Prema  ppdacimaq RZS beležimo rekordno nizak prirodni priraštaj, u Srbiji će nas mawe biti biće nas za milion do 2050.godine!  Isti izvor navodi da će do tada sa mape nestati oko 3.000 sela! Prošle 2023. godine u Srbiji je rođeno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas, uklјučujući i Balkanske ratove i Prvi i Drugi svetski rat. Izlaza ima jer je u Srbiju došla mlada poopulacija Rusa. Sudbina sela Srbije zapravo je u ženskim rukama…

Branislav GULAN. Foto: Rade Bakračević – Štajerske novice

Od 1. januara do kraja avgusta 2024. godine u Srbiji je bilo 909 živorođenih beba manje nego u istom periodu prošle 2023. godine kada nam je demografska slika već bila rekordno niska.Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku, ističe da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu!

Prošle 2023. godine u Srbiji je rođeno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas, uklјučujući i Balkanske ratove i Prvi i Drugi svetski rat.  Međutim, kako navodi Gordana Bjelobrk, 1970. godine kada smo imali približno isti broj stanovnika, u fertilnom periodu je bilo dva miliona žena, a danas samo1,4 miliona!

„Znači, za 600.000 nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekat danas, nego da su te mere bile tih sedamdesetih ili devedesetih  godina prošlog veka kad smo prvi put zabelažili negativan prirodni priraštaj.  Znači, nama su se nagomilale te negativne demografske tendencije, promenila se starosna struktura stanovništva, i mi više nemamo dovolјan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo“, kaže za RTS i javnost Gordana Bjelobrk. Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Mere populacione politike su dobrodošle,  ali već generacije žena izlaze iz starosnog kontigenta od 15 do 49 godina, a pristižu brojčano manje generacije i osnova se smanjuje. Da su ranije bile primenjene sada bi obuhvatile širi spektar.

„Finansijska pomoć porodicama s decom je uvek dobrodošla. Primećujemo da broj trećerođene dece ne pada,  njihovo broj se ne smanjuje, što je opet dobar pokazatelј,  ali svakako treba dopuniti merama usklađivanja rada i roditelјstva“, napominje Gordana Bjelobrk.

Potreban je dodatni set mera koje treba unapređivati i primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavlјanje negativnih demografskih tendencija i krenemo u pozitivnom smeru.

Začarani krug

Gordana Plemić iz udruženja „Roditelј“ napominje da finansijska pomoć koju država obezbeđuje je dobrodošla, pre svega, porodicama koje se odlučuju na treće dete jer već imaju uslove da imaju više dece.

„Međutim, ona nije posticaj za rađanje. Takva vrsta pomoći prosto ne utiče na mlade porodice  da se odluče da dobiju dete. Ono što mi vidimo kao veliki problem je usklađivanje rada i roditelјstva“,  rekla je gošća Jutarnjeg programa RTS.

Veliki problem predstavlјa pitanje da li je žena koja je u reproduktivnom periodu zaposlena, i ako jeste, šta se dešava kada se vrati na posao posle porodilјskog odsustva.  

„Imamo veliki broj prijava porodilјa koje nam se javlјaju, koje po povratku na posao često dobijaju otkaz ili su premeštene na niže radno mesto što uslovlјava i niža novčana primanja sa jednim članom porodice više“, ističe Plemićeva.

U istraživanju koje je sproveo Centar za mame pre nekoliko godina, svaka deseta žena je izjavila da ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelјi.

Ima li izlaza iz začaranog kruga?

Gordana Plemić smatra da izlaza ima, ali da kada se priča o podsticajima fokus ne bi trebalo da bude samo na finansijskoj pomoći, već na širem spektru mera. Dakle, pare nisu jedini problem.

Sa stanovišta statistike, jedna od mera koja bi mogla da preokrene matematiku u korist više rođenih beba bi bila imigraciona politika. Delimično nam se poslednjih godina to i dešava jer je u Srbiju došla mlada populacija Rusa.

