POGLEDI IZ NBS: Kontinuitet u ispunjavanju cilјeva u korist građana, privrede i države

Jorgovanka Tabaković, guvernerka

Tokom prethodnih 12 godina ekonomska slika Srbije kompletno je izmenjena. Danas je Srbija zemlјa koja ima inflaciju uporedivu sa zemlјama centralne Evrope, stabilnu valutu, rekordan nivo deviznih rezervi, stabilan finansijski sistem, uređene javne finansije, stabilan rast investicija, snažan rast izvoza i održivu spolјnu poziciju. Danas je Srbija zemlјa koja je na pola koraka do investicionog rejtinga.

REZULTATI POSLOVANJA NBS:

• Nasleđena visoka inflacija krajem 2012. za godinu dana je snižena na 2,2 odsto. Adekvatnom monetarnom politikom inflaciju smo za godinu dana snizili za 10 procentnih poena – s nivoa od 12,2 odsto krajem 2012. godine na 2,2 odsto krajem 2013. godine. U narednih osam godina, sve do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka 2021. godine, prosečna inflacija u Srbiji očuvana je na nivou od 2,2 odsto; 
• Dok je u periodu 2009–2013. godine prosečna inflacija u Srbiji bila za 4,9 procentnih poena viša od inflacije u zemlјama centralne Evrope, u periodu nakon toga prosečne inflacije su izjednačene;
• Na uvezenu inflaciju, kao posledicu višestrukih kriza na globalnom nivou, reagovali smo zajednički – i NBS i Vlada Srbije. Radili smo sve da zaštitimo standard građana, ali i da ne ugrozimo privredni rast. Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom od rekordnih 93,5 odsto u pet meseci 2024. naspram 65,9 odsto u 2013, kao i minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom od 88,9 odsto prema 58,7 odsto u 2013, najbolјe potvrđuje rast životnog standarda naših građana u proteklih 12 godina uprkos periodu izraženih negativnih globalnih makroekonomskih šokova. Uspostavlјena, a zatim i očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru u poslednjih 12 godina postala je zaštitni znak Narodne banke Srbije – dinar je u ovom periodu nominalno ojačao za 1,3 odsto. Na deviznom tržištu neto smo kupili gotovo 10 milijardi evra, što je najznačajniji pojedinačni faktor uvećanja deviznih rezervi zemlјe; 
• U uslovima preovlađujućih pritisaka na strani ponude deviza, Narodna banka Srbije kupovinom deviza sprečava prekomerno jačanje  

domaće valute tokom sedam od poslednjih osam godina. U 2023. godini neto smo kupili rekordno visok iznos deviza od gotovo 4 milijarde evra, a u tekućoj, 2024. godini neto kupovina premašuje 1,6 milijardi evra. Istovremeno, na taj način uvećavamo devizne rezerve, dodatno jačajući jedan od stubova domaće finansijske stabilnosti;

• Devizne rezerve beleže nove istorijski najviše nivoe. Bruto devizne rezerve na kraju jula 2024. godine od 28,1 milijarde evra više su za 18 milijardi evra, tj. 2,8 puta nego krajem jula 2012. godine, uprkos nezapamćenim turbulencijama na globalnom nivou. Istovremeno, neto devizne rezerve povećali smo preko četiri puta – sa 5,5 milijardi evra na 23,9 milijardi evra;
• Značajno smo povećali količinu, vrednost i učešće zlata u deviznim rezervama od avgusta 2012. godine:
  • Zlato je količinski uvećano preko tri puta – sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 46,7 tona; 
  • Vrednost rezervi zlata povećana je pet i po puta – sa 0,6 milijardi na 3,4 milijarde evra;
  • Učešće zlata u rezervama je udvostručeno sa oko šest odsto na oko 12 odsto;
• Rekordne nivoe beleži i dinarska štednja – sa iznosom od gotovo 165 milijardi dinara, dinarska štednja je za više od devet puta veća nego na kraju 2012. godine. Takav rast je konkretna potvrda uspostavlјanja poverenja građana u stabilnost domaćeg bankarskog sektora i kredibiliteta domaće valute;
• I devizna štednja beleži rekorde – na nivou od preko 15 milijardi evra povećana je za više od 80 odsto u poslednjih 12 godina; 
• Postignuta i očuvana cenovna stabilnost omogućila je višegodišnji period niskih kamatnih stopa na kredite u dinarima – smanjenje referentne kamatne stope sa zatečenih 11,75 odsto tokom 2012. godine na jedan odsto krajem 2020. godine prenelo se na znatno povolјnije uslove zaduživanja privrede i građana;
• Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu danas su za oko 9 i 10 procentnih poena niže nego krajem 2012. godine, uprkos ciklusu zaoštravanja monetarnih politika u aktuelnom globalnom inflatornom talasu;
• Očuvanjem relativne stabilnosti deviznog kursa i ublažavanjem monetarne politike direktno smo doprinosili povolјnijem finansijskom rezultatu privrede kroz smanjenje negativnih kursnih razlika i niže troškove kamata, i to u uslovima rasta kreditiranja. Tako je neto finansijski dobitak privrede u 2023. godini iznosio 972 milijarde dinara, naspram gubitka od 31 milijardu dinara u 2013. Godini! 
• Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora spustili smo na ispod tri odsto (2,94 odsto u junu 2024. godine), sa zatečenih oko 20 odsto (petina aktive bankarskog sektora);
• U uslovima naglog i značajnog rasta stopa EURIBOR, a imajući u vidu da je 99 odsto stambenih kredita evroindeksirano i da je skoro 85 odsto tih kredita  

ugovoreno s promenlјivom kamatnom stopom, Narodna banka Srbije je u septembru 2023. privremeno ograničila kamatne stope na stambene kredite u evrima. Po tom osnovu kamatne stope na stambene kredite u proseku su spuštene za 2 procentna poena, a rate kredita su smanjene od 10 odsto do više od 25 odsto;

