Do pre nekoliko godina najveći zemlјoposednici u Srbiji bili su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković, ali je sada konstelacija snaga na srpskim oranicama drugačija. Matijević je i dalјe neprikosnoven po broju hektara koje obrađuje, međutim, pozicije ispod njegove su se izmešale. Novosadski biznismen, Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, prema informacijama stigao je do 33.000 hektara polјoprivrednog zemlјišta, a od toga u vlasništvu ima 28.000 hektara, navodi Agrosmart. Cene njiva u Srbiji ne miruju. Koliko košta jutro ili hektar, određuje gde se parcela nalazi, pored puta ili daleko od njega… Srbija godišnje izgubi 25.000 hektara obradivog zemlјišta. Razlog je što plodno zemlјište postaje građevinsko!
Branislav GULAN
Iza njega, ako se gledaju ukupne površine koje se obrađuju, više nije njegov dugogodišnji takmac Miodrag Kostić. Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije ,,Almeks’’ iz Pančeva. Prema saznanjima Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakuplјuje, a polovine je vlasnik. Na sajtu ,,Almeksa’’ nalazi se podatak da poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi i da obrađuje 17.000 hektara, međutim, u svetu agrobiznisa zna se da je Aleksa premašio te površine.
Sledeća kompanija po broju hektara koje obrađuje je ,,Al Dahra’’ koja je 2018. godine kupila imovinu Polјoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Kako analitičari podsećaju, u finansijskom izveštaju ove kompanije pisalo je da je samo kupovinom njiva ,,Al Dahra’’ stekla imovinu vrednu veću od 170 miliona evra. Neke od zamerki agroekonomskih stručnjaka na prodaju PKB-a i ceo postupak bile su upravo te što su vredne oranice otišle po dvostruko nižoj ceni. Kako god, ,,Al Dahra’’, čije je sedište u Abu Dabiju, po broju hektara u vlasništvu je posle kompanije Matijević na drugom mestu, a ako se gledaju hektari koji se obrađuju – na trećem. ,,Al Dahra’’, uz njive PKB-a, poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig. Nјeno je preduzeće ,,Rudnap’’ koje, prema podacima sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala ,,Al Dahra’’ plan je bio proširenje na 500 hektara.
Foto: Rajko Karišik – U Srbiji je posed usitnjen jer ima 19 miliona parcela!
Tek na četvrtom mestu je doskorašnji “top” zemlјoposednik Miodrag Kostić i njegova ,,MK grupa’’. Kostić je prodao nekoliko imanja u poslednjih par godina. Neka su otišla u ruke Matijeviću. Sa nekadašnjih oko 25.000 hektara, od čega je u vlasništvu imao oko 17.000, pao je na “svega” 15.000 hektara. Od tih 15.000 hektara, vlasnik je oko 12.000 hektara. Ostao je bez imanja u Vršcu, Vajski, Kikindi, Inđiji.
Iza Kostića je vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000.
Gotovo uz rame Miškoviću sada je Krsta Ćorić, vlasnik ,, Ćorić agrara’’ iz Bašaida. Prema saznanjima , on ore oko 12.000 hektara, od toga pola uzima u zakup, a pola ima u vlasništvu. Ova firma u početku se bavila prodajom polјoprivredne mehanizacije, ali već godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju, poseduje savremene govedarske farme.
Iza Krste Ćorića, po onome što se može videti iz javnosti dostupnih dokumenata, je arapska firma ,,Elit Agro’’. Najpre je ova kompanija sa sedištem u Abu Dabiju 2014. godine preko svoje firme ,,Jugo elit agro’’ osnovane u Beogradu, kupila polјoprivredno-turistički kompleks Zobnatica u Bačkoj Topoli. Zobnatica je tada u vlasništvu imala 114 hektara, a 1.507 hektara u dugoročnom zakupu. Pre nekoloiko godina ,,Elit agro’’ kupio je i kompaniju ,,Al Ravafed’’ (Vojna ustanova Morović, Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre) domogavši se tako još oko 10.500 hektara, od čega su u vlasništvu oko 2.500 hektara.
