POGLEDI: Sprečavanje usuda prazne zemlje!

Često se ističe da bez sela – nema ni Srbije. I to nije fraza. Sela su veoma važna ne samo kao sirovinska baza i mesto gde se proizvodi hrana, već i za čuvanje teritorijalnog integriteta naše države. Očuvanjem sela rešavamo strateška ekonomska, damografska, ali i vojnobezbednosna pitanja izuzetno značajna za opstanak Srbije, kaže Mlan Krkobabić, ministar za Brigu o selu u Vladi Srbije. Zato je i spasavanje zadrugarstva, sela i varošica, i –  spasavanje Srbije! ,,U akciji 500 zadruga u 500 sela” koja je trajala četiri godine novčanu pomoć dobilo je 207 starih i novih zadruga. Ukupan iznos je oko 2,2 milijarde dinara. Na taj način je pomognut njihov rad. Pored toga za to vreme osnovano je još 1.100 novih zadruga. Sa ovim je taj plan razvoja zadrugarstva u ovom projektu za to vreme čak i premašen po broju novih zadruga. Međutim, zadrugarstvo je i sad u krizi jer u selima nema prerađivačke industrije koja je nestala za vreme pljačkaške privatizacije, uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine

Piše: Branislav GULAN. Foto: Rade BAKRAČEVIĆ – ŠTAJERSKE NOVIC

U trenutku pisanja ovog teksta, početkom oktobra 2024. godine, MBS funkcioniše u tri glavna pravca.  To je kupovina kuća u selima uz pomoć države i dodela onima koji ih nemaju. Na taj način do sada je dodeleljeno 3.100 kuća za toliko porodica koje su prvi put rešile svoj stambeni problem.  Odlkučili su da odu i žive na selu. Na taj način sela su dobila 13.000 novih stanovnika. Među njima je oko 3.000 dece! Ako znamo da jedna Crna Trava, mala opština na jugu Srbije, ima samo 1.500 stanovnika, onda je po ovim  brojevima izgrađeno deset  sela. Jer, postojeća sela su dobila oko 13.000 novih žitelja!  

Prateći dešavanja u svetu i bližem okruženju, u Republici Srbiji, kao zemlјi sa potencijalom u polјoprivrednoj proizvodnji, prema mišlјenju Zadružnog saveza Srbije, agrarna politika bi trebalo da se, prvenstveno, koncentriše na nekoliko mera. To su: ulaganja u znanje i nove tehnologije, ulaganja u stočarsku proizvodnju  na nacionalnom nivou, definisanje novog koncepta podrške udruženim polјoprivrednim proizvođačima, kao i podrške invecticijama koje realizuju zadruge s obzirom na to da one podižu nivo zapošlјavanja, udružuju polјoprivrednike i stvaraju finalni proizvod.

Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemlјoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i  u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemlјoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji. 

,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovolјnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju, u 2013. godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine, zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. 

Najbolјi značaj zemlјoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave polјoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, prosečna  veličina poseda je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a  u strukturi ukupnih obrađenih polјoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7 odsto. Pitanje je kako racionalno organizovat, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo? 

U Srbiji sad postoji 4.073.703 hektara rspoloživog zemljišta. Od toga se korsiti 3.257.100 hektara. U Srbiji sad postoji 508.365 gazdinstava. _toi je za 56.000 gazdisntava manje nego 2018. godine.Stoačrstvo, se bavi 313.495 gazdinstava. Sto je sve manje. Prema podocima popisa, saopštenih na početku 2024. godine, a u koje stočari neveruju, sad je u Srbiji u stajama 725.408 goveda (pad za 17,7 odsto  odnosu na popis iz 2018. godine), svinja je  2,26 miliona grla (pad za 30 odsto), zatim ovaca 1,7 miliona grla (pad 5,4 odsto), koya 149.558 grla (pad ya 31,5 odsto), 22,02 miliona grla živine (pad za pet odsto) 1,26 miliona košnica pčela (rast za 38 odsto). Rast je samo broja košnica, ali ne i tona u proizvodnji  meda. Jer, je optimalan broj košnica oko 800.000, a ostalo je prijavljeno da bi se dobijale subvencije. Popis je pokazao da se poljoporivredomm u Srbiji bavi oko 1.150.653 lica. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvui je 2,2! Tek svaki 11 nosilac gazdinstvfaje malđi od 40 godina. Prosečna veličina poseda u Srbij je 6,4 hektara. 