Isto tako, napominje Bjelobrk, visokorazivjene zemlјe generalno imaju problem sa natalitetom.Čak i Nemačka koja ima stopu fetriliteta 1,56, koja ima jako veliku imigraciju i privlači stanovništvo i rešava ekonomske i demografske probleme, ne može da reši ovaj problem.

Malta, na primer, ima stopu ukupnog fertiliteta 1, Italija 1,24, Španija 1,16, a u pitanju su visoko razvijene zemlјe i nisu uspele da reše ovaj problem.  Ali stopa fertiliteta je ipak rasla u poslednjih 10 godina.  Pre jedne decenije je bila samo 1,41, a onda je rasla i stigla do 1,63 pre dve godine, a to se nije odrazilo na prirodni priraštaj.

Stopa mortaliteta 

Kako pokazuju statistički podaci, prošle godine, prvi put posle 20 godina broj umrlih u Srbiji je bio manji od 100.000 na godišnjem nivou. Ukoliko i ove godine ne pređemo tu brojku, imaćemo manju negativnu vrednost prirodnog priraštaja, napominje Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.  Prema podacima RZS, ono što je zanimlјivo, jeste da je u julu 2024. godine, što se može se povezati sa klimatskim promenama, bilo 1.300 više umrlih u odnosu na jul 2023. godine. I u avgustu 2024. godine je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne, 2023. godine, 

Međutim, kako objašnjava Gordana Bjelobrk,  stopa fertiliteta je porasla 2022. godine, posle rezultata popisa stanovništva, kada je broj stanovnika smanjen, a stopa se računa u odnosu na broj žena u fertilnom periodu. Popis delimično može da obuhvati komponentu emigracije, što je i obuhvatio, i u tom trenutku je smanjen kontingent žena u odnosu na prethodnu godinu za 70.000.  Inače, godišnje se smanjuje za 16.000 do17.000. Zato bi pored mera podrške bilo potrebno da ne pada broj stanovnika, a da broj živorođenih ostane na nivou od 41-42.000. Region južne i istočne Srbije već godinama gubi stanovništvo i tu je najstarija populacija i najmanji potencijal za rađanje, napominje Bjelobrkova.

Beograd se izdvaja kao region koji privlači mlađe stanovništvo (između 33-35 godina) koje preselјavanjem u veće gradske centre traže bolјi životni standard. Tako da se u gradskim centrima osećaju rezultati podrške porodicama, što pokazuje i podatak da broj treće dece raste. 

Sve do pojave bolesti Korona 19, prema podacima RZS, približno za tri i po decenije u Srbiji je godišnje umiralo oko 102.000 stanovnika, a rađalo se oko 65.000. Za vreme bolesti Korona 19, broj smrtnosti se značajno povećao, a rađanja bio značajno smanjio. Umiralo je više od 123.000,a rađalo se te dve – tri godine smao po 56.000 do 60.000 beba,Procene su da Srbiji danas, godišnje za sahrane treba prostor oko dva fudbalska igrališta.

Zato, evo odgovora kakva nas demografska slika očekuje za 20-30 godina?  „Pa biće nas manje, najmanje jedan milion 2050. godine ako idemo ovom dinamikom, odnosno ovim trenutnim brojem rođenih i umrlih. Teško je raditi projekcije na duži vremenski period zbog dejstva neregularnih faktora, poput pandemije koronavirusa koju niko nije mogao da predvidi“, kaže Gordana Bjelobrk. 

Poslednji popis polјoprivrede, a rezultati su obajvlјeni 26. januara 2024. godine, je pokazao da će 2050. godine sa mape Srbije nestati oko 3.000 sela. Sad ih ima 4.720. Onh sa manje od 1.000 stanovnika ima, oko 1.200 i u većini njih se čeka ko će biti poslednji da ugasi lampu. Ta sela gotovo da nemaju šansu za opstanak i ostanak.Inačle po Ustavu SRbije, ona već dans nema više njiejdnosela. Jer, u njemu piše da su to naselјena mesta!

