ISTORIJSKA FOTOREPORTAŽA RADA BAKRAČEVIĆA – ŠTAJERSKE NOVICE
MATIJA BEĆKOVIĆ NAJPOZNATITI SRPSKI KNJIŽEVNIK STIGAO U SLOVENIJU NA POZIV SAVEZA SRBA SLOVENIJE.
Књижевне вечери са Матијом које је синоћ организованo у Цељу, уприличили смо у сусрет Видовдану,
за српски народ изузетно важном дану који је уједно и Дан
српске дијаспоре.
Пре него што počnemo sa razgovorom искористићу моменат и да
кажем пар речи о озузетно богатој биогафији нашег данашњег
госта, славног и истакнутог интелектуалца Матије Бећковића.
Академик Матија Бећковић, књижевник
Рођен је 29. новембра 1939. године у Сенти, син Вука Бећковића
истакнутог официра Југословенске краљевске војске.
Основну школу завршио је у селу Веље Дубоко, похађао је
гимназију у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са
матуром у Ваљеву, где је живео код мајчине сестре. Школске
1959/60, године уписао се на Филолошки факултет Универзитета
у Београду на групу за југословенску и општу књижевност. Своје
детињство и губитак оца описао је у поеми »Чији си ти мали«?
што му је и предодредило његово бављење политиком и
историјом.
Боравак у Ровцима увеликоме је допринео његовом књижевном
језику и речнику, препуног архаизама, па је тако велики део
његовог књижевног дела написан овим језиком. У књизи Рече
ми један чоек, написао је десет поема, језиком којим се
говорило у Веље Дубоком.
Са осамнаест година објавио је прву песму у часопису “Млада
култура”. 1957. године, објавиће и прву пјесму у „Младој
култури“ – назваће је „Прелудиум“.
Осим поезије, Бећковић је писао и позоришне текстове, као и
монодраме.
У београдском Народном позоришту, 1978. године, изведена је
“Међа Вука Манитога”, а потом и монодраме: “Рече ми један
чоек” и “Не знаш ти њих”.
Представе са Бећковићевим текстовима извођене су и на
загребачким сценама: “Театру итд”, “Казалишту младих”, “Театру
Јазавац”, “Театру ММ”, “Клубу М”, “Српском народном
позоришту” итд.
Дописни је члан САНУ, одељења за језик и књижевност, од 15.
децембра 1983. године, а за редовног је члана изабран је 25.
априла 1991. године. Као приступну академску беседу написао је
поему Богојављење, која је свечано прочитана 1992, а никада
није објављена у издању САНУ.
Члан је Удружења књижевника Србије и председник Удружења
од 1988-92. године.
Препознатљиви део Бећковићевог песничког дела су две поеме,
написане својој жени. “Вера Павладољска” (1960) и “Кад дођеш у
било који град” (2003), заправо су једна целина која се
надовезује са временским интервалом од преко четрдесет
година
Творац је великог броја успешних и читаних књига и добитник
низа вредних награда од којих бих издвојио неке:
Октобарска награда града Београда, 1970.
Награда “Милан Ракић”, 1971.
Змајева награда, 1989.
Седмојулска награда, 1988.
Дисова награда, 1990.
Награда Вукове задужбине за уметност, 1997.
Његошева награда за књижевност, 1998.
Награда “Десанка Максимовић”, 1998.
Награда Драинац, 1998.
Годишња награда Просвете, 2001.
Награда “Радоје Домановић”, 2006.
Књижевни вијенац Козаре, 2008.
И бројне друге.
CELJE: 22. juni 2024
NEŠTO VREDNO SRPSKE ISTORIJE DOGODILO SE U SLOVENIJI.FOTO: RADE BAKRAČEVIĆ – ŠTAJERSKE NOVICE.CELJE: 22. juni 2024 Savez Srba Slovenije, SPD Nikola Tesla iz Postojne i SKHD Desanka Maksimović iz Celja organizovali su književne večeri sa Akademikom MATIJOM BEĆKOVIĆEM u susret Vidovdanu.
Književne večeri sa Matijom Bećkovićem organizovane su u: • Postojni, petak 21.06, dvorana školskog centra, cesta v Staro vas 2 Postojna od 19 časova • Celju, subota, 22.06 u prostorijama SKHD Desanka Maksimović, ulica XIV Divizije 14, Celje u 18 časovaPozivamo Vas da zajedno uživamo u razgovoru sa uvaženim članom SANU i istaknutim srpskim intelektualcem Matijom Bećkovićem i na taj način obeležimo Vidovdan, važan datum za sve Srbe ali i Dan srpske dijaspore! Ulaz na književne večeri je slobodan!DOBRO NAM DOŠLI!Predsednik Saveza Srba SlovenijeVladimir KOKANOVIĆ.