Srbija je država koja ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39 i još pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom – Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Iskorišćenost termomineralnih izvora u Srbiji je tek deset odsto

Piše: Branislav Gulan

Period od 2005. do 2015. godine OUN je proglasila decenijom vode pod nazivom ,,Voda je život’’. Dok je prošli vek bio vek nafte, ovaj je – proglašen vekom vode.  Jer, voda je bogatstvo koje nestaje i žeđ nam kuca na vrata. Pre dve decenije je i Svetska zdravstvena organizacija alarmantno upozorila da je već tada bilo 1,2 milijarde ljudi koji nisu mogli piti vodu bez rizika od bolesiti ili smrti.  Zbog velikih zagađenja na planeti sveža voda postaje retkost, a ona je ograničeno obnovljiv resurs. Nema je ni više ni manje, a na njeno prirodno prečišćavanje ne može se sa sigurnošću računati. Zagađenja vode menjaju karakteristike zemljišta, pa ni ono nije više tako dobar prečistač ili filter koji bi mogao da ispravi ono što je čovek zagadio. To su uzroci zašto su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene. 

Sveukupna količina vode koju sadrže sva živa bića predstavlja zapreminu koja je veća od svih jezera, reka i rečica i drugih vodotokova planete Zemlje. Molekul zvani voda, a mali je ali moćan, rekao je jednom u razgovoru, sa autorom ovih redova, publicista pok. dr Zoran Petrović Piroćanac.Voda je deo ravnoteže ekoloških, ekonomskih, socijalnih i političkih sila, pošto deluju u tri domena: mineralnom biljnom životinjskom, stvarajući vremenske prostore koji su modeli, ili čak strukture modela istorijskog razvoja.

Srbija okićena mineralnim vodama!

Procenjuje se da vode na planeti Zemlji ima u zapremini od milijardu i četiristo miliona kubnih kilometara. Od toga je čak 97,3 odsto u okeanskim rezervoarima, po kontinentima je 2,7 odsto,a u atmosferi tek 0,001 odsto. Postoje velike količine vode u svetu, ali mnoge od njih nisu pogodne za dugotrajnu ljudsku upotrebu. Ipak, voda je molekul sa jedinstvenom karakteristikom koji je čini idealnom za izolaciju. Atmosferska vodena para, koja se brzo obnavlja u hidrološkom ciklusu, suštinska je etapa za prenos toplote u atmosferi, kao i za otpočinjanje padavina. Globalno gledano, u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i količine padavina približno se kompenzuju. U istraživanjima se ukazuje i da  Srbija poseduje retko viđenu karaktersitiku – tektonska karta voda Srbije ukazuje da s obzirom na svoju veličinu, ona raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom voda da bi mogla ima oko 300 banja, koje po svojim  lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu, što je geološka posledica činjenice da Srbije leži na vulkanskom prostoru. Od toga geotermalnog bogatstva Srbiji koristi samo 10 odsto! Ima oko 39 banja, a mogla bi da ima čak 300!

Milorad Ćirilović, naučni savetnik Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju i dr Vojislav Vujanović, objavili su još 1955. godine rezultate rada postignute uz pomoć američkih satelita, odnosno mapu lekovitih voda Srbije. Autori su još tada izradili detaljnu studiju za 160 izvora: ,,Istražujući osobine i kvalitete mineralnih i banjskih voda na domaćem terenu došli smo do zaključka da je roj vulkana centralne Srbije (tkv vardarska zona)  ,,okićen’’ mineralnim vodama kakvih nema niko u svetu. Taj mladi vulkanizam star dva miliona godina, iznedrio je leucitske stene koje daju vaoma dragocenu ,,svitu’’ hemijskih elemenata: kalijum, litijum, radijum i stroncijum u izuzetnimn srazmerama, kao i selen i cezijum, kojih nema u vodama centralne Srbije. 

Termalni izvori u Srbiji predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalenmtu od sagorevanja oko 250.000 tona nafte. Ako bi se istraživanju  korišćenja tih resursa prišlo ozbiljno, onda bi se uvidelo da se geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u Srbiji može zameniti oko milion tona nafte godišnje, ili trećina uvoznih potreba Srbije za ovim energentom. Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne enrgije u geotermalnim vodma Srbije, i to samo njihov neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih ležišta, tj. u ekvivalentu 500 miliona tona nafte. Veliki je geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 MW električne energije. 

Danas se kaže da Srbija ima oko 360 većih termomineralnih izvora voda i da ih koristi samo 10 odsto!? Istovremeno susedna Mađarska ima ih oko 1.300 i koristi ih više od 90  odsto!

SVAKOG MINUTA 15 OSOBA UMRE U SVETU ZBOG NEMOGUĆNOSTI PRISTUPA ZDRAVOJ VODI. VIŠE OD JEDNE MILIJARDE LJUDI LIŠENO JE VODE, A PREMA TVRDNJI IZ UN, OVAJ BROJ BI SE MOGAO UTROSTRUČITI ZA DVE DECENIJE, ALI SE NA TOM PLANU, ZASAD, NIŠTA NE UČINI!

S druge strane zvanični podaci pokazuju da je do 2015. godine na planeti Zemlji živelo 7,5 milijardi ljudi. Od toga je 95 odsto bilo u zemljama u razvoju, a ukazalo se i na to da će se uskoro udvostručiti populacija u 2000 mega gradova s više od 10 miliona stanovnika. Zbog toiga su rezerve pitke vode u velikom eri smanjene. U zvaničnoj statistici UN, je 2005. godine bilo navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnsotima oko tri miliajrde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čsite pitke vode. Uz to svakom čoveku na planeti dnevnoje je potrebno oko 50 litara vode. Za špiće 2,5 litr, aosalo za pranej, kupanje, kuvanje, širu  potrošnju…

Prema ocenama naučnika, količina vode koja je pre dve decenije bila dostupna svetu bila je kao i pre 4500 godina. Za poslednje dve decenije stanje se nije poboljšalo već samo pogoršalo. Jer, samo u prošlom veku potrošnja vode se udvostručila barem dva puta, a prema nekim procenama, još toliko je povećana do danas. Procene su da je jedna od najgorih posledica rasta stanovništva sve manja količina  zdrave hrane, čiste vode… Predviđanja  su da će do 2050. godine čak 4,2 milijarde stanovnika živeti u zemljama koje ne mogu da obezbede minimalnu količinu pitke vode od 50 litara po glavi stanovnika. Istraživanja pokazuju da u svetu svakog dana umre po 5.000 dece. Situacija u svetu postaje sve kritičnija, jer se 95 odsto kanalizacija i 70 odsto industrijskih neprečišćenih otpadnih voda izliva u vodotokove.

Loše stanje sa vodoma u Srbiji

U Srbiji se salno učilo govorilo kako smo bogti vodama. To nije tačno i nalazimo se na dnu evroposke lestvice, po klilčini voda, njihovom korišćenju, a posebno je to loše u poljoprivredi. Jer, u Srbiji  se navodnjava tek 1,4 odsto upotrebljivih agrarnih površina, a u svetu je to 17 odsto! To potvrđuju svake godine i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.  Na osnovu studija koje su urađene Srbija ima veliki potencijal geotermalnih izvora koji je dosad korišćen uglavnom za grejanje. Međutim, postoje mnogo veći potencijal koji bi mogli da se koriste i za proizvodnju hrane, struje… Skoro je sigurno da bi ozbiljnija ispitivanja dubljih slojeva zemlje pokazala da je prirodno bogatstvo geotermalnim izvorima i mnogo veće nego što se misli.

