Uvid u podatke iz prethodnog popisa poljoprivrede 2012. godine pokazuje da podaci sa aspekta ekonomskih pokazatelja nisu samo zabrinjavajući nego, u nekim slučajevima, i poražavajući!
IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ
Na početku 2024. godine objavljeni su prvi rezultati popisa poljoprivrede iz 2023. godine, a na činjenicu da stanje u poljoprivredi Srbije već decenijama nije sjajno, ovi podaci dodaju novu dozu zabrinutosti. Uvid u podatke iz prethodnog popisa 2012. godine pokazuje da podaci sa aspekta ekonomskih pokazatelja nisu samo zabrinjavajući nego, u nekim slučajevima, i poražavajući.
Međutim, treba imati u vidu da se u kontekstu održivog razvoja ne uzimaju u obzir samo ekonomski pokazatelji, već podatke treba posmatrati i uticaj na socijalne aspekte, životno okruženje i, u poslednje vreme sve alarmantnije, klimatske promene. Štaviše, pozitivni ekonomski pokazatelji vrlo često mogu biti u koliziji sa težnjom da se smanji uticaj na klimatske promene, odnosno da se smanji emisija gasova staklene bašte koji direktno utiču na globalno zagrevanje čije su posledice već jasno vidljive. Važi i obrnuto. Negativni ekonomski trendovi mogu rezultirati pozitivnim pomacima u odnosu na klimatske promene, ali to, naravno nije uvek slučaj, prenosi Klima101.
Stoga bi bilo zanimljivo osvrnuti se na rezultate najnovijeg popisa poljoprivrede u kontekstu klimatskih promena.
Branislav GULAN
Nestaju mala sela i gazdinstva
Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analize pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao je i poslednji popis poljoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Za jednu deceninju će nestati oko 1.200 sela koja sad imaju do 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2050 godine od 4.720 naseljenih mesta kako piše u Ustavu sa mape Srbije će nestati njih oko 3.000! Jer, Srbija odavno po svom Ustavu nema više nijedno selo, već piše da su to naseljena mesta.
U Srbiji postoji poljoprivrednog zemljišta 4.070.000 hektara
Broj gazdinstava 508.365 domaćinstva
Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara
Broj goveda 725.408 grla
Broj svinja 2.263.705 grla
Broj ovaca 1.702.682 grla
Broj koza 149.558 grla
Broj živine 22.022.439 grla
Broj košnica? 1.261.323 košnice
Kretatori egroekonomsk politike, ali i političare koji odobravaju takvu politiku, mora da zabrine činjenica da dans 600 sela u Srbiji nema nijedne krave! Stočari kau da je u stajama mngoo, mnogo,mnogo, manje grla nego što je prikazano! Jer, Srbiji po jednom hektaru ima samo 0,30 grla goveda! Za krah agrara Srbije, zbog koga je prošle 2023. godine moralo da se uveze hrane, mesa, mleka i prerađevina, čak za 600 milionaevra, kako je izneto ja Javnom govoru o agraru,. 12. jula 2024 godine u Skupštini Srbije, odgovorna je politika. Posebno je naglašeno da je za toliko novca uvezeno mesa i perađevina samo za šest meseci i 2024. godine.
Odgovorni za to su oni koji nisu raspravljali o nesprovođenju Strategije razvoja poljoprivredne strategije od 2014. pa do 2024. godine. Ćutali su iako je ona beležila više pada nego li rasta proizvodnje. A, strategija u ovoj oblasti je – Ustav za poljopivredu, koji nije bio valjano ni napisan niti se sprovodio kako je trebal. Odgovorni za to su ćutali kao i mnogo puta do tada kada se godišnje gasilo 100 zadruga i kada je do gašenja sad dovedeno 1.200 sela, a do 2050. godine nestaće ih u Srbiji čak 3.000. O tom ćutanju na krah proizvodnje hrane ističu se trustovi mozgova u SANU, odnosno Akademijskog odboru za selo. Nekada su podržavali gašenje zadruga i nestanak sela u Srbiji, da bi sad promenili mišljenje i podržavaju povratak zadruga i opstanak sela!? Nisu digli glas ni zašto u Srbiji zvanično više nepostoji nijedno selo po Ustavu Srbije. Jer doprinos njihovog rada je da se sela izbace iz Ustava i u njemu napiše da su to samo naseljena mesta! Sve to čine u svom trećem životnom dobu. Cilj im je da operu lične biografije iz vremena kada su gasili zadruge i sela! Zato sad veoma često sa nadležnim ministrima posećuju sela, i narodu obećavaju skori dolazak srećnog i lepog života u selima. Čak su im i naslovi o budućnosti sela prisutnima u savetovanjima u SANU, koje je organizovao Akademijski odbor ya selo SANUproteklih godina, isti i ponavljaju se svake godine. A, stanje u agraru je sve gore.Zemlja Srbija je od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza.
