Suša, elementarna nepogoda!?
Ovo je osmi put od 2000. godine da suša u avgustu pogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura su za 30 do 80 odsto. Hrane će biti dovoljno u zemlji za narod samo ove godine pa i za smanjeni izvoz! Problem je kako obaviti predstojeću setvu na 2,5 miliona hektara?Traži se da država prizna elementarnu nepogodu jer se šteta u agraru procenjuje na više od tri milijarde evra!? Do sada je država u takvim situacijama, proglašavala pad proizvodnje sa dvocifrenom brojkom. To nije bilo dobro!
Foto: Goran Mulić
Branislav GULAN
Zadružni savez Vojvodine, uputio je zahtev nadležnim institucijama za proglašenje elementarne nepogode zbog suše, koja je desetkovala prinose svih polјoprivrednih kultura.
Procene sa terena ukazuju na to da umanjenje prinosa pojedinih ratarskih kultura u određenim regionima ide i do 80 odsto. Zemlјoradničke zadruge i polјoprivredni proizvođači bez podrške nadležnih institucija ne mogu podneti teret ove teške proizvodne godine, poručuju iz Zadružnog saveza Vojvodine.
Jer, ovo je osmi put od 2000. godine da suša upogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 40 odsto. Hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz! Ali,će je biti sve manje i narednih godina.
Polјoprivrednici i zemlјoradničke zadruge su suočeni ne samo sa klimatskim nego i različitim tržišnim izazovima, zato se postavlјa pitanje- kako zasnovati novi proizvodni ciklus i obaviti jesenju setvu na 2,5 miliona hektara koja je na pragu čulo se na konferenciji za novinare u Zadružnom savezu Vojvodine.
,,Jer, od ove proizvodnje ćemo samo preživeti, ali je pitanje kako i od čega ćemo živeti i narednih godina ako se ne obavi valjana ovogodi[nja jesenja setva’’, rekla je Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
,,Sećamo se 2017. godine kada je šteta u poljoprivredi bila oko 1,5 milijardi evra.Tada smo takođe tražili da se proglasi elementarna nepogoda, ali nije bilo razumevanja zato. Jr, država nije imala novca pa to nije prihvatila. Odgovor je bio da se proglasi pad proizvodnje od 11 odsto. Ove godine štete su više nego duplo veće! Znači nisu manje od tri milijarde evra’’, kaže Miloš Vuković, predsednik Upravnog odbora zadružnog saveza Vojvodine i direktor ZZ ,,Zadrugar’’ u Baču.
Radovan Bokić, direktor ZZ ,,Agro – Klek’’ u Kleku ističe da u stajama ima oko 1.000 grla mlečnih krava i u oborima više hiljada svinja. Ali, zbog suše koja je obrala rod, hrane za njih će biti samo do zime. Posle toga, moraće u klanice, pa će se smanjiti i ovako uništeni stočni fond.
Slično stanje je zadruzi ,,Mrkšiževi salaši’’ u Srpskom Itebeju. Jer, u ovoj yadruyi ima vi[e od 330 zaposlenih. Sitauciaj je takva da neće biti hrane za stoku. Još, veći problem je kako i sa kojim novcem obaviti pedstojeću jesenju setvu u Srbiji. A, ukoliko ona bude redukvoana, ,manje hrane će biti i narednih godina!
I udruženja poljoprivrednika su Vladi Srbije uputili niz zahteva, a najavljuju da ukoliko isti ne budu ispunjeni za 15 dana, slede protesti. Najvažniji zahtev, kako ističu, jeste da Vlada hitno sprovede mere za saniranje suše po predlozima ove institucije. Na početku dopisa upućenog Vladu, oni ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja. Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.
Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika. Traže i uređenje tržišta, robnog zapisa i javnih skladišta, upis parcela po drugom osnovu. “Zahtevamo pozivanje na odgovornost svih odgovornih lica za katastrofalno stanje u poljoprivredi na koje ukazujemo od 2022. godine, kao i smenu direktora Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Ukoliko se u roku od 15 dana ne vide jasni koraci u realizaciji ovih zahteva, smatrajte ovaj dopis prijavom protesta poljoprivrednika na celoj teritoriji države”, navodi se u zaključku koji su poljoprivrednici uputili Vladi.
Potpisnici ovog saopštenja su Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, a uz podršku Novoseljanskih paora, Banatske crnice Nova Crnja i Dolovačkih paora imnoga drugih, kojih u Srbiji ma 88!
Ekstremno visoke temperature i suša ove godine su poljoprivrednicima zadale posebne muke. Oštećeni su prinosi svih poljoprivrednih dobara. Na tezgama pijaca nalazi se sve manje robe, a cene rastu. Prinosi su smanjeni za 30 do 80 odsto! Poljoprivreda u Srbiji beleži velike gubitke zbog učestalih suša i visokih temperatura koje su značajno smanjile prinose svih kultura.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za javnost da očekuje da će manjkovi biti dvocifreni. Kako navodi, sa smanjenjem prinosa kukuruza, soje, suncokreta i voća, cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda, mogla bi da poraste.
Posebno su pogođeni malinari koji već sada predviđaju probleme ne samo ove, već i naredne sezone. Jovan Majstorović iz Brezovice kod Čačka ističe da je ova godina zbog suše izuzetno teška. Udruženja poljoprivrednika kojih u zemlji ima 88, Vladi Srbije predlažu da se u zbog suša koje su smanjile ukupnu proizvodnju svih kultura, ova godina proglasi za elementarnu nepogodu!