Žene na selu

Obično prve ustaju, a poslednje idu na spavanje. Prve su na njivi, voćnjaku, plasteniku, štali, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu – tako danas izgleda život žene na selu, koja se vodi kao nezaposlena, a zapravo ceo dan radi.

Foto: Nebojša Raus – Jedna od napuštenih kuća u selima Srbije koja nestaju!

Ženski rad je nepriznat i neprepoznat u polјoprivredi i u domaćinstvu. Obično se muškarci vode kao zaposleni na polјoprivrednom gazdinstvu, dok žene na selu rade u polјoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva, istaknuto je na skupu “Žene na selu: Unapređenje kvaliteta života u seoskom području”. Bivši otpredsednica Vlade Srbije i predsednica Kooordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović naglasila je da od četiri žene koje žive na selu, tri rade, a da za to ne dobijaju nikakvu finansijsku nadoknadu, a sa druge strane samo 13 odsto žena tada su bile vlasnice gazdinastava. Zvaničan podatak je da je njih 14 odsto sad vlasnik gazdinstva. Kada treba da rade, one su u radu najbrojnije na selu, a kada treba da budu vlasnice određene imovine one su najmanje brojne, pa se napredak društva meri razvojem i napretkom žena u jednom društvu. Podseća da su strategije, zakoni, akcioni planove, važna osnova, ali da je još važnije realan život, da žene i muškarci shvate da žena treba da ima vlasništvo nad imovinom, da može da radi. “Jedan od projekata koji smo pokrenuli sa NALED-om je zapošlјavanje 1.000 žena i već smo zaposlili 65 žena”, rekla je Mihajlović i dodala da su žene važan potencijal na selu.

Istraživanja pokazuju da su žene na selu nedovolјno uklјučene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja polјoprivrede i sela, a politike i mere ne prepoznaju adekvatno njihove potrebe. Rodni jaz u polјoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela, pa istražiači ukazuju 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca obavlјaju polјoprivredne aktivnosti na gazdinstvu. Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na polјoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u polјoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva.

Bivši državni sekretar Ministarstva polјoprivrede Žarko Radošević rekao je da mora da se afirmiše rad i položaj žena na selu. On je naglasio da posebno zabrinjava starosna struktura žena koje žive na selu, da je 50 odsto žena starije od 65 godina. Tadašnja koordinatorka UN u Srbiji Karla Herši ukazala je na veliku ulogu žena na selu, da imovina žena na selu treba da se uvećava i da se prizna njihova važna uloga. Posebno je istakla da treba raditi na osnaživanju žena i devojčica koje žive na selu i planiraju tu da ostanu. Tadašnja Konferencija “Žene na selu: unapređenje kvaliteta života u seoskim područjima”, na kojoj je sve ovo istaknuto, bila je organizovana povodom Međunarodnog dana žena na selu.

Kada je reč o ženama, uvek ih ima u sektoru polјoprivredne proizvodnje. Najčešće se pronalaze u oblastima organske, plasteničke proizvodnje povrća i cveća, prerade polјoprivrednih proizvoda na gazdinstvu…  Svaku treću prijavu za subvencije u okviru projekta konkurentna polјoprivreda Srbije podnela je žena! Reč je o projektu koji je za polovinu sredstava dalo Ministarstvo polјoprivrede, iz programa Svetske banke, zahvalјujući kojem je moguća kupovina mehanizacije i opreme za unapređenje konkurentnosti polјoprivredne proizvodnje. Iako broj žena u polјoprivredi raste, ipak se nameće pitanje da je razlog tome to što žene u poslednje vreme dobijaju veće državne podsticaje, posebno ako je gazdinstvo prijavlјeno na njih. A, tek svaka 14 žena je vlasnik gazdinstva u Srbiji. Članovi sindikata razlog vide u generalnom manjku radne snage, dok predstavnici udruženja za ekonimsko osnaživanje žena smatraju da je priča o tome previše isforsirana i da u praksi to i nije baš tako.