Razvojne perspektive

Potrebno je istaći da se sve polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada zasnivaju na principu zemlјoradničkog zadrugarstva, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolјe preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje. 

Obezbeđivanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim državama, započeto je kod nas 2012. godine, da bi donošenjem Zakona o zadrugama 2015. godine bilo značajno unapređeno. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine, u budžetu Republike Srbije bila su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaklјučiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje polјoprivredni proizvođači,  postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Polјoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali ne da će ih uništiti nego će ih ugasiti, odnosno pojesti vel,,ike multinacionalne kompanije. Sve ovo swtoji I danas, ali trega istaći da je zadruigarstovg I dans u dubokoj krizi, jer nema prerađiačke industrije!

Klјučno pitanje oživlјavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposoblјavanju zadruga, što bi dalo doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošlјavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najbolјih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju zadruga i formiranje složenih zadruga. Svakde godien iz srednjih poljoprivrfednihjškoal u Sroibj izaše oko 2.500 svrsšenih srednjoškolaca. Neki odu da stuirijui, pa kada završe neka se vrat eda budumenadžeri uzadrugama. Ostlae kokji žele da ostaju nasleu, da tamo žvie i obašuju njvie, trea podsticati da to rade. Jer, tu je   navjeći borj omaldien, koji imaju imanja, rolditelji su na selu, pa bolej je njih podsticdati da ostakju, nego da se ubešuju mladi iz grada da dolaze u sleo. Mada i tu sad ima usopeha kada dobijajaqu kuće na selu. Tako je do sada oko 3.100 porodica rešilo stambeni problem. A, sekla su dobial oko 13.000 novih žitelja.

Pored nedovolјnog zapošlјavanja stručnih kadrova  u selima i zdrugama, prisutan je  i otežan  pristup tržištu kapitala. Navedeni problem prisutan je i pored toga što je država proteklih nekoliko godina uspešno podržavala početnike u biznisu, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Neophodno je da se, po prvi put, kada je reč o kreditiranju zadruga  ̶  početnika u biznisu, pored  Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti, uklјuči i Fond za razvoj Republike Srbije. Uloga Fonda bi bila u kreiranju specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. U kreditiranje neophodno  je uklјučiti i poslovne banke čime bi se značajno proširila dostupnost podrške. Ali, pre svega, toga potrebno je osnovati i agrarnu banku koja bi vodila te poslove. Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge, sa dobrom poslovnom idejom, koje nisu mogle da ispune  uslove za finansiranje projekata, dodaje Mihailović.

Fond za razvoj zadrugarstva

Nesumnjivo, zadrugarstvo je bilo u usponu, sad je u opet u krizi, a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi postoji zalaganje za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom, koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage. Posebno, se ističe značaj zemlјoradničkih zadruga za razvoj polјoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukuture, a u njima je najviše napuštenog zemlјišta, koje je osnov polјoprivredne proizvodnje. Dakle, trebalo bi iskoristiti potencijale koje polјoprivrednici imaju, pogotovo kada je reč o brdsko – planinskom području i to za stočarsku proizvodnju. 

Povodom aktivnosti u vezi radomk poslednje Vlade Republike Srbije i sprovođenja programa „Srbija 2025“, kao i ,,Ekspa 2027’’, a u cilјu unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlaže se i formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje 4.850, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta, pedlažu zadrugari Srbije.

Po tom predlogu zadrugara, pored aktivne politike zapošlјavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavlјalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike i zadruge, u cilјu unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošlјavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, te međunarodne saradnje na području rada i zapošlјavanja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja. 