 Procenjuje se da bi Srbija, koja prema podacima do kojih sam ja došao, ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39 i još pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom – Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Iskorišćenost je termomineralnih izvora u Srbiji je tek deset odsto. Ali, osim tog prirodnog potencijala za privlačenje turista, pre svega, onih iz inostranstva, potrebno je ulagati u izgradnju velnes, odnosno sportsko – rekreacionih centara. Srbija sada raspolaže sa 23 rehabilitaciona centra u kojima troškove lečenja bolesnika uglavnom pokriva država.

Geotermalne vode su obnovljiv i pouzdan izvor energije. U Srbiji, potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje. Veoma je isplativ i ekološki održiv i treba da se koristi višenamenski. U zavisnosti od temperature podzemne vode i stena, može se koristiti za dobijanje električne energije, zagrevanje industrijskih, komercijalnih, javnih i stambenih prostora, staklenika i plastenika, banjsko lečenje, rekreaciju i turizam itd. Nauika kaaže das u geotermalne vode su neiscrpne. 

U Srbiji  ima oko 360 velikih izvorišta termalnih voda na 150 lokacija. Toplota koju imaju geotermalne vode dva puta je veća od one koja bi se dobila sagorevanjem svih naših rezervi uglja. Kako se koristi ovaj prirodni resurs i da li je isplativ? Geotermalnu energiju u Srbiji koristi oko 5.000 objekata. Isplativost se u Bogatiću već potvrdila. U svakoj grejnoj sezoni uštede od 100.000 do 150.000 evra, a za šest godina isplati se celokupna investicija.”Cilj nam je da ovaj prirodni resurs, bogatstvo s kojim raspolažemo iskoristimo u druge svrhe. Pre svega tu mislim u razvoj privrede, banjski turizam, poljoprivrednu proizvodnju, ali i da ga u dogledno vreme stavimo na raspolaganje građanima, u smislu da i domaćinstvima ovde u centru Bogatića, preko hiljadu kuća i domaćinstava u dogledno vreme priključimo na toplovod”, kaže Matija Milovanović, pomoćnik predsednika Opštine Bogatić.

Za razliku od fosilnih goriva koja se ne obnavljaju, geotermalne vode su neiscrpne. Mogu da traju milijardu godina. “To su vode temperature preko 20 stepeni. Najperspektivnija područja su severni deo Vojvodine, uz granicu sa Rumunijom i Mađarskom, zatim Srem i Mačva. Mačva je posebno područje koje se ističe i jugoistočna Srbija, to je područje od Jošaničke banje, preko Kuršumlijske banje, Lukovske i Prolom banje”, navodi dr Tanja Petrović Pantić, hidrogeolog Geološkog zavoda Srbije.

Prednosti geotermalne energije

Glavna prednost geotermalne energije je lako korišćenje uz relativno jednostavnu i jeftinu tehnologiju. Današnja je ograničena na dubine bušenja do 10 kilometara.

“Ukupne, neke maksimalne količine vode na tom području Srbije se procenjuje na 1.200 litara u sekundi. A ako govorimo o ukupno instalisanim kapacitetima, odnosno snazi ona je 111 megavata termalnih, odnosno korišćenje energije oko 1.500 tona džula godišnje”, dodaje Petrović Pantićeva.

U Vojvodini postoje i 62 veštačka geotermalna izvora, a južno od Save i Dunava još 48 bušotina. Vlasnik svih mineralnih i prirodnih resursa je država.

“Ona može preneti pravo istraživanja, odnosno pravo eksploatacije na privredno društvo ili fizička lica, zavisno od iskazanog interesa, ali u konačnici uvek je vlasnik država. Dakle, sve ono i kad kupimo mi neko imanje ili parcelu itd. naše je samo dubina nekog humusnog sloja 50, 60 centimetara, sve ispod toga nije naše, nego je državno. Tipične koncesije nema, plaćaju se takse i dozvole državi i u nekim sličajevima postoji plaćanje po utrošku energije koja se dobija iz podzemnih voda”, objašnjava Dejan Milenić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Geotermalna energija značajna je i za grejanje i za hlađenje. Smanjuje emisiju ugljen-dioksida i drugih zagađujućih štetnih gasova, koji se emituju kada se koristi fosilno gorivo. Ekološki efekti toga su podjednako važni koliko i finansijski.

Izgradnja geotermalnih elektrana je finansijski vrlo zahtevna, tako da je na primer u Mačvi, mnogo realnija primena, pre svega, u poljoprivredi, zbog rastuće potražnje za organskom hranom. Debata održana u Šapcu pod nazivom „Geotermalne vode u Srbiji: Najveći a neiskorišćeni resurs“ bila je jedna u nizu od dvadeset debata koje је Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizovaо u još sedamnaest gradova tokom 2017. i 2018. godine, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate su deo projekta „Evropa za mene“ koji finansijski podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i pruže proverene i korisne informacije o tom procesu.

Reč geotermalno ima poreklo u dvema grčkim rečima geo (zemlja) i therme (toplota) i znači toplota zemlje, pa se prema tome toplotna energija Zemlje naziva još i geotermalna energija. – Površinska kora Zemlje duboka je od 5 do 50 kilometara i sastavljana je od stena. – Poluprečnik Zemlje je otprilike 6378 kilometara, i niko zapravo ne zna šta se tačno nalazi u unutrašnjosti, sve navedeno su zapravo naučne pretpostavke izgleda unutrašnjosti planete Slika 11. Šematski prikaz unutrašonjsti zemlje 

Energija  zemlje 

Geotermalna energija u Zemlji vodi poreklo još od nastanka naše planete pre 4,5 milijardi godina. Temperatura u središtu Zemlje je oko 6000 °C i tamo se i dalje odvijaju termonuklearne reakcije. Toplota iz usijanog jezgra se kreće ka površini Zemljine kore. – Nama je na raspolaganju samo mali deo te energije u površinskom delu dubokom do nekoliko kilometara. Geotermalna energija se sadrži u Zemljinoj kori i to u stenama, podzemnoj vodi, podzemnoj vodenoj pari i magmi. Slika 12.

 Presek planete Zemlje

Ukupna snaga geotermalne energije u Srbiji – Sadašnja energetska strategija Srbije ne tretira geotermalnu energiju kao važan i značajan resurs koji je nekoliko puta veći od ukupnih rezervi uglja u Srbiji i koji je prisutan na svakom mestu u svakom trenutku. – Procenjena snaga svih postojećih geotermalnih bušotina u Srbiji je oko 160 MW od čega se trenutno koristi oko 100 MW. – Upotrebom toplotnih pumpi može se iz zemlje preuzeti onoliko potpuno čiste energije koliko nam je potrebno. – Instalacijom 20.000 toplotnih pumpi snage 20 kW za zagrevanje stambenih objekata možemo iz zemlje da preuzmemo energije koliko nam daje i termoelektrana snage 300 MW. 

