Suša, elementarna nepogoda!?

     Ovo je osmi put od 2000. godine da suša u avgustu pogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kutklrua za 30 do 80 odsto. Od ovogodišnje proizvodnje, hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz! Ali, problemi tek dolaze narendih godina. Traži se da država prizna elementarnu nepogodu jer se šteta u agraru procenjuje na oko tri milijarde evra!? Do sada država je u takvim situacijama, proglašavala pad proizvodnje sa dvocifrenom brojkom!

Foto: Bijeljina.com – Suša smanjila prinose svih kultura

     Zadružni savez Vojvodine, uputio je zahtev nadležnim institucijama za proglašenje elementarne nepogode zbog suše, koja je desetkovala prinose svih polјoprivrednih kultura.

     Procene sa terena ukazuju na to da umanjenje prinosa pojedinih ratarskih kultura u određenim regionima ide i do 80 odsto. Zemlјoradničke zadruge i polјoprivredni proizvođači bez podrške nadležnih institucija ne mogu podneti teret ove teške proizvodne godine, poručuju iz Zadružnog saveza Vojvodine.

      Jer, ovo je osmi put od 2000. godine da suša upogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 80 odsto. Hrane će biti dovolјno u zemlјi za narod pa i za smanjeni izvoz! Ali,će je biti sve manje i narednih godina.

     Polјoprivrednici i zemlјoradničke zadruge su suočeni ne samo sa klimatskim nego i različitim tržišnim izazovima, zato se postavlјa pitanje- kako zasnovati novi proizvodni ciklus i obaviti jesenju setvu na više od milion hektara koja je na pragu čulo se na konferenciji za novinare u Zadružnom savezu Vojvodine. 

     ,,Jer, od ove proizvodnje ćemo samo preživeti, ali je pitanje kako i od čega ćemo živeti i narednih godina ako se ne obavi valјana ovogodišnja jesenja setva’’, rekla je Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

     ,,Sećamo se 2017. godine kada je šteta u polјoprivredi bila oko 1,5 milijardi evra.Tada smo takođe tražili da se proglasi elementarna nepogoda, ali nije bilo razumevanja zato. Jr, država nije imala novca pa to nije prihvatila. Odgovor je bio da se proglasi pad proizvodnje od 11 odsto. Ove godine štete su više nego duplo veće! Znači nisu manje od tri milijarde evra’’, kaže Miloš Vuković, predsednik Upravnog odbora zadružnog saveza Vojvodine i direktor ZZ ,,Zadrugar’’ u Baču. 

     Zbog višemesečne suše, koja je ubrzala zrenje svih poljoprivrednih kultura, na jugu Srbijeje uveliko u toku berba kukuruza, znatno ranije nego prethodnih godina. Po rečima stručnjaka, nedostatak padavina i visoke temperature, prepolovile su rod, koji je na značajnim površinama minimalan, ispod bilo koje rentabilnosti. Ni setva u optimalnom roku, kao ni primena svih agrotehničkih mera, nisu ove godine bili dovoljni ratarima na jugu Srbije, u neravnopravnoj borbi sa višemesečnom sušom, koja je na većini parcela desetkovala rod kukuruza. Poljoprivredni proizvođači u stočarskoj proizvodnji, ali se nadaju merama i preporukama za naredne godine. 

     Radovan Bokić, direktor ZZ ,,Agro – Klek’’ u Kleku ističe da u stajama ima oko 1.000 grla mlečnih krava i u oborima više hilјada svinja. Ali, zbog suše koja je obrala rod, hrane za njih će biti samo do zime. Posle toga, moraće u klanice, pa će se smanjiti i ovako uništeni stočni fond. 

     Slično stanje je zadruzi ,,Mrkšićevi salaši’’ u Srpskom Itebeju. Jer, u ovoj zadruzi  ima više od 330 zaposlenih. Sitauciaj je takva da neće biti hrane za stoku. Još, veći problem je kako i sa kojim novcem obaviti pedstojeću jesenju setvu u Srbiji. A, ukoliko ona bude redukvoana, manje hrane će biti i narednih godina, kaže direktor zadruge Vojislav Mrkšić.                                                           

     I ostali poljoprivrednici, peko svojih udruženja su Vladi Srbije uputili niz zahteva, a najavljuju da ukoliko isti ne budu ispunjeni za 15 dana, slede protesti. Najvažniji zahtev, kako ističu, jeste da Vlada hitno sprovede mere za saniranje suše po predlozima ove institucije. Između ostalog, poljoprivrednici traže i smenu direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslava Nikolića.

     Na početku dopisa upućenog Vladu, oni ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja. Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.

     Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika. Traže i uređenje tržišta, robnog zapisa i javnih skladišta, upis parcela po drugom osnovu. “Zahtevamo pozivanje na odgovornost svih odgovornih lica za katastrofalno stanje u poljoprivredi na koje ukazujemo od 2022. godine, kao i smenu direktora Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Ukoliko se u roku od 15 dana ne vide jasni koraci u realizaciji ovih zahteva, smatrajte ovaj dopis prijavom protesta poljoprivrednika na celoj teritoriji države”, navodi se u zaključku koji su poljoprivrednici uputili Vladi.