I u Hrvatskoj najviše zemlјe ima novosadski biznismen
Treba istaći da je Petar Matijević kupio 2015. godine dve polјoprivredne zadruge u Hrvatskoj, u Starim Jankovcima i Negoslavcima. Tada je došao u posed oko 1.500 hektara u Vukovarsko-sremskoj županiji i postao najveći vlasnik oranica u toj zemlјi.
Prema saznanjima analitičara u proteklih nekoliko godina kupio je još oko 600 hektara, od privatnih lica. Tako je u Hrvatskoj u njegovim rukama sad preko 2.000 hektara oranica. Nedavno je od vlasnika hrvatskog porekla koji žive u Argentini pazario 150 hektara polјoprivrednog zemlјišta u okolini Osijeka. Kupio je, naime, veoma kvalitetne parcele koje se nalaze oko aerodroma u naselјu Klisa.
Cene njiva ne miruju
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, sad su najskuplјe oranice su u Južnobačkom okrugu, gde su išle i do 31.000 evra za hektar. U Sremu su se u poslednjem kvartalu prošle godine kretale od 1.150 evra do 30.700 evra, u Južnobanatskom okrugu od 400 eva do 20.050 evra.
Međutim, te najviše cene su ekstremni slučajevi. Uglavnom, polјoprivredno zemlјište je stabilno, cene ne idu značajno naviše u poslednjih nekoliko godina i ne prate trend nekretnina (stanova i vikendica) koje vrtoglavo poskuplјuju.
Najkvalitetnija bačka i sremska zemlјa ide do 20.000 evra za hektar ali najčešće se prodaje od 10.000 do 15.000 evra. Polјoprivrednici kažu da nemaju računice da njive skupo plaćaju imajući u vidu niske cene njihovih proizvoda.
Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemlјišta!
Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. U Srbiji postoji i „zabluda da pod polјoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine manje od 4,1 miliona hektara..
Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Stručnjaci upozoravaju i da sa druge strane, neobrađeno ostaje od 400.000 do 600.000 hektara, što „sebi ne dozvolјavaju ni mnogo razvijenije zemlјe“.
Analitičari upozoravaju na niz neregistrovanih problema koji postoje u agraru. To su, pre svega, u korišćenju zemlјišta u Srbiji sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovolјno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.
Način korišćenja zemlјišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke, koja sad u BDP agrara Srbije učestvuje samo sa 28,1 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalјa sveta je svako učešće stočarstva u BDP agrara ispod 60 odsto. Dakle, Srbija se nalazi među najnerazvijenuim zemlјama ako se posmatra ovakav razvoj. U strukturi setve i dalјe dominiraju žitarice (77 odsto), a nedovolјna je zastuplјenost industrijskog bilјa, povrća i krmnog bilјa (23 odsto). Analitičari ukazuju da je sad počeo blagi oporavak vinograda i da oni u Srbijii sad zauzimaju blizu 22.000 hektara. Toliko ih ima i u Sloveniji i Hrvatskoj. Karakteristika postojećih zasada je da su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, niskoprinosni, nekvalitetni i nedovolјno profitabilni – što je takođe pokazatelј ekstenzivnosti dosadašnje proizvodnje.
Manje vina
Međutoim, u svetu je drugčija situacija sa vinogradima. Jer, plaća se njihovo smanjianje. Razlog je što se manje pije vino nego što je to bilo nekada. Evo primer iz Francuske. Vlaga i grad ugrozili proizvodnju: Francuska ove 2024. godine godine očekuje značajno manje vina. Očekuje se proizvodnja između 40 i 43 miliona hektolitara vina, što je manje od petogodišnjeg proseka od 44,2 miliona hektolitara!
Francuska će ove godine proizvesti znatno manje vina nego lani jer je velika količina vlage podstakla razvoj buđi u vinogradima, a neka su područja stradala i od grada i mraza, saopštilo je ministarstvo polјoprivrede.