Prioriteti Srbije

 Energetski potencijal geotermalnih resursa Srbije – Sadašnja energetska strategija Srbije ne tretira geotermalnu energiju kao važan i značajan resurs koji je nekoliko puta veći od ukupnih rezervi uglja u Srbiji i koji je prisutan na svakom mestu u svakom trenutku. – Neophodno je da Srbija što brže pristupi ostvarivanju svog potencijala na ovom polju čime bi se postigli višestruki efekti:Uz minimalnu investiciju postiže se maksimum instalisane snage u vrlo kratkom roku. Investiciju sprovode građani, a ne država. Postiže se maksimalna energetska efikasnost, jer se ulaže samo 25 odsto električne energije. Ne postoji zagađenje niti emisija štetnih gasova. Povećava se naučno i tehnološko znanje, kao i zaposlenost bušotine. U periodu od 1974. do 1992. godine u Srbiji je izbušeno 113 bušotina kojima je ispitan kapacitet i kvalitet vode. Geotermalne bušotine su napravljene u procesu potrage za nalazištima gasa i nafte i često se nalaze van naseljenih mesta i saobraćajnica. To je razlog njihovog malog korišćenja u prethodnom periodu. Nije postojala zainteresovanost države da se te bušotine aktiviraju.

Dakle, Srbija ispod površine skriva nedovoljno istražen i neiskorišćen potencijal: U 60 opština otkriveni izvori termalnih voda . Srbija ispod površine skriva nedovoljno istražen i neiskorišćen potencijal: U 60 opština otkriveni izvori termalnih voda!

Srbija ispod svoje površine skriva nedovoljno istražen i neiskorišćen geotermalni potencijal, a u više od 60 opština utvrđeni su prirodni i veštački izvori termalnih voda, kažu u Privrednoj komori Srbije. Takođe, ističu da je upotreba geotermalnih resursa primenom toplotnih pumpi veoma jednostavan sistem i da se može instalirati skoro svuda u Srbiji.

Ovaj, kako kažu u PKS, beskrajni izvor obnovljive energije koji je dostupan 24 časa svakog dana i svuda, može da bude naš odgovor na neophodnu energetsku tranziciju. 

Takođe, jedini je obnovljivi izvor koji može doprineti dekarbonizaciji energetski intenzivnih sektora poput proizvodnje električne energije, grejanja i hlađenja, i transporta. Kao nosilac mineralizacije može biti izvor strateških minerala kao što je litijum, koji se koristi za proizvodnju baterija neophodnih za E-mobilnost.

Ovako široka lepeza primene geotermalnog resursa čini ga najsvestranijim i najpouzdanijim obnovljivim izvorom energije. Iz PKS navode da je, zbog ovih i drugih prednosti upotrebe geotermalnih resursa, posebno u svetlu današnje energetske nesigurnosti kada se zahtevaju dugoročno stabilni i nezavisni izvori električne energije, neophodno prilagođavati se i menjati regulativu, udružiti stručnjake, kompanije sa iskustvom i donosioce odluka i brže krenuti u projekte korišćenja geotermalne energije (GTE) koju nam naša zemlja nudi u izobilju, znatno više nego u brojnim državama Evrope i sveta.

“Za intenzivnije korišćenje geotermije i njeno sistemsko rešavanje potrebno je u prvom redu u okviru strateških dokumeta dati veći značaj ovom resursu, a potom i u planskim dokumentima“, kaže sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije Ljubinko Savić.

U poslednje vreme, dodaje, dosta se radi na istraživanju geotermalnog potencijala, ali je to nesistemski i bez jasne vizije u kom pravcu se želi ići u budućnosti.

Za mineralne i termomineralne vode u Panonskoj niziji se znalo od davnina. – Dubine prvih bunara su dostizale i do 400 m. – Početkom 20-og veka dolazi do izvesnog zastoja u bušenju da bi se ono u periodu 1910.-1914. godine ponovo intenziviralo. – Celovitija saznanja o geotermalnom potencijalu bušotina su sticana nakon 1949. godine. U periodu od (1969.-1996.) godine izbušene su 73 hidrotermalne bušotine ukupne dubine 62,678.60 m. Bušenje je finansirao i realizovao “Naftagas”. – Najintenzivnija istraživanja su obavljena 80-tih godina prošlog veka kada je izbušeno 45 bušotina ukupne dubine 34,840 m ili oko 56 odsto svih bušotina.

U Srbiji se pokazalo da u poslednje vreme raste ekološka svest cele zajednice. Naročito u poslednjih desetak godina, kada su se različitim transformacijama u sferi upravljanja i nadležnosti u republici, počeli da stiču uslovi za realizaciju projekata iz oblasti primene geotermalne energije. – Cela Evropa teži da smanji energetsku zavisnost i pokušava da poveća svoju proizvodnju energije, a jedina mogućnost je znatno povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu. Srbija se nalazi u sličnoj energetskoj zavisnosti od uvoza i zbog toga je veoma važno hitno pristupiti povećanju primene geotermalne energije. U narednom periodu od desetak godina primenom geotermalne energije može se obezbediti preko 10% potreba za toplotnom energijom uz najniže investicije u poređenju sa drugim izvorima energije. Cena ove investicije može u celosti da se obezbedi ulaganjem stanovništva bez dodatnog zaduživanja države. – Razlog više da dobre primere sledimo, i doprinesemo sami svojoj zemlji ekonomski ali i zajednici uopšte ekološki. – Budući da je procenjena totalna količina geotermalne energije koja bi se mogla iskoristiti znatno veća nego sveukupna količina energetskih izvora baziranih na nafti, uglju i prirodnom gasu, trebalo bi geotermalnoj energiji svakako pridati veću važnost. Naročito ako se uzme u obzir da je reč o jeftinom, obnovljivom izvoru energiju koji je uz to i ekološki prihvatljiv. Iako geotermalna energija nije svuda lako dostupna, trebalo bi iskoristiti barem mesta na kojima je ta energija lako dostupna (rubovi tektonskih ploča) i tako barem malo smanjiti pritisak na fosilna goriva i time pomoći Zemlji da se oporavi od štetnih gasova.

Primeri Mađarske i Turske

Mađarska i Turska koje već imaju geotermalne elektrane imaju ambiciozne planove i razvijaju nove projekte, kao i Hrvatska i Slovenija.

Energetski potencijal zaboravljen u dubini zemlje: Topla voda iz domaćih izvora mogla bi da zagreje četvrtinu radijatora UNDP: Moguća primena geotermalne energije u Palati Srbije i zgradi “SIV 3”!

“Srbija pripada ovom geostrukturnom prostoru, imamo indikacija prisustva visokih temperatura ali je neophodno raditi i na njihovom doistraživanju i utvrđivanju potencijalnosti”, ukazuje Savić.

U Udruženju smatraju da bi jedno od rešenja za veću upotrebu GTE bilo to da se pre početka izgradnje bilo kog građevinskog objekta sagleda mogućnost upotrebe GTE na određenoj lokaciji. “Ovo bi treblo da bude i zakonom propisano. Samo takav pristup bi dao značajn iskorak u intenzitetu korišćenja GTE u Srbiji i njen pun doprinos dekrbonizaciji i energetskoj tranziciji zemlje”, ističe Savić.