Foto ZSS: Jedna od najstarijih zadruga u Srbiji, nalazi se u Sićevu

Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaklјučak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uklјučujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine  i republike. Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, a značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva. Formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, dato je prilikom formrianaj sadašnje vlade, pča se ponovo aktuelizuje, nesumnjivo bi se pozitivno odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanje broja preduzetnika, koji bi značajno doprineli sprovođenju politike Vlade Republike Srbije i afirmaciji naše države u svetu, imajući u vidu da je 2023. godine formirano 50.000 novih firmi, od čega preduzetničkih 80 odsto, društva sa ograničenom odgovornošću 16 odsto, dok zadrugarstvu pripada četiri odsto. 

Zadrugarstvo  danas u svetu

Udruživanje u svetu danas predstavlјa snažnu ekonomsku i okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji oseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje više od 800 miliona do milijarde zadrugara koji su organizovani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri mlijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 moliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Oko 246.000 registrovanih zadruga zapošlјava 4,8 miliona lјudi i ima 144 miliona članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin EU član neke zadruge. U zemlјama zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga. Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa. 

Uprava za stočarstvo

Republika Srbija predstavlјa specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povolјnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povolјnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu  grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovolјavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaklјučiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povolјne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposoblјenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti.

Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje lјudi koji žvie od polјoprivrede, zaposlenih u agraru, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemlјišta, da je i sve manje lјudi koji žive od agrara. Razlog je što polјoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada polјoprivrednici izađu na ulice  da protestuju. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost.  A, poljoprivreda u celini nije? Odmah se i postavlјa pitanje kako je to strateška delatnost u grani, polјoprivredi, koja nije strateška delatnost u Srbiji!?

Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara polјoprivrednih površina.

Evo i slike polјoporivrede Srbije posle najnovijeg popisa obavlјenog na kraju 2023. godine

Broj gazdintava                                                        508.365

Površine koje se obrađuju                                      3.257.100        hektara

Broj goveda ?                                                            725.408        grla

Broj svinja                                                              2.263.705        grla

Broj ovaca                                                               1.702.682       grla

Broj koza                                                                   149.558        grla

Broj živine                                                             22.022.439        grla

Broj košnica?                                                           1.261.323

Ukupan broj polјoprivrednika                                 1.150.653

Izvor: RZS/2024. godine

Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka u selima u Srboji. A, njih, kako piše u Ustavu Srbije, to su nseljena mesta,  ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, pa i gase i nestaju sa mape Srbije. Za jednu deceniju će nestati njih oko 1.200.  Prema podacima RZS do 2050 godine na mapi Srbije neće više biti današnjih čak 3.000, naseljenih mesta, ili sela! 

,,Mladi lјudi odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može ui potpunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvu u Srbiji ima tradiciju dugu više od 175 godina, cilј je da se unapredi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu aktivno okuplјa 800 miliona lјudi. Cilј je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno psihološko i vaspitno sreditše razvoja sela i ,,magnet” koji će mlade zadržati na selu i (uz bolјu infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu…) Zaustavlјanje pražnjenja i nestajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje tgeritorijalnog integriteta Republike Srbije’’, navodi Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.

Potreban novi koncept poljoprivrede

Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja poljoprivrede i stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept polјoprivrede u Srbiji. Po zatovrenom nordijskom sistemu, organozanom u okviru svetskog modernog zadrugarstva.

Jer, danas je vrednost proizvodnje u Srbiji po jednim hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvdodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlјi. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povolјne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja je u BDP agrara pre blizu8 tri godine učestvovala samo sa 28,1 odsto), kao i da se stvara povolјan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Inače, učešče stoačrstva ako je ispog  60 odsto BDP agara, je kratakeristika nerazvijenih zemalja. Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima. Sredbnje razvijenazemklaj trebala bi da ima svinaj koliko i stanvoinhika. Priemr je Dans gd eima 5,6 miliaon stanovnika i oko 32 milioan svinaj. U Srbkiji sad ima 6,6 miliona sanovbniak isamo 2,2 milioan svinja!