Od ukupno prijavlјenog broja žena nosioca poolјoprivredong gazdinstva je 122.534, dok je ukupan broj žena koje su prijavlјene u svojstvu registrovanog porodičnog gazdinstva 223.957. Podsticdajne mere, koje sprovodi Ministarstvo polјoprivrede preko uprave za agrarna plaćanja svakoj ženi koja je nosilac poplјoprivredno seoskog domaćinstva omogućava da pod istim  uslovima i sa istom visinom podsticaja konkuriše za sredstva kao i njen muški kolega, navodi se u ministarstvu polјoprivrede. Dodaju da je kandidatima na raspolaganju oko 40 pravilnika koji pokrivaju svaki deo polјoprivredne proizvodnje.

Istraživanja pokazuju da se žene češće pronalaze u oblastiam organske, plasteničke proizvodnje povrća i cveća, prerade polјopripvrednih proizvoda, pčelarstvu i sličnim granama, kao i u oblasti seoskog turizma. 

Ženama, ali i fizičkom licu sa prebivalištem koje je na području sa otežanim uslovima rada u polјoprivredi, kao i onima koji su navršili najviše 40 godina života  u tekućoj godini, omogućen je i olakšan pristup izvorima finansiranja i povolјniji uslovi za kreditnu podršku. Takođe, žene dodatne bodove dobijaju i u okviru Ipard programa. Da žene u Srbiji sve više moraju da preuzimaju i poslove koji su inače svojstveni muškarcima, podsećaju u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije. ,,Razloge za to treba tražiti u sve većem odlasku radne snage u inostranstvo. To sigurno dovodi ne samo i u polјoprivredi, već i u mnogim granama privrede, dok neuporedivo većeg učešća žena ima u svim radnim procesima. A, kada je tako, one jednostavno koriste priliku za pomoć države.To i nije tako loše, jer se žene bore za ravnopravnost, sigurnost i nezavisnost, teže da se u ekonomskom smislu što više osnaže”, navodi Ranka Savić, predsednica asocijacije. 

Ali, u udružeenju ,,Udahni život” koje se između ostalog, bavi i ekonomskim osnaživanjem žena na selu, priznaju da je u polјoprivredi više žena, ali samo na papiru.  Informacije sa terena pokazuju da u stvarnosti nije tako. Ta priča je forsirana od muških članoa porodice, da bi se dobile subvencije i podsticaji. Jer, žene lakše prolaze na takvim konkursima, otkriva Ljilјana Gusić, predsednica udruženja. Ona nvodi da u polјoprivrednoj praksi žene niti žele, niti mogu toliko da budu aktivne. Uglavnom su ubeđene da su nedovolјno sposobne da donose pravilne odluke i da taj posao nije za njih. Između ostalog se ističe,  da je problem i do žena i do muškaraca, jer žene nisu dovolјno edukovane za te poslove i nemaju dovolјno samopouzdanja. Muškarci ih koriste da bi polјoiprivredno gazdinstvo lakše moglo da se domogne pomoći države.

FOTO – Polјosfera – Žene na selu rade svakog dana, a vode se kao nezaposlene. Rad žena je nepriznat, neprepoznat, kako u polјoprivredi, pčelarstvu, tako i u domaćinstvu…

Razlike između žene na selu i žene u polјoprivredi

Analize pokazuju da gde se žena na uklјuči u polјoprivredu, na gazdinstvu nema brzog napretka! Tako Zora Feđver iz Tovariševa, kod Bačke Palanke, bavi se polјoprivredom proizuvodnjom više od 36 godina. Od pre 18 godina porodica se bavi proizvodnjom mleka, koga proizvdoi oko 1.500 litara dnevno. U gazdinstvu su angažovani Zora, njen suprug, njihov sin i njegova supruga. Pored toga imaju troje radnika koji im pomažu u proizvodnji. Govoreći o svom položaju kao žena koja je ceo svoj radni vek provela u polјoprivredi, Zora Feđver ističe da je važno napraviti razliku između položaja žene na selu i položaja žene u polјoprivredi. Mnoge žene na selu žive pored svojih muževa koji su negde zaposleni ili koji se bave nekom polјoprivrednom proizvodnjom. 