Pre povrtara suša je obrala polovinu roda paradajza, a ono što je ostalo opalo je pre zrenja Kako piše Klima101 U različitim delovima zemlje, a posebno u istočnoj Vojvodini, već nedeljama vlada jaka suša. Usled nedostatka padavina (i visokih temperatura), ugroženi su vodosnabdevanje kao i prinosi kasnih kultura, pre svega, kukuruza i soje. Ovakvi uslovi su ekstremni, ali su nažalost istovremeno i sve normalniji deo naše realnosti – ne samo u Srbiji, već i šire, u ovom delu Evrope. U okviru projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu sproveli smo niz istraživanja fenomena suše u Srbiji. Otkrili smo, između ostalog, da ako uporedimo prilike iz poslednjih 30 godina sa onima koje su vladale tokom prethodnog takvog perioda, letnje suše su sada dvostruko češće.
Srbija u vrućoj tački klimaskih promena
Među ekstremnim vremenskim prilikama, suša je posebno teška za praćenje i merenje. Tamo gde oluje prirodno imaju početak i kraj, a toplotne talase smo sami omeđali vrlo konkretnim parametrima, suše ostavljaju dalekosežne posledice po poljoprivredu, ekonomiju, i ljudsko društvo uopšte, ali je teško odrediti kada tačno počinju i koliko traju.Postoje različiti oblici suša i različite definicije: meteorološka, hidrološka, poljoprivredna suša, ali sve uvek započinju meteorološkom sušom – odnosno deficitom padavina. Kako bi se suše mogle pratiti, u nauci je razvijen veliki broj takozvanih indeksa – alata koji uz pomoć konkretnih brojki i merenja opisuju određena stanja (u ovom slučaju dužinu i intenzitet suša).U istraživanju su se koristili indeks pod nazivom SPEI, tj. Stabndardizovani indeks padavina i evapotranspiracije: ukratko, u pitanju je vrlo koristan alat kojise omogućuje da sagledaju suše na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć ovog indeksa mogu se pratiti sušni uslovi na globalnom nivou. Fokus je bio na letnje mesece, jul i posebno avgust: u pitanju su najtopliji meseci u godini, kada suše mogu biti posebno štetne, a naročito za kasne poljoprivredne kulture kao što je kukuruz, koje tokom leta prolaze ključne faze vegetacije. Početkom 50 – ih godina prošlog veka, gotovo pola Evrope bilo je pogođeno veoma sušnim periodom; van ova dva ekstrema na vrhu vizuala, do 90-tih godina prošlog veka izdvajaju se samo dva ekstremna događaja: 1963. i 1983. godina, i to samo sa lokalizovanim ekstremnim sušama u delovima Vojvodine.
Ali situacija se menja od poslednje decenije prošlog, a posebno sa početkom ovog veka. Jake i ekstremne suše obeležile su avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022… Ovaj avgust, 2024. godine, uskoro će postati novi član ovog rastućeg niza. Pored toga, uočeno je i da meseci jul i avgust pokazuju konzistentan trend ka suvljim uslovima i višim letnjim temperaturama. Zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove. Zašto se dešava ovako drastična promena kada su u pitanju suše u Srbiji? Jedan razlog je porast temperature: Srbija se nalazi u „vrućoj tački” klimatskih promena, i porast temperatura, a posebno tokom leta, ovde je veći od svetskog proseka. Nedostatak padavina u julu i avgustu, praćen izuzetno visokim temperaturama i toplotnim talasima poput skorašnjeg u julu stvara idealne uslove za razvoj suše. Ali šire od toga, na veću učestalost suša utiču i promene u atmosferskoj cirkulaciji većih razmera. U pitanju je vrlo kompleksno polje istraživanja, ali određena istraživanja ukazuju na to da, primera radi, zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove.
Aktuelna naučna saznanjagovore da će, u široj regiji jugoistočne Evrope, letnje temperature nastaviti da rastu usled klimatskih promena, a da će letnjih padavina biti manje. Verovatnoća da ćemo imati više ovakvih (pa i gorih) suša na našem području je dosta velika, mada je teško dati prognoze kada će se tačno ove suše dešavati. U međuvremenu, potrebno je da se adaptiramo na nove uslove, ne samo u poljoprivredi, već i u svim drugim sferama života koje suše pogađaju (uključujući, na primer, i energetiku). I kako je to uveliko najavljeno u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove – da unapredimo sezonske prognoze, kako bismo se što manje uzdali u sreću svaki put kada je vreme za setvu, javljs nam Milica Tošić, iz Instititua za meteorologiju Srbije.
U Srbiji je suša najviše pogodila kukuruz, zatim soju, šećernu repu i nešto manje suncokret, a šteta samo na ovoj kulturi iznosi oko 600 miliona evra, rekao je direktor Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović. Najnvoji pdoatkaa proiuvođača hrane je da će štete birti veće od trimiliajrde eva na svim usevima! Sunčica Savović, još ističe da je ovo šesta suša tokom poslednjih 18 godina i da nije najveća, ali da nije za potcenjivanje. Ona je za javnost izjavila da je suša pogodila srednji tok Dunava, te da je Srbija tu najviše stradala, jer su ostale zemlje regiona samo delimično bile pogođene. Kada je reč o uticaju suše na cene poljoprivrednih proizvoda, Savković ističe da suša nije globalna, već regionalna i da je to kombinacija koja najmanje odgovara proizvođačima. “Na svetskom tržištu cena pada, a domaći ratari očekuju mnogo manji rod. Cene koje važe u svetu se prenose i na domaće tržište žitarica, koje su berzanska roba”, navela je Sunčica Savović. Po njenim njenim rečima, kada bi domaće cene porasle, došlo bi do porasta uvoza i nivelacije cene. “Prostor za razliku u svetskim i domaćim cenama postoji samo u razlici u troškovima transport. Kada je reč o izgradnji sistema za navodnjavanje u Srbiji. Ona kaže da je potrebno da država izgradi kanale, a da proizvođači nabave opremu i učine da voda stigne do njiva. Er, navodnjavanjem, se u ovakvim sušnim godinama, prinosi podižu 2,5 do tri puta, dok je u normalnim godinama prosečan prinos veći od 50 do 100 odsto.
