BRIGA O NASELJIMA U SRBIJI: Nema države bez sela!

Prema poslednjem popisu polјoprivrede u Srbiji u njoj postoji 4,07 miliona hektara polјoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Nјive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naselјenim mestima, a ima ih 4.720, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! Oživlјavanje sela i varošica u Srbiji, znači i spasavanje države! Jer, ona ne može da postoji bez sela! Polјopriprivredom se bavi više od 508.365 gazdinstava. Od onog što se proizvede na 3.257.100 hektara obrađenih njiva, u stajama gde seprema popisu nalazi 725.408 grla goveda i oborima sa 2.263.705 grla svinja, kao i torovima od 1,7 miliona ovaca, 149.558 gla koza, zatim više od 22 miliona grrla živine i 1,26 miliona košnica, pčela radui i 1.150.653 osobe Prosečan broj članoa I stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 osobe. Prosečna starost poljoprivrendih gazdinstava je 60 godina. Tek,svaki 11 nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina! Inače, u Srbiji sad je nastanjeno ukupno oko 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije.

Van gradskih sredina živi oko 40 odsto žitelјa;
Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra;
Ukupan vrednost agrarne proizvodnje nije nikada bilo ni blizu vrednosti od želјenih šest milijardi dolara!
Budući da su individualni polјoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!
Prosečna starost polјoporivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!
Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 lјudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;
Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;
U južnoj i istočnoj Srbiji u agraru je oko 94.000 žena;
Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!
Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu!

Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer 31. jula 2024. godine izlazi važnost duga jednu deceniju, nazovi Strategije polјoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav polјoprivrede sad zovu strategija pada;

Branislav GULAN

Dokaz su brojke njenog sprovođenja u praksi od 2014. godine:

STRATEGIJA PADA U PROCENTIMA

2014. godine + 2,0 odsto

2015. godina — 7,7 odsto

2016. godina + 7,7 odsto

2017. godina –11,4 odsto

2018. godina +15,1 odsto

2019. godina — 1,7 odsto

2020. godina + 2,2 odsto

2021. godina — 5,7 odsto

2022. godina — 7,8 odsto

2023. godina + 9 odsto – proverava se?

2024. godine? + 6 bila želјa biće pad!!!

Prema podacima RZS za poslednje tri i po decenije sve do 2022. godine, agrar Srbije imao je skroman rast od samo 0,45 odsto godišnje! Umesto rasta proizuvdonej koji je po d+validnokij strategiji trealo da bude 9,1 ikli u lošim godinama 6,1 odsto, u ovoj godini će biti dvostruki pad proizvodnje. Dobar deo poljoprivrednika ukazuje na uništenu proizvodnju i do 80 odsto, pa su tražili da se proglasi i elementarna nepogoda.dik je 2017. godina kada je bila šteta od 1,5 milijardi evra. Nije priznaa delementgarna nepogdoa, ali jeste šteta u agara bila veća od 11 odsto. Sad su štete dvostruko veće pa se opet traži elementarna nepogoda. Zato stručnjaci i ističu da će biti dvocifrena šteta.

Bitno je istaći da u Srbiji, prema tom popisu postoji i 4.720 naselјenih mesta, kako to piše (u Ustavu), jer po njemu nema nijednog sela, prvi je utvrdio dr Milutin Matić, sociolog sela iz Kragujevca. Od tog broja oko 3.000 tih kako narod kaže sela, nema nikakvu demografsku bududućnost. Kako se predviđa, u tom broju, neće ih više ni biti na geografskim mapama već posle 2050. godine. Ovo za javnost ističe i demograf Ivan Marinković iz RZS, posle obavlјenog popisa polјoprivrede 2023. godine. Imamo izuzetno veliku mrežu sela sa malo žitelјa, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, koja su nastala još od zbegova pred Turcima. Neka od njih nikada nisu imala više od po 100 stanovnika. Pre svih, takva sela se gase, nemaju šansi da se revitalizuju niti da opstanu i ostanu!

Najneobičnije selo u Srbiji izgrađeno je od kamena i nalazi se na Staroj planini!

Foto: Serbia.com – Najneobičnije selo u Srbiji, Gostuša na Staroj planini

Kameno selo Gostuša na Staroj planini sa pravom nosi epitet najneobičnijeg sela u Srbiji. Ovo selo je jedinstvena ambijentalna celina koja predstavlјa zaštićeno bogatstvo Srbije. Da li ste posetili neko mesto koje je u potpunosti izgrađeno od kamena i od materijala koji se može naći u blizini? Ako niste, selo na obroncima Stare planine je pravo mesto za to!

Selo Gostuša privuklo je pažnju domaćih ali i stranih turista. Takođe, veliki značaj ovom mestu pridali su i strani stručnjaci koji su zadivlјeni kućama građenim od kamena, blata i drugih prirodnih materijala.Pored toga što predstavlјaju pravi kuriozitet za arhitekte širom sveta, ova domaćinstva su posebna i po tome što su očuvala autentičan izgled.