     Potpisnici ovog saopštenja su Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, a uz podršku Novoseljanskih paora, Banatske crnice Nova Crnja i Dolovačkih paora.

     Ekstremno visoke temperature i suša ove godine su poljoprivrednicima zadale posebne muke. Oštećeni su prinosi svih poljoprivrednih dobara. Na tezgama pijaca nalazi se sve manje robe, a cene rastu. Prinosi su smanjeni za 30 do 80 odsto! Poljoprivreda u Srbiji beleži velike gubitke zbog učestalih suša i visokih temperatura koje su značajno smanjile prinose svih kultura.

    Analitičlari ističu da proizvuođači  hrane d ase proglasi elementarna nepgodo,a ali da ćenavjerovastnije, po dosadašnejm običlaju vlada proglaskiti dvocifren pad  proizvodnje! Kako navodi, sa smanjenjem prinosa kukuruza, soje, suncokreta i voća, cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda, mogla bi da poraste.  Posebno su pogođeni malinari koji već sada predviđaju probleme ne samo ove, već i naredne sezone. Jovan Majstorović iz Brezovice kod Čačka ističe da je ova godina zbog suše izuzetno teška. Udruženja poljoprivrednika kojih u zemlji ima 88, Vladi Srbije predlažu da se u zbog  suša koje su smanjile ukupnu proizvodnju  svih kultura, ova godina proglasi za elementarnu nepogodu! Jer,  ovo je osmi put od 2000. godine da suša upogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 40 odsto. Hrane će ove godine biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz!

Pre povrtara suša je obrala polovinu roda paradajza, a ono što je ostalo opalo je pre zrenja Kako piše Klima101 U različitim delovima zemlje, a posebno u istočnoj Vojvodini, već nedeljama vlada jaka suša. Usled nedostatka padavina (i visokih temperatura), ugroženi su vodosnabdevanje kao i prinosi kasnih kultura, pre svega kukuruza i soje. Ovakvi uslovi su ekstremni, ali su nažalost istovremeno i sve normalniji deo naše realnosti – ne samo u Srbiji, već i šire, u ovom delu Evrope. U okviru projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu sproveli smo niz istraživanja fenomena suše u Srbiji. Otkrili smo, između ostalog, da ako uporedimo prilike iz poslednjih 30 godina sa onima koje su vladale tokom prethodnog takvog perioda, letnje suše su sada dvostruko češće.

Repa četiri šećerane

Uoči počеtka prеradе šеćеrnе rеpе, fabrikе šеćеra su najavilе da ćе krеčnе pеći u šеćеranama u Crvеnki, Vrbasu, Kovačici i Pеćincima upaliti krajеm avgust i od sеptеmbra krеnuti u prеradu industrijskе biljkе. I ratari i šеćеranе sa pažnjom pratе mеtеorološkе izvеštajе jеr još ima vrеmеna da padavinе uvеćaju prinosе šеćеrnoj rеpi. Korеn industrijskе biljkе zbog suvе klimе na nеkim njivama nе dostižе ni pola kilograma, prеmda bi u ovo doba trеbalo da tеži bar 2,5 kilograma. Zato bi kiša, smatraju poljoprivrеdnici, pomogla da rеpa budе krupnija.Ali, da je pala na vreme.

      Šеćеrnu rеpu u Srbiji prеrađuju dvе komapnijе u čеtiri šеćеranе. „Hеlеnik šugar” industrijsku biljku prеrađujе u Crvеnki,  a „Sunoko” slatki korеn u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pеćincima. Obe kompanijе ratarima finansijski pomažu u proizvodnji industrijskе biljkе i unaprеd kažu po kojoj ćе cеni otkupljivati novi rod. „Sunoko” ćе, rеcimo, rеpu ovе sеzonе plaćati 47 еvra po toni za digеstiju od 16 odsto. Poljoprivrеdnicima jе obеzbеdio po 600 еvra avansa po hеktaru za počеtak proizvodnjе, bonusе od dva еvra po toni za sеmе i, takođе, dva еvra po toni za natprosеčni sadržaj šеćеra. Sunoko će ove godine proizvesti 275.000 tona šećera. Za ishranu stanovntištva Srbiji godišnje je potrenbo oko 220.000 tona slatkog kristala.   