Žetva se bliži kraju
Žetva suncokreta je na samom kraju, a prve prognoze kažu da ćemo zbog suše imati 10 do 15 odsto manji rod od desetogodišnjeg proseka, kaže dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Miklič navodi da otkupna akontna cena suncokreta od 37 dinara jeste niža nego prethodnih godina, ali da će površine pod tom kulturom nastaviti da rastu jer je suncokret daleko otporniji na klimatske promene od ostalih ratarskih kultura. On naglašava i značaj jake domaće industrije ulja i kaže da bi ona mogla da preradi i tri puta veću količinu suncokreta. ”Suncokret je jedna od najvažnijih stavki srpskog poljoprivrednog izvoza jer za razliku od drugih ratarskih kultura, u izvoz ide u prerađenom obliku, kao ulje. Iako su prinosi manji, otkupna cena neće biti veća. Zaradiće samo poljoprivrednici koji imaju prinose veće od 3,5 tona po hektaru/”, kaže Miklič. Po njegovim rečima, zavisi koliko je ko uložio, jer su ulaganja u suncokret sve veća. ”Nekad se nije đubrilo, uvek se više ulagalo u kukuruz. Sada je drugačije. Za desetak godina suncokret neće moći ni bez navodnjavanja”, ukazuje Miklič i dodaje da površine pod tom kulturom u Srbiji rastu iz godine u godinu te da sada dostižu 270.000 do 280.000 hektara. Smatra da će površine nastaviti da rastu uprkos padu otkupne cene. On ističe da ne stoje argumenti poljoprivrednika koji kažu da imamo najnižu otkupnu cenu suncokreta u regionu, te da se uljare dogovaraju oko otkupne cene, zbog čega su ih u nekoliko navrata prijavljivali antimonopolskoj komisiji. Miklič je rekao da je upravo došao iz Rumunije, gde je cena suncokreta ista ili možda čak malo manja. ”Svuda je cena relativno niska, mnogo je faktora koji na to utiču. Što se tiče eventualnih dogovora fabrika o tome koju će cenu ponuditi proizvođačima, ja dugo sarađujem sa njima, a takvih saznanja nemam. Mislim da to tako ne ide. Velika je prednost Srbije što ima tako jak pređivački sektor, vrlo moderan i velikih kapaciteta”, kaže Miklič. Dodaje da imamo proizvodnju od nekih 700.000 do 750.000 tona ulja u solidnim godinama, nešto slično će biti i ove godine. ”Proizvodimo najmanje tri puta veću količinu ulja nego što Srbija troši. Ulje je odličan izvozni proizvod I ta industrija je 90-ih godina uz šećerane finansirala čitavu proizvodnju. Naravno, to su radili kako bi obezbedili sirovine za sebe, ali da nije bilo toga, ogromne površine zemljišta bile bi zaparložene”, zaključije Miklič.
Žetva suncokreta se približava kraju, a računica se stavlja na papir. S obzirom na godinu koja je bila izuzetno teška za gotovo sve kulture, ratarima je ostalo da se nadaju da će suncokret bar delimično ,,izvući” situaciju. Kako se žetva suncokreta približava kraju, površine koje su ostale nepožnjevene ne bi trebale značajno da utiču na procenu roda. Prema analizi Info Tim Logistike, prosečan prinos suncokreta iznosi 2.470 kilograma po hektaru, dok je ove godine pod suncokretom zasejano oko 249.000 hektara. Biče dovoljnji za proizvdnjuu ulja za Sribju i za izvoz.
Ukupna žetva suncokreta na teritoriji Republike Srbije dostići će 615.000 tona, što ovu godinu svrstava među slabije po pitanju količine požnjevenog suncokreta. Ova situacija je naročito značajna kada se uporedi sa prethodnim godinama, gde je u sezoni 23/24 ukupna proizvodnja uljarica prelazila 1,4 miliona tona. Tada je suncokreta bilo 686.000 tona, soje 600.000 tona, a uljane repice 134.000 tona. Ove godine, deficit uljanih kultura je očigledan, s obzirom da će proizvodnja biti manja za preko 200.000 tona u odnosu na prethodnu godinu. Cena suncokreta je DALEKO ispod očekivane, nećemo je prihvatiti!
Suše u Mađarskoj nanose OZBILJNU štetu poljoprivredi, EU je već raegovala! Ako je suvo kao ove godine, onda bolje pratiti prognozu i probati sejati dan-dva pre kiše, ali i svakako ići na dublju setvu, poručuje profesor dr Bojan Stipešević. Na šta paziti? “Optimalni rokovi iz literature su pregaženi klimatskim promenama, to je svima očigledno. Dakle, ne treba čitati rokove, nego iskljuviti zašto su se preporučivali kao takvi“, komentariše prof.dr Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek (Hrvatska) datum setve uljane repice, a koja se preporučaju krajem avgusta i početkom septembra.
Zemlja je suva, temperature i dalje letnje, a promena vremena nije na vidiku ni narednih 10 dana. Stipešević kaže kako je za uljanu repicu bitno da proklija i razvije rozetu pre zime, barem šest do osam parova pravih listova, kako bi bila spremna za hladno razdoblje. Dakle, u toj fazi mora biti pre temperaturnog praga od 5°C. “Rokovi se mogu pomeriti prema kraju septembra ukoliko je temperatura visoka, a jeste“, savetuje ovaj stručnjak.
Ističe kako je za optimalan predzimski razvoj ozime uljane repice potrebno voditi računa o nekoliko faktora. Gustoća treba da bude od 30 do 40 biljaka po kvadratnim metru kod hibrida i od 40 do 60 biljaka po kvadratnom metru kod sorti. Pojedinačne vitalne biljke moraju imati osam do 10 razvijenih listova kao i snažno razvijen korenov sistem biljke, veći od 8 mm prečnika vrata korena, dok bi dužina korena trebala da bude veća od 20 cm. Podseća da bi uljana repica trebala da pređe u stadijum razvoja rozete tokom zime i ne prelaziti dužinu izdanaka od dva centimetra.
