Foto: lična dokumentacija autora teksta
Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje četiri decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave bolesti korone kretao se samo oko 0,45 odsto godišnje! Zemlja za koju se sve do nedavno govorilo da je žitnica Evrope postala je zavisna od uvoza hrane da bi prehranila svojih 6,6 miliona stanovnika. Među njima je svaki dan i 500.000 gladnih!
U Srbiji se sirovine za hranu proizvode na 3.257.100 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje kretala se najviše do 5,6 milijardi dolara.Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru iz godine u godinu je u opadanju. Do nedavno, godišnja vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji bila je oko 1.200 evra, a stručnjaci kažu da je sad tek oko 1.000 evra. Najveća vrednost agrarne proizvodnje bila je 2020. godine i dostigla je blizu 5,6 milijardi dolara. U svemu tome bitno je istaći da agrar u Srbiji nikada nije bio strateška privredna grana! U obećanjima svaka vlast pred izbore to je obećavala proizvođačima, ali u stvarnosti nikada do sada nije ostvarila. Sad se najavljuje da će do 2100 godine svake druge godine biti suša, pa se preporučje da nauka stvori nove hibride i sorte svih kultura, kako bi se prebrodile te teškoće, suša koej tek dolaze.
Piše: Branislav GULAN
A, da su probolemi već stigli najbolja potvrda je činjenica da je za jednu deceniju zbog suša u poljoprivredi Srbije već izgubljeno oko 7,5 milijardi dolara! Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 2.500 sorti i hibrida, ali sad tek treba da ponude nove sorte i hibride svih kultura u novim uslovima, a to znači za raniju setvu i žetvu, kako bi se rešili problemi suša koji tek dolaze do 2100 godine! Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.
Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. Jer, u Srbiji se prošle 2024. godine, prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara ili tek 1,4 odsto obradivih površina. Istovremeno u svetu se navodnjav prosečno 17 odsto obradivih površina. Ili u Albaniji čak 380.000 hektara!
To obećanje da će pšenica biti strateški proizvod ponovo je istaknuto na danu žetve održanom u Novom Miloševu, sredinom juna 2024.godine, koji je organizovao Zadružni savez Vojvodine. Ali, i ne samo pšenica, već to treba da bude ceo agrar. I pored iznošenja brojnih zahteva i izražavanja nezadovoljstva sa onim što se nudi seljacima, uz najavu protesta, kada je žetva u pitanju, istaknuto je da je pšenica ove godine poranila, da ratari još ne znaju kakav i koliko će biti ukupan rod i cena. Sigurno je jedno da će na 625.000 hektara u Srbiji i ove godine sigurno biti više od tri miliona tona pšenice. Dakle, dovoljno za nas i oko 1,5 miliona tona za izvoz, naravno ukoliko pronađemo kupce!
U ovogodišbhih žetvi Srbiji učestvuje oko 481.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Dovoljno da se ovaj posao godine obavi u kratkom roku i kvalitetno u prosečnoj godini. Ali, uz to trea istaći da smo i premehanizovana zemlja za ove površine. Međutim, treba da se zna i da je većina mehanizacije starija od svojih vlasnika!
Foto: arhiva autora – plodno zemljište veće pod 3,2 miliona hektara, neiskorišćeno bogatstvo Srbije
To znači da je Srbiji za ishranu, robne rezerve i semenarstvo dovoljno oko 1,5 miliona tona hlebnog zrna, a da će isto toliko, posle žetve, i ove 2024. godine, preostati za izvoz, naravno, ukoliko se pronađu kupci. Prema kalkulaciji koju je izradio Petar Radić, stručni saradnik u Zadružnom savezu Vojvodine, troškovi proizvodnje pšenice uz prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru u ovoj 2023. godini iznose 162.975,68 dinara. To znači da je cena koštanja proizvodnje jednog kilograma pšenice 29,68 dinara! Cena na Produktnoj berzi u Novom Sadu je mnogo niža i već se zna da su seljaci i ove godine na pšenici proizveli – gubitak! Većina je pšenicu sejala zbog plodoreda, ali niko nije sejao da bi proizveo gubitak! Inače, oko 6o odsto žetvenih površina zauzelo je je nekvalitetno seme ,,tavanka” od koga se ne mogu očekivati rekordni i visoki prosečni prinosi. Na njivama vlada pravo šarenilo, ali će pšenice biti dovoljno za sopstenu ishranu i za izvoz! Biće dovoljno, ali će se morati uvesti i pobljšivači, odnosno tvrda pšenica, ali to neće biti problem!
