FOTO: RADE BAKRAČEVIĆ – ARHIVA ŠTAJERSKE NOVICE
Udruženje “Agroprofit”, važnim činom smatra donošenje Strategije o poljoprivredi za narednu deceniju, a taj posao nije dobro krenuo niti smo na putu do kvalitetnog dokumenta! Okvirni Nacrt nove, buduće strategije agrara Srbije na oko 100 strana koje su uradila su 24 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Po 10 iz svake bivše dve članice Jugoslavije i četiri konsultanta iz Srbije! Država u kojoj se nekada govorio da može da hrani pola Evrope, a sad nema samodovoljnost u hrani. Problemi se mogu rešavati samo sistemki, a ne ,,gašenjem požara’’ kao što je bilo do sada!
Branislav GULAN
Odgajivači tovnih rasa goveda u okviru Udruženja ,,Agroprofit’’ iz Novog Sada podržali su najavljene mere Vlade za dalji razvoj ove grane stočarstva uz upućene dobronamerne primedbe.
Foto: Freepik – I stoka čeka obećanu bolju budućnost!
Ovo Udruženje od 2009. godine značajno je uticalo na razvoj tovnog govedarstva u Srbiji. Uz saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede doprinelo je da se tovna goveda u Srbiji gaje u oko 500 naselja, a broj grla (svih kategorija) je oko 25.000. Od novih mera, a posebno Strategije razvoja poljoprivrede, zavisiće uvećanje broja i kvaliteta tovnih goveda. “Agroprofit”, važnim činom smatra donošenje Strategije o poljoprivredi za narednu deceniju, a taj posao nije dobro krenuo niti smo na putu do kvalitetnog dokumenta.
Okvirni Nacrt nove strategije agrara Srbije na oko 100 strana uradila su 24 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Po 10 iz svake bivše dve članice Jugoslavije i četiri konsultanta iz Srbije! Nije sve u novcu – ako hoćemo jako stočarstvo, moramo da očuvamo pašnjake!
Udruženja odgajivača tovnih goveda iz Vojvodine traže od Ministarstva poljoprivrede da se uvede red u korišćenje pašnjaka i spreči preoravanje. Pašnjaci su, kažu, osnov za povećanje proizvodnje, jer bi se njihovim maksimalnim korišćenjem u Srbiji umesto sadašnjih 25.000, moglo gajiti 150.000 kvalitetnih tovnih grla! Na pašnjacima u Mužljanskom ritu kod Zrenjanina u sušnom periodu se mogu napasati samo otporne tovne rase goveda, kao što je angus. Farmer Željko Šesta iz Mužlje očekuje da se bar deo novca od zakupa državnog zemljišta vrati kroz zajednička ulaganja za poboljšanje kvaliteta pašnjaka.
„Pašnjake je potrebno oplemeniti prirodnim đubrivima, ako treba da se pašnjaci zalivaju. Da bismo mi stočari u to uopšte ušli mora da postoji saradnja između nas i države. Država zna da naplati zakup pašnjaka. Jednako hektar oranice, jednako hektar pašnjaka“, navodi Željko Šesta, odgajivač goveda iz Mužlje.
Foto: Goran Mulić – Zbog nedostatka stoke Srbija više nema samdovoljnost u hrani! Da bi se ona vratila to je sad prvi zadatak Odbora za poljoprviredu Skupštine Srbije!
Da bi sačuvali ekosistem nizije i pašnjake, pokrajina je u severnom Banatu proglasila zaštićenom zonu od oko 5.700 hektara na području Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“. „Nije bilo kontrole i dosta pašnjaka je uzorano. Da ispravimo te greške, ti pašnjaci su vrlo bitni za stočare. Imamo dosta turista, eko turizam je već počeo da funkcioniše tako da ima dosta posećenosti“, kaže Šandor Tot, iz Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“.
Zakon kaže da se ne može izvršiti prenamena pašnjaka bez obzira u čijoj je svojini. Korišćenje pašnjaka stočarima obezbeđuje višestruke uštede.
„Bez pašnjaka jeftina proizvodnja i sigurna proizvodnja u tovnom govedarstvu u sistemu krava – tele nije moguće. Jer mi kroz pašnjačko držanje goveda obezbeđujemo uštedu u potrošnji hrane oko 60 odsto“, ističe predsednik novosadskog Udruženja ,,Agroprofit’’ Čedomir Keco.