Kao i bilo kojoj kupusnjači, i uljanoj repici treba dosta vlage za pokretanje klijanja, a što se može osigurati u normalnim uslovima konzervacijskom obradom tla nakon pretkulture, odnosno ostavljanjem malča i žetvenih ostataka na površini, i/ili plitkom obradom, prašenje strnjaka… “Dakle, lopatu u ruke i par proba da se utvrdi da li ima vode u zoni klijanja, a to je do 10 cm dubine tla. Ako je suvo kao ove godine, onda bolje pratiti prognozu i probati sejati dan-dva pre kiše, te svakako ići na dublju setvu do tri, četiri centimetra, čak i do pet centimetara“. Naime, ako padne kiše toliko da seme krene, a posle nema vode, opet nastaje problem za koji nema rešenja. Bolje je i kasniti sa rokom setve i dočekati kišu, za klijanje, nicanje i početni rast nego ići po kalendaru i seme posejati prerano, jer onda može biti problem da korovi iznad semena krenu na vlagu od rose i zakorove zasejanu površinu pre nego što repica krene da niče.
Seme uljane repice ne vredi polagati u prašinu!
Počeo je optimalan rok za setvu uljane repice, ali će ratari morati da sačekaju kišu, koja mora jednom pasti posle dva meseca sušnog perioda. Sa setvom ne treba žuriti, mada je najbolje obaviti je od 25. avgusta do 20. septembra, rekla je dr Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. − Zemljište je suvo, nema vlage potrebne da bi se setva obavila i zato treba čekati kišu. Ne vredi seme polagati u prašinu − rekla je sagovornica. Uljanu repicu smo sejali proteklih godina na 30.000−35.000 hektara.
− Još nisu objavljeni zvanični podaci koliko smo je u prošloj vegetacionoj godini imali, ali u svakom slučaju to su velike površina jer imamo dobro razvijeno tržište i celokupan rod nađe kupce – navela je dr Marjanović Jeromela. − Koliko će ove godine repica zauzeti mesta na njivama, zavisi od vremenskih prilika, budući da semena sorti i hibrida ima dovoljno i da je tehnologija gajenja dobro pozata ratarima. Proizvođači koji su planirali setvu već su nakon žetve strnih žita uradili plitku pripremu pacele, a svi bi trebalo da urade agrohemijsku analizu zemljišta kako bi utvrdili koji je neophodan dodatak hraniva da bi se popravilo prirodno plodno zemljište.
Repice može da bude i 4,5 tona po hektaru
U proteklih 10 godina u proseku smo imali od tri do 3,5 tone po hektaru uljane repice. − Prošle godine prosek je bio oko 3,2 tone po hektaru zbog olujnih vetrova i obilnih padavina u vreme žetve, zbog kojih je na pojedinim parcelama bilo manje repice − navela je dr Ana Marjanović Jeromela. − U dobrim godinama i kod dobrih proizvođača prinos može da budu od 3,5 do 4,5 tona po hektaru, u zavisnosti od tehnologije proizvodnje i tipa zemljišta. Mada, nekada ni to nije dovoljno, jer čak i kada se zemljište navodnjava, jaki olujni vetrovi i dug period visokih dnevnih temperatura mogu da umanje rod.
Miroslav Kiš iz Subotice kaže da će sejati repicu i ove godine, kao što ju je sejao i prošle, pod uslovom da padne obilna kiša, bar od 80 do 100 litara po kvadratnom mertru. Kaže da je zemlja suva i ne vredi ulagati ukoliko se nastavi suša. U žetvi repice imao je oko dve-tri tone po hektaru, što je, kako je naveo, mali prinos.– Cena je bila solidna u odnosu na druge kulutre. Kilogram repice vredeo je 51 i 52 dinara, pa je gubitak bio manji nego što će poljoprivrednici imati od kukuruza, suncokreta i soje, čije su cene niske − rekao je Miroslav Kiš.
Poljoprivrednik iz Aradca, kod Zrenjanina, Jančo Paljo kazao je da bi na nekim poljima suncokret zamenio uljanom repicom, ali dok je suša i žega neće početi setvu repice, niti obavljati bilo kakve poljoprivredne radove.− Nisam do sada sejao repicu pa bih probao jer prinosima i cenom suncokreta nisam zadovljan – rekao je Paljo i dodao da ratari samo skidaju kukuruz, soju i suncokret i kada to završe, nemaju drugog posla osim da čekaju kišu. − Besmisleno je bilo šta raditi u poljima, trošiti novac na gorivo i izlagati se trudu, kada je zemlja suva kao u pustinji.
Uljana repica proizvodi se zbog dobijanja ulja. U semenu uljane repice ima oko 40 odsto ulja i oko 20 odsto belančevina. Ranije je ulje uljane repice korišteno za osvetljenje i mazivo.Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša. Setva uljane repice uskoro će početi, a interesovanje za ovom kulturom sve je veće. Razlog tome je što uljana repica daje dobar prinos sa relativno stabilnom cenom. Štetočine koje su problem u gajenju i od najvećeg ekonomskog značaja su ozima sovica, repičin sjajnik, repičina lisna osa, vaši i kupusni buvači.