,,Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. Koja bi bar trebgala da bdue strateška, ali još nije! Zašto, odgovo0rn se nalazi kod ljudi koji vod eovu zemlju. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povolјni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača ̶ farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje koja nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi’’, navodi Mihailović. 

,,Uzrok mnogim nevolјama u polјoprivredi je i taj što Više od 60 zemlјoradničkih zadruga nije moglo u proteklih šest godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu Vojvodine, zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlјe. Zadruge su iskoristile svega 1,57 odsto novca namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su na konkursima bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, imaju veliki broj kooperanata i zaposlenih u odnosu na manje zadruge’’, predočava  predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj.  Ona navodi da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na navodnjavanje. I pored toga u Srbiji se 2023. godine navodnjavalo samo 47.529 hektara ili 1,4 odsto obadivih povrina. U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. 

Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za polјoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panevski ističe da su preporuke Zadružnog saveza na mestu i da će ih Pokrajina prihvatiti, neke odmah ,a neke tek od naredne 2025. godine. Već od febraura 2024. godine zadruge koje imaju iznad 100 hektara pod bilјnom proizvodnjom mogu da konkurišu za podsticaje na javnim pozivima sekretarijata. Daje se podrška osnivanju Fonda za zemlјoradničke zadruge. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemlјoradničkih zadruga nije moglo proteklih šest godina da konkuriše na javne pozove Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlјe. 

,,Zbog toga zadruge su iskoristile svega 1,57 odsto novca namenjenog za podsticaje iz Vojvodine, a posebno su na konkursima bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, a imaju veliki broj kooperata i zaposlenih u odnos na manje zadruge’’, kaže Jelena Nestorov Bizonj. Ona ističe da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na gradnju sisema za navodnjavanje.

Zadrugarstvo danas!

Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

• U kontekstu zadrugarstva, Srbija ima oko 2.920 aktivnih zadruga, od kojih 293 imaju preovlađujuću delatnost u stočarstvu. Većina ovih zadruga se nalazi u centralnom delu zemlјe i obuhvata male polјoprivredne proizvođače. Oko 94 zadruge iz ove grupe iskazuju poslovne prihode, a neke od njih se bave i selekcijom u stočarstvu.
• Ukupan broj zadruga 5.127. To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemlјoradničke ili polјoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko – omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavlјanje proizvdonhje, proemta robe, zusluga, i drugoih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama;
• Prve zadruge kada su osnovane u Srbiji, imale su štedno kreditne službe! Danas one nepostoje, pa ih treba vratiti u zadružni sistem!
• Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;
• Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su polјoprivredne;
• 1.448 zadruga ima poslovne prihode!
• 664 zadruga imaju račune u blokadi;
• 180 zadruga se nalazi u postupku likvidacija;
• 57 njih je u postupku stečaja
• 1.908 zadruga je brisano iz Registra!
• Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;

U Vojvodini danas postoje 462 zemljoradničke zadruge koje su upisane u listu Zaadružnog saveza Vojvodine.  U odnosu na broj naseljenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji  značajan ljduski potencijal od 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih, a karakteristika ja da peko zadruga ima još više poljoprivrednika koji ugovara proizvodnju preko zadruga u statusu kooperanta.  U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodinui koja raspolaže sa  oko 1,4 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina zemljište i drugu nepokretnu imovinu poseduju i više od 120 zadruga.Ove zadruge imaju I mnogo veće promote od onih koje nemaju imovinu. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broja zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) nisu ispunjavale uslove za konkurisanje za povlastice koje daje Pokrajina Vojvodina, a za to je postojalo niz razloga. Najviše je neostvarenih postupaka upisa zadružne svojine na postojećoj imovini.

