Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević kaže da su predstavnici tri udruženja stočara razgovarali sa savetnicima premijera i predsednika Srbije. Kako je rekao, ispostavili su više zahteva, a ako oni ne budu ispunjeni, pozvaće stočare da prosipaju stajnjak po drumovima! On je na sastanku u Vladi Srbije, između ostalog rekao, kome zbog infekcije korona virusom nije prisustvovao premijer Miloš Vučević, već njegov savetnik Danilo Golubović i šef kabineta Žarko Mićin, kao i savetnik predsednika za poljoprivredu Srbije Dragan Glamočić, a Ministarstvo poljoprivrede nije imalo predstavnika? Osim predstavnika Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije u razgovoru su učestvovali i predstavnici Udruženja odgajivača goveda Mačvanskog okruga i Udruženja odgajivača goveda, rase “limuzin”. Po rečima prisitnih poljoprivrednika, iz razgovora se stekao utisak da Vlada ne želi da oživljava stočarstvo i da ne želi da realizuje obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića o podsticajima ovoj grani poljoprivrede. U Srbiji sad postoji oko 88 raznih udruženja poljoporivrednika. Uglavnom su razjedinjeni. U EU je to sasvim dugačije. Jer, u razgovorima i protestima samo nekoliko njih zastupa sve. Nezadovoljni svojim položajem deo proizvođača hrane u Srbiji, pre svega, stočara najavljuju prosipanje stajnjaka po putevima! Nestanak huimnsa u zemljištu, tihi ubica!
Piše: Branislav GULAN
U razgovorima je istaknuto da sredstva koja su opredeljena za subvencije za agrara, dalju stočarsku proizvodnju vode u propast. Palamarević je naglasio da u “Ministarstvu poljoprivrede vlada neznanje, a rezultat toga je da je u ovoj godini za 660 miliona evra uvezeno mleka, mesa i proizvoda od tih sirovina”. Istovremeno od izvoznjiak hrane postal smo uvzonici. I to svega što možemno sami da proivzedemo. Najbolji dokaz kraja je da u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave!
On je rekao da su predstavnici tih udruženja zatražili da se “povećaju subvencije za domaće junice sa sadašnjih 40.000 dinara, na 150.000 dinara, a za priplodne krave sa sadašnjih 40.000 dinara na 55.000 dinara, kako je Vučić obećao”. Na listi zahteva je i povraćaj stočarima akcize za 130 litara dizela po hektaru i uvođenje subvencija za livade od 35.000 dinara po hektaru. Među zahtevima je i podrška resornog ministarstva za investicije u farme goveda. Stočari su zatražili i da se definiše status poljoprivredika i iščisti registar goveda od “lažnih” grla, kao i da se reguliše radni odnos žena koje rade na poslovima muže krava.
Upozorenje iz javne rasprave!
Od ministra bi bilo korisno i dobro kada bi i uradili nordijski koncept razvoja poljoprivrede, po zatvorenom sistemu preko zadruga. Tada bi i omogućili da se u proizvodnji po hektaru ostvaruje bar 10.000 evra prihoda. I kada bi ukupan prihod u agraru bio bar 10 milijardi evra godišnje.A, on nikada nij bio veći od 5,6 milijardi dolara. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu! Zato novi minstar, odnosno, ono što će on da radi, novi državni sekretar neće biti novo, mimo dosadašnje loše agrarne politike. Jer, on nemože ništa sam da odlučuje da donosi odluke orezovima u ovoj oblasti, ali nije mu to ni bliska materija u njegovom znanju. Jer, partija, odnosno vlast koja ga je postavila na to mesto da joj služi, ni do sada nije podržavala agrar kao stratešku granu! I to će biti dalji kontinuitet politike koja se sprovodi i koja donosi pad proizvodnje!
O lošem stanju u poljoprivredi Srbije, posle godinu dana pauze, bilo je i reči u Skupštini Srbije gde je na javnoj raspravi o agraru bilo prisutno oko 120 proizvođača iz raznih oblasti. Saglasni su bili samo u jednom da su problemi prisutni, da ih treba sistemski rešavati, a ne samo gasiti požar. Jer, kada se izađe na ulicu, onda se to rešava uredbom. A, ona nikada nikomr nij donela dugoročno rešavanje problema. Koliko se za sada zna u zemlji postoji oko 88 udruženja proizvođača i svako za sebe ima različitr predloge za rešavanje problem. Razjedinjenost i različitost između stočara i drugih proizvođača videla se i na ovom skupu.