Foto: Goran Mulić
Uljana repica se gaji radi semena koje sadrži 40 do 49 odsto ulja i 18 do 25 odsto belančevina. Ulje se upotrebljava za ishranu rafinirano i u tehničke svrhe – u industriji sapuna, boja, tekstila, kože, u štamparstvu i kao dodatak mazivima. U poslednje vreme služi za proizvodnju biodizela ili za dodavanje pogonskim gorivima (dizelu). Uljane pogače i sačma, koje ostaju nakon ekstrakcije ulja, sadrže u proseku oko 28 odsto sirovih, odnosno 23 odsto probavljivih proteina, oko osam odsto sirove masti, 0,9 odsto sirovih vlakana, 22 odsto BEM – bezazotnih ekstraktivnih materija (ugljenih hidrata) i vrlo su cenjena koncentrovana krmiva. Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Zato je uključena u sistem zelenog konvejera. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša, jer daje do oko 50 kilograma po hektaru meda. Ova biljka ne podnosi monokulturu. Na isto zemljište vraća se kad prođu tri do četiri godine. Kao najbolji predusevi za ozime forme smatraju se ranostasne okopavine – npr. rani krompir, jednogodišnje mahunarke, ozima žita i crvena detelina. Odličan je predusev za većinu biljaka, naročito za ozimu pšenicu. Parcele koje su zakorovljene gorušicom nisu pogodne za gajenje ove kulture. Zavisno od preduseva zaoravaju se biljni ostaci na 10 – 15 cm dubine. Krajem avgusta oremo na 30 cm dubine. Odmah posle oranja ide predsetvena priprema setvospremačem ili pak zemljište iskultiviramo, pa podrljamo. Sa oranjem u toku leta, u zavisnosti od preduseva (zrnene mahunarke, crvena detelina) obavlja se zaoravanje ostataka ranije četiri do pet nedelja. Posebnu pažnju treba obratiti u pripremi za setvu, jer je seme uljane repice sitno i površina zemljišta mora da bude dobro poravnata i isitnjena. Treba izbegavati setvu u sveže poorano i pripremljeno zemljište, jer su nicanje i raspored biljaka u redu neujednačeni.
Đubrenje uz analizu zemljišta
Najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje odredićemo ako obavimo analizu zemljišta. Stajsko đubrivo unosi se u zemljište pod duboko oranje u količini 30 do 40 tona po hektaru. Naročito je značajno za zemljišta koja oskudevaju u organskim materijama. U tom slučaju treba smanjiti količine NPK mineralnih đubriva. Na siromašnim zemljištima, u cilju povećanja prirodne plodnosti, treba da se zaore sa osnovnom obradom 20 do 25 tona po hektaru zgorelog stajnjaka. Optimalni rok za prihranu useva azotom je u proleće, odnosno pred početak formiranja cvetnih stabala. Do sada, setva ozime kupusne uljane repice obavljana je krajem avgusta, početkom septembra i završavana do 15. septembra. Ipak, zbog suše i nedostatka vlage, izvesno je da će se ti rokovi pomerati.
Rokovi setve uljane repice se pomeraju na kraj septembra? Dubina setve je 1,5 – 2,5 cm. Gustina setve za hibride je 500.000 – 550.000, a za sorte 700.000 – 750.000 biljaka po hektaru. Obavlja se na razmak između redova 20 – 30 cm jer se najčešće seje žitnim sejalicama, uz zatvaranje svakog drugog ulagača semena, pri čemu je najčešće međuredno rastojanje 25 cm. Za setvu je potrebno 2,5 – 5,0 kilograma po hektaru semena, već prema rastojanju između redova i u redu. Uljana repica za zelenu masu se seje uskoredo na 12 – 16 cm razmaka. Norma je 18 – 20 kilograma po hektaru semena. Količina semena zavisi od načina setve i preciznosti sejalica kojima se ova izvodi. Posle setve ili istovremeno, zemljište treba povaljati lakim valjcima, a ukoliko je potrebno i zaliti orošavanjem. Obavezna je i zaštita protiv korova. Zaštita protiv štetočina počinje u septembru i oktobru mesecu, a završava se u martu i aprilu mesecu. Posle setve seme treba pokriti, drljanjem lakim drljačama i valjanjem površine u sušnim jesenima. Valjanje se obavlja glatkim valjcima. Valjak ne treba koristiti na vlažnim zemljištima. Pokorica se pre nicanja razbija drljanjem lakšim drljačama ili valjanjem rebrastim valjcima popreko na smer redova. Proređivanje biljaka se obavlja u proleće pre porasta biljaka u stablo. Najveći efekat je u vreme kada biljke obrazuju šest listova. Proređivanjem se biljke ostavljaju u redu, u zavisnosti od namene proizvodnje, najčešće na 10 cm jedna od druge. Prihranjivanje azotom, naveo sam, je u početnom proletnjem porastu (obično druga ili treća dekada februara).
Uljana repica za seme sazreva početkom druge dekade juna, eventualno polovinom juna. Zreli plodovi (ljuske) dobijaju žutu boju, a seme crvenkastu. Plodovi još nisu počeli da pucaju. Stabla imaju zelenožutu boju, a listovi su pretežno osušeni. Početak berbe veoma zavisi od agroekoloških uslova. Direktnu žetvu univerzalnim žitnim kombajnima obaviti kada je vlažnost zrna 13 – 15 odsto. Vitlo mora imati mali broj obrtaja kako ne bi suviše udaralo po biljkama. Očekivani prinos semena uljane repice kreće se od 2,5 do 3,5 tona po hektaru ili veći, u zavisnosti od adekvatne primene agrotehnike i agroekoloških uslova. Uljana repica za zelenu hranu, silažu i zelenišno đubrenje dospeva najčešće od 12. do 15., pa sve do 20. aprila (početak – puno cvetanje). Kosi se kosačicama. na 8 cm iznad zemlje da bi se usev obnovio za ponovnu kosidbu. Dnevno se kosi onoliko biomase koliko je potrebno za dnevnu potrošnju. Krmna repica može da se iskorišćava i ispašom. Prosečni prinosi semena su 2,5 do 3,0 tona po hektaru, a zelene mase od 30 pa do 60 tona po hektaru.
Sprženo povrće za milijardu evra!
