značajno doprineti unapređenju domaće agrarne proizvodnje i zadrugarstva, čime bi se osigurala održiva budućnost za seoske sredine i poljoprivredne proizvođače u Srbiji.

      Udruživanje u svetu igra klјučnu ulogu u razvoju ekonomija, a u Srbiji postoji značajan potencijal za oživlјavanje zadrugarstva, posebno u oblasti stočarstva. S obzirom na prirodne uslove, Srbija ima mogućnosti za razvoj održive stočarske proizvodnje, iako se trenutno suočava sa izazovima kao što su niska produktivnost i nedostatak investicija. Podaci pokazuju da je manje lјudi angažovano u polјoprivredi, a obradive površine se smanjuju. U Srbiji je zabeležen veliki broj malih poseda, koji doprinosi nedovolјnoj efikasnosti u agrarnom sektoru.

           Iako je Srbija u prošlosti pokazala znatne potencijale u zadrugarstvu, nedostatak strategijskog pristupa i investicija u sektor ostavili su polјoprivredu u senci. Promovisanje udruživanja i zadrugarstva moglo bi obezbediti veću efikasnost i produktivnost u polјoprivredi, posebno u stočarstvu, koje predstavlјa značajnu oblast za razvoj.

     Podrška razvoju zadrugarstva, kroz formiranje specifičnih fondova i podsticajnih mera, kao i fokusiranje na inovacije i tehnološki razvoj, mogli bi doprineti oživlјavanju seoskih područja i unapređenju životnog standarda polјoprivrednika. Osnaživanje zadrugarskog sektora kroz stručno usavršavanje, pristup kapitalu i modernizaciju proizvodnje moglo bi dovesti do značajnih pozitivnih promena u polјoprivredi Srbije.

Do 2050. nestaće 3.000 sela!

     U Srbiji sad postoji 4.720 sela. Procena RZS je da će do 2050. godine sa mape nestati njih 3.000! Sela nestaju, ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela.  Jer, sa nestankom sela preti opasnost da nestane i Srbija! Zato spašavanjem sela, spašavamo i Srbiju! U oko 86 odsto naselјa, odnosno sela, opada broj stanovnika. U naselјenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kako bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima! Kroz akciju MBS do sada je 2.750 beskućnika dobilo na poklon od države kuće na selu!

      Ipak, tužna je slika sela u Srbiji. Od njih nam sad uglavnom ostaju ruine! Za takvo stanje ima mnogo odgovornih, pre svega, nekadašnjih rukovodilaca i kreatora  pogrešne agroekonomske politike. Jer, oni su se nekada zalagali da se godišnje u Srbiji gasi po 100 zadruga i podsticali lјude na iselјavanja iz sela. To je i najveći razlog zašto su nam sela ostala prazna, a u njima staje i obori za tov  svinja, tororvi za ovce… 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji postoji:

• 508.365 polјoprivrednih gazdinstava;
• Od ukupnog broja, oko 313.495 gazdinstava se bavi stočarstvom;
• Ukupno ima 4.073.703 miliona hektara raspoloživog zemlјišta;
• U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara njiva;

Vlasnici gazdinstava poseduju:

• 725.408 grla goveda;
• 2.263.705 grla svinja;
• 1.702.682 grla ovaca;
• 149.558 grla koza;
• 22.022.439 grla živine;
• 1.261.323 košnica pčela;
• Polјoprivredom se bavi ukupno 1.150.653 lica;
• Prosečna starost  nosioca gazdinstva je 60 godina, a svaki 11 je mlađi od 40 godina;
• Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Najveći prosek je u Vojvodini i iznosi oko 13,2 hektara po gazdinstvu;

     U Srbiji ima dosta takozvanih trustova mozgova kojima je evoluirao razum, pa su danas promenili mišlјenje, za razliku od nekdašnjeg rada i zalaganja. Nekada su trudili i zalagali da se godišnje ugasi po 100 zadruga u selima. Sad u posećuju sela, pa se zalažu za oporavak zadrugarstva, opstanak i ostanak sela! Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;

• Prema podacima RZS Srbija danas ima 4.720 sela. Do 2050. godine sa mape će ih nestati najmanje 3.000!
• Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spasavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak! U većini se čeka samo ko će biti poslednjih da ugasi svetlo!
• Statistika beleži da čak u 600 sela danas nema nijedne krave!
• U 86 odsto naselјenih mesta, kako to piše u Ustavu, odnosno sela Srbije, smanjuje se broj stanovnika!

• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naselјenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole!
• Razlog je da nema đaka da idu u njih!

      U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina! Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina! To je u 2023. godini bilo samo 47.529 hektara!

• Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva;
• Više od 500 sela nema asfaltnu vezu sa svetom niti do puteva i magistrala!
• Čak 90 odsto njih nema asfaltni put u selima!
• U 315 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• U 2.894 naselјa, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Prema poslednjem popisu krajem 2023. godine, a prema podacima RZS, polјoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 polјoprivrednika!
• Analitičari ističu daje najveća bolјka polјoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.
• Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
• Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlјu donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

     Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade  izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i polјoprivredne proizvodnje!

     Trenutno Srbija u tovu imamo oko 25.000 junadi, pa se očekuje da bude i potražnje, pre svega, za izvoz.  Uskoro će se prodavati kao junadi iz RS, što znači da nisu hranjeni GMO. Šansa za novu prodaju je Kina i bivši nesvrstani svet!

     Sva ta naselјa, pre svih sela, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo! Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravlјena, ali i ona doživlјavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se lјudi zapošlјavaju.

      Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, u njima je poslednjih godina osnovano oko 1.100 novih zadruga! To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali, nije zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata. Jer, siromašna država, danas nema dve – tri milijarde evra, da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu, budu imale prerađivačke pogone, onda će to biti dobra organizacija sela, privlačnih za bolјi seoski život.

     Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naselјena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselјa sve više se preselјavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave polјoprivredom. U većoini sela čeka se ko će biti psoednji da ugasi svetlo!

Jer, posle demokratskih promena 2000. godine u Srbiji je obavlјena plјačkaška privatizacija uz pomoć države, pa su odneti ili uništeni postojeći mali prerađivački pogoni koji su se do tad nalazili u kombinatima u selima. Kada svaka ta nova zadruga (osnovano ih je 1.100), kao i one stare u selima, bude imale i male pogone da se u njima zapošlјavaju novi žitelјi sela, tada će sela bila privlačna za život.

     Sada u 2.750 dodelјenih seoskih kuća ima oko 10.000 novih stanovnika, a u tom slučaju, biće veće interesovanja za odlazak u sela da se živi. Jer, u selime će tek tada biti svi uslovi za život kao i u gradu. Dobro je što je i sad jedna trećina onih koji odlaze da žive na selo i dobijaju kuće, baš iz gradova.  Jer, u tim novim pogonima, gde ih ima, oni koji se doselјavaju u ta sela, imaju šanse i da se zaposle. Radiće i prerađivati sirovine, koji su sami proizveli, u finalne proizvode, kao i ostali zadrugari i kooperanti.

Foto: Goran Mulić, svako četvrto selo u Srbiji je na putu nestanka!

• Prema podacima  Privredne komore Srbije, čak u 1.000 sela danas nema nijedne prodavnice! Da bi se snabdevali, stanovnici tih sela,  moraju da putuju i po 30 kilometara da odlaze u druga naselјena mesta u snabdevanje. Otvaranjem malih pogona, u selima gde postoje novootvorene zadruge, a takvih je mnogo, čak 1.100, dobijaće se finalni proizvodi koji će se prodavati u tim budućim novotvorenim prodavnicama;
• Prema podacima RZS u 600 sela Srbije danas nema nijedne krave muzare!
• Potrebno je da od tih novih zadruga, bar njih nekoliko budu poput nekadašnjeg ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i drugih nekada sličnih  firmi, koji bi radili kao oni nekad. To znači da se bave izvozom na veliko sve dok se ne stvore novi veliki izvoznici kakve smo nekad imali.

Zadrugarstvo danas!

Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

• U kontekstu zadrugarstva, Srbija ima oko 2.920 aktivnih zadruga, od kojih 293 imaju preovlađujuću delatnost u stočarstvu. Većina ovih zadruga se nalazi u centralnom delu zemlјe i obuhvata male polјoprivredne proizvođače. Oko 94 zadruge iz ove grupe iskazuju poslovne prihode, a neke od njih se bave i selekcijom u stočarstvu.
• Ukupan broj zadruga 5.127. To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemlјoradničke ili polјoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko – omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavlјanje proizvdonhje, proemta robe, zusluga, i drugoih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama;
• Prve zadruge kada su osnovane u Srbiji, imale su štedno kreditne službe! Danas one nepostoje, pa ih treba vratiti u zadružni sistem!
• Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;
• Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su polјoprivredne;
• 1.448 zadruga ima poslovne prihode!
• 664 zadruga imaju račune u blokadi;
• 180 zadruga se nalazi u postupku likvidacija;
• 57 njih je u postupku stečaja
• 1.908 zadruga je brisano iz Registra!
• Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;