Najubedljivija svedočanstva o uništavanju poljoprvirede, od strane vlasti, što se može eći i za ceo agrar u zemlji, pružena su od strane stručnjaka MI – SNAGA NARODA. U govoru i saopštenju za javnost je istaknuto da su statistički podaci poljoprivrede poražavajući. Slika sa terena, je još gora! Podvučeno je da Srbija po onom što uvozi, danas, bukvalno ni nema poljoprivredu. Tako je ukazano da u stajama imako samo 157.000 krava mlekulja, dok je pre deset godina bilo milion!. U oborima je samo 2,2 miliona svinja. Toliko ih je bilo i odmah posle Drugog sveskog rata. U oborima je sad manje od 100.000 krmača prasilja i pre jedne decenije ih je bilo više od milion! Sad tim fondom i uvozom nema obnove fonda svinja. I više decenija nam preti obavezan uvoz za prehranu Naroda.
Posebnoje ukazano na problem uvoza mesa i mesnih proizvoda kao i mleka i mlečnih proizvoda koji je u ovoj godini vecpremašio vrednost od 660 miliona evra. Jer, samo u ovoj2024. godini uvezli smo mleka više nego ucleoj 2023. godini. A, toje tada bilo više nego u 2022. godini kada je u Srbiju bilo uvezeno 84.000 tona konzumnog mleka, zatim 10.000 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva. Što se tiče mesa u 2023. godini biloje uvezeno oko 30.000 tona zamrznutog mesa lošeg kvaliteta, zatim 300.000 svinja za klanice i oko 500.000 prasića!
Proizvođači su istakli da u Srbiji danas nema kontrole tržišta! Jer, se uvozi sve što se želi. I što sami možemo proizvesti. I uglavnom lošeg kvaliteta. Na sednici u Parlamentu Srbije se čulo kako se zemlja, odnosno njive rasprodaju tajkunima, a da poljoprivrednici ne mogu da ih kupe, jer nemaju novca. Čak nemaju para ni da je uzmu u zakup! Najveći su probolem neisplaćene premije. One se uvek obećaju kod nas pred ibzore, ali najveći deo nikad nedobije dobije, neko posle 500 dana, a do dobrog dela proizvođača, bez obrazloženja one nikad nestignu.
Odgajivači goveda: Da li u resornom ministarstvu postoji bar jedna stručna osoba?
Ljudi su očajni!
Potom je istaknuto, a kad se na sve te probleme doda i izveštaj državnog revizora o sistemu kontrole bezbednosti hrane od 27. decembra 2023. godine može se zaključiti da je Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije postalo leglo korupcije koje guta sva sredstva koja su namenjena za poljoprivredu. Jer, nema nikakvih pomaka u reformama, a baš ništa se neradi niti nešto funkcioniše,a da je sistemski rešeno. Ti ljudi u ministarstvu agrara sede na tim pozicijama, već deset godina. Ne menjaju se ni pomoćnici ministra, ni konsultanti ni savetnici, a oni u stvari kroje kapu poljoprivrede Srbije. Rezultate svi vidimo, a poljoporivrednici i običan narod to osete u svom životu i radu.Jer, oni su sve lošiji i lošiji što vidimo i po važnosti i proce ntiam izlazeće strategije. Jer, niej niej ostvareno štoje obećavano. Ovi gubici koje agrar ima neće moći da se nadomeste ni za sledeće tri decenije! Užas!