U suši 2024. godine sprženo je više od milijardu evra povrća, voća, kukuruza, soje… Ratari prinuđeni da menjaju navike! Nezapamćeno toplo i sušno leto znatno će umanjiti prinose primarnih poljoprivrednih kultura – kukuruza, soje i suncokreta, ali će valjda i navesti poljoprivrednike da menjaju navike, krenu u što raniju setvu i koriste najnovije hibride stvorene pod uslovima već izmenjene klime, jer će oni najbolje odreagovati na ovakve ekstremne vremenske prilike. Analitiaćčqri znaju daje suđša 2017. Godien uništial trećinu poljoprivredne proizvdoneju u vrednosti od 1,5 milijari dolara. Proizvođači hrane tražili sud as eproglasi elementarna nepogoda. Državba to niej privhatial jer niej imala nvoca da plati troškove. Umesot elementarne nepogode RZS je javio da je priznat pad proizvodnje od 11 odsto!
Agroekonomski analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan izjavio je za javnost da je već izračunato, premda se kukuruz još žanje, da će gubitak zbog nižeg prinosa iznositi od 400 do 500 miliona dolara. Bez obzira na to što će kukuruza biti manje, Gulan kaže da to ne treba da nas zabrinjava, jer ćemo i u sušnoj godini ,po njegovoj proceni, imati viška kukuruza oko 1,3 miliona tona. On kaže da će gubitak na kukuruzu biti 400–500 miliona dolara. Oko 400.000 tona kukuruza ostalo i od prošlogodišnje žetve. Što se tiče ostalih poljoprivrednih kultura, Gulan napominje da je rano govoriti koliko će novčano iznositi šteta, ali je izvesno da će svih poljoprivrednih proizvoda biti manje od 30 do 40 odsto nego u prosečnim godinama. Ni to ne treba da nas brine jer smo hrane uvek imali dovoljno za domaće potrebe i izvoz, pa će je biti i sada, u nezapamćeno sušnoj i toploj godini – kazao je Gulan i spomenuo da smo u prosečnim godinama u Srbiji imali 20 miliona tona svih poljoprivrednih proizvoda.
Agroekonomski analitičar Goran Đaković izjavio je da procenjuje da će nas suša ove godine koštati preko milijardu evra.– Toliko će iznositi samo šteta od manje sirovina svih poljoprvrednih proizvoda u ratrstvu, povrtarstvu, voćarstvu. Ali, šteta će biti i veća jer se proizvodi u poljoprivredi i prerađuju i vrede više para u odnosu na sirovine, predočio je Đaković.
Foto: Goran Mulić
Niži prinos svih poljoprivrednih proizvoda. Što se tiče suncokreta, sa njiva dolaze podaci da ima i loših i jako dobrih prinosa, preko dve tone zrna po jutru U proteklih deset godina prosečan prinos je bio od 2,9 do 3 tone po hektaru, a lane je bio malo niži, 2,7 tona. Očekivanja su, kaže dr Vladimir Miklič sa novosadskog Instituta ta ratarstvo i povrtarstvo, da ove godine neće biti velike razlike u prinosima u odnosu na lanjsku žetvu. Jer, ima polaj na kojiam je rod dobar, kao i lane. Suncokret odlično izgleda na mnogim parcelama jer su ranija setva, rani hibridi i agrotehnika došli do izražaja. Smatram da će suncokret pokazati da je u ovakvim agrometeorološkim uslovima biljka koja će dati najsigurniji prinos u odnosu na druge prolećne kulture, jer se, na sreću, rod još skida. Iako je žetva krenula rano, već početkom avgusta, ne odvija se brzo, kao što smo se pribojavali, i to je pokazatelj da nije na svim poljima suncokret prebrzo sazreo.
Prinos soje stotinu kilograma
Od svih ratarskih kultura, soja najteže podnela sušu. Od svih prolećnih ratarskih kultura, soja je ovog leta najteže podnela visoke temperaturei sušu. Zbog toplotnog stresa biljke su odbacivale cvetove, pa je sada na njima značajnomanji broj mahuna nego što je to uobičajeno. Zalivni sistemi se preporučuju, ali oni nerešavaju probleme u potpunosti. U ovoj proizvodnoj godini soja je u Srbiji posejana na oko 215.000 hektara, a stručnjaci se nadaju da prinosi na nivou zemlje neće biti manji od 1,7 tona po hektaru. Međutim, iz Udruženja za biljnu proizvodnju PKS-a kažu da je baš to očekivani prinos ove godine, što je osetno niže nego u 2023. Prošle godine je u Srbiji je bilo proizvedeno 485.000 tona soje, a ove se očekuje između 400.000 i 430.000 tona, javlja RTS. Klima je soju najviše pogodila i ratari će imati najveće gubitke na toj kulturi. Na nekim parcelama ima je svega stotinu kilograma po hektaru. I soja se još žanje pa dr Vojin Đukić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da s terena stižu izveštaji da je rod toliko mali da se poljoprivrednicima ne isplati kombajniranje.
– Koliko će biti soje znaće se kada se žetva završi, a koliki će biti gubici to znaju zemljoradnici, jer se institut ne bavi tim proračunima – kazao je dr Đukić i napomenuo da kod soje nije ovog leta bilo važno koji su hibridi sejani ni rokovi setve.
– Podjednako je stradala od suše, jedino što područje Podunavlja u Mačvi ima veće prinose, dok delovi gde se soja najviše seje, okolina Novog Sada, Sombora i Vrbasa, imaju podbačaj u prinosima.
Lane smo pod sojom imali, po podacima Poslovne zajednice „Industrijsko bilje“, 165.000 hektara a prsečan prinos je bio tri tone po hektaru. Ove setve, smatra se da je ove uljarice posejano na od 150.000 do 180.000 hektara, javlja Zorka Delić.