Prema poslednjem popisu poljoprivrede Srbije saopštenom u RZS na početku 2024. godine agrarno bogatstvo, ali po proizvodnji i zaradi, to je I siramaštvo u Srbiji, čini:
- 508.345 gazdinstava;
- 3.257.100 obradivih hektara;
- 725.408 goveda;
- 2.263.705 svinja;
- 1.702.682 ovce;
- 149.558 koza;
- 22.022.439 živine;
- 1.261.323 košnica;
- 1.150.653 radnika u Srbiji se bavi agrarom;
,,Istovremeno u zemljma kojim teži Srbija godišnji prihod po hektaru u Danskoj je čak 37.000 evra, Holandiji blizu 30.000 evra, Norveškoj isto toliko… Da bi se Srbija primakla ovim zemljama i imala u prvo vreme prihod bar 10.000 evra po hektaru, potreban joj je novi koncept poljoprivrede po nordijskom sistem, u organizaciji zadruga sa novim kadrovima! To znači da bi sve tregalo da se obavlja u zatvorenom krugu, po nordijskom sistemu, preko zadruga koje će da imaju prerađivačke kapacitete. A, sad ih ima tek poneka. Sve treba da se obavlja i sa novima ljudima, koji će kapital da obrću najmanje 50 puta godišnje! U tome se nalazi i ključ njihovog uspeha, i našeg sadašnjeg neuspeha agrara! Jer, kod nas je to najviše jedan do dva puta godišnje”, navodi prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo.
Dakle, u Srbiji se svake godine smanjuje vrednost agrarne proizvodnje po hektaru, smanjuje se i ukupan prihod, opada i vrednost izvoza, koji je u ovoj 2024. godini dostigao najniži iznos u poslednjih nekoliko decenija!? O tome najbolju potvrdu daju podaci Uprave carina u Srbiji izneti na poslednjoj sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, na početku juna 2024. godine. Prema njima nastavlja se proces da agrar tone sve dublje i Srbiju vodi u uvoznu zavisnost kako da prehrani 6,6 miliona stanovnika, što je za 500.000 manje nego što ih je bilo pre jedne decenije!
To potvrđuje činjenica da je u prva četiri meseca 2024. godine izvoz poljoprivrede iz Srbije bio vredan samo 411 miliona evra, dok je istovremeno za uvoz potrošeno 414 miliona evra! Prema podacima, od izvoza mesa u Srbiju je stiglo samo 24 miliona evra, dok je za uvoz mesa kako bi se narod prehranio, potrošeno za to vreme čak 94 miliona evra. U prvom kvartalu 2024. godine u Srbiju je od izvoza mlečnih proizvoda stiglo 64 miliona evra, a istovremeno je za uvoz ovih potrepština potrošeno 72 miliona evra! Kako bi se ovo teško stanje ublažilo neophodno je da poljoprvirednici dobiju podsticaje koji bi trebali da budu, u visini najmanjih na nivou zemalja EU u okruženju. Uz povećanje podsticaja neophodna je i njihova izvesnost.
Kraj strategije pada!
Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti Srbije nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje! Zašto to znaju samo oni koji kreiraju i vode agrarnu i ekonomsku politiku Srbije. Pošto ovoj strategiji PADA ističe validnost 31. jula 2024. godine izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Samo jedna od raylog0 je [to ova delatnsot niej prioritetna grana!
Ako se vide podaci o sprovođenju strategije, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika, postala zavisna od uvoza hrane. Samo u prošloj 2023. godini uvezeno je 500.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, zatim 30.0000 tona zamrznutog mesa treće kategorije… U 2024. godini taj uvoz je još povećan! U oborima Srbije pre jedne decenije bilo je 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000! Sa tim brojem i takvom agrarnom politikom nema obnove stočnog fonda! Kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvozilo oko 54.000 tona ,,bebi bifa”godišnje, a od toga iz Srbije je bilo više od 34.000 tona. Danas je taj izvoz iz Srbije znatno manji i izvozi se tek između 300 i 400 tona godišnje! Dakle, 100 puta manje! Tada je i poslednji put iz Srbije u svet bilo izvezeno svinjsko meso i to u vrednosti od 762 miliona dolara. Čak je u konzervama bilo izvezeno i za vojsku SAD. Međutim, sad su prayan seloa, prayne kuće, staje i obori za tov svinja, pa Srbija ovo meso mora da uvozi za potrebe svog stanovništva i troši godišnje samo 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku. Te godine kada se raspadala Jugoslavija u Srbiji je godišnja proizvodnja svih vrsta mesa bila oko 650.000 tona, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma!