Da bi se ovo stanje popravilo, potrebna je politička volja, na tim problemima mora da se radi. Jer, bez bilo kakve akcije uskoro nećemo imati poljoprivredu uopšte u Srbiji. Uskoro će sve preći u korporativne ruke, a sela će nam zamreti. Sad nestaje njih 1.200, a prema rezultatima popisa poljoprivrede, do 2050 godine će nestati ukupno 3.000 sela! Sad se već u dobrom delu njih čeka ko će biti poslednjii da ugasi svetlo. Prema popisu RZS sad imamo 4.720 sela. Ali, u stvari po Ustavu nemamo njedno selo, kako stoji u ovom aktu, sve su to naseljena mesta. Dakle, nemamo više nijedno selo. Ustav Srbije ih je već ugasio. Ukazano je i na problem kako se zemlja nekontrolisano prodaje pojedincima, jer subvencje se dobijaju na osnovu obradivih površina… I mali i srednji poljoprivrednici postaju nekonkurentni u tom smislu, jer onda budžetska sredstva idu uvek bogatima!
A, stočari su prinuđeni da krave šalju u klanice, kako bi održali ostatak farmi i bukvalno ubijaju svoju osnovicu da bi preživeli. U poslednjoj deceniji u Srbiji je ugašeno oko 62.000 raznih farmi!
Tako se smanjio stočni fond kako bi ostatak grla sačuvali, a subvencija nema! Ni tržište ne funkcioniše. Jer, proizvođači od uvoznog mleka u prahu ne mogu da prodaju svoje, niti mogu da postignu cenu da pokriju bar troškove. Sad tu cenu im otkupljivači drže na 40 do 50 dinara na litar, kako koja mlekara hoće. To nije dovoljno, to nije ni puna proizvođačka cena, jer je sve poskupelo. Inflacija je za počljoprivrednike otišla na skoro 37 osto, kada je agrar u pitanju, o tome se ne priča u javnosti, i sve ostalo je poskupelo. Primera radi i đubrivo, i hemija i stočna hrana… A, obećanih premija, ni iz prethodnih godina još nema! U svetu koem težimo novac se godipšne obrče najmanje 50 puta, a u Srbiji najviše jednom! U tu se nalazi rešenje njihovog uspeha, i našeg neuspeha.
Poseban problem predstavlja i to što je granica Srbije prema drugim država otvorena za uvoz svega i svačega, kada je hrana u pitanju. Uvoz se utrostručio u odnosu pre godinu dana! Iz Privredne komore Srbije je stigla informacija da je Srbija u 2024. godini izvezla samo 72,5 tone mesa! Razlog je da ga nema u Srbiji! Jer da su prazne staje, prazna sela, da nema mesa za izvoz. Ali, za uvoz imamo novca, jer smo za šest meseci 2024. godine već platili više od 660 miliona evra. Dakle, zašto mi ništa ne izvozimo, a uvozimo sve što se ponudi kada je hrana u pitanju? Odgovornaje vlast koja nijr analizirala sprovođenjr strategijr, odnosno Ustava o poljopribredi, od 2014. do 2024. godine! Zato bi novim kreatoriam agrarne politike, najpamanetnije bilo, prvo da srede agrar u svojoj zemlji! Da se više i jefitnije proizvodi! Da se poveća vrednost proizvodnje po hektaru sa 1.000 najmanje na 5.000 evra po hektaru godišnje u prvih pola decenije, a posle da se udvostruči. Čak, ni to nas neće odmjah približiti svetu! Jer, danas je vrednost ukupne agararne godišnje proizvodnje u Srbiji najviše 5,6 milijardi dorla. Predlagači novog koncepta poljoprivrede kažu da bi to moglo da bude i do 70 milijardi dolara!? Ali, uz novi koncept agrara i nove ljude koji bi ga sprovodili u praksi. A, toliki je u 2023. godini bio ukupan BDP Srbije 2023. godine.
Tek onda bi mogli da dajemo obećanja za izvoz. Ne, ovako daju se lažna obećanja koje nismo u mogućnosti da izvršimo. Jer, su nam prazna sela, prazne staje, obori za tov svinja… Dakle, uništavamo selo, a bez sela nema ni Srbije! I na kraju, džaba nam slobodna trgovina sa Kinom, Rusijom i sa Egiptom. Jer, mi to što njima obećavamo, nemamo da im prodamo! To što obećavamo, a nemamo, varamo sebe, narod i te kupce. Jer, sećate li se da smo Kini bili obećali izvoz junetine od preko 500.000 tona, a proizvodili smo samo 83.000. Šta ćemo sad prodati kad proizvodimo samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje! A, reeksport je dozvoljen dok vas neuhvate!