Jedna od najstarijih ,,živih’’ zadruga u Srbiji nalazi se u Sićevu

     Blagi  oporavak sela oseća  se kroz akciju Ministarstva za brigu o selu. To je dosadašnja dodela oko 2.750 kuća beskućncima Srbiji, koji prvi put rešavaju stambeni problem, pa su im uz pomoć države kuplјene kuće u selima. Miholјski susreti sela nastavlјaju da bukte Srbijom“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom rekordnog odziva za učešće u manifestacijama i dodao „ono što prihvate sela Srbije postaje tradicionalno za celu Srbiju“. Čak 1.775 sela učestvovaće u Miholјskim susretima ove godine, a očekuje se rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca. Bogat kulturni i sportski program  ponovo će odjekivati selima Srbije u toku leta i jeseni, od 1. juna do 1. novembra 2024. godine. U Zadrugarstvo Srbije mroaju se vratiti štedno kreditne službe, mora postojati zadružna banka. Jer, i prva zadruga u Srbiji kada je osnovana 1894. godine u Vranovu, i njena osnovna delatnost su bile štedno kreditne službe, kako bi se pomagalo drugu, zadrugaru!

     Sve je to dobro, ali za oporavak sela tim tempom biće potrebno pola veka! Za to vreme većina sela će nestati. Najveći deo stanovnika sela koji se bave proizvodnjiomk hrane, čekajuči bolјi život na selu, otići će sa o vog sveta. Nјihove kuće će ostati prazne. Jer, nekli nemaju nslednike, a oni koji imaju bave se drugim poslovima van granica Srbije ili žive u gradovima. Jer, agrar osim manjem broju lјudi koji se mogu nabrojati na prste, za većinu u Srbiji, nije unosno zanimanje.

 Rezultati popisa

      Prema poslednjem popisu polјoprivrede u Srbiji, čiji su rezultati objavlјeni početkom 2024. godine, u njoj postoji 4,07 miliona hektara polјoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Nјive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naselјenim mestima, a ima ih 4.720, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! U selima stoku gaji više od 508.000 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima ovaca, radi i živi oko 1.150.653 osobe. U Srbiji sad živi ukupno 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je 1.200 evra Ukupna vrednost proizvodnje u toj fabrici pod otvorenim nebom najviše je 5,6 milijardi dolara godišnje!  Zbog loše agroekonomske politike koja je u proizvodnji donosila samo gubitke, ugašeno je 62.000 farmi! Uz novi koncept polјoporivrede i nove lјude to bi bilo deset puta više! Ali, ako se nastavi samo ovako, trebaće pola veka da se oporave sela i agrar.

• Popis je pokazao  da van gradskih sredina živi oko 40, odsto stanovnika Srbije;
• Budući da su individualni polјoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!

• Prosečna starost polјoprivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!
• Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 lјudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;
• Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;
• U južnoj i istočnoj Srbiji ima u agraru je oko 94.000 žena;
• Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!
• Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu! Jer, ako žele da se udaju i žive na selu, rađaju decu, imaju porodice, takva sela imaju šansu za opstanak i ostanak!

Rezultati strategije pada!

     To je istina o Srbiji danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje tri i po decenije!   Jer, poslednja Strategija razvoja polјoprivrede koja je doneta 31. jula 2014. godine i važi do 31. jula 2024. godine, obećavala je godišnji rast od 9,1 odsto, odnosno ako je lošija godina da to bude 6,1 odsto. Nјeni autori su eksperti Srbgije za agrar. Nјih 240 napsialo je strategiju na 145 strana! To je bilo nerentabilno, netačno i neostvarivo, što se pokazalo i u praksi. Pa umesto strategije rasta proizvodnje, imamo strategiju pada! Dokaz je da smo od izvoznika postali smo zemlјa zavisna i od uvoza dobrog dela potrebne hrane, koju bi mogli sami da proizvedemo uz bolјu organizaciju! To se, pre svega, odnosi na zamrznuto svinjsko meso za čiji uvoz od oko 30.000 tona, zatim 300.000 tovlјenika i oko 500.000 prasića trošimo najmanje 200 miliona evra godišnje. Kada bi se porkenula proizvodnja, za izvoz nam treba specijalizovana zadruga, poput nekadašnjih ,,Geneksa’’ i ,,Progresa’’…

     Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer 31. jula 2024. godine izlazi važnost strategije duga jednu deceniju. To je samo bila nazovi Strategija polјoprivrednog razvoja. Jer, sve bila osim toga.  Jer, taj Ustav za polјoprivredu, sad zovu strategijom pada! Nјu je kreiralo 240 eksperata Srbije, koji su tada napisali 145 strana.  Nјu je tada usvojila Vlada Srbije. Iako je bilo obećano, nikada nije upućena na usvajanje u Skupštinu Srbije! 