Francuski vinari proizvešće ove godine između 40 i 43 miliona hektolitara vina, u odnosu na prošlogodišnjih 47,9 miliona hektolitara, pokazuju preliminarne procene ministarstva. To bi značilo da proizvodnja neće dosegnuti ni petogodišnji prosek koji iznosi 44,2 miliona hektolitara.
Vlažan početak leta pogodovao je razvoju buđi na većini vinorodnih područja koja bi mogla izazvati velike gubitke, ističu u ministarstvu, istaknuvši i da je zbog vlage i niskih temperatura u vreme cvetanja loza u mnogim vinogradima gubila cvetove, lišće i bobice. Pad proizvodnje moglo bi pak ublažiti mokro tlo i kasniji početak vegetacije, za jednu do dve nedelјe u poređenju sa prošlom godinom, dodaju. Ne navodeći detalјne procene za pojedine regije, stručnjaci ministarstva napominju da će, na primer u Šampanju, proizvodnja biti slabija nego lani zbog proletnog mraza i grada. U regiji Bordo površina pod vinogradima smanjena je za oko 8.000 hektara nakon vađenja čokota čime bi trebalo obuzdati prekomernu proizvodnju. Proizvodnju bi mogle smanjiti i nepropisna koloracija, buđ i grad, što bi značilo da bi se smanjila drugu godinu zaredom. Trenutno nije moguće proceniti kako će smanjena proizvodnja uticati na cene vina. Veliki vinari obično podižu cene u periodu oskudnih berbi, ali danas moraju u računicu uklјučiti i jaku konkurenciju na svetskim tržištima.Vino i alkoholna pića spadaju među glavne francuske izvozne proizvode, napominje Reuters, ističući da glavobolјu vinarima zadaje i slaba domaća potrošnja.
Plodno zemlјište širom Srbije postaje građevinsko!
Najnovija i poslednja analiza Republičkog zavoda za statistiku takođe ukazuje da je broj stoke u Srbiji u poslednje tri decenije opadao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto. Najnepovolјnija situacija je kod priplodne stoke, a proizvodnja mesa za tri i po decenije pala je sa 650.000 na oko 400.000 tona svih vrsta mesa.
Srbija se nalazi i u društvu evropskih zemalјa sa najusitnjenijim posedom. Prema poslednjem popisu odacima RZS iz 2024. godine Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemlјišta. To su uglavnom sitne parcele. Imai h oko 19 miliona ! Korišćenog polјoprivrednog zemlјišta je 3.257.100 hektara, nekorišćenog postoji 122.257 hektara. U zemlјi postoji i 504.104 hektara šuma i oko 190.242 hektara ostalog zemlјišta. U Srbiji i dalјe dominiraju mala gazdinstva, mada se primećuje tendencija blagog ukrupnjavanja gazdinstava. U zemlјi postoji 508.365 polјoprivrednih gazdinstava. To znači da je za samo pet godina ugašeno čak 56.000 gazdinstava. Pre toga toga je za pola decenije, takođe nestalo oko 62.000 gazdinstava. Prosečno gazdinstov sad je veličine 6,4 hektara u Srbiji. Od toga najveći prosek je u Vojvodini oko 13,2 hektara, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije kao Južne i istočne Srbije prosek je po 4,4 hektara. Najveći broj polјoprivrednih gazdinstava od 224.433 nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije.
U Srbiji postoji 508.365 polјoprivrednh gazdinstava. Od tog broja stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava.
Svi oni zajedno poseduju;
- oko725.408 grla goveda, što je u odnosu na popis od pre pet godina, pad ya 17,7 odsto!
- 2,263 miliona grla svinja, što je u odnosu na prethdoni popis pad ua 30,7 odsto!
- 1,7 miliona grla ovaca, zabeležen je pad za 5,4 odsto
- 149.558 grla koza, što je pad za 31,5 odsto u odnosu na poslednji popis 2028. godine!
- 22 miliona grla živine je pad od pet odsto u odnosu na prethodni popis!