Glas proizvođača hrane čuje se jedino kada izađu na ulicu. Jer, tada im se obeća da će poljoprivreda biti strateška grana. Kada se ugasi ,,požar protesta” agrar i proizvođači hrane ponovo odu u zapećak. Ista obećanja bez realizacije opet dobiju i kada izađu na ulice. I dok se tako sve vrti u krug uvoz hrane, koju sami možemo da proizvedemo, stalno se povećava. Najbolji dokaz je da je nekadašnja zemlja svinja Srbija, sad da bi prehranila svoje stanovništvo, koje godišnje po jednom žitelju troši samo 15 kilogama ovog mesa, postala zavisna od uvoza. Jer, u 2023.godini uvezeno je oko 30.000 tona mesa treće kategorije, zatim 500.000 prasića, oko 300.000 tovljeniaka za klanice. Istovremeno u zemlji gde je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača prasilja, sad ima manje od 100.000! Kreatori agrarne politike i političari za koje su je strategije pisane, slikaju se u selima, aplaudiraju govornicima, govore kako je lepo žvieti u selima koja nestaju! Često puta ne znaju ni gde se nalaze niti znaju u kom i kakvom selu, ali znaju zašto su tu! Mnogi od njih da bi oprali grehe iz svoje biografije i prošlosti. Da bi to stvarili sve češće se goste u selima gde nisu bili pola veka! A, dok su vladali, oni su gasili po 100 zadruga godišnje i nisu ništa učlinili da bi sela opstala i ostala!
Rezultat rada sadašnjih vlada su sve češči protesti na ulicama. Zato su oni ponovo odlučili da po prvi put i kod novog ministra, 16 po redu od 2000. godine, protestuju i zatraže pravdu na ulici, ako im se ne reše problemi. Bar kroz nova obećanja. I to se dogodilo. Odu Poljoprivrednici kada jave da su nezadovoljni i da će izaći na ulice, ministri umesto da idu kod njih u sela, u ekonomska dvorišta, oni ih pozivaju kod sebe u kabinete. I tu treba da dobiju svoja mišljenja! Najviše lošeg što se dešava u agraru čulo se baš na Javnoj raspravi o agraru u Skupštini Srbije, 12. jula 2024.gdoine, gde je bilo više od 120 proizvođača hrane. Više je bilo kritika, a tek poneka pohvala za vođenje agrarne politike u Srbiji.
Nema stoke, noi đubriva!
Nema sgoek pa ni prirodnog gnojiva. Drastični pad stočnog fonda, usled nedostatka stajnjaka, može imati dalekosežan i štetan efekat po poljoprivredno zemljište. Prva činjenica koja se zapaža iz popisa poljoprivrede 2023. godine je da se broj poljoprivrednih gazdinstava u odnosu na 2018. godinu smanjio za 10 posto, odnosno za 50.000, a u odnosu na 2012. godinu za skoro 20 posto!
To može da bude posledica ukrupnjavanja poseda (ali ipak u Srbiji ima 19 miliona mini parcela od oko 2,5 hehtara u vlasništvu 217.623 vlasnika) što potvrđuje i prosečna površina gazdinstva koja je od 2012. Godine porasla sa prosečnih 4,5 ha na 6,4 hektara u 2023. godini. Ukrupnjena poljoprivredna proizvodnja donosi mogućnosti bržeg osavremenjavanja, lakšeg uvođenja novih tehnologija i digitalizacije, veće investicione moći gazdinstava. Sve bi to bilo načelno dobro – da se ukrupnjavanje gazdinstava odrazilo i na bolje rezultate poljoprivredne proizvodnje. Međutim, nije tako. Hrane se u Srbiji proyvodi sve manje i ona je sve skuplja. Sve manje se i troši mesa i hleba. Mesa samo 38 kilograma po stanovniku godišnje i hleba 48 kilogama plus 11 kilograma peciva! Prosečan stanovnik Srbije danas troši godišnje čak 25 kilograma mesa manje od žitelja EU! Uz gašenej sela, smanjenje stočango fodna, razlog za ovo je i odlazak iz sela i siromaštvo!