Na ovom mestu nekada je živelo 1.500 stanovnika, danas je taj broj znatno manji. Smatra se da ovde trenutno živa stotinak meštana. Ono što je do sada utvrđeno jeste da su kuće zidane bez maltera ili bilo kog drugog vezivnog materijala, tačnije tehnikom pod nazivom suvozidica. To znači da umesto ćeramide i crepa, kao osnovni materijal za pokrivanje služe kamene ploče. Tako su sve zgrade praktično od temelјa do krova, od kamena. Za izvođenje ovakvih radova potrebni su veliko majstorstvo, iskustvo i trud. I upravo je to ono što ih čini tako jedinstvenim, retkim i nečim što jednostavno mora da se vidi i doživi.

Veliki potencijal kamenog sela ogleda se i u okruženosti i blizini mnogobrojnih prirodnih i kulturnih bogatstava ovog dela Srbije. To je, pre svega, prelepa Stara planina, a u blizini je i Pirot sa raznovrsnim materijalnim i nematerijalnim kulturnim nasleđem. Ovde treba dodati i gastronomske specijalitete ovog kraja, kao što je naravno pirotski kačkavalј, rečeno je na skupu o savremenom zadrugarstvu u Srbiji, održanom, krajem aprila 2024. godine u Topoli. Na tom skupu je i ukazano na neobična sela u Srbiji, sa neobičnim imenima. Evo, prikaza nekih od njih!

Škola od 1840. godine

Škola u Gostuši postoji od 1840. godine. Dana 27. decembra 1867. godine dobilo je mesto učitelјa – “daskala” Tasu Džunina od sela Ržana. Primlјen je za platu od 330 groša od “crkve”. Trebalo je da drži desnu pevnicu u crkvi i uči decu u školi. Selјani su imali da ga hrane, o svom trošku.

Od Smrdića do Sisevca: 10 sela u Srbiji sa najsmešnijim imenima! Portal Nova je napravio listu najsmešnijih imena sela u našoj zemlјi.

Sela sa smešnim imenima nisu ništa neobično, ali nismo sigurni kako njihovi stanovnici reaguju kada ih lјudi pitaju odakle su.

Srbija je bogata lepim selima koja su smeštena u srcu prirode i ta mesta vrve od potencijala za seoski turizam.

Neka sela u Srbiji pak imaju ne samo neobična imena, već i vrlo smešna.

Slepčević

Slepčević je naselјe u Šapcu, a prema poslednjem popisu ima 1.521 stanovinka. Nije poznato kako je ovo naselјe u Mačvanskom okrugu dobilo ime.

Sisevac – nema prodavncie, ali ima nekoliko hotela!

Na 365 nadmorske visine nalazi se turisticko naselјe i etno selo Sisevac u podnožju Kučajskih planina. Od Beograda je udalјen 162 kilometra, a od isklјučenja sa autoputa u Ćupriji svega 23 kilometra. Smešten je na vrelu reke Crnice, okružen prelepim šumskim basenom. Ovaj kraj je jedinstven po prirodi, bistroj reci, potocima, termalnoj vodi, ruži vetrova i sa bogatom kulturno-istorijskom tradicijom. Sisevac predstavlјa odlično mesto za ribolov.

Prema popisu iz 2002. bilo je 18 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 22 žitelјa). U naselјu Sisevac sad živi 16 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 57,6 godina (47,5 kod muškaraca i 64,0 kod žena). U naselјu ima 10 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 1,80. Ovo naselјe je velikim delom naselјeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, ovog obavlјengoi 2023. godine, primećen je pad u broju stanovnika. Kada se pomene selo Sisevac, lјudi „padaju sa stolice“ od smeha. Zamislite, samo kako je lјudima koji žive u tom mestu. Selo Sisevac smešteno je između Paraćina i Ćuprije, kod izvora reke Crnice. U selu je nakda bipo poznati rudnik, danas je privlačno turističko mesto.Ali, to je i jedno od 1.000 sela u Srbiji u kojima nema prodavnice! Nјegov naziv povezuje se sa manastirom svetog Sisoja koji je danas obnovlјen. Prema starim spisima, pojedini arheolozi smatraju da su na ovim prostorima lјudi živeli još u doba Rimlјana. Zvanično, prvi pomen Sisevca javlјa se 1389. godine kada Carica Milica pominje sveštenika Sisoja koji je došao na područje Paraćina (nekada Parakinov ili Paracinov brod).

Smeštaj Sisevac Foto TO Paraćina – Selo Sisevac, bivše rudarsko naselјe, idealno mesto za odmor, ali bez prodavnice!

Popučke

Selo Popučke nalazi se kod Valјeva i u njemu živci 2.500 stanovnika. Postoji nekoliko predanja o tome kako je nastalo ovo ime. Prema jednom, za vreme Turaka, kada su vođene borbe i dizani ustanci, poznata je bitka u dolini reke Rabas, gde je bio srušen most, te su vojnici pokušavajući da prevaziđu ovu prepreku, postavlјali svoje puške preko ruševina mosta, kako bi prešli na drugu stranu. Ime selu dato je jer su išli po puškama.

Zaglavak

Selo se nalazi u opštini Bajina Bašta u Zlatiborskom okrugu. U ovom mestu živi 414 lјudi. Iako nije poznato kako je ovo selo dobilo ime, ovaj kraj nadaleko je poznat po lepoti prirode.