Upotreba geotermalnih resursa primenom toplotnih pumpi je veoma jednostavan sistem i može se instalirati skoro svuda u Srbiji.  Od individualnih kuća i kancelarija, škola, bazena, tržnih centara i javnih zgrada, do upotrebe u sektoru poljoprivrede, zatim, zagrevanju stadiona, putnih prevoja ili gradskih trgova tokom hladnih zimskih dana…

“Geotermalna energija je pogodna i poželjna i u industriji. Poljoprivreda je, takođe, značajno i široko područje gde se resursi geotermalne enegije mogu koristiti i to u prvom redu u plastenicima i staklenicima za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju različitih povrtarskih kultura, cveća ili voća, ali i za uzgoj ribe u ribnjacima i zagrevanje farmi, pripremi i preradi hrane“, navodi Savić.

U više od 60 opština utvrđeni su prirodni i veštački izvori termalnih voda i temperatura vode je u proseku oko 40 stepeni, a samo na teritoriji šest opština i gradova temperatura vode je veća od 60 stepeni (Vranje, Šabac, Kuršumlija, Raška, Medveđa, Apatin). Najvišu temperaturu imaju termalne vode u Vranjskoj banji (96°C), Jošaničkoj banji (78°C), Sijarinskoj banji (72°C), Kuršumlijskoj banji (68°C) i Novopazarskoj banji (55°C).

Najviša temperatura termalne vode u Vranjskoj banji

Vranjska banja , Foto shutterstock

Dobar primer korišćenja GTE je, između ostalih, Opština Bogatić koja već koristi ovaj resurs, a druge opštine sa prostora Mačve takođe razmatraju mogućnost valorizacije geotermalne energije za potrebe sistema daljinskog grejanja. 

U Bogatiću su milioni evra “oticali” u njive, ali situacija se menja: Grejanje uz pomoć termalnih voda postoji za osam ustanova!

Takođe, studija getermalnog potencijala koja je rađena za širi prostor Valjeva, pokazala je da se kompletan grad može grejati na ovaj resurs. JKP Beogradske elektrane prošle godine su naručile izradu Studije o geotermalnom potencijalu podzemnih vodnih resursa na teritoriji toplana i kotlarnica ovog preduzeća.

Za potrebe projekta “Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti” prošle godine je završeno istraživanje geotermalnih resursa za potrebe SIV 3 i Palata Srbija na Novom Beogradu.
U Udruženju kažu da nekoliko hotela, na Kopaoniku i Zlatiboru, Beogradu, Vrnjačkoj Banji, zatim Paliću, Melencima i Kanjiži, kao i poslovnih centara,  upotrebljava toplotnu energiju za grejanje i hlađenje.

S obzirom da se evidencija ne vodi, ne postoji tačan broj hotelijera koji su se odlučili da koriste ove resurse. Takođe, i pojedini građani su prethodnih godina ugradili toplotne pumpe zemlja-voda i voda-voda. Prema procenama, na oko 50 lokacija u Srbiji se koristi GTE za potrebe balneologije, sport i rekreaciju i to su delatnosti u kojima je GTE i našla najveću primenu u Srbiji i ima veliki potencijal da se i dalje razvija.

Dakle, Srbija na osnovu studija koje su urađene ima veliki potencijal geotermalnih izvora koji je dosad korišćen uglavnom za grejanje. Međutim, postoje mnogo veći potencijal koji bi mogli da se koriste i za proizvodnju hrane, struje… Skoro je sigurno da bi ozbiljnija ispitivanja dubljih slojeva zemlje pokazala da je prirodno bogatstvo geotermalnim izvorima i mnogo veće nego što se misli.

 Procenjuje se da bi Srbija, koja prema podacima do kojih sam ja došao, ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39 i još pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom – Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Iskorišćenost je termomineralnih izvora u Srbiji je tek deset odsto. Ali, osim tog prirodnog potencijala za privlačenje turista, pre svega, onih iz inostranstva, potrebno je ulagati u izgradnju velnes, odnosno sportsko – rekreacionih centara. Srbija sada raspolaže sa 23 rehabilitaciona centra u kojima troškove lečenja bolesnika uglavnom pokriva država.

Neiskorišćeni resurs

Dakle, geotermalna energija jedan je od najvećih ali neiskorišćenih prirodnih resursa Srbije. Potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje! Iako je jedan od najjvećih resursa u Srbiji geotermalna energija, njeni potencijali su neiskorišćeni. 

Primeri: toplane, koje u sezoni za energente potroše 320 miliona evra mogle bti da prepolovetroškove. Veliki projekti pokrenuti su najviše u Vojvodini i Beogradu. Studija koju je Rudarsko – geološki fakultet uradio za potrebe Ministarstva nauke pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata toplotne snage samo od vode čija je temperatura do 20 stepeni. To je oko dve trećine kapaciteta obrenovačkih elektrana. Ušteda u struji i novcu je ogromna. Stručnjaci kažu da nisu potrebna neka značajna ulaganja i da se investicija u grejanju, odnosno hlađenju i korišćenju geotermalnih voda isplati za godinu ili dve.

 Vojvođanska Vlada je još 2011. godine sa lokalnim samoupravama pokrenula konkretne projekte u Kikindi, Senti, Temerinu… Najvažniji posao je sklopljen sa NIS-om. Zajedničko preduzeće, kako je tada dogovoreno, radiće na korišćenju termalnih voda iz postojećh 78 bušotina! Od stručnjaka (Dejan Milenić, sa Rudarsko – geološkog fakulteta) saznajemo da bi se sa geotermalnim potencijalom u Beogrdu moglo grejati 50.000 stanova!

 Krajem 2013. godine Vlada Vojvodine razgovarala je sa predstavnicima francuske kompanije ,,Elektric de Strasbour’’ (ES) o eksplaotaciji geotermalnih voda na području Vojvodine. Kako je tada istaknuto u Vojvodini je izrađen geotermalni atlas sa veoma preciznim podacima o više od 70 bušotina. Prema istraživanjima do kraja 2013. godine utvrđeno je da je potencijal geotermalnih voda u Vojvodini pet puta veći od ukupne potrošnje toplotne energije. Najveći broj geotermalnih izvora koristi se za banjski turizam.

Ili noviji podatak, od početka 2013. godine. Šest velikih specijalizovanih firmi iz Nemačke traži partnere u Srbiji za investiranje u geotermalne izvore energije, pod kojom se porazumeva energija koja može da se preuzme iz podzemnih voda, zemljišta i stena. Čelnici kompanije ,,GEOTERMEON’’ istakli su da se ta kompanija bavi geotermalnim projektima više od dve decenije širom sveta i da su došli u Srbiju kao perspektivnu zemlju u toj oblasti. Spremni su i za javno privatno partnerstvo u ovoj oblasti. Reč je o kapitalnim i dugoročnim projektima te bi Srbija u budućnosti mogla da proizvodi struju za većinu sopstvenih potreba iz geotermalnih izvora. I kompanija ,,360 plus konsalt’’ je specijalizovana za dubinska geološka istraživanja i upravljanje projektima, a oni su, takođe zainteresovani za investiranje u Srbiji. Trenutno ispituju srpsko tržište, kakvi su uslovi, zakonodavni okviri, ali su i u potrazi za partnerima. Srbija je tek u povoju u ovoj oblasti, ali bi, zbog centralnog položaja na Balkanu, mogla zajedno sa Nemačkom da nastupa sa projektima u susednim zemljama.