Najdramatičnija situacija je u stočarstvu. Stočarstvom se u 2023. godini bavi od šest do 10 poljoprivrednih gazdinstava u odnosu na osam do 10 u 2018 godini. To je njih ukupno 313.495. Broj uslovnih grla je u istom periodu sa skoro dva miliona u 2018. pao na ispod 1,5 miliona u 2023 godini, što predstavlja pad od 25 posto. Najveći pad proizvodnje je u pogledu broja svinja koji je pao u petogodišnjem periodu za preko 30 posto. Broj goveda je pao za skoro 18 posto, a broj živine za oko pet odsto.
“Druga strana medalje je da smanjenje broja uslovnih grla direktno utiče na smanjenu produkciju stajnjaka kao organskog đubriva, koje je neophodno da bi se održala optimalna struktura zemljišta i održao ili povećao nivo sadržaja organskog ugljenika u zemljištu”, poručuj dr Vitomir Vidović I Jasna Mastilović,iz Novog Sada.
Klima i stočni fond
Smanjenje stočnog fonda može imati značajne implikacije za klimatske promene, kako pozitivne tako i negativne. Naime, stočarstvo, posebno govedarstvo, ima značajan negativan uticaj na klimatske promene zbog emisije metana iz probavnog sistema preživara. Smanjenje stočnog fonda može dovesti do manje emisije metana i drugih gasova koji doprinose efektu staklene bašte.
Druga strana medalje je da smanjenje broja uslovnih grla koja direktno utiče na smanjenu produkciju stajnjaka kao organskog đubriva koje je neophodno da bi se održala optimalna struktura zemljišta i održao ili povećao nivo sadržaja organskog ugljenika u zemljištu. Kada ovih efekata nema, kao što ih u Srbiji zbog dugogodišnjih problema u stočarstvu već nema, kapacitet zemljišta da veže ugljenik se drastično smanjuje. Na ovaj način, zdravo zemljište kao ponor ugljenika, koji je od ogromnog značaja za ublažavanje efekata koji dovode do klimatskih promena, postaje ugroženo, a uticaj na klimatske promene postaje sve izraženiji.
Sve je više napuštenog poljoprivrednog zemljišta, koje se ne pretvara planski u šumsko. Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta je u odnosu na 2018. godinu opala je za 6,3 posto. Pri tome pad korišćene površine poljoprivrednog zemljišta u regionu Južne i Istočne Srbije je čak 11,1 posto. Ovi trendovi su doveli do toga da se u odnosu na ukupno raspoloživu površinu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ne koristi čak 20 posto površina. Kako piše u izveštaju u Srbiji postoji 122.257 hektara nekoroišćenog poljoprivrendgo zemljišta. Pod šuma se nalazi 504.104 hektara dok postoji i nazovi ostalog zemljišta, a to je čak 190.242 hektara.
Na šta nam ovi podaci ukazuju? Poljoprivredno zemljište je sve većim delom neiskorišćeno i verovatno zaparloženo. Posledica ovakvog stanja bi moglo biti smanjenje bruto proizvoda iz biljne proizvodnje, ali to nije slučajno – što znači da je poljoprivredna proizvodnja na površinama koje se koriste, a to je 3.257.100 hektara, intenzivirana i da rezultira većim prinosima.
Nepovoljno za klimu!
Sa aspekta ekonomije – možda je to i odlično, ali sa aspekta uticaja na klimatske promene – nepovoljno. Više mineralnih đubriva, više korišćenja mehanizacije, uz pomenut nedostatak stajskog đubriva dovodi do već istaknute degradacije zemljišta i smanjenja sadržaja organskog ugljenika u zemljištu, i dodatno rezultira većim emisijama gasova staklene bašte poreklom iz poljoprivredne proizvodnje, usled intenzivnijeg korišćenja mehanizacije, i povećava uticaj poljoprivrede na klimatske promene.