Svinjarevo

Ne smemo ni da zamislimo šta se dešava kada na primer osoba koja živi u ovom selu ide na dejt i treba da izgovori naziv svog mesta. Verujemo da to stvara veliku neprijatnost i priznaćete da im nije lako. Svinjarevo se nalazi u opštini Žabari u Braničarskom okrugu. Smešteno je na visoravni i zanimlјivo je da nikada nije poplavlјeno. U selu ima samo dva bunara i dva izvora, te se tokom leta javlјa nestašica vode, što je najneobičnija pojava u ovoj oblasti. Bunari se više ne kopaju jer se do vode dolazi na dubini od 24 i više metara. Severno od sela, na 200 metara, nalaze se tragovi ranijeg naselјa – nalazi se staro posuđe, alatke i dr. Najstariji doselјenici nisu pričali da se selo pomeštalo sa današnjeg mesta. Mesto gde se nalaze pomenuti tragovi verovatno je bilo staro naselјe Svinjari, koje je knez Lazar dao Ravanici sa ostalim selima iz ovog kraja.

Kurići

Meštanima ovog sela nije nimalo lako kada treba da izgovore naziv sela u kom žive. Verovatno tada požele „u zemlјu da propadnu“. Ovo selo pripada opštini Raška u Raškom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine u selu je tada živeo 71 stanovnik, a broj stanovnika je u padu još od 1948. godine, uz blagi porast 2002, kada je u selu bilo popisano 108 stanovnika.

Stenjevac

Stenjevac je naselјe koje se nalazi na teritoriji opštine Despotovac u Pomoravskom okrugu. U njemu živi 608 stanovnika, a zanimlјivo je što ovo naselјe ima i Park dobrih komšija. Nije poznato poreklo imena ovog naselјa, ali svakako spada u jedno od najneobičnijih Srbiji.

Mozgovo

Selo Mozgovo ušuškano je ispod planine Bukovik, 17 kilometa od Aleksinca. Ime sela prvi put se pominje 1389. godine kada je car Lazar, pre odlaska na Kosovo posetio tada veliko selo. Međutim, nije poznato kako je ovo selo dobilo baš ime Mozgovo. Možda mnogo mozgaju njegovi meštani. Ko će znati. Mozgovo je inače poznato po odličnom kozjem siru.

Obrva

Još jedno čudno ime sela je Obrva. Smešteno je nadomak Kralјeva u dolini Zapadnog Pomoravlјa, koje administrativno pripada Raškom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine imalo je 653 stanovnika.

Smrdić

Selo Smrdić nalazi se u opštini Žitorađa na jugoistoku Srbije u Topličkom okrugu. Ovo selo brojalo je oko 300 meštana. Sad, se sigurno pitate kako je ovo mesto dobilo tako smešno ime. Pa da vam pojasnimo! Još od davnina zvalo se Smrdić, što je i zabeleženo i u turskim tefterima. Prema pričama, tu su postojali izvori vode koja je neprijatno mirisala i baš po tome selo je dobilo ime.

Drugi navodi govore da je ime nastalo posle masovnog pomora konja, koje su meštani zatrpavali u veliku jamu, iz koje se širio nesnosan smrad. Ipak, meštani su uspeli da mu promene ime. Selo Smrdić je 11. novembra 2005. godine promenilo ime u Izvor.Kažu da su tome najviše doprinele devojke koje su se ovde udale, ali nisu mogle da podnesu da žive u mestu takvog imena.

Nestajanje sela!

Sva sela, koja uskoro nestaju u Srbiji, a to je njih 1.200 ne treba spašavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak. Onima koja imaju šanse za opstanak i ostanak treba treba vratiti kroz plјačkašku privatizaciju, uz pomć države, obavlјenu posle 2000. godine, vratiti prerađivačku industriju. Znači, male pogone, pa oni koji dobiju kuće na selu, a takvih je sad oko 2.750. Kada dođu u sela da žive, u tim malim fabrikama, treba da imaju radna mesta. Proizvodnja u tim selima treba da se obavlјa po zatvorenom nordijskoim sistemu. Sve što se proizvede, preuizima zadruga od proizvođača, prerađuje sirovine u proizvode viših faza prerade, i pronalazi kupce. To treba da budu i seoske prodavnice, a u 1.000 sela njih sad nema! Na taj način u selu se obezbeđuju radna mesta, u zadruzi i zadružnim fabrikma. U takvim selim može da bude i života, a postoje i šanse da se u njima zaustavi iselјavanje. Znači, bez prerađivačke industrije u novosnovanim zadrugama, a takvih je danas 1.100, nema šanse za opstanak ni sela, a u njima ni starih, ni novih zadruga!