Bušotina termalne vode postoji u Jagodini, a gradonačelnik je na početku 214. godine obećao da će tu biti izgrađena banja. Jagodina je sa izgradnjom Akva parka, ZOO vrta, Muzeja voštanih figura, postala turistički grad koji godišnje poseti 400.000 do 500.000 turista, a banja će biti osnov za razvoj zdravstvenog turizma i za znatno povećanje broja gostiju. Stručnjaci „Hidroopreme“ iz Šapca, posle nekoliko meseca bušenja, pronašli su termo mineralnu vodu u Jagodini, temperature 37 stepeni Celzujsovih, na dubini od 400 metara, a vrednost projekta je 21 milion dinara. Geotermalno istraživanje, bušenje u cilju iznalaženja kaptiranja i eksploatacije termalnih podzemnih voda na lokalitetu „Akva parka“ počelo je 28.oktobra 2013. godine, uz dozvolu Ministarstva prirodnih resursa i prostornog planiranja, a projekat je uradio „Hidrogeocentar“ iz Leštana. Već je saopšteno da će voda u „Jagodinskoj banji“ lečiti najmanje sedam bolesti.

 U 2014. godini u martu je potpisan Sporazum u Vranju o saradnji sa mađarsko-austrijskom kompanijom SWR, o izgradnji postrojenja za zagrevanje plastenika i drugih objekata koji koriste obnovljvie izvore energije. Kompanija koja se bavi korišćenjem geotermalne energije odabrala je Vranjsku Banju zbog geotermalne vode čija je temepratura od 94 do 110 stepeni Celzijusovih. Planiraju da naprave staklenike na oko tri hektara zemljišta koje obezbeđuje grad, a uposliće 240 ljudi. Investicija je vredna oko 100 miliona evra. Poznavaolci priliak kažu a je sve to tačno, ali da je potpisivanje sporazuma bio samo predizborni trik! Do sada posle toga nije ništa urađeno!

 Na širem području jugozapadne Srbije u minule dve godine istraživana je lekovitost dvadesetak banja i voda. Projekat nosi naziv ,,Lekoviti i čudotvorni izvori’’. Svi ti izvori i danas žive (nalaze se od mokrogorske Bele vode, toplih banja kod Priboja i ariljskog sela Visoka, Savinog izvora u Ovčarsko – kablarskoj klisuri i Savine vode u Hisardžiku, pa do Jovanove vode na Zelenoj gori, Staparske banje, spleta izvora na Kamenoj gori…) Svi ti izvori i danas žive, ljudi ih posećuju bez obzira kakva im je pristupačnost. Oni veruju u lekovitost tih voda, pa ih koriste za oči, kožna, kardiovaskularna, koštana i razna druga obolenja. Najčešće su izvori posvećeni muškim svecima, i to najpre Svetom Savi i Svetom Jovanu Krstitelju. Tu su i verovanja u božansku moć isceljenja na tim izvorima.

Poređenje Mađarske i Srbije

U Mađarskoj, recimo, postoji blizu 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskorišćenost je 80 –  90 odsto! Za razliku od Mađarske, u našoj državi preduzeće zainteresovano za geotermalnu vodu mora da plati bušotine, odnosno korišćenje geotermalne vode, plaća u energetskom paritetu sa zemnim gasom. Mađari imaju veliko iskustvo u korišćenju geotermalnih voda za zagrevanje staklenika i plastenika, još od 1967. godine. Mađarska država finansirala je bušenje zemljišta i davala poljoprivrednim preduzećima na eksploataciju bušotine, sa minimalnim obavezama prema državi. Zbog toga je danas geotermalna voda kao energent malo jeftinija od zemnog gasa (15 do 20 odsto). U našoj državi preduzeće zainteresovano za geotermalnu vodu mora da plati bušenje zemljišta, a eksploataciju bušotine, odnosno korišćenje geotermalne vode, plaća u energetskom paritetu sa zemnim gasom. Ukoliko je geotermalna voda visoko mineralizovana (preko dva grama u litru) onda mora da se buši nova bušotina da bi se iskorišćena voda vraćala u Zemlju. Geotermalna voda u Mađarskoj plaća se 7,92, a zemni gas 10,2 evra po kvadratnom metru grejne površine. 

Cena geotermalne vode do je 0,332 evra po kubnom metru. Jedna bušotina je koštala 127.800 evra, dubine do 2.000 metara. Nije racionalno korišćenje geotermalne vode u toplije vreme, jer se nepotrebno gubi toplota, pošto ne može stalno da se zatvara i otvara bušotina… Kada se iskopa bušotina sa nižom temperaturom, onda je potrebno više novca da se uloži u grejnu instalaciju. Poseban problem je visoka mineraliizovanost geotermalnih voda, pri kojoj se vrlo brzo začepi grejna intalacija, zbog taloženja krečnjaka i soli u cevovodu.  Ovo su iskustva blok ,,Rišelovih’’ plastenika  firme ,,Grodan’’ u okolini Senteša u Mađarskoj. Jedan se nalazi 20 kilometara severno, a drugi 22 kilometra istočno od Senteša. U njima se proizvodi povrće i cveće.

Nedavno je Vlada Vojvodine saopštila da je nedovoljno eksploatisan geotermalni potencijal, pa se pruža podrška za takve projekte. Od toga se očekuje i razvoj turizma, a energija se može koristiti za grejanje velikih sportskih hala i drugih budžetskih ustanova. Upotrebom geotermalnog potencijala za zagrevanje plastenika i staklenika, ili za zagrevanje objekata na poljoprivrednim gazdinstvima, smanjuje se potrošnja fosilnih goriva i cena grejanja ovih objekata, a takođe podstiče se razvoj povrtarstva i voćarstva u Vojvodini.

Nije topla voda samo za kupanje

Uskoro će se navršiti ravno vek od kako se u Vojvodini koristi termomineralna voda. Naime, prvi izvor termomineralne vode aktiviran je u Temerinu 1907. godine, a od 1915. godine ona se koristi za banjsko lečenje. Tada je Andraš Gris, vlasnik bunara sa lekovitom vodom, čija je temperature dostizala 27 stepeni Celzijusa, u svojoj kući, na glavnoj temerinskoj ulici, otvorio lekovito kupatilo.

Na insistiranje stanovnika ove varoši i okolnih mesta 1983. su počeli radovi na obnavljanju lekovitog kupatila, rekunstruisana je postojeća zgrada i izgrađen aneks, oformljena zdravstvena jedinica u okviru Doma zdravlja za medicinske tretmane u cilju rehabilitacije i lečenje bolesti termomineralnom vodom i kompatibilnim metodama, a izgrađeni su i otvoreni bazeni sa termomineneralnom vodom.

Uostalom, po rečima diplomiranog inženjera mašinstva Slobodana Vidovića, dosadašnja iskustva u korišćenju geotermalnih voda u Vojvodini pokazala su da postoji interesovanje za korišćenje ovog vida energije. On kaže da je na području APV izbušeno 79 hidrotermalnih bušotina, ukupno je izbušeno oko 65.300 metara, prosečna dubina bušenja je 827 metara, dok je najdublja bušotina – 2.520 metara.