• Uvođenjem brojnih novih servisa kao konkurencije skupim inostranim brendovima, promet Dina karticama raste, čime smo prosečno naplaćenu trgovačku naknadu prepolovili sa 2,10 odsto na 1,05 odsto. Samo na osnovu toga, i samo za period od pet godina (od 2019. do 2023. godine) ostvarene su uštede u sistemu trgovine od blizu 300 miliona evra, a to je ujedno i trošak koji bi kroz cene robe i usluga bio prenet na kupce;
• Po osnovu mera koje smo donosili od 2013. godine korisnicima kredita vraćena je neosnovano naplaćena kamata koja je jednostrano menjana od strane banaka u iznosu od 2,92 milijarde dinara, što, uz povraćaj neosnovano naplaćene kamate na osnovu preporuke NBS iz 2013. godine, dostiže ukupno 5,12 milijardi dinara; 
• Po osnovu primena istog tipa kursa prilikom isplate i otplate kredita korisnicima je do sada sačuvano oko 51,9 miliona evra;
• Rešili smo i dugogodišnje pitanje naplate turističkih aranžmana po prodajnim kursevima banaka za devize ili efektivni strani novac. Od kraja jula 2019. godine, prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu primenjuje se zvanični srednji kurs dinara. Pre toga kurs je drastično odstupao od srednjeg, što je znatno povećavalo cenu aranžmana;
• Ograničili smo najniži kupovni kurs odnosno najviši prodajni kurs koji ovlašćeni menjači i javni poštanski operator mogu da primenjuju prilikom otkupa odnosno prodaje efektivnog stranog novca – evra, i to na ±1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan, a menjačka provizija je ograničena na jedan odsto;
• Izvoz robe i usluga povećan je gotovo četiri puta – sa 11,5 milijardi evra u 2012. godini na 41,0 milijardi evra u 2023. godini;
• Priliv stranih direktnih investicija tokom poslednjih 12 godina iznosio je 34 milijarde evra, uz rekordan priliv od 4,5 milijardi evra u 2023. godini. Za naše građane to znači i otvaranje novih radnih mesta, redovno primanje plata, punjenje budžeta naše zemlјe, a time i stabilno i nesmetano funkcionisanje školstva, zdravstva, zaštite bezbednosti i svega onog što su nadležnosti države;
• Kreditni rejting Srbije povećan je za dva nivoa uprkos krizama iz međunarodnog okruženja, na pola koraka do investicionog. Najznačajniji međunarodni investitori kažu da je Srbija jedno od tri klјučna tržišta koja trenutno prate i da Srbiju već smatraju zemlјom investicionog ranga;

Za doprinos rastu i stabilizaciji srpske ekonomije, londonski mesečnik The Banker proglasio je u januaru 2020. godine guvernera Jorgovanku Tabaković za najbolјeg guvernera na svetskom nivou i za najbolјeg evropskog guvernera, a za to su glasali vodeći svetski bankari i ekonomisti. „Iako je lično, to priznanje smatram priznanjem za promene u Srbiji na kojima radim od druge polovine 2012. godine sa svojim saradnicima, kao i za promene na kojima radi

predsednik Srbije sa svojim saradnicima, a samo priznanje najviše pripada Srbiji i njenim građanima. I vredelo je. Danas je Srbija primer zemlјe koja ima uspešnu koordinaciju fiskalne i monetarne politike! Danas je Srbija zemlјa za koju Međunarodni monetarni fond kaže da je svetla tačka u Evropi, a investitori da Srbiju već smatraju zemlјom investicionog ranga”, zaklјučuje guverner Jorgovanka Tabaković.

Narodna banka Srbije je među prvima u svetu razvila sistem za instant plaćanja – IPS NBS sistem, koji je pušten u rad oktobra 2018. godine. To je najsavremeniji platni sistem, koji radi neprekidno – 24 sata dnevno, 7 dana u nedelјi, 365 dana godišnje i omogućava prenos novca u roku od samo jedne sekunde. Februara 2019. godine guverner Jorgovanka Tabaković dobila je specijalnu nagradu za najbolјe onlajn-projekte u Srbiji upravo za IPS NBS sistem koji je ocenjen kao revolucionaran projekat koji je u oblasti digitalizacije obeležio 2018. godinu i prevazišao sva očekivanja.

Narodna banka Srbije je i dobitnik nagrade Grada Beograda – „Heroj Beograda”, jer je besprekornim funkcionisanjem u vreme pandemije virusa korona sačuvala finansijsku stabilnost u Srbiji, navedeno je u obrazloženju. „Heroji su svi oni koji iza svake odluke, procedure vide lјude zbog kojih postojimo. Radili smo kao naš platni sistem – neprekidno, kao i bolnice, apoteke, prodavnice, komunalni radnici, policajci, vojnici, jer je naš moto: s lјudima, za lјude, za Srbiju, čije smo ogledalo”, izjavila je guverner Jorgovanka Tabaković,povodom obele\avanja 12 godinaod kada je ona guverner NBS. (PRIREDIO: B.G.)