U oko 86 odsto naselјa opada broj stanovnika;
U selima, odnosno, naselјenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvditi i vlasnike, kako bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!
Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naselјenih mesta!
Blizu 3.000 sela nema vrtića!
U dve trećine sela nema ambulante!
U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!
U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina!
Kada je pušten zu rad hidrosisgem D-T-D, 1977. godihne, narodu je tad bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da će se odvoditi suvišne vode sa million hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato nema na njima obećanih dve ili tri žetve. Po reačlnim ali, neiskorišćenim mogućnostima, to bi se realno moglo!
U Srbijie će ubrzano, za jednu deceniju, nestati oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika.Čeka se samo ko će biti poslednji da guasi svetlo!
Prema podacima RZS do 2050. godine u Srbiji će nestati 3000 sela!
Prema podacima RZS u 463, a to je 10 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijedong maloletnog deteta!
Čak 55 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva;
U 315 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
U 2.894 naselјa Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
Polјoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 polјoporivrednika!
Analitičari ističu daje najveća bolјka polјoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.
Statistika beležei da u u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, navodi RZS. Ali, to nije samo zbog potražnje za medom, veći zato što su pčelari jedini koji imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna prizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.700 tona meda, a to je u zemlјu tada doneolo 14 miliona dolara. Značajno je ukazait da je to tada bilo viđe novca od meda nego od izvoza mesa!
Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, mođe da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Cena takvog mesa i mleka izuzetno je visoka.U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i polјoprivredne proizvodnje!
Sva ta naselјa, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bezu potrebne infrastructure, a tu neće ni migranti da doolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!
Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravlјena, ali i ona doživlјavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se lјudi zapošlјavaju;
Šansu za opstanak ne mogu da imaju ni svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Šansu imaju ona naselјena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselјa sve više se preselјavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave polјoprivredom;
Procene pokazuju da čak 500 naselјenih mesta, odnosno sela, nema nikakvu asfaltnu vezu sa svetom. Pored toga čak 90 odsto sela nema nikakvih seoskih puteva, nema asfaltirane seoske ulice, a da se ne govori o asfaltiranim seoskim putevima!

Foto: Goran Mulić –Nјive u Vojvodini

Popis polјoprivrede u 2023. godini pokazao je da su najveće površine oranica i bašta (sa 55,8 odsto) zastuplјene baš u regionu Vojvodine koja ima više od 1,4 miliona hektara oranica;
Broj voćnjaka koji se nalaze u Srbiji na oko 193.000 hektara, u odnosu na 2018. godinu, kada je rađene anketa o agrarnim gazdinstvima, porastao je za 9,7 odsto, dok je broj vinograda, koji se nalaze na oko 21.000 hektara, manjii za 11,1 odsto. Iako klimatske promene idu u korist gajenja vinove loze, vinogradi se smanjuju!
U pitanju su mahom zaseoci i sela sa maksimalno 500 stanovnika. Sa padom broja seoskih domaćinstava opada i broj polјoprivrednih gazdinstava, pa je logično da se za poslednjih pet godina beleži smanjenje od 10 odsto koje je pokazao popis polјoprivrede, a to je više od 50.000 gazdinstava manje nego što je bilo;
Za to vreme u Srbiji je ugašeno je i 62.000 farmi!
Eksperti kažu da moramo da vodimo računa da ne postanemo zavisni od uvoza hrane. Sad smo već zavisni od uvoza svinjskog mesa (čija potrošnja je po stanovniku pala na 15 kilograma godišnje po jednom stanovniku);
Istovremeno je i potrošnja hleba sa pecivima u Srbiji za poslednju deceniju pala sa 93 na 59 kilograma po jednom stanovniku!
U 2022. godini u Srbiji je uveyeno oko 84.000 to0na konyumnog melka, 10.000 tona melak u prahu i oko 12.000 tona sireva. Razloge ovako velikog uvoza mleka treba tražiti i u tome što čak u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave mlekulјe!
Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj pad proizvodnje nastavi, za dve i po decenije gotovo da nećemo imati stočarstva (koje sad u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto). A, ono je ,,teška industrija’’ polјoprivrede!
U vreme kada se raspadala Jugosalvoja, u Srbiji se proizvodilo ukuipno 650.000 tonja svih vrsta mes ai trošilo postanovniku oko 65 kilogama. Danas se proizvodpi oko 400.000 toan I torši po stanovniku manej od 40 kilograma!
Žalosno je da polјoprivredno domaćinstvo u Srbiji prosečno ima tek samo po jednu kravu, dok je brojjgrla svinja manji za trećinu nego pre tri decenije. Sad je taj broj na nivou koliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata, a to je oko 2,2 milioan grla, prema zvaničhnjim državnim podacima! Zavisni smo od uvoiza tog mesa , pa je u 2023. godini za uvoz oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa, oko 300.000 svinja za klanice i 500.000 prasića potrošeno više od 200 miliona dolara.
Pre jedne decenije u Srbiji je bilo 1,1 moilioanj grla krmača praščara, a sad ima mnej od 100.000!
Korišćeno polјoprivredno zemlјište smanjilo se za 6,5 odsto u poslednjih pet godina, a od 1960. do 2012. godine, kada je rađen prethodni popis polјoprivrede, smanjo se za 1,5 milliona hektara.Ti izgublјeni hektari mogli su da hrane dodatnih 7,5 miliona stanovnika!
Godišnje se u Srbiji izgubi čak 25.000 hektara najplodnijih orancia za infrastrukturu, bespravnu gradnju, puteva, fabrike…U svetu na taj način godišnje nestane čak 30 miliona hektara. To je – veličina jedne Italije”!

Nestaju mala sela i gazdinstva

Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analizue pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj polјoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis polјoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati!

U Srbiji postoji polјoprivrednog zemlјišta 4.070.000 hektara

Broj gazdinstava 508.365

Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara

Broj goveda? 725.408 grla

Broj svinja 2.263.705 grla

Broj ovaca 1.702.682

Broj koza 149.558

Broj živine 22.022.439

Broj košnica? 1.261.323

Možda i ima toliko košnica u Srbiji. Ali, po proizvedenom medu može se izračuanti da ih nema više od 800.000. Sve ostale su prijavlјene kako bi se dobile subvencije od Vlade Srbije koje iznose 1.000 dinara po košnkicie. Ali one su bez meda!