S druge strane, jedna od mera koje se preporučuju da bi se smanjio uticaj poljoprivrede na klimatske promene je upravo promena namene zemljišta u pravcu manje površina pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom (koja ima negativan bilans uticaja na klimatske promene) i širenje površina pod šumama (koje imaju najveći kapacitet vezivanja ugljendioksida iz atmosfere utičući pozitivno na ublažavanje klimatskih promena).
U tom smislu smanjenje korišćenja poljoprivrednih površina se može na klimatske promene odraziti pozitivno, naravno pod uslovom da se te površine pretvaraju u šume, što opet, i nažalost, verovatno nije slučaj. Utešno je da napuštene poljoprivredne površine mogu postati zelene površine, što doprinosi povećanju vegetacije i doprinosi apsorpciji ugljenika iz atmosfere, doduše u manjoj meri nego šume.
Pčelarstvo je u porastu
Svetla tačka u popisu poljoprivrede iz 2023. godine je povećanje broja košnica za 38 posto u odnosu na 2018, odnosno za preko 95 posto u odnosu na 2012. godinu. Povećanje broja pčelara može imati različite implikacije za klimatske promene. U izveštaju piše da u Srbiji postoji 1.261.323 košnice pčela. Pčelari to demantuju.Tvrde da u zemlji postojoi 800.000 košnica u kojima se proizvodi med. Ovo ostalo što je potvrđeno postoji, ali su prazne. U njima nema pčela, a postoje zbog toga da bi vlasnici dobijali pfemije od 1.000 dinara po svakoj košnici!
Naime, više pčelara znači potencijalno više upravljanih kolonija pčela, što može doprineti povećanju oprašivanja useva i divljih biljaka. To pomaže u očuvanju biodiverziteta i podršci ekosistemima, što zauzvrat može pomoći u vezivanju ugljen – dioksida iz atmosfere i pozitivno se odražava na klimatske promene. S druge strane, povećanje broja košnica može podstaći intenzivnije poljoprivredne prakse koje se oslanjaju na pčele za oprašivanje. Poljoprivreda velikih površina I monokultura često je zavisna od oprašivanja pčelama, a može doprineti gubitku staništa, smanjenju biodiverziteta i povećanju upotrebe pesticida, što je štetno za životnu sredinu i negativno utiče klimatske promene.
Rekodna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine. Tada je bilo proizvedeno oko 9.700 tona meda.Od toga je bilo izvezeno oko 4.750 tona za 14 miliona dolara.Tada je od izvoza meda iz Srbije stiglo više novca nego od izvoza mesa! To se i sad još ponekad dešava, jer su prazne, staje prazni obori za tov svinja u Srbiji… Pa nema ni izvoza, ali ima uvoza!
Povećanje broja upravljanih kolonija pčela može takođe potencijalno konkurisati divljim oprašivačima kada su u pitanju resursi potrebni oprašivačima, što može dovesti do smanjenja populacija autohtonih vrsta pčela. To može poremetiti ekosisteme i imati kaskadne efekte na biljne zajednice, sa negativnim posledicama po bilans ugljenika. Naravno, pogrešno bi bilo da na osnovu sagledanih pozitivnih efekata na klimatske promene pomislimo da su trendovi koje je pokazao popis poljoprivrede povoljni. Istaknuti pozitivni uticaji poljoprivrede na klimatske promene ne treba da budu posledica negativnih trendova u razvoju poljoprivrede, na koje u ovom slučaju ukazuje popis, već deo pažljivo planiranih i implementiranih aktivnosti koje neće uticati na ekonomske ishode poljoprivredne proizvodnje.
Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi, 16 ministar poljoprivrede u Vladi Srbije. Teško je poverovati da ima znanja, moći i snage da se uhvati u koštac s ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Važno je da Partija bude zadovoljna. Novi ministar za to nema ni iskustva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme. Jer, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi! Nije važno njegovo znanje ni mogućnost da li će više da uradi nego drugi. Da neće biti boljitka ni u novom mandatu to zna, on, zna partija koja ga postavlja, ali je sigurno da će on slepo sprovoditi ono što Partiji na vlasti koja ga je tu postavila od njega traži! Jer, sve je već privatizovano i opljačkano u zemlji Srbiji. Posebno u agraru. Naročito posle plkjačkaške privatiaucije obavljene posle demokratskij promena 2000. godinee. Toje i razlog zašto u seliam gd eima 1.100 novih zadruga nema prerađivačkih kapaciteta. Ali, ipak, još dok su na vlasti jedino ponešto ima u agraru da se uzme, taman dovoljnjo da ovaj mandat dovedu do kraja, 2027. godine, pa neka onda drugi vladaju, vraćaju, i dugove i pljačkaju.Tako se radilo i do sada, pa i sada, pa su nam i takvi rezultati. Najbolji dokaz su rezultati Srategije razvoja poljoprivrede čija validnost ističe 31. jula 2024. godine. Validna je stara, jer nije urađena nova strategija, pa joj jde produžan važnost, za sada, do kraja 2024. godine.
Foto Goran Mulić – Stado goveda u blizini Subotice, vlasništvo stočara Miroslava Kiša
Sad na isteku validnosti te Strategije, evo i njenih rezultata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku: Jer, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto je ovoj strategiji PADA je istekla validnost 31. jula 2024. godine izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. I nju su uradili ljudi iz Bosne i Hercegovine i Slovenije, napisali su 100 strana, za sada samo nacrta strategije.
Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasića i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Sa tim brojem krmača nema obnove stočnog fonda! Poslednji izvoiz svinjskog mesa u EU i SAD iz Srbije bio je 1991. godine za 762 miliona dolara. Posle su stigli ratovi, sankcije, zabrana izvoza, a sve to zbog vakcinacije protiv svinsjke kuge, a kasnije je stigla i afrička kuga. EU ni danas neće svinje iz Srbije, jer ne želi da njen narod jede meso od svinja koje su vakcininisane. A, vakcnacija od klasilne svinjske kuge je ukinuta 15. decembra 2019. godine. Vakcinacija je ukinuta ali je ostala prisutna kuga. Zabranjen je izvoz ovog mesa u EU, ali i transport svinjskog mesa preko članica EU. Izuzev ako meso nije termički prereađeno na temperature iznad 72 stepena. I EU netrebaju meso i svinje iz Srbije, jer ona i danas u svakom trenutku ima oko 50 miliona svinja viška!
Kada se raspadala SFRJ iz Srbije se u svet izvozilo oko 34.000 tona ,,bebi bifa” godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 86.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovnikui manje od 3,5 kilograma godišnje. Nema ga za obećani izuvoz u Kinu I Egipšat. Treba prvo rešiti problemje swtočarstv u Srbiji, napuniti staje i obore, pa tek odnja prdoavati u svetu. Jer, sad to što smoprodali, još nemamo!
Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku oko 38 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje. Jer, I reeksport je dozvoljne dok vas neuhvate. Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu!
Prvo je potrebno da se donese odluka da poljoprivreda bude strateška gana i da za sve što bi se radilo ima podršku političke partije. A, nje nema. Za sada!
Prema podacima RZS slika agrarne proizvodnje u Srbiji danas se vidi po rezultatima njene proizvodnje u proteklih deceniji:
Strategija pada u procentima
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto – na preispitivanju!?
2024. godina očekivalo se +6,0 odsto – bila nerealna želja kreatora i političara!
Dok se procenjivao rast BDP u ovoj 2024 godini – stigla je žega i dogodio se pad svih proizvodnjue svih kultura od 30 do 80 odsto. Sećamo se 2017. godine kada je šteta od suše bila 1,5 milijardi dolara. Tada su proizvođači tražili da se proglasi elementarna nepogoda.Država nije mala novca da to plati, pa je donela odluku da proglasi pad agrarne proizvodnje od 11,4 odsto. Nešto slično se i sad dešava i razmišlja. Samo u ovoj godini, proizvođači kažu da su štete duplo veće te da nisu manje od tri milijarde evra. I sa ovom malom proizvodnjom političari kažu biće hrane dovoljno. Ali, proizvođali dpodaju samou ovoj godini. Da, do kraja ove i malo u sledećoj godini. Biće I na početku godine, jer će tad krenuti pokolj stoke zbog nedostatka stočne hrane. Ove što sad imamo, ali tada neće biti hrane za nju! Krave će otići u klanice, pa čemo prividno na zimu i na početku godine, imati višak mesa i hrane. Ali, posle toga će se još više isprazniti staje i obori. Da bi narod preživeo, država će morati da se zadužuje i da uvozi hranu. Jer, nećemo više biti zemlja koja ima dovoljno ni za samoprehranu, a ni – za izvoz.