Poslednji po navodnjavanju!
Srbija je među poslednjim zemljamja u svetu po navodnjavanim površinama. A, bez vode stoke nema ni visoke proizvodnje. Je ona zavisi i od prirodnog gnojiva, a njega nema jer su staje prazne! Da bi bilo gnojiva, recimo u Vojvodini je potrebno 100.000 junadi, a južno od Beograda još 100.000. To Srbija nema. Ni vlast neće da uloži novac da se napune staje I napune oborima sa svinjama. Inače, u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto njiva, a u Srbiji tek 1,4 odsto površina. Prema podacima RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Kada je građen hidrosistem D-T-D, i pušten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. Tada je hidrosistem otvorio u Novom Bečeju tadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc. To se nikada nije ostvarilo.
Tako je bilo tada i napisano da će se suvišne vode odvoditi sa milion hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer je u sistemu D-T-D trebalo da se očisti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam. Kada je građen iskopano je 135 miliona kubka zemlje. Sad treba očistiti 15 miliona kubika mulja, ali to niko ne čini da bi on bio plovan i koristan za privredu i turizam. Ako on ostane ovakav kakav je, taj sisrtem će biti najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata!
Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi ministar poljoprivrede, koji je 15.po rdu sredinoim 2024. godine. Teško je poverovati da ima znanja, moći i snage da se uhvati u koštac s ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Novi ministar za to nema iskustva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi! Nije važno njegovo znanje ni mogućnost da li će više da uradi nego drugi. Da neće biti boljitka ni u novom mandatu to se zna, i on, zna partija koja ga postavlja, ali je sigurno da će on slepo sprovoditi ono što Partiji na vlasti koja ga je tu postavila od njega traži! Jer, sve je već privatizovano i opljačkano u zemlji Srbiji. Posebno u agraru. Ali, ipak, još dok su na vlasti jedino ponešto ima u agraru, taman dovoljnjo da ovaj mandat uspešno dovedu do kraja, 2027. godine, pa neka onda drugi vladaju, vraćaju, dugove i dalje pljačkaju.Tako se radilo i do sada, pa i sada, pa su nam i takvi rezultati. Najbolji dokaz su rezultati Srategije razvoja poljoprivrede čija validnost je istekla 31. jula 2024. godine. Nova nije urađena pa je do kraja 2024. godine, postojećoj, lošoj, produžena važnost.
Agraru oteto četiri milijarde evra!
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. “Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar! Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto ovoj strategiji PADA istekla je validnost 31. jula 2024. godine, a izradu nove strategije tek sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije.
Narod čeka hranu iz uvoza!
Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasića i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa kao I 300.000 svinaj za klaničare. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije se u svet je bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara! Posle toga su stigle sankcije, ratovi i sve osalo, pa ni jedan gram ovo mesa nije otišao u EU. Niti se zbog vakcinacije svinja protiv bolesti kuge, moglo trasnportovati preko zemalja EU, osim ako nije bilo prerađeno na najmanje 72 stepena. A, EU nije ni htela meso iz Srbije jer uvek imaju višak od 50 miliona svinja. Iz Srbije se 1991. godine u svet izvozilo i oko oko 34.000 tona ,,bebi bifa” godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovniku manje od 3,5 kilograma godišnje.
Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi, oko 250.000 tona manje. O ko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje? Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu! Po svemu ovom budučnsot Srbije, kad aje agarar u ptuianju, nalazi se u povrastku u prošlsot. Jer, smo tada imali daleko veće prinsoe. Tadašnji prinosi se žele danas. O takvim prinsoiam kao želji govori se i danas. Čak neznalice isitču da bi takvi prinosi bili rekordni. A, statistika sve beleži, pa imamo podatke RZS kada su oni bili rekodni pre četiti decenije! Dakle, zaboravljamo šta smo sv eu prošlosti imali! Sve tošto sad hoćemno da bude record, imali smo pre četiri decneije! I zaboravili!
Prema podacima RZS slika lošeg agrara u Srbiji danas, vidi se po rezultatima njene proizvodnje u protekloj deceniji:
Strategija pada u procentima
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto?