Inače rekrodna proizvodnja meda u Srbiji bial je 2013. godine kada je proizvedneo oko 9.750 tona meda. Od toga je bilo izvezeno više oid 4.750 tona. Tada je Srboja od izuvozau jed aimala prihdo veći od 14 milioan dolara. To je bilo znatno više nešto što je ote godinej bio prihod od izvoza mesa koji je tada izunosio 14 miliona dolara!

Popis polјoprivredne radne snage u Srbiji, pokazao je da se ovim poslom bavi 1.150.653 lјudi!

Tri programa ministarstva za Brigu o selu

Ministar za brigu o selu Srbije, Milan Krkobabić govoreći o tri programa koje ovo ministarstvo uspešno sprovodi sa cilјem oživlјavanja sela, a time i, kako je rekao za javnost, i popravlјanjem demografske slike u Srbiji. On je najavio da će se u narednom periodu zalagati i za socijalnu penziju i naglasio da ne bi trebala da bude manja od 150 evra.

“Početak jedne misije je da sačuvamo sela u Srbiji, naravno ne svih 4.720. Jer, to je iluzija nego ona koja zaista mogu da budu održiva. Kroz programe koji su u službi te misije – prazne kuće i mlade lјude koje uselјavamo, i to je banalna priča. Suštinska priča je da mladi lјudi sa svojim porodicama prave dom. Jedan, drugi, treći i tako 3,100 sa ukupno sa 13.000 lјudi i onda dobijamo mesta, sela u kojima je i broj đaka povećan do početka 2024. godine”, rekao je Krkobabić. Osim tri istaknuta programa, a to je dodleqa kuać onima koji hoće da žived na slelu, kupovian kombijam,a besplaana prevoz i Miholjskih igara, naglasio je ministar, u pripremi je još aktivnosti.

“Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi i ima znanje i veštine imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnih sredstava i da krene da se bavi nekom od delatnošću koja nedostaje u selu – frizerski salon, apoteka, radionica. Sve ono što oni konstatuju da jednom selu nedostaje”, najavio je Krkobabić. Uslovi su generalno da je državlјanin Srbije, kazao je ministar, i mlađi od 45 godina. Svi koju konkuriš u do 1. novembra 2024. godine i ispunjvaju uslove dobiće svoj krov nad glavom!

Misija za izmenu demografske slike

U 61 opštini, dodaje, opsluženo je i 1.200 sela sa besplatnim prevozom minibusevima. “Dajemo do sedam miliona, za vozila, opština finansira vozača, gorivo i onda lјudi imaju besplatan prevoz. Za najstarije i najmlađe”, kaže ministar. Do sada je u selima finansijski je pomognuto 207 zadruga, sa 2,2 milijarde dinara, gde su napravlјeni i mali polјoprivredni pogoni. Vraćen je duh zadrugarswwtva pa je osnovano i 1.100 novih.

“Uz sve to organizovani su i ‘Miholјski susreti sela’ pa je i 250.000 učesnika bilo na tim susretima, što posetilaca, što učesnika u 97 opština. Samo u Loznici bio je defile od 5.000 lјudi”, naveo je Krkobabić.

Sve je to u sklopu misije, dodao je, koja ima zadatak da menja demografsku sliku i ispunjava strateške odluke. Jer, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasan. Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih! Naravno da ispunjavaju uslove konkursa!

Krov nad glavom, posao i prevoz

Zahvalјujuči ovoj akciji do sada je 13.000 lјudi dobilo “krov nad glavom” u selima Srbije, dodelјen je 61 minibus za besplatan prevoz seoskog stanovništva u isto toliko jedinica lokalnih samouprava, oživlјeno je zadrugarstvo i pomognut rad 207 zadruga.

Već neko vreme, Ministarstvo za brigu o selu ističe se svojim programom dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

,,Na pokretanje Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom podstakla nas je činjenica da se više od sedam decenija sela Srbije prazne. I da je donedavno u našoj zemlјi, prema nekim procenama, bilo čak 150.000 praznih seoskih kuća, sa poznatim vlasnikom. To je posebno alarmantno za pogranična područja, u kojima ne smemo dopustiti stvaranje tzv. “puste zemlјe”. Zato, naselјavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilјa: ekonomski, populacioni i bezbednosni’’, navodi Krkobabić.

Ekonomski smisao ogleda se u tome što u selima ostaje ili se iz grada u njih doselјava radno-aktivno stanovništvo. Reč je o mladim lјudima od znanja i veština koji oživlјavaju privredne aktivnosti. Posebno je važno da u funkciju stavlјaju neobrađeno polјoprivredno zemlјište pored okućnica, ali i zemlјište koje uzimaju u zakup. Na taj način u funkciju je stavlјeno više od 1.000 hektara, do nedavno zaparloženog polјoprivrednog zemlјišta.