Seoba iz grada u selo

Blagi  oporavak sela oseća  se kroz akciju Ministarstva za brigu o selu. To je dosadašnja dodela oko 3.100  kuća beskućncima Srbiji, koji prvi put rešavaju stambeni problem, pa su im uz pomoć države kuplјene kuće u selima. Tdpobrpo je [to je tre’ianonihkloji suoti[li u selo, preselila se iz grada. Dosad swu oiy sela isli iskljucivo u grad. Miholјski susreti sela nastavlјaju da bukte Srbijom, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom rekordnog odziva za učešće u manifestacijama i dodao „ono što prihvate sela Srbije postaje tradicionalno za celu Srbiju“. Čak 1.775 sela u 114 opšttina učestvuje u Miholјskim susretima ove godine, a očekuje se rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca. Bogat kulturni i sportski program  ponovo je odjekivao po selima Srbije u toku leta i jeseni, od 1. juna do 1. novembra 2024. godine. Cilj manifestacije bio  je da nas ujedini, da širi pozitivnu atmosferu.

 U Zadrugarstvo Srbije moraju se vratiti štedno kreditne službe, mora postojati zadružna banka. Jer, i prva zadruga u Srbiji kada je osnovana 1894. godine u Vranovu, i njena osnovna delatnost su bile štedno kreditne službe, kako bi se pomagalo drugu, zadrugaru! Sve je to dobro, ali za oporavak sela tim tempom biće potrebno pola veka! Za to vreme većina sela će nestati. Najveći deo stanovnika sela koji se bave proizvodnjiom hrane, čekajuči bolјi život na selu, otići će sa o vog sveta. Nјihove kuće će ostati prazne. Jer, neki nemaju naslednike, a oni koji imaju bave se drugim poslovima van granica Srbije ili žive u gradovima. Jer, agrar osim manjem broju lјudi koji se mogu nabrojati na prste, za većinu u Srbiji, nije unosno zanimanje.

Investiranje u zadruge ili cooperative

Dakle, sređivanje problema sa zadrugarstvom, povratak opljačkane imovine, zaitm odnete prerađivačke industrije iz sela i sve što radi MBS, kroz svoja sadašnja tri stuba rada, predstavlja spasavanje zadrugarstva, sela i varošica u Srbiji. A, to je i spasavanje Srbije! 

,,U akciji 500 zadruga u 500 sela” koja je trajala četiri godine novčanu pomoć dobilo je 207 starih i novih zadruga. Ukupan iznos je oko 2,2 milijarde dinara. Na taj način je pomognut njihov rad. Pored toga za to vreme osnovano je još 1.100 novih zadruga. Sa ovim je taj plan razvoja zadrugarstva  za to vreme čak i premašen po broju novih zadruga”, navodi ministar Milan Krkobabić.

U trenutku pisanja ovog teksta, početkom oktobra 2024. godine, MBS funkcioniše u tri glavna pravca.  To je kupovina kuća u selima uz pomoć države i dodela onima koji ih nemaju. Na taj način do sada je dodeleljeno 3.100 kuća za toiiko porodica koje su prvi put rešile svoj stambeni problem.  Odlučili su da odu i žive na selu. Na taj način sela su dobila 13.000 novih stanovnika. Među njima je oko 3.000 dece! Ako znamo da jedna Crna Trava, mala opština na jugu Srbije ima samo 1.500 stanovnika, onda je po ovim  brojevima izgrađeno deset sela! Jer, sela su dobila oko 13.000 novih žitelja.  

Kuću na selu i dalje možete da dobijete ako se prijavite na konkurs: Potreban su ovam ovali;na dokumenta, evo i gde i kako podnosite prijavu. Dakle, dok većina mladih trbuhom za kruhom iz sela ide u grad, da može i drugačije na svom ličnom primeru pokazala je šestočlana porodica Simić. Mladi bračni par Marijana i Nemanja ima četvoro dece i  odlučili su se da apliciraju na javni konkurs Ministarstva za brigu o selu i dobili 10.000 evra za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Skućili su se u rodnom moravskom selu Zablaće. Simići kažu da su pored dobre životne odluke da imamju četvoro dece, doneli još jednu odličnu odluku, a to je za konkurs za seosku kuću sa okućnicom preko Ministarstv aza brigu o selu. Odluke, poput njihove motivišu i druge, pa je i sve više pitanja za ovu temu. 