A, život u selu nije isto što i polјoprivreda. Žene u polјoprivredi su nešto sasvim drugo. Jer, moj posao se ne završava sa brigom o kući, spremanjem ručka, čišćenjem i slično. Ja sam najviše u štali, i to je uglavnom posao posao. Pored toga, od 2006. godine kad smo registrovali gazdinstvo, tu je jako puno dokumentacije koju treba pratiti, tako da se ja bavim i ekonomskim vođenjem posla, praćenjem kupovine i prodaje, naših proizvoda, inputa, plaćanjima, i tako dalјe, kaže ona. Uz to još ukazuje i na izvesne razlike i podele poslova između muških i ženskih članova domaćinstva, ali da one nisu striktne. Što se tiče muškog dela posla, oni s više bave njivom, spremanjem hrane za stoku i čišćenjem, štala. Tu se i razlikujemo, mada ne u potpunosti – jer i ja vozim traktor, i ja sam brala kukuruz, onda kada moj muž nije mogao da postigne sve, a radnike nismo mogli da plaćamo. Ona kaže da raspodela poslova i uloga članova domaćinstva u proizvodnji je uređena međusobnim dogovorom na nivou porodice. Ona ističe da  žena nema porodilјskog odsustva, a to dokazuje sopstvenim primerom da dok su joj deca bila mala, ona nije imala plaćeno porodilјsko odsustvo. Iako višestruko angažovane, i kao radnice u polјoprivredi, ali i kao one koje vode brigu o kući i deci, žene su daleko ređe vlasnice polјoprivrednog gazdinstva u odnosu na muškarce, što i pokazuju i rezultati istraživanja ,,Uticaj Kovid-19 pandemije i mera za njeno sprečavanje na socio- ekonoimski položaj žena koje žive na selu, sa fokusom na polјoprivredu”. Imam dosta drugarica koje se bave proizvodnjom mleka i polјoprivredom. Gde žena nije uklјučena u polјoprivredu, ta kuća i to domaćinstvo ne može da ide nekom brzom razvojnom linijom.

Da podela poslova u polјoprivredi više nije striktna kao u tradicionalnim društvima, iako i dans postoji, potvrđuje i sociološkinja i profesrolјa na Filozofksom fakultetu u NovomSAdu Jovana Čikić, koja je i autorka studije ,,Seoske žene i ekonomska (re) produkcija ruralnosti’’. Jer, u tradicionalnom društvu, seoske  žene su mahom učestvovale u onim polјoprivrednm poslovima koji su bili vezani za kuću i okućnicu – to znači da je žena brinula o bašti, živini, sitnoj stoci… Žena je radila samlekom. S druge strane, žena nije orala, kosila, rakila sa drvetom. Međutim, ukoliko je to bilo potrebno žena se uklјučivala i u ,,muške’’ poslove – najčešće u odsustvu muškog člana porodice. Obrnuta je situacija – uklјučivanje mušarca u ,,ženske” poslove – bila je veoma, veoma, retka, gotovo nezamisliva. Sa procesom modernizacije društva, dolazi i do promena u rodnoj podeli rada. Iistraživanja uslova i položaja seoskoih žena u savremenom srpskom društvu su pokazala istu stvar – seoske žene su retko titulari, odnosno, vlasnici pokretne ili nepokretne imovine. Ovo se posebno odnosi na njihovo vlasništvo nad stanom, kućom i zemlјom.