- 1,26 miliona košnica. Međutim, proizvođači meda kažu da ih je u proivudomni stvar stvarno oko 800.000 košnic koje proiyvode med. Oale nisu proivuodnji, ali su prijavlјene samo zbog podsticaja!?
- Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji poseduje, na 6,4 hektara površine zemlјe, jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela, 43 živine! Na nedavnoj sednici, u održankij u septembru 2024. godine, Odbora za polјoprivredu Skupštine Srbije je istaknuto da to blago od životinja nije više dovolјno za samdoovlјnost Srbije u proizvuodnji hrane! Zbog toga je zaklјučleno da se prvo mora raditi na povećanu stočnog fonda kako bi se obezbedila samodovolјnost! Jer, ona sad nepostoji!
Beleži se i blagi rast ukupno korišćenog polјoprivrednog zemlјišta u odnosu na proteklu deceniju. Pretpostavka je da najmanja gazdinstva iz ekonomskih razloga prestaju da se bave polјoprivrednom proizvodnjom i da prodaju ili daju u zakup svoje polјoprivredno zemlјište, srednjim i velikim gazdinstvima.Prosečna veličina poseda privatnih gazdinstava je oko dva do dva i po hektara (takvih ima oko 217.0623 gazdinstava) i to predstavlјa veoma značajnu prepreku da polјoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači. Ukupno se sa polјoprivredom u Srbiji bavi 1.150.653 galica. To je za 14 odsto manje nego li pre pet godina. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je samo 2,22! Prosečna starost polјoprivrednog gazdinstva je 60 godina.Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
Kako sačuvati polјoprivredno zemlјište, izazov je za stručnjake širom sveta. Uprkos njihovim apelima da je hrana sve skuplјa i da plodno zemlјište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže. Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila milion i dvesta hilјada hektara obradivih oranica!
Ceh širenja gradova, plaća se plodnom zemlјom!
Danak širenja gradova i rasta broja stanovnika u njima, plaćamo plodnom zemlјom. Svestan da njiva čuva život na selu, Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ne zapostavlјa svoje imanje od više stotina hektara, uz to gaji i 78 krava.
“Kompletno ova tabla od 320 hektara površine je pretvoreno u građevinsko zemlјište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje…. Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući neke plodove svoga rada”, navodi Slobodan Ilić, polјoprivrednik iz Majura.
U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog polјoprivrednog zemlјišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se seje kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemlјište, gaji se voće i povrće.
“Grad Smederevo brine o polјoprivrednom zemlјištu na taj način što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni i bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena polјoprivrednog zemlјišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz polјoprivrede, ne postoji loše polјoprivredno zemlјište, nego postoji loše gazdovanje nad tim polјoprivrednim zemlјištem”, kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužena za polјoprivredu u Gradu Smederevu.
Polјoprivredna proizvodnja značajnija je od industrijske!? Jer, ali polјoprivreda u Srbiji nije stateška grana! To budde smaokada polјoporivrfedncii izađu na ulice d aim se čuej glas. Tada to ostvfare, ali u praksi – ne. Ove gdoi34en, posle rebalna budžeta, Agr4arni budžet je povećan. Sad iznosi 136,7 milijardi dinara. To je za 18 milijardi dianra više nego pre rebalan. Taj budžet sad iznosi tolikioičekanih i želјenih sedam odsto budžeta Srbije. Ali, tajnovac bi nešto i značio pre nekoliko godina. Sad mu je opala vrednost. I još nešto mođžda bi i sad pomogao i ,,ugasio požar’’ kada selјaci izađu na ulice, kada bi se drugačije rasporedio. Ovako – ne!
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da polјoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja. “I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade ali i to je jedan od načina da se pobolјša život lјudi”, kaže Leposavić.
Srbija ima četiri miliona i sedamdeset pet hilјada hektara obradivog zemlјišta, a obrađuje se 3,25 miliona hektara oranica.
“Zemlјište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hilјade godina da se ono stvori. Zato je zemlјište proglašeno kao neobnovlјiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemlјištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemlјišta”, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Svet godišnje gubi površinu zemlјišta jedne Italije!