Foto lična dokumentacija – Porodica Simić u Zablaću kod Čačka

Kriterijum za kuće

Trenutno u Srbiji ima, prema podacima RZS ima još oko 123.000 praznih seoskih kuća u kojima niko ne živi, od čega se za 50.000 niko ni nezna ko je vlasnik. Kako naše kuće ne bi ostale puste, Ministarstvo za brigu o selu, već četvrtu godinu deli bespovratno novac za njihovu kupovinu. Cilj programa je trostruk: odmah dobijamo mlado stanovništvo u selima, u sela odlazi radno sposobno stanovništvo i, takođe, sprečavamo da nam se dogodi usud puste zemlje, pogotovo u pograničnim i bgrdsko – planinskim područjima”, navodi ministar za Brigu o sleu Milan Krkobabić.

Nekoliko je uslova koje mladi koji žele subvenciju za kuću na sleu moraju da ispune:

• Da podnosilac prijave nema više od 45 godina;
• Da je državljanin Srbije;
• Da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
• Da nije vlasnik ili suvlasnik nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, izuzev poljoprivrednog zemljišta i da istu nisu otuđili ili poklonili u prethjodnih pet godina;

Takođe, od podnosiocia prijave oečkuje se da sa prodavaocem nepokretnosti nije u krovm srdstvu; da niej u postupku odobravanja sredstava za kupovinju nepokretnosti i da u momentu podno[enja prijave nemaju neizmirenih obaveya prema državi. Sve ovew uslove moraju da ispune oba supružnika

Pored obaveznih uslova, podnosioca prijave moraju i da ispune i samo jedan od sledećih uslova koji se odnose na to da se na selu živi samostalno u zakupljenoj kući ili u porodičnoj zajednici sa ostalim članovima porodice, zatim da živi u gradskoj sredini u zakupljenoj nepokretnosti ili samostalno ili sa porodicom i da ima nameru da živi na selu. Zanimanje je takođe važno za ostvarivanje ovog  uslova, pa je tako potrebno posedovati formalno obrazovanje iz oblasti medicine, farmacije, poljoprivrede, veterine ili da je prosvetni radnik ili zanatlija. A, druga mogućnost je da podnosilac zahteva, obavlja poslove čija je priroda takva da mogu da ih rade i od kuće na selu.

Kuće koje podležu programima Ministarstva za brigu o selu takođe moraju da prođu određene kriterijume. Seoska kuća mora da se nalazi u selu u kojem postoji bar jedna od objekata javne službe ili usluga (zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza…). naravno, prvo mora da ispunjava uslove za život i stanovanje. Takođe je bitno da je kuća upisana u katastar na ime prodavca, i da je nepokretnost, kao i svi prateći objekti, izgrađena u skladu  sa propisima. Poslednji uslov je da joj je cena u granicama tržišne vrednosti i da kuća i pomoćni objekti nisu predmet sudskog spora. 

I seoska kuća za čiju kupovinu građani konkuriši treba da ispunjva određene uslove. Ona treba da bude bezbedna i da poseduje infrastrukturu – kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju i ako postoji pristup do seoske kuće sa okućnicom preko tvrdog puta. Takođe, mora da se nalazi u naseljenom mestu ili njegovoj blizini,  i kojem postoji bar jedan od objekata jave službe ili usliga, zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza ili neki od navedenih objekata da postoji u susednim naseljenim mestima. Uz to kuća treba da je upisana u registar, da je izgrađena i skladu sa propisima, da nije predmet suskog spora i da je vrednost seoske kuće sa okućnicom, odnosno kupoprodajna cena, u granicama njene vrednosti na tržištu nepokretnosti. 