To je Srbija danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje četiri decenije! A, strategija je u stvari Ustav za agrar! On se nepoštuje, pre svega, od tvoraca agrarne strategije, ali i političara za koje je ona rađena! U njoj doslovce je pisao i piepš i danas da je agara protkele decenije treba da se godišnej razvija po stopi od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama da to bude 6,1 odsto. To su bile nerealne, netačne i neostarive želje nalogodavaca i kreatora agroekonomske politike.
Ponajmanaje je takva netačna i neostvariva straategija rađena za narod, jer je bilo važnije da su političari siti i zadovoljni. Jer, mnogima zavisi položaj i mesto u društvu od njih. Evo i rezultata te promašene i nerealne strategije u protekloj deceniji. Apsurdno je da se niko od vlasti iz Vlade Srbije, Privredne komore Srbije, akademijskog odbora za selo SANU, u protekloj deceniji nije setio da treba da se pokrene rasprava o tome i da se analizira kako se sprovodi stategija u praksi i kakvi su njeni rezultati. Naravno cilj tih rasrpaca I analiza treqalo je da bude kako bi se poboljšali inačle loši rezultati agrarnog Ustava. Svi su to posmatrali i ćutali, a istovremeno i odobravali uvoz hrane za ishranu sve manjeg broja stanovnika u Srbiji! A, za jednu deceniju njih je manje čak za 500.000! Još toliko je svakim danom gladnih i neuhranjenih u Srbiji!
Strategija pada u procentima
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto
2024. godina – očekuje se +6,0 odsto
I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek validne strategije, ona je obećala poljoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. I u prosečku taj pad je veći u poslednjoj deceniji od njenog rasta! Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, odnosno strategije pada, uz boravak na Zlatiboru i Tari, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli od nekoliko evropskih zemalja za taj loše urađeni posao. Da je loše urašen, pokazuju analize i rezultati RZS!
Vlada, i pored obećanja, nikada nije dokument uputila Parlamentu Srbije na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, kao i Vladi Srbije.
Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Srbija zbog toga što ne koristi potencijale koje je stvorila nauka sad je već prinuđena na uvoz hrane koju bi mogla i sama da proizvodi!
Bilo je vremena kao što je recimo 1986.godine kada je u Srbiji bilo proizvedeno ukupno 8.062.020 tona kukruza koji je tada bio, ali i danas ostao naše ,,žuto zlato”. Posle tog vremena ovoliki prinos kukuruza ostao je samo neostvarena želja. Zato se budućnost Srbije vidi u povratku u prošlost i ne samo kada je u pitanju kukuruz već i mnego druge kuklture.Ona se nalazi među deset proizvođača i izovnika kukuruza u svetu. I ona se sa time hvali. Ali, srednje razvijena zemlja ne bi se sa time hvalila.
Jer, Srbiji je zbog praznih sela, praznih staja, u kojima nema stoke, dovoljno godišnje za potrošnju oko četiri miliona tona kukuruza. Dovoljno zbog toga što u njoj nema stoke pa da troši taj kukuruz i da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. Ovako se izvozi kukuruz samo kao sirovina. A, kada bi se oni prerađivali u zemlji u meso ili neke druge proizvode iz viših faza prerade zarada bi bila pet puta veća! A, da nema stoke da troši kukuruz najbolji dokaz su podaci RZS iz 2022. godine po kojima stočarstvp u BDP agara uečstvuje samo sa 28,1 odsto, sa daljom tendencijom pada. To je karakteristika najnerazvijenijih zemalja sveta. Jer, kada je učešče stočarstva u BDP agrara ispod 60 odsto – to su nerazvijene i siromašne zemlje!
Ili primer sa pšenicom. Svake godine želimo da proizvedemo više od 3,7 miliona hlebnog zrna. I nikako nam to ne polazi za rukom. Sad nama godoišnej za isrhabnu, roben rezerve i i smenarstov trea oko 1,5 milioan tomnja pšenice. Međutim, ako se vratimo u davnu 1991.godinu vidi se da je tad u Srbiji bilo proizvedeno čak rekordnih 3.736.503 tona pšešenice. Tada i nikad više taj rekrod niej ostvaren. Svake godine je to želja, pre svega, vlasti pa i proizvođača! Dakle, budućnost Srbije, kada je hrana u pitanju, vidi se kroz povratak u prošlost, kada je proizvodnja u pitanju!