Agroekonomisti ističu da svet, godišnje gubi samo zbog vodnih erozija površinu zemlјišta veličine Berlina inače, u svetu se godišnje izgubi oko 30 milioan hetkara hektara plodngo zemlјista. To je veličina jedne Italije! Istorija nas, kažu agroekonomisti, uči da je čovek oduvek poštovao zemlјu i da nikada nije gradio kuću na plodnoj oranici, već po obodima polјa.
“Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, ipak, oni grade na manje plodnim površinama i da sačuvamo ovo bogatstvo koje je najvrednije što danas jedna zemlјa može da ima”, ističu analitičari.
Mere za popravku zemlјišta!
Postoje mere dugoročnog efekta koje naši proizvođači ne primenjuju često, a koje mogu značajno doprineti popravci osnovnog polјoprivrednog resursa. Zašto je analiza zemlјišta postala trošak?
Svetski dan zemlјišta, obekležavfa se svakgo 5. decembra, a ustanovlјen je 2013. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Kao dinamičan sistem sa gasovitom, tečnom i čvrstom (organskom i mineralnom) fazom, zemlјište ima “zadatak” da bilјci obezbedi dovolјno vode i vazduha, ali i hraniva da bi mogla da postigne svoj genetski potencijal. Zato, u eri gde se ratovi vode zarad dostupnosti hrane, pitanje zemlјišta dobija sve veći značaj, ne samo u svetu, već i kod nas.
“Najčešće se pitanje plodnosti svodi na to da li zemlјa ima dovolјno humusa, NPK elemenata, kakva je pH vrednost. Mi to pratimo već duži niz godina kroz različite projekte. Generalno, naša zemlјišta su pod velikim pritiskom, različitih degradacionih procesa i pretnji. Postoje antropogeni – pod uticajem čoveka i prirodni, poput zaslanjivanja ili zakišelјavanje, koji dodatno mogu biti pogoršani dejstvom čoveka”, objašnjava predsednik Srpskog društva za proučavanje zemlјišta i pedolog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo – instituta od nacionalnog značaja u Novom Sadu, dr Jovica Vasin i dodaje da zauzimanje zemlјišta za izgradnju urbanih naselјa i puteva predstavlјa sve veću pretnju.
Kako se uzima uzorak zemlјišta za analizu?
“Moramo da imamo agrarnu politiku i stav države, šta je njoj najbitnije i šta je nama glavni resurs? Ja mislim da su to ipak zemlјište i polјoprivreda., kaže Vasin. Ispod tri odsto sadržaj humusa
Antropogeno je i zagađenje zemlјište koje uzima maha, sve većom primenom agro plastičnih folija u polјoprivredi, neadekvatnim odlaganjem ambalaže pesticida i nepravilnom primenom đubriva, ističe viši naučni saradnik na Institutu dr Stanko Milić. Šta je najveća pretnja zemlјištu, najviše zavisi od lokaliteta, tamo gde je najizraženije zagađenje – to je najveći faktor, ali generalno odgovor je u opadanju sadržaja organske materije.
“Nivo humusa konstantno pada. Prošle godine kad smo računali prosečnu vrednost za Vojvodinu – bila je ispod tri odsto. Degradacija se odnosi na sva zemlјišta, ali u severnoj pokrajini prirodno najkvalitetnija su u južnoj Bačkoj, potez kod Srbobrana, deo ispod Fruške gore – Sremska lesna zaravan. U Banatu je raznolika situacija. Međutim, što se tiče polјoprivredne proizvodnje, uz dovolјno znanja i uz interakciju nauke i polјoprivrednika, svako zemlјište može dati vrlo dobre rezultate”, ističe Vasin.
U zavisnosti šta je problem, definišu se mere popravke.
“Ako kažemo da je najzastuplјeniji degradacioni proces opadanja organske materije najzastuplјeniji, onda je tu mera đubrenje organskim đubrivom”, navodi naš sagovornik i dodaje da je u Srbiji veliki problem pad broja stoke, te imamo sedam puta manje stajnjaka nego što je potrebno za đubrenje.