Konkurs Ministarstva za brigu o selu za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu  seoske kuće sa okućnicom mnogima je omogućio da steknu svoj dom. Među njima je i Đorđe Rubežić, koji je sa svojom porodicom konačno ,,svoj na svome”. Đorđe je kupio kuću u selu Lipar, za koje ga nevezuje samo detinjstvo, već i preci koji su na kraju Solunskgo fronta osnovali ovo selo. Đorđe Rubežić rođen je i odastao u selu Lipar, koje se nalazi u blizini Kule, ali njegovi koreni još jače ga vezuju za ovo selo. Naime, njegov pradeda, učesnik solunskog frona došao je i selo Lipar, nakon rata, gde je od kralja Peta I dobio imanje da se skući i obrađuje zemlju. Pre nego što je pobio kuću, Đorđe je planirao  da ide i Srbije, da se preseli u Aljasku sa porodicom i da tamo gradi i kupi kuću. Sad se skućio, hoće da zasadi novi, mladi voćnjak… Podsećamo, podnosioci prijave za ovaj konkurs bile su jedinice lokalne samouprave. One same osmišljavaju progam za stanovništvo sela sa svoje teritorije, a godišnje imajuna raspolaganju ukupno do 500.000 dinara. Sve više pobornika i učesnika dobija i akcija ,,Miholjski susreti”. Ove 2024. godine ,,Miholjski susreti sela” organizuju se u 114 lokalnih samouprava i beleže rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca. Iz 1.775 sela. Jedan od primera je opština Arilje koja je četvrti put dobila novac za ove namene po Javnom konkursu i svojim seljanima ponudila bogat takmičaski, kulturno – umetnički i izložbeni program. Miholjske susrete sela pre četiri godine osmislio je i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovičšem putem medija promovisao Mininistar Milan Krkobabić kao svojevrstan pečat.

Više krava nego stanovnika!

U vreme kada čak u 600 slea Srbije nema nijedne krave, u selu Mošorinu,  u Vojvodini, gde je sve do nedavno bilo više krava mlekulja, neo stanovnika, kažu da nema više kuća na prodaju, a razlog će vas oduševiti. Naime, čuli smo da u Mošorinu teško može da se nađe kuća za prodaju i da mladi u njemu rado ostaju da ade i žive. Živana Dražetina, pitali smo u čemu je tajna ovog vojvođanskog sela i kako izgleda život njegovih stanovnika. Kako nam je objasnio, ljudi u Mošoruinu, mahom se bave ratarstvom i stočarstvom, a ne dozvoljavaju čak ni nepovoljnim otkupnim cenama da ih demotivišu u nameri da razvijaju svoja gazdinstva. Jedna od prednosti ovog ušuškano mesta, na pola puta između Beograda i Novog Sada, je da mesto ima idelanu poziciju jer  je sve blizu, a pre svega, auto put. Mladi ljudi ovde rado ostaju, jer se bave svojim poslom, bolje ovde nego u nekoj fabrici da rade za mizeriju i da im drugi kroje kapu. Živan Dražetin je jedan od njih koji kaže da obrađuje 80 hektara i da je posed većinom u njegovom vlasništvu. S obzirom na sušnu i tešku sezonu u 2024. godini,  mnogi si primorani da smanje ulaganje u proizvodnju.  Pitali smo Živana i da li je tačno da je u Mošorinu gotovo nemoguće naći kuću koja je na prodaju i zašto je to tako? Kako nam je objasnio, postoji određen broj kuća koje su ruinirane i u kojima niko već dugo ne živi. Te kuće su odavno napuštene i niko za njih nije ni zainteresovan. S druge strane, nijedna kuća koja je iole u dobrom stanjui nije prazna i nije za prodaju! Ukoliko bi se neka kuća i oglasila na prodaju cena bi bila visoka i nerealna.Najviše porodica, čak 90 familija, prema podacima od početka septembra 2024. godine, skućilo se u opštini Bečej, a ponajvuiše u Bačkom Petrovom  selu, njih 90!