Poranila berba gožđa
Toplotni talas umanjio rod grožđa.Dugotrajan toplotni talas umanjio je rod grožđa od 20 do 40 odsto u odnosu na prošlogodišnji kaže ekspert za voćarstvo u Srbiji dr Zoran Keserović. Poranila je i berba za oko mesec dana. U pojedinim vinogradima, posledice suše odraziće se i na kvalitet vina. Sava Šućin, vinogradar i vinar iz Iriga kaže da je ovo još jedna specifična godina za proizvodnju grožđa praćena dugotrajnim sušnim periodom i velikim deficitom padavina. U vinariji Deurić u Maloj Remeti navode da je agronomska godina za proizvodnju grožđa bila po mnogo čemu izazovna, ali i da su i pored toga uspeli u vinogradima da proizvedu odgovarajući kvalitet bobica. Zaključak je da je zbog sve učestalijih suša potrebno investirati u sisteme za navodnjavanje i u vinogradarskoj proizvodnji.
Poranila berba u Župi
Grožđe se izborilo sa sušom, ali niko ne zna kakvo vino može da se očekuje. Berba grožđa je u punom jeku. Iskusni vinogradari ne pamte da su rane sorte obrane već početkom avgusta. Zbog izuzetno visokih temperatura i dugotrajne suše, prinosi su u proseku manji za 30 procenata. Za razliku od prošle 2023. godine, kada su spasavali rod od kiše, danas se u Župi bore sa sušom. Bere se ubrzano dok je grožđe još u dobrom stanju. “U vinogradu smo od sedam do sedam. Ima posla, lepo je grožđe”, kaže za javnost beračica Dragana Ćirić. Ipak, dodaje, da retko ko želi da bere grožđe jer niko neće na vrućinu po ceo dan. “Nisu navikli na sunce, a mi smo od malena”, napominje Dragana. Neke sorte grožđa grožda sazrele su i mesec dana ranije! Tako su Pino noar, vranac i tamjanika, na obroncima Željina, Kopaonika i Goča su sazreli mesec dana ranije.
Vinogradar iz Tržca Ljubiša Protić navodi za javnost da je za dobru godinu odgovorno nebo 95 odsto, a pet odsto je na uzgajivačima. “Mi uradimo sve to i onda počnemo da se hvalimo. Onda nebo nas kazni, što je bio slučaj prošle godine, a eto ove godine smo dobili nagradu ili, kako da kažem, ‘namirili se neki računi'”, kaže Protić. Enolog Aleksa Spasić napominje da se grožđe u Župi dosta dobro izborilo sa klimom i hladnijim noćima koje su počele pre desetak dana. “Očuvao se aromatski kompleks pogotovo aromatičnih sorti. Možda bi jedna kišica pomogla da osveži vinograde koji su malo više osetili sušu”, objašnjava Spasić. Visoke temperature i suša sačuvale su grožđe od bolesti. Prof. dr Marko Malićanin sa Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu ističe da je, sa aspekta zdravstvenog stanja, grožđe fantastično. “Ako govorimo globalno o kvalitetu grožđa, o njegovom potencijalu za proizvodnju vina, nije to ono što godina treba da donese”, objašnjava Malićanin. Ukazuje da ovo grožđe ima izuzetno visoke šećere, niske kiseline i da je dehidrirano. “Tek ćemo da vidimo u vinima kakav ćemo aromatski potencijal da dobijemo i kako su ove ekstremne temperature uticale na kompletan metabolizam biljke”, konstatuje Malićanin. Završetak berbe i prerade grožđa u Župi očekuje se za dve nedelje, što je nekada bilo nezamislivo.
Berba duvana
Berba duvana počela je 18. juna, branje i sušenje traju oko četiri meseca
Sa ugovorenih 2.270 hektara duvana sorte Virdžinija i 35 hektara Berleja kompanija JTI ima udeo od 65 posto proizvodnje žutog lista u Srbiji, a od toga se 41 posto površina navodnjava. Inače, u Sroibji se duvan gaji na oko 6.000 hektara.U proizvodnji duvana sorte Virdžinija u poljoprivrednom gazdinstvu porodice Obrovac u sremskom selu Hrtkovci, nema problema i bojazni od tropsske suše, koja nas je pogodila ovog leta. Od 150 hektara, na koliko se prostire gazdinstvo Obrovac, od kojih je 80 hektara u sopstvenom vlasništvu, a ostale površine obrađujuju iz zakupa, navodnjava se svih 36 hektara pod duvanom, čija berba je uveliko u toku.
Domaćini u gazdinstvu su otac Jure i sin Miroslav Obrovac, ali su u poslu angažovani svi članovi domaćinstva, pa i grupa sezonskih radnika, jer posla ima na pretek, jer uz duvan koji je dominantan u setvenoj strukturi već 17 godina, zastupljeni su još kukuruz, suncokret, pšenica i povrće. Duvan sorte Virdžinija, uzgaja se za potrebe fabrike Japan tobako internešnel (JTI) u Senti. Inače, kompanija JTI je najveći proizvođač i otkupljivač duvana u Srbiji, jer sa oko 2.270 hektara ugovorene površine pod duvanom sorte Virdžinija i 35 hektara Berleja ima udeo od 65 posto proizvodnje duvana u našoj zemlji.
– Ranije smo se bavili stočarstvom i imali veće površine pod povrćem, ali smo se zbog nedostatka radne snage i nemogućnosti da sve postignemo, takođe i zbog sigurnog plasmana preorijentisali i najviše posvetili proizvodnji duvana. Posle završetka srednje škole nisam želeo na fakultet, otac Jure je dao otkaz u firmi i nismo se pokajali što smo egzistenciju porodice potražili u poljoprivredi. Kompanija JTI je stabilan partner za proizvodnju, siguran plasman i otkupna cena duvana koja obezbeđuje ekonomičnost u proizvodnji – naglašava Miroslav Obrovac.
U gazdinstvu Obrovac ukazuju da posla u proizvodnji duvana ima gotovo preko cele godine, od zasnivanja rasada do berbe i isporuke žutog lista senćanskoj fabrici kompanije JTI, tako da se ugrabi svega mesec i po dana predaha. Miroslav napominje da se sa zasnivanjem proizvodnje rasada kreće krajem februara, te da nakon dva meseca rasad dospeva za iznošenje na njive i rasađivanje, koje počinje od kraja aprila i početkom maja, u četiri etape u razmaku od 15 dana, zato da sav duvan za branje i sušenje ne dospe odjednom.