Vidović navodi da je najviše bušotina u Bačkoj – 48, u Banatu ih je 18, a najmanje ih ima u Sremu – 13. Optimalna izdašnost bušotina na samoizliv najčešće se kreće u rasponu od 10 do 15 litara u sekundi, a izlazne temperature vode su između 45 i 65 stepeni Celzijusa.

Danas se geotermalna energija koristi u mnogim zemljama, uglavnom u za proizvodnju električne energije iz prirodne vodene pare i za zagrevanje, pojašnjava nam Vidović. Vojvodina nema uslova za dobijanje prirodne vodene pare, ali ima dobre uslove za dobijanje termalnih voda. Sagovornik ističe da su prva sistematska i organizovana istraživanja termomineralnih voda i hidrogeotermalne energije u Vojvodini zapravo započeta tek 1969. No, za relativno kratko vreme registrovani su uslovi pojavljivanja, geotemperaturni režim i fizičko-hemijske karakteristike voda, što je omogućilo primenu termomineralnih voda i hidrogeotermalne energije. Početak proizvodnje termomineralnih voda i geotermalne energije u Vojvodini se vezuje za 1978. godinu

,,Korišćenje termomineralnih lekovitih voda u balneoterapiji i prevenciji oduvek je zauzimalo značajno mesto u razvoju civilizacije, a ništa manje nije atraktivno ni danas. Ipak, korišćenje termomineralnih voda u energetske svrhe novijeg je datuma, a masovnije se koristi od izbijanja prve energetske krize sedamdesetih godina prošlog veka’’, napominje Vidović. Na osnovu svetskih i domaćih iskustava, geotermalne vode Panonskog basena Vojvodine, s obzirom na fizičko-hemijske i geotermalne odlike, mogle bi se koristiti u poljoprivredi za zagrevanje staklenika, u stočarstvu i živinarstvu za zagrevanje farmi, u industriji kao tehnološka topla voda, u balneoterapiji i sportsko-turističkim centrima, za zagrevanje naselja i drugih objekata, za snabdevanje stanovništva sanitarnom vodom, u ribarstvu….

Po njegovim rečima, osnovni cilj korišćenja geotermalnih voda jeste energetsko područje u cilju supstitucije klasičnih vrsta goriva. Ipak, u Vojvodini se ovaj energetski izvor uglavnom koristi u neenergetskom području, odnosno u banjama i sportsko-rekreacionim centrima, te bi se struktura korišćenja morala menjati u korist energetske potrošnje.

Potrošnja geotermalnih voda u Vojvodini u ovom trenutku je mala, moglo bi se reći simbolična. Hidrotermalne bušotine iz kojih se trenutno proizvodi omogućavaju supstituciju oko 7.700 tona mazuta godišnje, a uz optimalno korišćenje istih objekata, godišnja ušteda mazuta mogla bi biti do 13.000 tona, pošto se na postojećim hidrotermalnim sistemima, nažalost, koristi samo deo raspoložive energije, dodaje Vidović.

Selo Adaševci, na petom kilometru južno od Šida, ima sve uslove za razvoj, povoljan položaj u odnosu na važne puteve, prostor od 150 hektara u ovoj katastarskoj opštini,

namenjen za veliku industrijsku zonu, 2000 stanovnika u 600 domaćinstava mahom se bavi poljoprivredom, a pri tom selo leži na termalnim vodama. Bogati resursi ovog kraja, ipak nisu iskorišćeni. Analiza vode dve bušotine u potesu Paljare pokazuje da je minimalna temperatura vode 60 stepeni, a daljim bušenjem postiglo bi se i 100 stepeni Celzijusa. Voda je blago mineralna, mogla bi se flaširati, koristiti za banjski kompleks ili zagrevanje plastenika i kuća.

,,Ako bi se našao ozbiljan investitor Adaševci bi bili dobra destinacija za razvoj turizma i zbog blizine auto-puta, spomen kompleksa Sremski front i drugih atrakcija. Ipak, naše stanovništvo obrađuje 2.500 hektara zemlje, kao i 420 hektara državne zemlje u zakupu i od toga živi’’, rekao je Ilija Mirković, presednik Saveta MZ Adaševci. U prošlogodišnjnoj žetvi pšenice, najbolji rezultat, 47 metričkih centi po katastarskom jutru imao je Dragoslav Mutavdžić, ovdašnji rekorder. Visoke rekordne prinsoe ponovio je I u 2015. godini.

Mesna zajednica se odlučila na veća ulaganja, od oko 11 miliona dinara u infrastrukturu. Mirković kao glavno ističe ranije nasipanje puteva oko sela šljunkom, što je sve traktore i drugu poljoprivrednu mehanizaciju povuklo sa magistralnog puta na obilaznicu. Taj magistralni put, inače, vodi preko Šida na auto-put za Hrvatsku ili preko Morovića i Višnjićeva ka Republici Srpskoj.

,,U 2014. godini izgradili smo pešačko-biciklističku stazu od poslednje kuće u Adaševcima do Šida u ukupnoj dužini od 1900 metara. Asfaltiranje je koštalo 6,7 miliona dinara, a sredstva su išla iz mesnog samodoprinosa, delom iz Opštine Šid i Pokrajine. Do kraja ove godine pored staze postavićemo osvetljenje i zaštitnu ogradu“, rекао je Mirković. U školskom dvorištu postavljeno je igralište sa klackalicama, toboganima, penjalicama i drugim rekvizitima. To je finansirano iz samodoprinosa sa 320.000 dinara. U centru sela ispred Doma kulture asfaltiran je parking prostor, a novim asfaltom presvučen je magistralni put u dužini od 500 metara ispred centra sela.Da centar sela daleko bolje izgleda, uložili smo oko četiri miliona dinara sa svih nivoa finansiranja, uključujući i republički, naveo je Mirković. Izdvajanje za mesni samodoprinos ističe u decembru, ali kako kaže Mirković, seosko rukovodstvo neće vršiti pritisak na sugrađane po tom pitanju:

,,Imaju pola godine pred sobom da se dobro preračunaju, jer naši ljudi su dovoljno razumni i u decembru ćemo znati njihovu definitivnu odluku kada se raspiše referendum za produženje mesnog samodoprinosa,ističe Mirković i podseća da bi prioritet za selo trebalo da bude ulaganje u fekalnu kanalizaciju, jer septičke jame zbog podzemnih voda u Adaševcima ne izdrže dugo. Vovodod je selo predalo na upravljanje i održavanje JKP „Vodovod-Šid”.

Osim sistema koji su u eksploataciji postoje i hidrotermalne bušotine gde su izgrađeni nadzemni hidrotermalni sistemi, ali su trenutno van proizvodnje jer su uglavnom korisnici prestali da preuzimaju termalnu vodu.

Postoji i čitav niz termalnih bušotina koje su perspektivne za korišćenje i u energetskom smislu, ali i za snabdevanje korisnika vodom za piće – ističe Vidović. – Ima i veći broj izbušenih i ispitanih hidrotermalnih bušotina koje nikada nisu bile u proizvodnji, jer nisu imale korisnika. Neke od njih bušene su kao istražne kako bi se utvrdio geotermalni potencijal. U svakom slučaju, mogućnost korišćenja geotermalnih voda iz bušotina veoma su različite, ali ipak treba težiti da se one što je moguće više koriste za energetske potrebe. 