Treba istaći da je prof dr Slobodanka Markov pre tri decenije u jednom tekstu seoske žene identifikovala kao ,,skrivenu snagu ruralnog razvoja’’, misleći, pre svega, na transformacijui njihove ekono,ske uloge, posebno na moguć doprinos seoskih žena razvoju ruralnog preduzetništva. Novija istraživanja pokazuju, a izvesne pomake ka preduzetničkom aktivirannju seoskih žena u, na primer ruralnom turizmu, organskoj plјoprivredi i preradi polјoprivrednih proizvodnji dalјe je prisutan nesklad između njihovih preduzetnipčkih želјa i prakse. Jer, seoske preduzetnice se suočavaju i sa rodnim i sa prostornim preprekama i svojim, preduzetničkim naporima. Ako se odmaknemo od ekonomske reprodukcije ruralnosti i pogledamo ulogu žena u ruralnom razvoju i uopšte – onda je jasno da je reč o bitnom akteru i u biološkom, kulturnom, socijalnom, ekološkom i drugim aspektimka odvijanja ovog procesa.

Žene na selu su nevidlјive za sistem. Jer, njima je krpa u jednoj, varjača u drugoj ruci. Mašina za veš koja već uveliko pere,  dete koje trči kroz kuću i konstantno gledanje na sat, samo su neke od asocijacija na život domaćica, nikako domaćina. Čini se, bar za sada da rodno senzibilan jezik teško briše težinu koju ove  reči nose sa sobom, a tračak nade da će se ipak nešto uraditi po ovom pitanju daje izjava Ministarstva za brigu o selu. Ono kaže da je minimalna iznos pomoći od oko 150 evra i pominjana 13 penzija svim ženama starijim od 65 godina među kojima je najviše onih sa sela, koje su radeći u domaćinstvu dale doprinos i razvoju društva, imperativa koji bi trebalo da se uvede kako bi se iskazalo vrednovanje njihovog truda i rada.  Iako je ovaj imperativ i dalјe u fazi predloga, ministar Milan Krkobabić, kaže da bi naša država trebalo da uvede ovu praksu, po ugledu  na druge zemlјe u okruženju. On  ističe da je sudbina sela Srbije zapravo u ženski rukama! Po njegovim rečima, oviuh početnih 150 evra treablo bi ne samo da im koristi, već i da im bude donekle potvrda i za lično dostojanstvo.

S obzirom na to da je domaćica jedina titula mnogim seoskim ženama, Verica Čupić Jošić, predsednica Aktiva žena u Bačkom Jarku kod Temerina smatra da je važno da imaju bar nekakav priliv novca. Naravno da žene domaćice treba da dobiju nadoknadu za brigu i čuvanje domaćinstva. Mi to takođe smatramo profesijom i radom. Ženama bi novčana nadoknada dala neku vrstu samostalnosti i lične satisfkacije, a i dopunilo bi porodični budžet. Kada bi imale taj prihod, ona i mnoge druge žene izabrale bi da ostanu na selu. Profesionalno se afirmisati na selu je teško i  zahteva puno kontakata i putovanja. U gradu je to vremenski lakše, a i ima više mogućnosti. Ipak život na selu ima ogromne predno sti u odnosu na grad. Zdrava hrana, priroda, vazduh, dvorište…

Ekspertkinja  za rodno budžetiranje Višnja Baćanović smatra da je vrlo jasno kolikoo koštaju usluge čuvanja dece, kuvanja ili peglanja, ali da problem leži u okruženju. Po njenom mišlјenju priču koči to što društvo neće da plaća nešto što žene rade svakako besplatno. A, da za obavezu demografskih indikatora na selu ipak ima nade govori i primer Milice Đurđević, inženjera organske polјoprivrede, koja se nakon završetka fakulteta vratila u svoje rodno selo Vukušicu. ,,Meni moje selo ne oduzima vreme, ono mi pomaže da produžim i ulepšam svoje dane, da uživam u prirodi, mirisima, bojama, zvucima…Ograzovanje mi je dosad pomoglo da se edukujem i olakšam i sebi i porodici život ovde, ali za ostanak je prvenstveno zadužena moja porodica. Cela porodica Đurđević radi na gazdinstvu, ali bez subvemncija ne bi mogli.