      Kompanija ,,Sunoko’’, članica MK Group, već je započela kampanju prerade šećerne repe. Ove godine biće prerađeno više od 1,9 miliona tona šećerne repe u sva tri prerađivačka centra ,,Sunoka’’, što će rezultirati proizvodnjom oko 275.000 tona šećera. Peći u šećeranama u Pećincima i Kovačici nedavno su upaljene, dok se paljenje peći u Vrbasu očekuje narednih dana. „Uprkos rekorodno visokim temperaturama i dugotrajnoj suši, ,,Sunoko’’ i ove godine planira proizvodnju blizu 275.000 tona šećera. Ova količina podmiruje potrebe domaćeg tržišta za šećerom, a omogućava nam i izvoz. Naši strateški planovi ostaju usmereni na povećanje plasmana na CEFTA i EU tržišta, ali za jačanje pozicije neto izvonika šećera neophodni su visoki prinosi i kvalitet u proizvodnji šećerne repe, što se dovodi u pitanje u sušnim godinama kao što je ova. U odnosu na druge ratarske kulture, kod šećerne repe očekujemo najmanje smanjenje prinosa, ali je ulaganje u sisteme za navodnjavanje definitivno prioritet i pravi veliku razliku kad je u pitanju prihod po hektaru koji poljoprivredni proizvođači mogu da postignu. Navodnjavanje je strateška tema za razvoj srpski agrar, posebno imajući u vidu posledice klimatskih promena.”, izjavio je Slobodan Košutić, generalni direktor ,,Sunoka’’.

      Ali, pre toga, potrebno je da cela poljoprivreda postane strateška grana, pa tek onda sve u okvkiru nje, primedba je autora ovog teksta! Jer, poljoprivredi u Sribji se obećava da će biti stratečka grana, samo kada nezadovoljni proizvođači izađu na ulice da se čuje njihov glas!

     Direktor ,,Sunoka’’ Slobodan Košutić, između ostalog kaže: Šećerna repa je ove godine u Srbiji bila posejana na oko 47.500 hektora, a ,,Sunokove’’ šećerane će sirovinu prerađivati sa oko 33.400 hektara. Poljoprivredni proizvođači šećerne repe ove godine susreli su se sa brojim izazovima, prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova, koji su posebno pogodovali bolestima lista. Ovogodišnja kampanja prerade šećerne repe počela je ranije nego prethodnih godina i to zbog dugih sušnih perioda, što je za posledicu imalo značajno odbacivanje lista i sušenje korena šećerne repe. Sunoko i njegov Istraživačko razvojni centar kontinuirano pružaju stručnu pomoć i podršku svojim partnerima, kako bi se što veća količina šećerne repe preradila i sačuvala od propadanja. Podsećanja radi, ,,Sunoko’’ pruža najbolje uslove ugovaranja proizvodnje šećerne repe svojim kooperantima, a u septembru će biti poznati i uslovi ugovaranja za 2025. godinu. Zahtevi poljoprivrednika su na čekanju. Procenjuje se da je ove godine prinos manji za 30 do 80 odsto. Posao poljoprivrednika sve je manje isplativ, a dogovori sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom nikako da se okončaju.

Oko 70 odsto prodatih malina još nam nije plaćeno

     Voće se u Srbiji gajoi na oko 200.000 hektara. I ove godine u aprilu mraz je smanjoiodeo rod.a Posle su stigle i druge elementarne nepgodoe pa je smanjen prinos gotovo kdo svih voćnih kultura. To će uticati i na značajno na smanje ukupnog roda, ali i onog namenjenog za izvoz. Štete u proizvodnji,  zb og manjeg roda pre ubiranja plodovaa već su bile nekoliko stotina milioan evra, kaže prof. dr Zoran Keserović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Predsednik uduženja proizvođača malina “Vilamet” Mileta Pilčević rekao je da otkupljivači malina još nisu proizvođačima platili oko 70 odsto preuzetih količina, iako je berba završena pre mesec dana. “Oko 70 odsto prodatih malina još nije naplaćeno, iako je ove godine cena tog voća bila najniža u poslednjih 15 godina”, rekao je Pilčević. Dodao je da je rod drastično manji zbog mraza i grada, a da cena od 240-250 dinara po kilogramu, koliko je obećana za ovu godinu, ne pokriva troškove proizvodnje.Naveo je da se sada zamrznute maline prodaju za 400 dinara po kilogramu. “Ne smem da izačunam koliki je gubitak, čak i da se ne vrednuje naš rad, a trgovci hoće da zarade 150 dinara po kilogramu”, rekao je Pilčević.

Foto: Pixabay

    On ističe da je Institut za voćarstvo u Čačku izračunao da na prinos od 100 kilograma cena koja donosi zaradu treba da bude 250 dinara po kilogramu, a proizvođači su jedva ostvarili prinose do 70 kilograma po aru. Naveo je da su tražili razgovor sa premijerom Milošem Vučevićem i predsednikom Aleksandrom Vučićem i da dugo čekaju poziv. “Apelujemo na državu, otkupljivače i izvoznike da malo šire sagledaju situaciju u malinarstvu i priteknu u pomoć da ne bi ugasili ovu proizvodnju od koje direktno ili indirektno živi 500.000 ljudi”, rekao je Pilčević. Udruženje će, po njegovim rečima, ovih dana održati sastanak na kome će odlučiti koje će korake preduzeti.

Branislav Gulan, analitičar i publicista