Berba Virdžinije u gazdinstvu Obrovac ove sezone je otpočela 18. juna i sada je u punom jeku uz angažovanje svih članova porodice i 11 sezonskih radnika iz Hrtkovaca i susednog mačvanskog sela Drenovca. Branje i sušenje lista duvana potrajaće oko četiri meseca, a domaćini očekuju solidan rod i kvalitet žutog lista, od preko dve tone po hektaru, zahvaljujući korišćenju veštačke kiše na svim njivama pod duvanom. Ulaganje u opremanje sistemima za navodnjavanje obezbeđeno je uz podršku kompanije JTI.
Repa u četiri šećerane
Uoči početka prerade šećerne repe, fabrike šećera su najavile da će krečne peći u šećeranama u Crvenki, Vrbasu, Kovačici i Pećincima upaliti i od septembra krenuti u preradu industrijske biljke. I ratari i šećerane sa pažnjom prate meteorološke izveštaje jer još ima vremena da padavine uvećaju prinose šećernoj repi. Koren industrijske biljke zbog suve klime na nekim njivama ne dostiže ni pola kilograma, premda bi u ovo doba trebalo da teži bar 2,5 kilograma. Zato bi kiša, smatraju poljoprivrednici, pomogla da repa bude krupnija. Šećernu repu u Srbiji prerađuju dve komapnije u četiri šećerane. „Helenik šugar” industrijsku biljku prerađuje u Crvenki, a „Sunoko” slatki koren u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pećincima. Obe kompanije ratarima finansijski pomažu u proizvodnji industrijske biljke i unapred kažu po kojoj će ceni otkupljivati novi rod. „Sunoko” će, recimo, repu ove sezone plaćati 47 evra po toni za digestiju od 16 procenata. Poljoprivrednicima je obezbedio po 600 evra avansa po hektaru za početak proizvodnje, bonuse od dva evra po toni za seme i, takođe, dva evra po toni za natprosečni sadržaj šećera. Sunoko će ove godine proizvesti 275.000 tona šećera. Ya irahnu stanovntipva Sroibji je godi[nje potrenbo oko 220.000 tona slatkog kristala.
Kompanija ,,Sunoko’’, članica MK Group, već je započela kampanju prerade šećerne repe. Ove godine biće prerađeno više od 1,9 miliona tona šećerne repe u sva tri prerađivačka centra Sunoka, što će rezultirati proizvodnjom oko 275.000 tona šećera. Peći u šećeranama u Pećincima i Kovačici nedavno su upaljene, dok se paljenje peći u Vrbasu očekuje narednih dana. „Uprkos rekorodno visokim temperaturama i dugotrajnoj suši, Sunoko i ove godine planira proizvodnju blizu 275.000 tona šećera. Ova količina podmiruje potrebe domaćeg tržišta za šećerom, a omogućava nam i izvoz. Naši strateški planovi ostaju usmereni na povećanje plasmana na CEFTA i EU tržišta, ali za jačanje pozicije neto izvonika šećera neophodni su visoki prinosi i kvalitet u proizvodnji šećerne repe, što se dovodi u pitanje u sušnim godinama kao što je ova. U odnosu na druge ratarske kulture, kod šećerne repe očekujemo najmanje smanjenje prinosa, ali je ulaganje u sisteme za navodnjavanje definitivno prioritet i pravi veliku razliku kad je u pitanju prihod po hektaru koji poljoprivredni proizvođači mogu da postignu. Navodnjavanje je strateška tema za razvoj srpski agrar, posebno imajući u vidu posledice klimatskih promena”, izjavio je Slobodan Košutić, generalni direktor Sunoka.
Slobodan Košutić: Šećerna repa je ove godine u Srbiji posejana na oko 47.500 hektora, a Sunokove šećerane će sirovinu prerađivati sa oko 33.400 hektara. Poljoprivredni proizvođači šećerne repe ove godine susreli su se sa brojim izazovima, prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova, koji su posebno pogodovali bolestima lista. Ovogodišnja kampanja prerade šećerne repe počela je ranije nego prethodnih godina i to zbog dugih sušnih perioda, što je za posledicu imalo značajno odbacivanje lista i sušenje korena šećerne repe. Sunoko i njegov Istraživačko razvojni centar kontinuirano pružaju stručnu pomoć i podršku svojim partnerima, kako bi se što veća količina šećerne repe preradila i sačuvala od propadanja. Podsećanja radi, Sunoko pruža najbolje uslove ugovaranja proizvodnje šećerne repe svojim kooperantima, a u septembru će biti poznati i uslovi ugovaranja za 2025. godinu. Zahtevi poljoprivrednika na čekanju. Procenjuje se da je ove godine prinos manji za 30 do 40 odsto. Posao poljoprivrednika sve je manje isplativ, a dogovori sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom nikako da se okončaju. U 2024. godini pšenica je požnjevena na oko 600.000 hektara. Ukupan rod je oko 2,9 miliona tona. To je daleko od rekroda, kojui je 1991.l godine bio 3,7 milioan toman, ali ipak dovoljno za potrebe Srbije, pa ima I za iyvoz ako se pronađu kupci. Za ishranu 6,6 miliona stanovnika u Srbiji, kao i a robne rezerve i semensku potrošnju potrebno je oko 1,55 miliona tona hlebnog zrna. Dakle, mesečno je za ishranu naroda potrenbo do oko 110.000 tona. Imajuči u vidu da je godišnja potrošnja hleba sa pecivima po sanovniku oko 59 kilograma, svega će biti dovoljno. Pa čak preostaje i za izvoz, ali znatno manje nego u dobro rodnim godinama.
(Autor je analitičar i publicista)