Iako se čini da je problem nedovolјne ili nikakve novčane podrške velik, uz njega često dolazi i diskriminacija, a upravo je to ono što će biti bilo kakva novčana pomoć teško ispraviti i retroaktivno isplatiti. Jer, zbog mnogih socio-ekonmskih nedostatak u Srbiji,  mladi odlučuju i da je napuste i da karijere i život stvaraju negde preko grtanice. Ono što ostaje jeste stigma koja kaže da fakuletetski obrazovani građani ne treba da se ovde zadržavaaju. Oni koji su sebe našli i snašli se na selu, pre svega, se misli na žene, imaju pravo da lepo žvie, da lepo izgledaju, da užuivaju. Naravno, uslovfe  da selo ima i frizera i pedikira, prodavnicu, piceriju,restoan,fudbalsko igralište, teretanu…

Selo koje vodi žena

Foto MZ Bački Monoštor, etno kuBački Monoštor, turističko selo, kod Sombora je mesto u Srbiji na čijem čelu se nalazi žena! Otkako je tako mnogo toga se promenilo u selu! 

Zdenka Mitić, prva je žena sekretar Mesne zajednice Bački Monoštor. Od kada je na toj funkckiji sprovela je niz akcija. U svemu joj pomaže udruženje ,,Podunav” u kome žene čine viš eod polovinu članstva.  Članice imaju od 16 do 65 godina,  a bave se i raznim zanimanjima. Neke su još u srednjoj školi, neke su i pčelarke, a zajedničko im je da sve rade kako bi u selu sačuvale prirodu i ugostile turiste. Od oko 1.000 domaćinstava u Bačkom Monoštoru, 35 njih je uklјučeno u razvoj ruralnog turizma.  Anica Peričić je jedina pčelarka u selu. Zajedno sa suprugom drži pčelarsku radinicu. Ona je gazdarica porodičnog imanja. Očuvala je nekad porodičnu trščanu kuću staru 150 godina. Danas je to etno kuća kojoj godišnje ugosti više od 1.000 turista iz svih krajeva sveta. Jedna od klјučnih karakteristika ovog sela je multikulturalnost i multietničnost, jer u njemu žive Šokci, Srbi, Romi, Mađari, Nemci i svi su jednoglasni u tome da su, pre svega, Monoštorci.

Sekretar MZ u Bačkom Monoštoru Zdenka Mitić ističe, da je zadovovolјna što je dosta  žene u selu – nosioci polјoprivrednih gazdinstava. To ohrabruje i druge žene da se učlane, pokazuje i, da je moguće,  da urade to urade za celu porodicu.

Malta – država zdravih i dugovečnih lјudi

Najnovija istraživanja pokazala su u kojim državama Evrope su lјudi najdugovečniji. Isksutva pokazuju da su to zemlјe  u kojiam su žene u svemu ranvinoavne sa partnerima,  dr ugim polom. Ali, imaju i podmladak koji radi.  Tako su se u samom vrhu među Evroplјanima našli se Maltežani. Od kada se tako radi i živi broj stanovnika u Danskoj se povećao na šest miliona! Do pre dve godine ova zemlјa je godišnje odgajala oko 32 miliona svinja. U svemu je merilo i primer da srednje razvijena zemlјa da ima svinja koliko i stanovnka.  Ona, čak i pet puta više! Za Srbiju to ne važi – ona ima 6,6 miliona žitelјa, ali i samo 2,25 miliona svinja! Međutim, poređenja radi, taj broj je u Srbiji skoro identičan broju koji je ona  imala i posle Drugog svegskog rata! Sad u oborima ima 2,25 milona grla, ali i 6,6 miliona stanovnika. Zemlјa je sad zavisna od uvoza, mesa i prerađevina. Da bi se taj problem ublažio na sednici Odbora za polјoprivredu Skupštine Srbije, nedavno je zaklјučeno da je neophodno da se vrati proizvođačka samodovolјnost u zemlјi. A, to nemože bez prerađivačke industrije u selima! Jer, ona više nemože da proizvede hrane dovolјno za svoje stanovništvo. Posebno brine što se to odnosi na svinjsko meso, koje s troši po stanovniku samo 15 kilograma, zatim i na mesne prerađevine, zatuimna meleko i preraševine. Jer, u Srbiji se troši manje od 200 kilograma mleka i preračvian po stanovniku. Da bise to uradilo, potrebno je vratiti prerađivačku inddustriju, i zadrugarstvo u zemlјu. U Srbiji je prerađevičаka induсtrija, pre svega, u selima, nestala је posle demokratskih promena 2000. godine, u plјačkaškoj privatiazciji obavlјenoj uz pomoć države. Potrebno je  u selima Srbije napuniti prazne staje govedima, obore svinjama, torove ovcama i kozama… 