I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko.Naime, Strategija o razvoju agrara Srbije od 2014. do 2024. godine predviđala je rast proizvodnje. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Strategiji validnost je istekla 31. jula 2024. godien. Pošto je navodno tek počela izrada nove strategije, važnost ove štetne je produžena do kraja 2024. godine.
Nacrt nove strategije već su napisali stručnajci iz Sarajeva, odnosno Bosne Hercegovine i iz Ljubljane, odnosno Slovenije. Nacrt, koji nisu znali da pišu naši stručnjaci i eksperti, ima 100 strana, a treba da se usvoji do kraja 2024. godine. Jer, ovi sa strane, verovatno bolje znaju šta nevalja u agraru Srbije i šta treba našoj zemlji kako ne bi bila zavisna od uvoza. Od novih kreatora, odnosno Nacrta nove strategije, proizvođači hrane Srbiji treba da očekuju boljitak!?
Nacrt te nove strategije ima naslov EX – POST EVALUACIJA TEKUĆE STRATEGIJE POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 2014 – 2024 I PRIPREMA ZA NOVU STRATEGIJU POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 2025 – 2034.
Broj uvovora SER –SCAP – CQS – CS -23 68
NACRT STRATEŠKOG OKVIRA
Beogad, 12.07.2024. godine
Ugovorni organ: Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede
Nemanjina 22 -26, 11.000 Beograd, Srbija
Predstavnici Ugovornog organa:
Milica Đurđević, državni sekretar
Branislav Raketić, šef Odseka za označavanej hrane,
šeme kvaliteta, poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda i organsku proizvodnju
Pružalac usluga: NOVA South East Europe d.o.o.
Beograd
Resavska 36a, 11.000 Beograd
Srbija
ENOVA d.o.o. Sarajevo
Podgaj 14, 71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
Zavita, svetovanje, d.o.o.
Tominškova 40, 1231 Ljubljana –
Črnuče, Slovenija
Predstavnik Konzorcijuma:
Mirza Hadžimešić, ENOVA
Broj ugovora: SER – SCAP –CQS-CS-23 – 68
ENOVA I Zavita
Decenija bez rasta!
Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 domaćih agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli kao donacija za taj posao od više evropskih institucija. Biloje reči da će dokumenn ići i na raspravu u Skupštinu Srbije, ali Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije. Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja!
Odgovorni su zato što ni sad od njih nisu tražili da podnesu izveštaj o (ne) sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustava piše nova.Već su odmah krenuli u pisanje nove bez prave analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane i nauke u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju boljitak.
Još uvek validnu Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je najviše 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od željenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!
Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!
Novi ministar agrara ne dolazi kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici prethodne partije Srpske radikalne stranke, a potom i sadašnje SNS. Dakle, on nije novi čovek i ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar u obavljanju tih poslova, ističu znalci u toj oblasti. Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volju, ništa da menja. A, vladajuća Partija još nije odlučila da agrar bude strateška gana. Sve dok to nebude neće biti boljitka ni odluka koje će menjati stanje na bolje u ovoj oblasti. Prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška privredna grana!
Ali, agraru se to obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići i novo obećanje, ali neće se primeniti u praksi. I to ne u celosti nego samo po granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet samo ,,gašenje požara’’.
A, samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama može doneti boljitak svima! I vlastima, i proizvođačima, a i narodu. Dok god se sistemski agrar nereši I ne postane strateška grana, a ne samo kada pšroizvodđači izlaze na ulicu. To će biti početak i kraj, do sledećeg izlaska na ulicu.
Politička renta u Srbiji !