Obrada bez obrade
Ali, Institut predlaže alternative poput materijala koji mogu da se kompostiraju, na primer iz pivarske industrije, industrije šećera, lekovitog bilјa i drugo. Postoje i mere dugoročnog efekta koje se naši proizvođači ne primenjuju često, a koje mogu značajno doprineti popravci osnovnog polјoprivrednog resursa.
“To je na primer – sideracija, zelenišno đubrenje. U pitanju su bilјke koje daju veliku bilјnu masu u kratkom vremenskom periodu, poput leguminoza bogate azotom, a koje se zaoravaju”, kaže Vasin i otkriva da naši polјoprivrednici izbegavaju ovo đubrivo zbog troška goriva i semena, zauzimanje površina, a ne daje direktna tržišni proizvod. Naš selјak je ekonomski osiromašen, da on ne može da razmišlјa o dugoročnim efektima. Šta je sa “no-till” (obrada bez obrade) pristupom zemlјištu, upitali smo.
Kada oranje treba preskočiti? “To su, za sada neki pionirski zahvati u Vojvodini, ali nove tehnologije (mehanizacija) i ulagače semena i đubriva su značajno doprinele tome da takva obrada ima smisla, pogotovo u odnosu na zemlјište. Ne može da se primeni za sve bilјne vrste, ali ne narušava zemlјište, pa čitav živi svet raste u njemu. Povratni efekti se dobijaju posle pet do sedam godina. Pored no-till-a, postoji i konzervacijska obrada”, daje primer Milić i dodaje da su sve dostupnije mašine za ovakvu vrstu obrade.
Osnovna i dodatna analiza
Jedina referentna laboratorija za ispitivanje zemlјišta u Srbiji nalazi se na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, a koja postoji od osnivanja Instituta – 1938. godine, do polovine prošle decenije procenila je preko 200.000 uzoraka iz cele države.
“Polјoprivrednici bi najviše voleli da imaju šablon, da im neko kaže – “radite tako”, ali nema šablona. Potrebna je saradnja sa naukom da bi se došlo do rezultata. Mi nemamo istoriju polјa Srbije, te kad dobijemo uzorak, nemamo pozadinu tog zemlјišta, šta se na njemu i kako primenjivalo. Još uvek je mnogo proizvođača koji ne rade ni osnovnu analizu zemlјišta, iako su po zakonu obavezni da je rade svake pete godine”, objašnjava Vasin.
Foto: JovanCvetković – Da li su naši proizvođači siromašni da bi ulagali u zemlјište?
Milić dodaje da postoje dodatne analize koje otkrivaju fizičke i biološke parametre zemlјišta, a za koje polјoprivrednici nisu zainteresovani, jer predstavlјaju dodatni trošak. Zemlјstie trtraži ingu, pre svega, višeprirodnog djubrifa. Jer, humus je u njemu sa pet odsto opao samo na 2,5 odsto. Ukoliko se nastavi sa unoitpšavanjem zemlјitša, već zatri decenije umesto plodnih njiva imaćemo pustinju. Ne afričku po pesku, već po prinosima. Jer, oni su već sade niži nego pre tri decenije. Da bi se obnovio kvalitetu zemlјišta potrebno je da staje u Vojvdoini imaju 100.000 kravi junica, a isto toliko da ih bude i u centralnoj Srbiji južno od Beograda. Dokaz da je stočarstvo na niskim granama je podatak da je ono pre dve godine u BDP Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Sve ispod 60 odsto u svetu spada u krakteristiku nerazvijenih zemalјa!
“Mehanički sastav, struktura zemlјišta, zapreminska masa, kapacitet apsorcije, sadržaj mikroelemenata…”, nabraja Vasin i dodaje da je to malo ulaganje u odnosu na to koliko se dobije. Ali, ističe da je neophodno plansko ulaganje u ovaj resurs i podrška na državnom nivou.
(Autor je analitičar i publicista)