2024. godina očekuje se +6,0 odsto?
I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko.Naime, Strategija o razvoju agrara Srbije od 2014. do 2024. godine predviđala je rast proizvodnje. Jer, tada je vlada na čijem čelu, premijer bio, današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto, je lošija godina. Strategiji poljoprivrede validnost je istekla 31. jula 2024. godine. Pošto je navodno tek sad, sredinom 2024. godine, počela izrada nove strategije, važnost ove štetne je produžena do kraja 2024. godine. Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto.
Ako je za utehu, taj dokument Ustava za agrar, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili i sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su kao donacija stigli od više evropskih institucija za tu namenu. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako, ta pogrešna strategija, donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potrošačima, kao i Vladi Srbije.Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja! Za taj neodogovaran rad, nema odgovornih u našem društvu!
Nema odgovornosti za neodgovornu strategiju!
Odgovorna je i sadašnja vlast što ni sad od autora strategije nije tražila da podnese izveštaj o (ne) sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustava piše nova! Već su odmah krenuli u pisanje nove, bez analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju boljitak. Jer, se žale proizvođači da nisu pozvani da učestuvju u kreiranju agrarne budućnosti!
Sad, već tu prošlu Strategiju bila je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo.
Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je oko 1.000 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 27.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku! Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i neuspeha Srbije!
Novi, 15 ministar agrara od 2000. godine, nije došao kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici prethdone partije Srpske radiklane stranke i sadašnje SNS. Dakle, on neće biti novi čovek i ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar u obavljanju tih poslova, ističu znalci u toj oblasti. Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volju, ništa radikalno da menja.
Prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška privredna grana! Ali, agraru se to obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići novo obećanje, ali neće se ugraditi u praksi. I to ne u celosti nego samo u pojedinim granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet ,,gašenje požara’’, a samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama, može doneti boljitak svima. Rad kao što je sad, boljitak neće doneti ni vlastima, ni proizvođačima, a ni narodu. Dok god se sistemski to nereši nema boljitka!
Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analize pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Četvrtina sela, ili njih oko 1.200, ima manje od po 100 žitelja. Mali pomak video se od sredine 2017. godien kada je sadašnji ministar za Brigu o selu, Milan Krkobabić, pokrenuo akciju ,,500 zadruga u 500 sela’’. U akciji koja je trajala četiri godine vratio se duh zadrugarstva. Tada je 207 zadruga u zemlji dobilo i pomoć od 2,2 milijarde dinara. Trenutno nema novčane pomoći za zadrugarstvo! U tom vremenu osnovano je i 1.100 novih zadruga. I to je dobro. A, li u većoni tih maloih sela nema prerađivačkih kapaciteta. Čim njih nema, nema ni buduićnjsoti. Jer, ljuidi koj su dobili 3015.kučća u seliam ,a to je 13.000 novih snaovnika, nemaju gde da se zaposle i od čega da žive. Jer, svakom selu treba zadruga u o ovkirzu nje mali pogon. Zadruga u koju će da se judruđe svi proizvođači i u okviru nje da otkupljuju i prerađuju sirovine. Ti novi žitelji sela da postanu mali robni proizvođači, da im sirovine otkupljuje zadruga koja, će da ih prerađuje u svojim malim fabrika. Kada se sve to proda da proizvođači dobiju novac za svoj trud i rad.
Međutim, sa padom broja seoskih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede, čiji su rezultati objavljeni na početku 2024. godine. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Za jednu deceniju će nestati oko 1.200 sela koja sad imaju do 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2050. godine od 4.720 naseljenih mesta, odnosno sa mape Srbije će nestati oko 3.000 sela! Jer, Srbija po svom Ustavu odavno nema više nijedno selo, već piše da su to naseljena mesta. Dakle, sela neumitno nestaju, pa je potrebno sad da se spasavaju i varošice! Za spas sela, a u okviru njih i Srbije, potreban nam je novi koncept poljoprvirede. Novi koncept treba da sprovode i novi ljudi!