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. “Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Subotici pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar!
U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 milijardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, a samo agrarni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona evra. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac!
To nikada nije rečeno poljoprivrednicima. Zašto? To je tabu tema za ovu vlast, za poljoprivrednike, za narod! Sve to, odnosno stanje u agraru, razlog je zašto su oni sve češće na ulicama i u protestima. To je utvrdila Državna revizorska institucija (DRI) u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param. I gde su nenanmenski završile? Dakle ni sad novi ministar ništa bolje neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para!
Dodeljeno 3.100 kuća!
Ako se pogleda agrar i selo u Srbiji, pozitivne promene se vide u onome što čini Ministarstvo za brigu o selu. Rad ovog ministarstva baziran je sad na tri stuba. To je dodela poklon – kuća u selima onima koji hoće da idu i u njima da žive. Zatim dodela besplatnih kombija za vise desetina sela za besplatan prevoz za narod od sela do sela, od sela do grada i obrnuto. Tu su i Miholjski susreti na kojima se narod okuplja za druženje, a ne za proteste. Najveći uspeh postignut je poslednje četiri godine kada je dodeljeno, kupljeno i poklonjeno, 3.100 kuća onima koji hoće da idu da žive na selu. Većina koja se odlućila za taj novi život su mladi, starosti oko tri decenije, a trećinja je čak otišla iz grada u selo. Radi se o 13.000 novih stanovnika u selima Srbije. Koliko je to – najbolja potvrda je činjenica, da, recimo opština Crna Trava im samo 1.500 stanovnika. Znači da je praktično osnovano desetak novih sela.
,,Najviše porodica, čak 90 familija, skućilo se u Bačkom Petrovom Selu, u opštini Bečej, a na drugom mestu je selu na severu Bačke, opština Kanjiža – Horgoš, gde je novi dom našlo 50 mladih porodica. Ovo pokazuju podaci Ministarstva za brigu o selu, koje već skoro četiri godine na javnom konkursu sprovodi projekat dodele novca – do 1,2 miliona dinara godišnje za kupovinu kuća porodicama koje žele da se skuće u seoskim podrućjima širom zemlje. Podaci tog ministarstva pokazali su još, kada je Vojvodina u pitanju, da je Sombor najviše privlačan za familije kojima je potreban dom, jer je u tom gadu dodeljeno 187 kuća, a odmah iza Sombora je varošica Bačka Palanka, gde je došlo 166 familija. Isti izvor navodi da posle Bačkog Petrovog sela, i Horgoša, a sledi Molč u ađanskoj opštini gde se okućilo 47 porodica, pa Srpska Crnja, gde su ključeve dobile 44 porodice’’, kaže Tijana Nešić, v.d. pomoćnik ministra.
Ona ističe da je samo u ovoj 2024. godini useljeno 450 kuća, a interesovanje ne jenjava, jer stručnje službe trenutno obrađuju novih 150 zahteva. Ove godine obezbeđena je ista suma novca kao i lane, pola milijarde dinara, ali je ta suma rebalansom budžeta i uvećana. U selima Srbije, kojih prema popisu i podacima RZS ima 4.720, i dalje u toku je akcija dodele kuća mladima koji hoće da idu u selo da žive.
Oni koji idu u selo da žive, shvatili su da selo nije samo rad i život od poljoprivrede, već i svega oko nje, kao gradu. Tu se vidi šansa za opstanak i ostanak sela, koja za to imaju šanse. To su ona koja imaju više od po 100 stanovnika, a imaju dobre zadruge, a to znači i živo selo, gde može da postoji škola, ambulanta kafana, fudbalsko igaralište, krojač, frizer, automehaničar, pedikir, berber… Za takva sela će se opredeljivati i mladi, pre svega, žene koje će hteti u njima da žive i rade, odgajaju decu, tove stoku… Ako se poboljša stanje u stočarstvu Srbije, tada će se seoske staje i obori napuniti sa govedima i svinjama, pa ćemo imati dovoljno hrane za sebe, ali i izvoz. A, pomn je počeo da jenjava. Međjutim, bhez izvoza jema ni nvoe proizvodnej, ni života… Za sve to potrebna je uvek i politička podrška vlasti.
(Autor je analitičar i publista)