Staklenici i plastenici

 Nesikorišćena šansa Srbije je da se termalni izvori koriste za zagrevanje staklenika i plastenika prilikom proizvodnje hrane. U odnosu na mogućnosti Srbiaj nema ni približno stakleniak i palsteniak u kojima se proizvodi hrana. Procene su da ih ima na površinama između 10.000 i 15.000 hektara. Međutim, termalna voda za njihovo zagrevanje koristi se na najviše nekoliko hiljada hektara, a pravih podataka o tome nema! Tako se plastenici i staklenici, pored kojih protiče termalna voda zagrevaju sa znatno skupljom energijom. To poskupljuje i proizvodnju, uglavnom povrća, do 30 odsto! Neiskorišćenih izvora tople vode koji bi se mogli koristiti za zagrevanje staklenika i plastenika je u Vojvodini i Mačvi.

Potencijal Srbije 

Ispod svoje površine skriva nedovoljno istražen i neiskorišćen geotermalni potencijal. Beskrajni izvor obnovljive energije, koji je dostupan 24 časa svakog dana i svuda, može da bude naš odgovor na nužnu energetsku tranziciju. Takođe, jedini je obnovljivi izvor koji može doprineti dekarbonizaciji energetski intenzivnih sektora poput proizvodnje električne energije, grejanja i hlađenja, i transporta. Kao nosilac mineralizacije može biti izvor strateških minerala kao što je litijum, koji se koristi za proizvodnju baterija neophodnih za E-mobilnost. Ovako široka lepeza primene geotermalnog resursa čini ga najsvestranijim i najpouzdanijim obnovljivim izvorom energije

Foto: Euronews Srbija

Zbog ovih i drugih prednosti upotrebe geotermalnih resursa, posebno u svetu današnje energetske nesigurnosti kada se zahtevaju dugoročno stabilni i nezavisni izvori električne energije, neophodno je prilagođavati se i menjati regulativu, udružiti stručnjake, kompanije sa iskustvom i donosioce odluka, i brže krenuti u projekte korišćenja geotermalne energije  (GTE) koju nam naša zemlja nudi u izobilju, znatno više nego u brojnim državama Evrope i sveta.

„Za intenzivnije korišćenje geotermije i njeno sistemsko rešavanje potrebno je u prvom redu u okviru strateških dokumeta dati veći značaj ovom resursu, a potom i u planskim dokumentima“, kaže Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije.U poslednje vreme, dodaje, dosta se radi na istraživanju geotermalnog potencijala, ali je to nesistemski i bez jasne vizije u kom pravcu se želi ići u budućnosti.

Mađarska i Turska koje već imaju geotermalne elektrane imaju ambiciozne planove i razvijaju nove projekte, kao i Hrvatska i Slovenija. „Srbija pripada ovom geostrukturnom prostoru, imamo indikacija prisustva visokih temperatura ali je neophodno raditi i na njihovom doistraživanju i utvrđivanju potencijalnosti“, ukazuje Savić. U Udruženju smatraju da bi jedno od rešenja za veću upotrebu  GTE bilo to da se pre početka izgradnje bilo kog građevinskog objekta sagleda mogućnost upotrebe GTE na određenoj lokaciji. „Ovo bi treblo da bude i zakonom propisano. Samo takav pristup bi dao značajn iskorak u intenzitetu korišćenja GTE u Srbiji i njen pun doprinos dekarbonizaciji i energetskoj tranziciji zemlje“, ističe Savić.

Korist za privredu i građane

Upotreba geotermalnih resursa primenom toplotnih pumpi je veoma jednostavan sistem i može se instalirati skoro svuda u Srbiji. Od individualnih kuća i kancelarija, škola, bazena, tržnih i centara, do upotrebe u sektoru poljoprivrede, zatim, zagrevanju stadiona, putnih prevoja ili gradskih trgova tokom hladnih zimskih dana…

„Geotermalna energija je pogodna i poželjna i u industriji. Poljoprivreda je takođe značajno i široko područje gde se resursi geotermalne enegije mogu koristiti i to u prvom redu u plastenicima i staklenicima za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju različitih povrtarskih kultura, cveća ili voća, ali i za uzgoj ribe u ribnjacima i zagrevanje farmi, pripremi i preradi hrane“, navodi Savić.

U više od 60 opština utvrđeni su prirodni i veštački izvori termalnih voda. Temperatura vode je u proseku oko 40°C, a samo na teritoriji šest opština temperatura vode je preko 60°C (Vranje, Šabac, Kuršumlija, Raška, Medveđa, Apatin). Najvišu temperaturu imaju termalne vode u Vranjskoj banji (96°C), Jošaničkoj banji (78°C), Sijarinskoj banji (72°C) i Kuršumlijskoj banji (68°C)

U PKS kažu da nekoliko hotela, na Kopaoniku i Zlatiboru, Beogradu, Vrnjačkoj Banji, zatim Paliću, Melencima i Kanjiži, kao i poslovnih centara, upotrebljava toplotnu energiju za grejanje i hlađenje. S obzirom na to da se evidencija ne vodi, ne postoji tačan broj hotelijera koji su se odlučili da koriste ove resurse. Takođe, i pojedini građani su tokom minulih godina ugradili toplotne pumpe zemlja-voda i voda-voda. Prema procenama, na oko 50 lokacija u Srbiji se koristi GTE za potrebe balneologije, sport i rekreaciju i to su delatnosti u kojima je GTE i našla najveću primenu u Srbiji. Termalne vode predstavljaju toplu vodu bogatu mineralima, koja se primenjuje u zdravstvenom turizmu u cilju lečenja zglobova, tetiva ili mišića. 

Primer korišćenja termlalnih izvora je Lukovska Banja kod Kuršumlije. U ovom selu nekada je bila industrija tepiha, a nju je sad zamenio turizam zahvaljujući izvorima tople vode. Ima ih u okolini čak 38. Nekadašnju fabriku tepiha ,,Planinku’’ zamenila je istoimena turistička kompanija. Idejni tvorac je sadašnji predsednik Radovan Raičević. U Lukovskoj banji gde se nalazi izvori vode čiaj temepratura je 78 stepeni, u selu je izgradio tri hotela. Sad je obnovio i nekadašnji hotel u Kuršumliji, a u njom sastavu je i Prolom voda, ka i Đavolja varoš.  

Banja Vrdnik

Banja Vrdnik je jedno od poznatijih vojvođanskih lečilišta i nalazi se na Fruškoj gori, na oko sat vremena vožnje od Beograda i pola sata od Novog Sada. Banja je posebno pogodna za one koji leče reumatična oboljenja, ali i za goste koji žele mir i boravak na čistom vazduhu.Uz lekovite vode i čist vazduh, Banja Vrdnik je gostima zanimljiva i zbog blizine Fruške gore – sa brojnim manastirima, spomenicima, vidikovcima i događajima tokom cele godine. Za ljude koji žele beg iz grada i boravak u prirodi, Banja Vrdnik je odličan izbor.