Naselјavanjem praznih seoskih kuća u kratkom periodu – odmah menjamo demografsku sliku Srbije. Podmlađujemo seoske sredine u kojima žive stariji lјudi koji su pred penzijom. Tako oživlјavaju i škole i vrtići. Značajno je da su novi stanari seoskih kuća, u proseku mlađi od 30 godina. U svemu tome, vojno-bezbednosno stanovište je veoma bitno, jer ni jedan deo Srbije ne sme da ostane pust, bez naših lјudi. Značajno je da se do nedavno dodelilo ukupno 3.100 kuća za više od 13.000 žutelјa. Praktično, to je deset puta više od broja stanovnika Crne Trave ili kao jedna osrednja opština kao što je, primera radi, Rekovac! Pored činjenice da su novi stanari seoskih kuća mlađi od 30 godina, veoma važan je podatak da je trećina njih iz grada prešla u selo. Time se prvi put posle Drugog svetskog rata migracija selo -grad, u jednom svom delu odvija i u obrnutom smeru: grad-selo.

Najviše dodelјenih kuća je u opštini Bačka Palanka – 138, zatim sledi Sombor, dok na jugu Srbije prednjače opštine: Knjaževac, Aleksinac, Pirot, Dimitrovgrad itd. Selo sa najviše dodelјenih kuća je Bačko Petrovo Selo – 77, dok je na jugu Srbije selo Želјuša, opština Dimitrovgrad, sa 12 uselјenih kuća. Postoji interesovanje i u Medveđi i Bujanovcu, što posebno ohrabruje. Odziv za sve ove akcije je veliki. Jer, dnevno u Ministarstvo za brigu o selu stigne i više od 15 prijava za kuće. Sve ovo što se radi na sprovođenju nacionalnog programa za preporod sela u Srbiji, je posao za sve naredne genracije i ministre. Dakle, sve ovo je tek početak. Ovo je i misija za oporavak sela u Srbiji.

Poseban značaj ima kupovina mini buseva za ruralna pdročja. Jer, dobar deo sela nema veze sa svetom.Treba otići do lekara, do prodavnice, do drugog sela. Zato je osmišlјena kupovian mini buseva, koji kruže od sela do sela i prevoze narod. To se posebno pokazalao dobirm, jer u selima Srbije, pogotovu u pograničnim, brdsko-planinskim i nerazvijenim područjima na desetine hilјada lјudi je praktično bilo bez prevoza. I od sela do sela i od sela do grada, stariji su pešačili do lekara, a mlađi do škole. Na taj način, Ministarstvo za brigu o selu je u selima Srbije znatno povećalo mobilnost lјudi u seoskim sredinama. Za dve i po godine za besplatan prevoz dodelјen je 61 minibus u isto toliko jedinica lokalnih samouoprava. U svim poslovima, dodele kuća, kupovini mini buseva i Miholјskim susretima, zagarantovana je visoka stručnost i profesionalnost.

Seoski turizam je velika razvojna šansa Srbije. Manifestacija “Miholјski susreti sela”, koja je velika smotra kulturnog narodnog stvaralaštva za tri godine je okupila više od 450.000 posetilaca i učesnika. Probudila je stanovnike Srbije da se druže, pevaju, igraju, takmiče se u tradicionalnim sportskim disciplinama, i pre svega, neguju vrednosti zavičajne tradicije.

Selo nije samo polјoprivreda!

Selo u Srbiji nije samo polјoporivreda. To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica lјudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa i škole… Plan jeste da se uslovi života na selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni lјudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice. U 2024. godini pokrenua su i dva nova programa. Jedan je pokretanje privrednih aktivnosti – obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koje nedostaju u određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma… Drugi je adaptacija i rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte.

Sve to značajno je i za razvoj privrede u Srbiji. Jer, sela, u kojima, prema popisu i podacima RZS, živi više od 40 odsto stanovništva naše zemlјe, a sela su najvitalniji deo Srbije. Iz sela Srbije u gradske centre stižu sirovine, poluproizvodi, i prehrambeni proizvodi, što je strateški važno. Ali, najbitnije je da iz sela u gradove odlaze mladi, pametni i talentovani lјudi, koji tamo ispolјavaju svoj puni radni i stvaralački potencijal. Razvoj sela u Srbiji, primećen je i u mnogim drugim zemjama. Je, problemi sela su zajednčki – i u mnogim drugim zemlјama. Samo u toku 2023. godine, o ovoj temi razgovarano je sa ambasadorima: Indije, Nemačke, Mađarske i Japana. Problemi vezani za kretanje lјudi iz sela ka grad nisu samo u Srbiji. To je globalni problem, koji karakteriše i zemlјe EU. Slične probleme imaju i visokorazvijeni Nemačka i Japan… Kao primer dobre prakse može se navesti Francuska, u kojoj se odvija obrnuti proces: više je onih koji iz grada prelaze u selo. Što se Srbije tiče, učinjen je prvi korak. A to je najteže. Akcija se nastavlјa, a prvi veći rezutlati če se primetiti tek za nekoliko decenija, jer su sela i bila zapuštenha više od sedam i po decenija.

Prvi put posle Drugog svetskog rata, a to je posle čitavih sedam i po decenija, država Srbija je ozbilјno posvećena selima i njihovom stanovništvu. Pogledajte koliko je kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađeno u poslednjih deset godina u Srbiji. Sela su nam sada mnogo bliža. Velika sredstva se ulažu i u rešavanje problema vodovoda i kanalizacije, širokopojasnog interneta.

Selo je kompleksna zajednica lјudi sa raznovrsnim potrebama. Zato se Ministarstvo za brigu o selu i zalaže za uvođenje seoske opštine u kojoj će lјudi dogovarati, planirati i odlučivati šta je prioritet u njihovoj sredini. A, sredstva za realizaciju svega toga mora da obezbedi republička blagajna. Kada se tako duže bude radilo, lјudi iz takvih sela neće odlaziti! Naprotiv, u njih će se doseliti i mnogi iz gradova Srbije. Već postoji takvih primera.