Posle popisu poljoporivrede, objavljenom na početku 2024. godine, evo podataka o sadašnjem poljoprivrednom blagu Srbije:
U Srbiji postoji poljoprivrednog zemljišta 4.070.000 hektara
Broj gazdinstava 508.365
Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara
Broj goveda? 725.408 grla
Broj svinja 2.263.705?
Broj ovaca 1.702.682
Broj koza 149.558
Broj živine 22.022.439
Broj košnica? 1.261.323
Kretatore egroekonomske politike, ali i političare koji odobravaju takvu poltiku, mora da zabrine činjenica da danas, u drugoj polovini 2024. godine u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave! Nekada je po svakom hektaru morala da bude bar po jedna krava.Za krah agrara Srbije, zbog koga je prošle 2023. godine moralo da se uveze hrane čak za 600 miliona dolara, a za još 660 milioma dolara, uvezeno je i za šest meseci 2024. godine, odgovorni su oni koji nisu raspravljali o nesprovođenju Strategije razvoja poljoprivrede od 2014, pa do 2024. godine. Ćutali su iako je ona beležila više pada nego li rasta. Ćutali su kao i mnogo puta do sada kada se godišnje gasilo 100 zadruga i kada je do gašenja sad dovedeno 1.200 sela, a do 2050. godin nestaće ih u Sribji čak 3.000. A, istovremeno govorimo da nema ni Srboije, bez sela!?
U tom ćutanju na krah proizvdnje hrane ponajviše se ističu se trustovi mozgova Akademijskog odbora za selo u SANU. Jer, nekada su podržavali gašenje zadruga i nestanak sela u Srbji, da bi sad promenili mišljenje i podržavaju povratak zadruga i opstanak sela. Nisu digli glas ni zašto u Srbiji zvanično više nepostoji nijedno selo po Ustavu Srbije. Jer, doprinos njihovog rada je da se sela izbace iz Ustava i u njemu napiše da su to samo naseljena mesta! Sve to čine u svom trećem životnom dobu. Cilj im je da operu lične biografije iz vremena kada su gasili zadruge i sela!
Zato sad veoma često sa nadležnim ministrima posećuju sela, i narodu obećavaju skori dolazak srećnog i lepog života u selima. Čak su im i naslovi o budućnosti sela na savetovanjima u SANU proteklih godina, isti i ponavljaju se iz godine u godinu. A, bolje budućnosti u agraru po onome što oni obećavaju – nema! Sela je sve manje, a život u njima je sve teži! Ali, oni koj su gasili zadruge i sela, sad se slikaju u selima, aplaudiraju govornicima… Često puta ne znaju ni gde se nalaze i u kom i kakvom selu, ali znaju zašto su tu! Da bi oprali grehe iz svoje biografije iz prošlosti! Neće da priznaju da iza sebe i svog rada generacijama koje dolaze ostavljaju ruine!
Rezultat rada sadašnjih vlada, kada je u pitanju poljoprivreda, su sve češći protesti na ulicama. Zato su oni ponovo odlučili da po prvi put odu i kod novog ministra, 15 po redu od 2000. odine, protestuju i zatraže pravdu. Opet su dobili novo obećanje, ali, obećane pare iz subvencija, još nisu! Poručuju da nemaju više nameru da čekaju da im država ispuni zahteve, a proteste i blokade puteva trenutno vide kao jedini način da ih nadležni shvate ozbiljno. Ovakvu odluku doneli su posle održavane Javne rasprav o agraru u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine, gde je bilo više kritika nego pohvala za vođenje agrarne politike u Srbiji.
Srbija je među poslednjim zemljamja u svetu po navodnjavanim površinama. Jer, svet navodnjava u proseku 17 odsto obradivih površina , a Srbija samo 1,4 odsto! A, bez vode i stoke nema ni visoke proizvodnje. Je ona zavisi i od prirodnog gnojiva, a njega nema jer su staje prazne! Da bi bilo gnojiva i visoke proizvodnje, potrebno je da samo u Vojvodini u stajama bude 100.000 junadi, a južno od Beograda još 100.000 To Srbija niti ima niti hoće da uloži potreban novac u agrar. Prema podacima RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Bez navodnavjaiva nbema ni veće proizvodnje, a bez prirodnog gnojiva nema ni dve ni tri žetve godišnje! Gnojiva nema, jer nema goveda u selima ni stajama!