To neće ići tako brzo jer već 4.720 sela u Srbiji čak u 600 njih više nema nijedne krave! U selima je proteklih godina, uz pomć MBS, osnovano 1.100 novih zadruga, tako da je vraćen duh zadrugarstva, ali tim selima i zadrugama trebaju male prerađivačke fabrike.  Jer, samo tako kroz sopstvenu  proizvodnju sirovina na 3,25 milioana hektara na njima u Srbiji, 1,15 miliona gazdinstava može se proizvesti sve što se sad uvozi.  Kroz zadružni sistem, nordijskog tipa, zatvorenih zadruga od njive do trpeze, poput Danske i drugih zemalјa, Srbija može da vrati u samdovolјnost u proizvodnji. To znači dase povgećša prihod po hektatru sa 1.200, prvo bar na 5.000, pa zatuim na 10.000 evra. Uz taj novi koncept polјoprivrede, povećšao bi se i godoišnji prihod u agarau. On sad  nikada niej prešao ukupan prihod od 5,6 milijardi dolara. Procene govore da bi kroz dve deceniej taj prihod na njivi pod otvorenimk nebom u Sribji moga da iznosi i do 70 miliajardi evra.Toliki je ukupanh BDP u Srbiji bio 2023. godine!

Malta i Danska su neke od zamalјa za ugled Srbije. I ona želi deo po deo njihovog životngo recetapo oraniazacije koji se primenjuje za život u zemlјi, da prekopira i primeni u Srbiji.

To je za ugle i kako se meri trajanje zdravog i dugog života? Očekivano, brojem godina koje će prosečna osoba živeti bez invaliditeta ili ograničenja u svakodnevnom životu. Prema novoj analizi, na osnovu podataka iz 2023. godine, mediteranska ostrvska država Malta je u vrhu po dugovečnosti i kod muškaraca i kod žena u Evropskoj uniji, pokazuju novi podaci Eurostata.

Malta – država zdravih i dugovečnih lјudi

A, Danska je na poslednjem mestu bila kada su žene u pitanju, koje se nadaju da će podaci ubuduće biti povolјniji. Dok nordijske zemlјe imaju razvijen zdravstveni sistem, često obolevanje od raka je tamo, ipak veće nego u drugim zemlјama EU.

Budući da Evroplјani žive duže nego ikad pre, kvalitet života u starosti postaje veoma važan, tako da se u evropskim zemlјama žene zdravo žive 62,8 godina, a muškarci 62,4 godine.

Žene u Sloveniji su zdrave do 68,5, Dankinje samo do 54,6, Holanđanke do 56,3, Bugarke do 68,9.

Muškarci u Švedskoj su u proseku zdravi do 67,5 godina, Italijani do 67,1, Danci 57,1.

Žene žive duže od muškaraca, a u proseku širom EU žene bi mogle da očekuju 62,8 godina zdravog života u poređenju sa 62,4 godine muškaraca. Ipak, žene su zdrave 75 odsto životnog veka, a muškarci 80 odsto, što znači da, iako muškarci prosečno žive kraće, zdraviji su, navodi se u izveštaju. 

                                (Autor je analitičar i publicista)