Najbolji primer gde je se sad nalazimo kada su u pitanju tovna junad je činjenica da se iz Jugoslavije u svet 1991. godie izvozilo čak 54.000 tona najkvalitetnijeg junećeg mesa ,,bebi bifa’’, dok je od toga iz Srbije bilo 34.000 tona. Posle toga se stočni fond u Srbji se uništavao, odnsono godo[nej smanjiao po stopi od dva do tri odsto. Tako se izvoz ,,bebi bifa’’ smanjio za 100 puta. Sad se godišnje izvozi između 300 i 400 tona! Stočni fong je skoro nestao u Srbiji, a uporedo sa njm su nam nestala i tržišta. Njih su sad zauzeli drugi! Obnova stočnog fonda ide upoedo i sa obnovom sela u Srbijie. Ali, tgo ide ,,puževim korakom’’. Jer, poznato je da bez sela nema ni Srboije! A, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije 2050. godine sa mape Srbije nestaće 3.000 sela! Da se sa obnvom sela ide,podatak je da je u selima mladima dodeljeno više od 3.310 praznih kuća. TAko je toliko porodica prvkiput rešilo svpoj stambeniproblem u Srbiji. Pored toga sela su dobila 13.000 novih stanovnika. Koliko je to najbolja potvrda je činjenica da, recimo, dаnas opština Crna Trava ima 1.500 stanovnika. Dakle, Srbija je samo za nekoliko godina kupovine praznih kuća u seliam dobila 10 novih sela veličine CrnaTrava. Povoljno je što je to što sad imamo novi trend kretanja grad – selo. Jer, trećina onih koji su došli na selo da žive, došli su iz grada. Nekada, kada se odlazilo iz Srbije kretanja su bila selo – grad. Ovo su pozitivni primeri ka opstanku sela. Sad je potrebno da se u selima u kojima je osnovano i 1.100 novih zadruga vrati prerađivačka industirja.
Jer, na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije nedostatak prerađivačke industirje u selim je označen kao glavni razlog da je Srbija izgubil samodovljnost u snabdevanju. Zato, nju sad treba hitno vratiti u sela, kako bi se pokrenula proizvodnja i prerada i tako otvorila nova radna mesta!
Foto: M. Berček – krenuo postepen povratak tovne junadi!
Odgajivači tovnih goveda okupljeni u dva udruženja su na sastanku u Lukinom Selu kod Zrenjanina istakli da je zakup pašnjaka za narednu 2025. godinu povećan sa 3.500 na 17.000 dinara po hektaru. Očekuju da se uradi analiza stanja sa pašnjacima, kao i sektorska analiza u tovnom govedarstvu pre donošenja nove poljoprivredne Strategije. A, njena izrada je u toku i to bez konsultacije poljoporivrednika iz Srbije! Ali, i bez struke i nauke iz Srbije. Autoni okvir novog koncepta na 100 strana uradila su 24 stgručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Konkretno po 10 eksperata iz Bosne i Hercegovien, zatim još 10 iz Slovenije i samo četiri konsultanta iz Srbije. Dakle, iz Srbije u kojoj ima više desetina hiljada poljoprivrednih stručnjaka nema nijednog autora te buduće strategije koja treba da se usvoji do kraja ove 2024. godine!
Inače prethodna, još uvek validna strategija, koja još uvek važi, doneta je krajem jula 2014. godine. Validnost joj je izašla 31.jula 2024. godine. Zbog toga što još nova nije doneta, validnost postojeće je produžena do kraja 2024. godine. Postojeću strategoiji, čija validnost uskoro ističe, pisalo je 240 domaćih autora. Ona sadrži 145 strana. Nnju je tada usovjial Valda Srbije. rečeno je da će taj Ustav za poljoprivredu, prvo biti upućen u Sklupštinu Srbije, pravo na raspravu, a potom i na usvajanje u Parlamentu. To se nikada nije dogodilo. Autori dokumenta su predivdeli da će se poljoprivreda Srbije od 2014. pa do 2024 godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi 6,1 odsto. Umesto razvoja ta strategija je imala više padova nego uzleta. Sad na isteku njen ukupan rast za deset godina bio je samo oko 1,7 odsto! li godišnje manje od 0,17 odsto!Za rad takve loše strategij pada, a ne rasta, oni su sebe častili sa 8,2 milion dolara, evra stranih donacija, pristiglči iz tri zemlje, namenjenih za ovaj loše urađeni posao! Jer, nejna priemrajje dovlea Srbiju do toga da nema dovoljno ishjanu za isrhanu sopstvneih 6,6 miloiaon stanovnika. A, to je manje za 500.000 stanovnika ngo li pre jdnu decenkiju. Pored toga svaki dan je i oko 500.000 još gladnih. U Privrednoj komori Sribije je zaključeno da će se hrane sve manje proizvoditi, trošitii da če biti sve skuplja!
Vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra. Nikada do sada ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla brojku ,6 milijardi evra! Tu proizvodnju obavlja 508.365 gazdinstava.