Kada je građen hidrosistem D-T-D, i pušten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo. Tako je bilo napisano da će se suvišne vode odvoditi sa milion hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer je u njemu trebalo da se očisti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam. Kada je građen iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Sad treba očistiti 15 miliona kubika mulja, ali to niko ne čini da bi on bio plovan i koristan za privredu i turizam. Ako on ostane ovakav kakav je, biće to najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata! Sad treba očistiti i 15 miliona kubika mulja iz njega kako bi se on priveo nameni. A, to je je da bude plovan. Plovan od Srbije pa do Mađarske, kako za privredu, tako i za turizam. Jer, za to je i građen. Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi, 15 ministar poljoprivrede, od demokratskih promena 2000. godine. Teško je poverovati da ima znanja, moći i snage da se uhvati u koštac s ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Novi ministar za to nema ni iskustva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme. Jer, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi! Nije važno njegovo znanje ni mogućnost da li će više da uradi nego drugi. Da neće biti boljitka ni u novom mandatu to zna, on, zna partija koja ga postavlja, ali je sigurno da će on slepo sprovoditi ono što Partiji na vlasti koja ga je tu postavila od njega traži! Jer, sve je već privatizovano i opljačkano u zemlji Srbiji. Posebno u agraru. Ali, ipak, još dok su na vlasti jedino ponešto ima u ovoj oblasti, taman dovoljnjo da ovaj mandat uspešno dovedu do kraja, 2027. godine, pa neka onda drugi vladaju, vraćaju, dugove i dalje pljačkaju.Tako se radilo i do sada, pa i sada, pa su nam i takvi rezultati. Najbolji dokaz su rezultati Strategije razvoja poljoprivrede čija je validnost istekla 31. jula 2024. godine. Nova nije urađena pa je do kraja 2024. godine, postojećoj, lošoj, produžena važnost.
Foto Goraan Mulić – navodnjavanje u Srbiji samo u obećanjima!
Sad na isteku validnosti te Strategije, evo i njenih rezultata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku: Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto je ovoj strategiji PADA istekla validnost 31. jula 2024. godine, izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Tako je nezvanično i najavljeno da će nova strategija biti završena do kraja 2024. godine, pa je do tog roka produžena i validnost ovoj staroj, lošoj.
Tihi ubica zemljišta!
Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasića i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa kao i 300.000 svinja za klaničare. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Posle toga su stigle sankcije, ratovi i sve ostalo, pa ni jedan gram ovo mesa nije otišao u EU. Niti se zbog vakcinacije svinja protiv bolesti kuge,smelo preko zemalja
EU transportovati, ovo meso, osim ako nije bilo prerađeno na temperature od najmanje 72 stepena! A, EU nije ni trebalo naše meso jer uvek imaju višak od 50 miliona svinja. Iz Srbije se 1991. godine u svet izvozilo i oko oko 34.000 tona ,,bebi bifa“ godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje! Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovniku manje od 3,5 kilograma godišnje.
Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi, oko 250.000 tona manje. O ko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje. Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu!
Međutim, proces uništavanja zemlјišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Zove se tihi ubica zemlјišta! Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava polјoprivrednu proizvodnju.
Prema rezultatima najnovijeg popisa poljoprivrede u Srbiji danas ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Oni hranu proizvode na 3.257.100 hektara. Prilikom popisa RZS je zabeležila da u Srbiji postoji i 725.408 goveda, pa 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, 22.022.39 živine, 1.261.323 košnica pčela. Poljoprivredom se u Srbiji bavi 1.150.653 lica.
Foto Goran Mulić – Stado goveda u blizini Subotice, vlasništvo stočara Miroslava Kiša
U čemu je problem
Nekada je većina vojvođanske zemlјe bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidlјivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.
Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara. Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemljišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanuh sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemljišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daje redukovani načini obrade zemljišta, dok u vlažnim uslovima to je plug. S obzirom da je oranje skuplje, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade. “Za što bolje unošenje đubriva najbolje je orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema biljaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara” dodaje Vladimir Aćin, iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
U Vojvodini se iz godine u godinu registruje pad plodnosti zemljišta. Kako savetuju stručnjaci, postoji način da se to spreči. Sa druge strane, uprkos smanjenom humusu, naše zemljište je i dalje pogodno za gajenje bilja i u zahtevnijem organskom režimu.Nedostatak stajnjaka, ali i loše gazdovanje, ispošćuje vojvođanske oranice. U proseku, poslednja merenja pokazuju da je procenat humusa pao ispod tri odsto…Uprkos padu plodnosti, naše oranice zadržale su kvalitet koji je neophodan i za najzahtevniju proizvodnju bilja. Kod dobijanja mnogih sertifikata koje garantuju kvalitet, neophodna je analiza zemljišta. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao Institut od nacionalnog značaja i referentna laboratorija, bio je put koji su morali proći i mnogi vinari čije se vino prodaje pod oznakom geografskog porekla. Uz to, već godinama naši ratari analiziraju zemljište besplatno zahvaljujući podršci.
Bez stajnjaka ne vredi zalivati njive
Intenzivna polјoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Sad se najavljuje da će u budućnosti od 100 godina čak 52 biti sušne!Najkritičnije će biti od 2070 do 2100 godine. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površina nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemlјištu.Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,4 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Inae, u Srbiji se od 4,1 miliona hektara poljoprivrednih površina koristi, odnosno obrađuje 3.257.100 hektara. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlјe, po prinosima, stvorićemo pustinju! Ne afričku po pesku, već po prinosima!
Prema najnovijim podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je tek 47.529 hektaraa poljoprivrednih površina (2023.g). to je samo 1,4 odsto obradivih površina.
Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hiljada m3 vode, što je bilo za 7,3 više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Najbolјa potvrda takvog lošeg stanja je činjenica da vrednost ukupne agrarne proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Uzroke tome traba tražiti i u dobrim prinosima. Jer, oni su pre četiri decenije bili, mnogih kultura bili znatno viši, nego danas, pa čak i rekordni.
U Srbiji: U 2023. u Srbiji je navodnjavano manje poljoprivrednog zemljišta nego 2022. Prema podcoiam Republičkog zavoda za statisitklu Srbije, u 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto.
Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. U Srbiji je 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS.
Godine rekorda
Tako je prema podacima Republičkog zavdoa za statistiku daleke rekordna proizvodnja pšenice bila 1991. godine bila od 3.763.503 tone, zatim kukuruza je iste godine bilo rodilo 8.062.000 tona, zatuim 1974. godina proizvodnja krompira u Srbiji bila je 1.148.660 tona, pasulja koji sad uvozimo 1995. godine na njivmaa u Srbiji bilo je rodilo 101.030 tona, pa je u 1977. godine tada proizvedeno 244.960 tona paradajza, a to povrće se danas dobrim delom uvozi. Beleže se i rekordi u proizvodnji šargarepe pa je u 2010. godini zabeležen rod čak od 101.180 tona. Zatim u 2002. godini ubrano je i blizu 18.000 tona duvana. Danas uvozimo i beli luk, a u 1984. godini proizvodili smo ga blizu 35.000 tona, a uvozi se i crveni luk, a njegova rekordna proizvodnja u Srbiji bila je 202.860 tona u 1981. godini! Sada se piše da u svetu nema dovoljno šećera, a u Srbiji je rekordna proizvodnja šećerne repe bila 4.920.000 tona u 1989. godini. Takva proizvodnja je obezbedila podmirivanje domaćeg tržišta i nekoliko stotina hiljada tona za izvoz, što je danas nezamislivo pa je sad i dvostruko manja proizvodnja slatkog korena u četiri šečerane, ali i šećera u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2023. godini ukupno navodanjvalo samo 47.579 hektara obradivih polјoporivrednih površina. To je za 12,9 odsto manje nego prethodne 2022. godine. Hrana se proizvodila na 3.257.100 hektara. Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno zahvaćeno 70.429.000 m3 vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, objavio je Republički zavod za statistiku. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine.
Tokom 2023. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.579 hektara polјoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.
(Autor je analitičar i publicista)