Suša i poplave
Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do ove godine u Srbiji bilo od 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi svake druge godine nanosila je štete veće od 1,5 milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po tećinu očekivane proizvodnje… Dakle, za jednu deceniju suše su uništile useve, odnosno smanjile proizvodnju u Srbiji, vrednu oko 7,5 milijardi evra!
A, kada bi se samo 1,5 milijardi uložilo ui izgradnju sistema za navodnjavanje i još toliko za punjenje staja govedima i ostalom stokom, situacija bi bila potpuno drugačija. Srbija bi bila izvoznik mesa i bogata zemlja sa bruto nacionalnim proizvodom po jednom hektaru većem od 10.000 dolara. Ovako je siromašna i visoko zadužena zemlja! Predlagači novog koncepta poljoprvirede po nordijskom sistemu, ističu da bi samo od agrara, uz novu organizaciju, Srbija mogla da prihoduje godišnje najmanje 70 milijardi dolara! Koliko je to, najbolja potvrda je sama činjenica da je u 2023. godini ukupan BDP Srbije bio 70 milijardi dolara! A, toliko bi mogao samo agarar da joj donosi godišnje, kada bi postao strateška grana! A, on to sad nije, osim u predizborbnim kampanjama i praznim obećanjima vlasti!
Istraživanja pokazuju da će se u buduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništatavi letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.
Foto: arhiva autora – plodno zemljište veće pod 3,2 miliona hektara, neiskorišćeno bogatstvo Srbije
Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga.
Govoreći o ovim problemima, Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”, kaže da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.
Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene.
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA
Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjskih svet, ali posebno na poljorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Sribji gradili samo u obećanjima. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina
Navodnjavanje u 2020. godini: Rast za 11,9 odsto
Kako se navodi, u Srbiji je lane navodnjavano 52.441 hektara polјoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotreblјeno 2,1odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5% površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara.
Navodnjavanje u Srbiji 2021: Pad navodnjavanih površina
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 52 236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2021. godini! Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto.
Napomenimo samo a je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode daq million hektara. I pored svakodnevnih obećanaj vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnajvanje od sistema D-T-D nikada niej funkjcionisalo, dok je odvodnjavanej sa million hektqara prewstalo da funkcioniše 2005. godin posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nie mogao da primi suvišne vode.
Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92 574 hiljade. m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,0 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.ž
Navodnjavanje u 2022 godini
U 2022. godini u Republici Srbiji je bilo navodnjavano 54.639 hektara. Za navodnjavanjeukupno zahvaćeno 99 355 hiljada kubnih metara vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Orošavanje je bio najzastupljeniji tip navodnjavanja, obuhvatajući 91,8 odsto površine, dok se kapanjem navodnjavalo na 8,1 odsto površine, a površinski snavodnjavalo svega na 0,1 odsto površine. Dakle,tokom 2022. godine, ukupno 54.639hektara poljoprivrednih površina je bilo pod sistemima za navodnjavanje 1,3 odsto!
Foto: Goran Mulić – Suša umanjuje prinose i odnosi profit
Navodnjavanje u Srbiji 2023. godine
Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio da je u Srbiji u 2023. godini navodnjavano samo 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u prethodnoj 2022. godini. Za navodnjavanje je ukupno utrošeno 70.429 miliona kubnih metara vode, što je za 29,1 odsto manje nego u 2022. godini. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje, a oranice i bašte su imale najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama
,,Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice’’. Jer, u svetu se prosečno navodnajva oko 17 odsto agrarnih površina. Primera radi, samo u Albaniji se navodnjaava oko 380.000 hektara!
Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga.
,,Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlje ljudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i biljne bolesti ‘’, kaže Miroslav Tadić.
Vode ima, ali ne na njivama!
Vojvodina je jedna od najnižih tačaka evropskog tla. Jer, ovde se ka njojslivaju reke Tisa, Dunv, Drava,Sava i, da nije gazdovanja vodama i izgradnje vodnih objekata, 50 odsto od njenih oko 1,4 milioan hektara obradivih povr[ina, bilo bi pod vodom, kaže Igor Kolaković, iz JP ,,VodeVojvodine”. REgulsianej vodnih tokova u Vojvodini ima dugu istoriju, započela je još krajem 18. veka izgradnjom Velikgo i Malog bačkgo kanala, potom u prvoj polvo9inji 19. veka regulisanejm toka Tise kada je njen tok skraćen za oko 450 kilometara. U 20. Veku jedna od navjećoih investicija u Vovjdoini bial je izgadfnja hidrosistema Duavn – tisa – Dunav, koji ima oko 700 kilometara kanala. Sve to rađeno je da bi se odveo višak vode sa površine i stvorile plodne njive.