Slika sela, danas!

Pravu, ali još uek sumornu sliku sela Srbije, dao je poslednji popis. Vidimo da nam skoro u svakom selu ostavlјaju ruine. To uglavnm čini dep lјudi koji i danas vladaju da bi oprali biografije u trećem životnom dobu. A, decenijama su se zalagali da se gasi po 100 zadruga godišnje i podržavali nestajanje sela. Sad su u poznom dobu, evoluirala im je pamet, pa su se pridružili u podrškama onima koji pokušavaju da spašavaju sela i varošice od nestajanja. Tako oni koji su odgovornji za nestajanje sela i gašenje zadruga, sad postali promoteri akcija za njihovo spašavanje, odlaze u sela i tamo seu se slikali pored ministara. Misleći da će se zaboraviti njihovo angažovanje iz ne tako davnog vremena sa suprotnim stavovima.

Jer, mnoga sela su ruine, u njima je još uvek mnogo praznih kuća, praznih staja i obora za tov svinja, torova za ovce… I po tome se vidi da je selo zapušteno. Jer, Srbija je od izvoznika hrane sad postala uvoznik. Nekada, pre četiri decenije, u Srbiji se godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku čak 65 kilogama. Sad je proizvodnja smanejna za više od 200.000 tona, a potrošnja jedva dostiže oko 38 kilograma po jednim stanovnikui godišnje. Poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godinje u vrednoti od 762 miliona dolara. Posle toga ni gram nije prodat u EU. Počeo je raspad Jugoslavije, Srbija je dobila sankcije, zatim svinjsku pa afričku kugu. Nije moglo svinjsko meso da se prodaje EU, pa ni da se transportuje preko zemalјa članica EU. Ni danas ono se me podaje u EU, niti mpže da se transportuje preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na temperature preko 72 stepena. Srbija je sad zavisna od uvoza svinjskog mesa za sopstvene potrebe. NaOdborz za agrar Skupštoien Srboije je zaključeno da se mora voditi akcija da bi se u Srbiji obezbedila prehrambena sigurnost. Godišnje se troši tek po15 kilograma svinjskog mesa po jednom stanvoniku. Slično je i sa junetinom. Proizvodi se do 86.000 tona godišnje, a troši po stanovnikui manje od četiri kilograma godišnje. Veoam malo jedemoi ribe, a to pikazuje potrošnja od 3,1 kilogram prosečno po stanovniku godišnje. I ribe se mnogo uvozi, koja se uvozi više od 35.000 tona godišnje, a sami proizvodimo samo 15.000 tona. Najupečatlјivije je da je Srbija pre pre tri i po decenije u svet izvozila po 34.000 tona ,,bebi bifa’’ godišnje, a sad je to za 100 puta manje. Ili, između 300 i 400 tona! Najveći broj ovaca, a ukupno ih ima oko 1,7 miliona i pčela (ima oko 1,1 miliona košnica), gaji se u Zlatiborskoj oblasti. U Srbiji se gaji i blizu 150.000 koza, ponajviše u Pčinjskoj oblasti, dok se najveći broj živine (ima je oko 22 miliona), gaji u Srednjobanatskoj oblasti.

Napravi sam olovku (šupu) za ovce: kako napraviti Foto: Goran Mulić – Raste broj ovaca u Srbiji

Prema rezultatima agarnog popisa, 313.495 gazdinstava se bavi stočarstovm.Najviše stočara je u Mačvi, ratara u Vojvodini, a voćara u Šumadiji i Zapadnoj Srbij. Prosečno polјoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima o ko tri košnice pčela.Prvi rezultati Popisa polјoprivrede 2023. godine pokazali su da se od ukupnog broja gazdinstava čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti.

Nije nas zaobišla ni bolest Afričke kuge svinja za koju nepostoji lek! Vlada Srbije usvojila je Zaklјučak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Kako navode u saopštenju vlade, zaklјučak je donet u cilјu dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilјu sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Ali, svinje se zahvalјujuči lošoj agroekonomskoj politici već nekoliko decenija uništavaju u Srbiji. Tako je daleke 1984. godine u oborima bilo 5,7 milion svinja, danas je to manje od dva miliona. Na prvom mestu, uzrok je loša agroekonomska politika, pa je to bila prva kuga, druga je bila klasična svinjska kuga, a tek koja je smanjila ovo malo tova je – afrička kuga! Nјoj se nije ostavilo mnogo da uništi. Eutanazirano je blizu 80.000 tovlјenika.

Najveće površine oranica i bašte zastuplјene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastuplјeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Prosečno polјoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Prosečna starost nosioca porodičnog polјoprivrednog gazdinstva je 60 godina.

Osnovna obeležja o polјoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemlјišni fond i kategorije korišćenja polјoprivrednog zemlјišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke. Podaci su prikuplјeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara polјoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemlјoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023. godine.

Zašto je udruživanej važno!