Foto: Arhiva TO Vrdnik

Termalne vode u Banji Vrdnik temperature oko 32 stepena su izuzetno lekovite, posebno a srčana i reumatska oboljenja. Zahvaljujući termalnim vodama u banji postoji nekoliko centara za lečenje i rehabilitaciju, kao i analizu i intervenciju lekara pri određivanju terapije. 

Vrnjačka Banja

U Vrnjačkoj Banji postoje četiri izvora lekovite vode, koja kao pomoćno sredstvo pomaže u lečenju gastritisa, žučnih kanala, rehabilitaciji nakon hirurških zahvata na želucu itd. Zavisno od izvora, temperatura vode varira od 14 do 35 stepeni Celzijusa. Ono zbog čega je Vrnjačka Banja izuzetno poznata je i njena pozicija – jer se do ove banje vrlo lako dolazi iz svih delova Srbije.  Do Vrnjačke Banje se lako stiže iz više pravaca. Iz pravca Beograda, idete autoputem do Lapova, a zatim preko Kragujevca stižete do Vrnjačke Banje za ukupno nešto manje od 3 sata vožnje. Možete i autoputem do Pojata, a zatim preko Kruševca, ali je taj put duži za 30-ak kilometara. U okviru Specijalne bolnice Merkur, gostima su na raspolaganju i wellness sadržaji, bazeni sa termalnom vodom, saune itd. Nalazi se u samom centru Vrnjačke banje, a raspolaže sa više od 300 ležajeva, modernim sobama, akva centrom i fitnes centrom. Klikom na bilo koji naziv hotela možete posetiti njihovu stranicu i na stranici izvršiti rezervaciju svog boravka pozivom ili slanjem rezervacije sa sajta.

Banja Kanjiža

Izuzetna moć lekovitih voda Banje Kanjiža dokazana je još pre više od jednog veka. Prvi bunari sa vodom lekovitog svojstva izbušeni su još davne 1907. godine, a samo godinu dana kasnije otvorena je prva sezona kupanja kraj ovog bunara. Zanimljivo je da je još tada, u prvoj sezoni, kupanje bilo naplaćivano što još od davnina potvrđuje lekovitost voda banje Kanjiža. Danas je Banja Kanjiža jedno od najznačajnijih lečilišta u Srbiji – posebno za one osobe koje boluju od reume, ali i one kod kojih je registrovano oboljenje centralnog ili perifernog nervnog sistema. Dokazano pozitivno dejstvo vode banje Kanjiža imaju i u rehabilitaciji povreda kolena, kuka i kičme. Banja Kanjiža se nalazi na samom severu Srbije, blizu Horgoša i Subotice i odlično je povezana sa gotovo svim gradovima zemlje. Do banje se može stići autoputem E75, pa je dolazak za goste iz svih delova Srbije prilično jednostavan.

Banja Rusanda

Banja Rusanda i Specijalna bolnica za rehabilitaciju Rusanda nalaze se na obali najvećeg slanog jezera u Srbiji i spadaju u red najpoznatijih domaćih lečilišta. Rusanda je posebno zanimljiva gostima za posetu zbog izvanrednog prirodnog okruženja, a osim rehabilitacije i lečenja brojnih oboljenja, u Banju Rusandu građani Srbije ali i regiona dolaze i radi preventive. Najvažniji, ne i jedini, razlog posete brojnih gostiju jesu izvanredni uslovi za medicinsku rehabilitaciju u Banji Rusandi. Medicinska rehabilitacija se sprovodi kroz zdravstvenu zaštitu i ona je važna jer kroz nju prolaze svi kod kojih postoji mogućnost ponovnog nastanka oboljenja. Oblasti u kojima je lekovitost voda, blata i medicinskih tretmana Banje Rusande posebno vidljiva jeste rehabilitacija nakon neuroloških oboljenja, stanja nakon traume ili hirurških intervencija, reumatoloških oboljenja, kožnih oboljenja, kao i kod deformiteta lokomotornog sistema kod dece. 

JKP Beogradske elektrane

JKP Beogradske elektrane naručile su izradu Studije o geotermalnom potencijalu podzemnih vodnih resursa na teritoriji toplana i kotlarnica ovog preduzeća. Za potrebe projekta „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“ prošle godine je završeno istraživanje geotermalnih resursa za potrebe SIV 3 i Palate Srbija na Novom Beogradu.

BOGATIĆ

BOGATIĆ već koristi ovaj resurs, a druge opštine sa prostora Mačve takođe razmatraju mogućnost valorizacije geotermalne energije za potrebe sistema daljinskog grejanja.

Valjevo

Studija  geotermalnog potencijala koja je rađena za širi prostor Valjeva pokazala je da se ceo grad može grejati na ovaj resurs.

Ministarka i toplotna energja

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je novi sistem grejnja – toplotne pumpe koje koriste otpadne geotermalne vode iz banjskog kompleksa za grejanje dve škole u opštini Sokobanja. Puštanjem u rad novog sistema, stavljeni su van upotrebe stari kotlovi na ugalj, čime je značajno unapređen kvalitet vazduha u samom centru ove opštine. 

Objekat u kojem su smeštene obe škole, srednja „Branislav Nušić“ i osnovna „Mitropolit Mihailo“, ministarka Vujović obišla je zajedno sa Nikolom Bertolinijem iz Delegacije EU, stalnim predstavnikom UNDP u Srbiji Jakupom Berišem i predsednikom opštine Miodragom Nikolićem. Projekat u Sokobanji je fantastičan primer kako termalne vode mogu da se iskoriste za grejanje, ali što je još važnije i kao odlična mera za unapređenje kvaliteta vazduha. Više od 1.000 đaka u ove dve škole, zahvaljujući ovom projektu, ima čistiji vazduh i bolju životnu sredinu, kao i ljudi koji žive i rade u blizini. Upotrebom novog sistema potpuno su eliminisane PM čestice, što je značajno imajući u vidu da je Sokobanja poznata kao zdravstveni centar i banja za lečenje respiratornih i drugih bolesti, a objekat se nalazi u strogom centru – rekla je ministarka. Po njenim rečima, važno je i što novi sistem toplotnih pumpi koristi otpadne termalne voda, čijom ponovnom upotrebom se poštuju principi cirkularne ekonomije, što je važan stub Zelene agende.

,,Ovaj inovativan projekat čija vrednost premašuje 23 miliona dinara smo odmah prihvatili, a Ministarstvo koje vodim je uložilo 16,5 miliona dinara. Ostatak je obezbeđen iz sredstava EU. Hvala našim partnerima iz EU i UNDP, uz čiju pomoć i podršku realizujemo dosta projekata koji su važni za unapređenje životne sredine. Hvala i opštinskom rukovodstvu koje je imalo snage da ovakav projekat realizuje. Volela bih da se o ovom projektu priča, kako bi poslužio kao primer drugima. U ovom momentu sličan primer imamo u Vranjskoj Banji, a pozivam i druge lokane samouprave da koje za to imaju mogućnost da uzmu u obzir geotermalni potencijal – istakla je Vujovićeva.

Projekat je deo krovne inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koju, uz tehničku i finansijsku podršku EU i u partnerstvu sa MZŽS, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom, uz dodatno finansiranje vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

                                                        (Autor je analitičar i publicista)