     Za taj posao koji nije doneo, obećane, dobre rezultate, sebe su častitli sa 8,2 miliona dolara donacija pristiglih iz nekoliko evropskih zemalјa. Za taj posao koji je dao loše rezultate, posle jedne decenije (validnost joj ističe 31. jula 2024. godine), dokaz su brojke njenog (ne)sprovođenja u praksi od 2014. godine, do danas, prikazane u prethodnoj tabeli.

     To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja“ agrara u poslednje tri i po decenije! Jer, sve do pojave bolesti Korona 19, za poslednje tri i po decenije agrar je imao godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto. Kada je usvajana ta strategija pada, pre nepunu deceniju, krajem jula 2014. godine. Tadašnji premijer je bio današnji predsednik Republike Srbije (2024.g).

Najveći veleposednici u Srbiji su:

• Industrija mesa ,,Matijević;
• Kompanija ,,Al dahra’’ iz Ujedinjenih arapskih emirata;
• ,,Delta’’;
• MK ,,Kostić’’;

Na listi su još ,,Almeks’’, ,,Ćorić agrar’’. Kompanije ,,Mile Blagojević’’, ,,Elit agrar’’, ,,Al Ravafed’’ , kompanija ,,Nicko’’…

     Industrija mesa ,,Matijević’’ u čijem sastavu je i ,,Matijević agrar’’, obrađuje oko 36.000 hektara zemlјišta širom Vojvodine i oko 2.000 hektara u Hrvatskoj. Prema pisanju  ,,Forbesa“ u njegovom vlasništvu je ukupno 33.000 hektara. On na njima proizvodi i komponente za stočnu hranu.

Prema podacima RZS u Srbiji ima 4,07 miliona hektara polјoprivrednih površina, kod kojih se koristi 3.257.100 hektara. Te površienj obrađuje oko 451.000 traktora. Svake godine broj obradivih njiva u Srbiji smanji se za 25.000 hektara! U svetu je to oko 30 miliona hektara, pa nestane površina jedne Italije!

Evo slike polјoprivrede Srbije na početku 2024. godine:

• Broj gazdinstava: 508.365; Najveći broj (224.433) u regionu Šumadije i Zapadne Srbije;

• Površine koje se obrađuju: 3.257.100 hektara; Najveća površina obrađenih njiva u Vojvodini (1.474.709 hektara);

• Broj goveda: 725.408; Šumadija i Zapadna Srbija prednjače u broju goveda;

• Broj svinja: 2.263.705; Vojvodina prednjači u broju svinja (1.000.249);

• Broj ovaca: 1.702.682;

• Broj koza: 149.558;

• Broj živine: 22.022.439, od toga 9.794.304 u Vojvodini;

• Broj košnica: 1.261.323;

• U 600 sela Srbije u 2024. godini nije bilo nijedne krave. Najveći broj košnica (527.045) je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

     U skladu sa njihovim izveštajem RZS iz 2024. godine, u Srbiji postoji 1.150.653 polјoprivrednika, među kojima je 662.943 muškaraca i 487.710 žena. Od toga, 231.118 žena je angažovano u upravlјanju gazdinstvima. Prosečan broj gazdinstava po polјoprivredniku je 2,2, a prosečna veličina gazdinstva sada iznosi 6,4 hektara. Prosečna starost vlasnika gazdinstva je 60 godina. 

Foto Goran Mulić: Prosečna starost polјoprivrednika u Srbijije 60 godina!

Proces unapređenja zadrugarstva ima važnu ulogu u podsticanju ekonomskog razvoja seoskih područja u Srbiji. Zadruge, sa dugom tradicijom od preko 175 godina, mogu da posluže kao osnova za unapređenje različitih aspekata života na selu, uklјučujući ekonomski, kulturni, socijalni, psihološki i vaspitni razvoj. Održavanje životnosti sela ima izuzetan značaj za sigurnost i teritorijalni integritet Republike Srbije.