JP ,,Vode Vojvodine” gayduiju sa 22.000 kilometara kanalske mrže, ali nije sva ova mreža usmerena na navodnjavanej njiva. Kolaković objašnjva da ovi sisemi imaju više funkcija i služe i aza odvodnavjanje vode, ali i za navodnjavanje. Iako bi kanalska mreža ,,Voda Vojvodine” ,pema projekcijama, mogla da navodnjava vi[e od pola miliona hektara oranica, ili tre’inu vojvo]anskoh njiva, tentunoi se iy njihj crpi voda tek za oko 70.000 hektara. Naši kanali su infrastrukturini kanali, da uporemdim kao što je to auto – put. Na poljoprivrednicima je da isprojektuju svoje sisteme za navodnjavanje, jer, to što mi imamo vode u kanalu ne znači d a ona može odmah da se koristi na jivi. Potrebno je da poljoprivednici razviju sisteme za zahvatanje vode, ali malo ljudi je htelo da se time bavi, to dosta košta, navodi Kolaković.
Nije dovoljno imati osnovni kanal za navodnjavanje, potrebni su vodni objekti, odnosno podsistemi koji će se dalje granati po Vojvodini i tako omogućuitio da voda stigne do pojedinačnog korisnika. ,,Vode Vojvodine” su 2012. godine imali započeta četiri podsistema za navdonjavanje, a danas imaju započetih osam podsistema i izgrađenih nekoliko dvonamenskih sistema. Trega zantoi da je rečo kompleksnim i velikim projetkima koji se grade već više godina. Iz Abu
Dabi fonda dalje razvijamo i otvaramo nove podsisteme za navodnjavanje, te u ovom tenutku imamo aktivnih 15 gradilitša vodnih objekata. Iz ovih kanala, u trenutku saopštavanje infroiamciej za javnsot, vodu je korsitilo tek 173 gazdinstva ili poljoprivredne firme koje su zalivale oko 70.000 hektara, što je daleko ispod potencijala sistema.
Propadanje hidrosistema
Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.
Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkomplkesnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanlske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 до 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želja na papiru.
Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizаcije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erоzija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.FFOTO SOSPTVENA ARHIVA:FOTOOTO: ALEKSANDAR SLAVKOVIĆ
Procena smanjenja prinosa
Procene analitičara su da će najveće štete od kliamtskih promena biti baš u agaru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenljiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto”.
FOT
Foto: Arhiva autora teksta
Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31 odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 osto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlje – navodi.
Dodaje da će povećanje temperatura produžiće period vegatacije ozime pšenice i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored poljoprivrednih radova.
Proemene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godina za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelje. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlja izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.
Kompletna poljoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje tek sa 30 odsto. To je daleko manje od zemalja sa razvijanim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu…
Institut BioSens zajedno sa Nasom i američkim univerzitetima radi na očuvanju vodnih resursa i zemljišta u Srbiji
Novosadski Institut BioSens u saradnji sa NASA-om, University Grand Valley, Državnim i Tehnološkim univerzitetima u Mičigenu razvija sistem za monitoring i racionalno korišćenje vodnih resursa i zemljišta u Srbiji, saopšteno je danas iz tog instituta. Kako se navodi, novi projekat pomoći će srpskoj poljoprivredi da se suoči sa klimatskim promenama i da što racionalnije koristi vodne resurse i zemljište.
– Zajedno sa američkim kolegama ćemo analizirati satelitske slike Vojvodine, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će klimatske promene uticati na domaću poljoprivredu i životnu sredinu, i šta konkretno možemo da uradimo da bismo povećali efikasnost proizvodnje i zadržali biodiverzitet – rekao je pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Oskar Marko.
Prenosi se i izjava direktora Instituta BioSens Vladimira Crnojevića, koji smatra da je ovo još jedan važan korak u procesu digitalizacije poljoprivrede čija je lokomotiva upravo Institut BioSens. Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj poljoprivrede su podaci. Deljenjem podataka i znanja kroz saradnju sa vrhunskim naučnim institucijama i ulaganjem u istraživanja, umnožava se intelektualni kapital, nastaju nove ideje i rešenja koja će poljoprivredu učiniti efikasnijom – rekao je on.
Iz BioSensa su upozorili da nepredvidive letnje padavine dovode do promene vodostaja koji u južnom slivu reke Dunav, dragocenom resursu za poljoprivredu, opada.
Kako bi se poljoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, smatraju, važno je razumeti trendove u poljoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja poljoprivredne sezone.
(Autor je analitičar i publicista)