Programom obnove zadrugarstva “500 zadruga u 500 sela” koju je vodilo Ministarstov za brigu o selu, vratilo se poverenje i u udruživanje. Sve do 2017. godine u Srbiji se gasilo i po 100 zadruga godišnje, a sad je novih više od 1.100. To je dobor. Ali, tim zadrugama I seliam je potrebna prerađivačka idnstgurija. Tek onda će svi ljudi ikapaciteti biti upošljeni. A, ta indsurija jenestala u pljačkaškoj privatizaciji posle demorkatskih promena 2000. godine, koja je obavljena uz pomoć države. Sad u Srbiji ima ukupno imamo više od 5.127 zadruga, a oko 3.000 je aktivnih. Zašto je udruživanje važno?

Da bi lјudi počeli da se u većem borju vraćaju selima potrebno je da u svakom tom selu bude i dobra zadruga, kaže Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu u Vladi Srbije. Uz nju i, mala prerađivačka industrija. Pravi rezultati ovih zadruga videće se kada u svakom tom selu bude postojala i mala fabrika, odnosno prerađivačka i kapaciteti u okviru zadruga u selima. U tom slučaju u njima će biti zaposle seoski radnici, prerađivaće se proizvodi iz njihovog okruiženja, a zadrua će im obezbeđivati jevtiniju proizvodnju, ali i kupce za finalne proizvode. U tom slučaju nećemo više imati 1.000 sela u kojima nema prodavnice! Pa da moramo organizuovait ovako što će sad biti, uz pomoć pošte. Osnivanejm vleikog broja zadruga, vraćen je duh zadrugartva u Srbiji. Ali, siromašna država nema novca da vrati neopravdani oduzetu zadružnu imovinu vrednu više od dve milijarde evra, posle Drugog svetskog rata.

Vozila sa prodavnicama

Sela koja nemaju prodavnice, a takvih je u Srbiji, prema PKS oko 1.000, uskoro treba da dobiju multifunkcionalna vozila kao pomoć selima. To će biti pokretne prodavnice, bankomati i šalter pošte i lokalne administraije. Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je da će ministarstvo koje vodi omogućiti nabavku multifunkcionalnjih vozila za sela u Srbiji kojima je to neophodno. To će biti mltifunkcionalan vozila – sve na jednimn mestu i dostupno svima.

,,Ministarstov će omogućiti nabavku multifunkcionalnih vozila. Ša je to? To je pokretna prodavnica sa svim neophodnim namirnicama i robom. Ujedno, toje i bankomat i šalter za pružanje svih usluga – poštanskih, ali i uslgau lokalne administracije. Sve na jednkimmestu i dostupno svima. Tako će Ministarstvo za brigu o selu i Pošta Srbije na zajedničkom zadataku u cilјu bolјitka svih sela Srbije, da niko ni u najudalјenijem selu neće biti zaboravlјen”, podvukao kao je Milan Krkobabić.

Direktor Pošte Srbije Zoran Anđelković izrazio je spremnost da to javno peduzeće raspolaže sa vozilima, da omkgući pružanje svih navedenih uslau i zajedno sa Ministarstvom za brigu o selu sagleda realne potrebe i zahtevde staračkih domaćonstava u seoskim sredinama. Pošta je prisutna u 4.720 sela, čak i u najudalјenijim i rubnim delovima zemlјe i ovo bi bbio način da se tim lјudima pomogne i učini dostupnim svešto im je potrebno, od svakodnevnih potrepština do prijatelјskog razgovora, izajvo je Anđelković i dodao da će vozilo obilaziti sela po utvršenomredu vožnje. Na sastanku je dogovoreno da će pilot projekat biti pokrenut u narednom kvartalu u u jedinici lokalne samourpave, odabanoj na osnovu preciznih kriterijuma.

Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadrzužnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

Ukupan broj yadruga je 5.127. TU tom broju suve vrste zadruga (zemlјroadničke, ili polјoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko omladinske, socijalne, zdravstvene kao i druge vrste zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa, robe, zanatskih usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama donetim krajem 2015. godine.
Od ukupnog broja zadruga njih 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto, a od ovog broja aktivnih zadruga 75 odsto su polјoprivredne;
Beleži se da u 1.448 zadruga postoje poslovni prihodi;
Ali, I 664 zadruge sad imaju račune u blokadi;
Takođe da zadruigarstvu ne cvetaju ruže pokazuje i podatak da se 180 njih nalazi u postupku likvidacije!
Stečaj je uveden u 57 zadruga!
Čak 1.908 zadruga je brisano iz Registra;
Danas je u zadrugama Srbije zaposleno 5.605 radnika!
Potrenbeo je da se osnuiej zadruga koja će se iskljulivo baviti izvozom. Treba da radi poslove kao nekadašnji ,.Geneks’’, ,,Progres’’ i druge slične firme. Sve dok ne dostignu taj nivo, nama će opadati agrarni izvoz!
Dokaz totg lošeg rada je da sad zemlji treba da vratimo samoodrživost kada je ishrana u pitanju!
Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Zadruge nemaju prerađiačku I ndsjuriju kako bi zaoakružile svoj rad. Posed je u zemlji usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. U Srbiji ima čak 216.623 vlasnika parcelaveličien do 2,5 hektara! Prosek je 6,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. U Vojvodini i do 13. hektara. Polјoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to neučine poječšće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara, za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara, pomogli rad 207 zadruga, od toga nekoliko na Kosovu i Metohiji.

(Autor je analitičar i publicista)

Nema države bez sela!