     Statistika Srbije za početak 2023. godine pokazuje da stočarstvo učestvuje sa 28,1 odsto u BDP-u agrarnog sektora, što je ispod prosečnog učešća stočarstva u svetu, gde je sve ispdo 60 odsto karakteristika nerazvijenih zemalјa! Ipak, stočari iznose mišlјenje da broj stoke u Srbiji možda nije toliko veliki koliko pokazuju podaci RZS-a. Na primer, u poslednjih deceniju u Srbiji se navodno smanjio broj krmača manjio sa 1,1 milion na 100.000. Ovakav trend ozbilјno utiče na mogućnost obnove fonda svinja i povlači za sobom potrebu za uvozom. U skladu sa tim, u 2023. godini Srbija je izdvojila oko 200 miliona evra za uvoz zamrznutog svinjskog mesa i živih svinja u 2023. godini. Jer, uvezeno je više od 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa, oko 300.000 tovlјenika za klanice i oko 500.000 prasića. Srbija je sad zavisna od uvoza ovog mesa, iako je nekad bila veliki izvoznik! Nema obnove stočnog fonda svinja jer u oborima ima samo 100.000 krmača prasilјa, a 2012. godine bilo je 1,1 miliona grla! Poslednji veći izvoz ovog mesa iz Srbije u svet bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara! 

Investiranje u zemlјoradničke kooperative

     Više od 60 zemlјoradničkih zadruga u poslednjih šest godina nije uspelo da konkuriše na javnim pozivima Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu Vojvodine zbog visokih kriterijuma, posebno ukoliko zadruge imaju više od 100 hektara zemlјe pod ratarskim kulturama. Zadruge su iskoristile samo 1,57 odsto sredstava namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije. Iz Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ističu da će preporuke Zadružnog saveza biti prihvaćene i da će neke biti implementirane odmah, a neke u narednim godinama. Od februara 2024. godine, zadruge koje imaju preko 100 hektara pod bilјnom proizvodnjom mogu da konkurišu za podsticaje na javnim pozivima sekretarijata. Takođe, daje se podrška osnivanju Fonda za zemlјoradničke zadruge.

Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha, prema predlogu predsednika Zadružnog saveza Srbije, biće istovremeno generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku selskih sredina. Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstvo treba da bude matica za 700.000 preduzetnika i zadrugara, uklјučujući i 100.000 kooperanata organizovanih preko 5.000 svih oblika zadruga u Srbiji.

     Iz Zadružnog saveza Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemlјoradničkih zadruga nije moglo da konkuriše na javnim pozivima Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu zbog strogih kriterijuma, posebno kada je u pitanju povećani broj hektara zemlјe pod ratarskim kulturama. Zadruge su iskoristile samo 1,57 odsto sredstava namenjenih za podsticaje iz Vojvodine, a posebno su bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije i koje imaju veliki broj kooperanata i zaposlenih u odnosu na manje zadruge. Uz to, postoje neke administrativne prepreke koje ograničavaju uspeh zadrugarstva, kao što je nelinkovitost u postupcima za upis zadružne svojine na postojećoj imovini.

Zaklјučak: Novi koncept agrara

      Istraživanja do sada pokazuju potrebu za radikalnim zaokretom i konzistentnom strategijom razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji. Stoga, neophodno je uvođenje novog koncepta polјoprivrede u zemlјi, koji bi trebalo da implementiraju novi lјudi u agraru. Vrednost proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru iznosi samo 1.200 evra, dok ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje nikada nije prešla 5,6 milijardi dolara, što je rezultat loše agroekonomske politike. Država treba da postane respektabilna uklјučujući postojeće regione ili razvojne celine koje imaju pogodne uslove za razvoj stočarske proizvodnje.

     Uspostavlјanjem organizovane agrarne politike koja bi stimulisala postojeće proizvođače i omogućila proširenje ove proizvodnje, država može doprineti unapređenju stočarske proizvodnje. Razvoj stočarske proizvodnje treba da se odrazi u povećanju broja glava stoke, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti stoke i, kao posledica toga, većim ekonomskim efektima, pre svega, kroz izvoz.

     Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora uvalјivati specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje kao strateške oblasti privređivanja. U tom smislu, neophodno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regionima sa izuzetno pogodnim prirodnim uslovima, dugogodišnjom tradicijom i odgovarajućim nivoom obučenosti proizvođača za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što značajno utiče na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz jače povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva.

     Analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske, dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u zemlјi.

                           (Autor je analitičar i publicista)