,,Na drugom mestu je selo na severu Bačke u opštini Kanjiža – Horgoš gde je novi dom našlo 50 mladih porodica. Ovo pokazuju podaci Ministarstvavza brigu o selu, koje već nekoliko godinat na javnom konkursu sprovodi projekat dodele novca – do 1,2 miliona dinara za kupovinu kuća porodicama koje žele da se skuće u seoskim područjima širom Srbije. Podaci tog ministarstva pokazali su još, kada je Vojvodina u pitanju da je Sombor najviše privlačan za familije kojima je potreban dom, jr je u tom gradu i njegovoj okolini dodeljeno 187 kuća, a odmah iza Sombora je opština Bačka Palanka, gde je dom našlo čak 166 familija! Isti izvor navodi da je posle Bačkog Petrovog Sela i Horgoša selo Mol u ađanskoj opštini, gde se skućilo  47 porodica, pa Srpska Crnja, gde su ključeve dobile 44 porodice’’ navodi za javnost v.d. pomoćnika ministra Tijana Nešić.

Foto MBS, Bačko Petrovo Selo, privlačno za mlade

Od početka ove godine do sredien septembra 2024. godine, useljeno je ukupno oko 450 kuća.  Dakle, za tri i po godine otkako je MBS počelo projekat dodeljivanja novca za kupovinu kuća na selu, krov nad glavom je našlo oko 3.100 porodica, od kojih je malo više od polovine steklo dom u Vojvodini. Što se tiče interesovanja po vojvodjuanskim okruzima, skoro podjednako su mladima privlačnai i Zapadno bački i Južno bački okrug, s tom razlikomk što je u Bačkoj krov nad glavom našlo 497 porodica, a u južnoj Bačkoj 466 familija. Potom slede okruzi u srednjem Banatu, gde je prodato 436 kuća, a u severniom Banatu, gde je dodeljeno 415 kuća sa okućnicom. Najmanje zainteresovanih mladih je za porodični život u Sremu, što je u sremskim selima odlučilo da živi svega 240 porodica. Još manje je primamljiv južni Banat. U tom kraju je odlučilo da se nastani svega 106 porodica, dok se na severu Bačke skućilo samo 86 familija.

Prema podaciam podacima RZS, u Srbiji i trenutno ima, što se zna, oko 123.000 praznih seoskih kuća.  

Treći stub akcija MBS je prevoz seoskog stanovništva, od sela do sela, od sela do grada kao i povratka. I svet o besplatno. Troškove tread a snosi lolžkalna zajednica. Inače, čak 500 sela Srbije nema asfaltnu vezu sa svetom. Kao odgovor na to pitanje osmišljen je progam Ministartva, koji u saradnji sa lokalnim samoupravama omogućava seoskom stanovništvu redovan, dostupan i besplatan prevoz. Uakciji rešavanja ovog problema u maju 2024.godine odobrena je kupovina minibuseva za otrebe prevoza seoskog stanovništva sa još 17 vozila lokalne samouprave  u Srbiji.  Na javni konkurs stiglo je 35 prijava, a odobrena je kupovina 17 vozila. Problem preovza rešenje je za više od 100.000 stanovnika za 264 sela širom Srbije. Ovog puta treba istaći da je jedno vozilo otišlo i na Kosovo i Metohiju, u mesto Orahovac. 

Prema podacima Privredne komore Srbije, u 1.000 sela Srbije danas nema prodavncie, pa meštani moraju da idu i po 30 kilometarta u okolna sela u kupovinu. I ovaj problem će uskoro biti rešen kupovinom multifunkcionalnih vozila. To su pokretne prodavnice sa svim neophodnim namirnicama i robom.Uz put će se raznositi  i pošta.  U vozilu će biti bankomat i šalter, za pružanje svih usluga – poštanskih, ali i usluga lokalne adminuistracije. Sve na jednom mestu i dostupno svima. Na ovom zadatku su MBS i Pošte Srbije u cilju boljitka za žitelje svih sela Srbije. (Autor je analitičar i publicista)