Srbija raspolaže ukupno sa 4.073.703 hektara zemljišta. Prema podaciam RZS postoji 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Od ukipnog broja gazdinstava njih 313.495 bavi se stočarstvom.
Za poslednjih pet godina govedarstvo ima pad za 17,7 odsto, proizvodnja svinja ima za 30,7 osto. U torovima je manje ovaca za 5,4 odsto, koza je manje za 31,5 odsto, živine je manje za pet odsto. Jedino imamo više košnica za 38 odsto! Ali, sve nisu pune ni meda ni pčela. Broj je povećan kako bi vlasnici dobijali trećinu subvencija za košnice u kojima nema pčela! Ukupno u poljoprivredi Srbije radi 1.150.655 lica. Po gazdinstvu je 2,2 zaposlena. Prosečna sarost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji samo jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela kao i 43 grla živine.
Pitanje je šta će se sad nalaziti u budućoj strategoiji i u Srbiji kada je agrar u pitanju. Jer, u njenoj izradi nema ni naših eksperata, ali ni mišljenja proizvođača, koji treba da je sprovedu u delo na teritoriji Srbije.
Zabraniti preoravanje parcela!
Održavanje pašnjaka je najbolje, gotovo savršeno, tamo gde postoji ispaša krava i ovaca. Inače, u državi danas, po poslednjem popisu imamo samo 2,25 miliona svinja, 1,7 miliona ovaca i oko 725.408 goveda! To je na najnižem nivou za poslednjih pola veka! Ali, državna administracija je u potrazi za novcem pa je pre pet – šest godina pašnjake stavila u program zakupa, a zakupci su krenuli da preoravaju te parcele. Iako je morala da u takvim slučajevima interveniše, to nije radila ni poljoprivredna inspekcija. Zašto, to samo oni znaju! Jer, nije jasno ni koji zakon se primenjuje na pašnjake, iako je na snazi Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 16/92, ili i u nekim drugim dokumentima,
Prema programu zaštite biodiverziteta, koji proklamuju u EU, stočari Srbije, ima ih oko 313.000, predlažu da se pašnjaci vrate stočarima bez nadoknade i da se stočari obavežu da će održavati ove površine u periodu od 30 gdoina. Na bazi takvog ugovora sa vlasnikom pašnjaka, što je potrebno jedinstveno rešiti, da farmer ne gubi pravo na zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa ako dobije pašnjak.
Nema goveda u stajama, nema ih nina pašnajcima. Već tri decenije godšinji pad stočarsta je dva do tri odsto. Sad već daleke 1991. godine iz tadašnje SFRJ u svet se godišnje izvozilo oko 54.000 tona ,,bebi bifa”. Od toga je iz Srboije bilo oko 34.000 tonja. Sad se iz Srbije izvozi samo 300 do 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Razkgo je da ga nema! Pašnjaci moraju da služe za ispašu stoke! A, stoke nema!Jer je decenjama uništavana. Da bi se sad vratila na polja, treba takođe da prođe nekoliko decenija, jer se stado ne može obnoviti preko noći! Pre nekoliko godianj u kada je Skini bio obećan izuvoizuoko 500.000 tona godišnje junetien u Sribji se tada proizvod8iklo samo 78.000 tona.Dakle, obećali smo da ćemo izvoziti ono pštonismo nbi imali. U ovom poslu ponekad se radi i reeksport, ali samo dok vas ne uhvate. I sad smo dali slčian obećanaj a proizvodimjo samo 86.000 tona junećeg mesa godiđšnje. Dakle, i sad smo obećaqli izvoz, ali gi nai sad nemamo. Dokaz je da se u Srbiji godišnej troši smao po 3,5 kilograma gododišnej po stanovniku. U Evo se troši najmanje deset puta više.
Sad se traži da se omogući preseljenje goveda tokom leta u regione gde ima ispaše (brdski uslovi, pored reka…) i da se zabrani prodaja otkosa sa pašnjaka tamo gde je dozvoljeno košenje i da se to odnosi samo na stočare! Stoiarči sad ističui da imajui hrane za sotklu jpođ do Božića. Posel toga će morati da smanjuju borj srtoge u sajama, A, to znači da će ona ići u klanice. Imačemo prividno samo trenutno više mesa ui prodaji, ali ostaće dugoročne posledice. Jer, stočarstvo se nemože obnavljati preko noći.
Stočari zahevaju da se sačini i registar pašnjaka uz pomoć poljoprivrednih savetodavnih službi i to po sastavu trava (atlas), održivosti, nameni i vodnom režimu. Traži se da ministarstvo poljoprivrede otpočne prave i statusne promene kako bi stočari mogli da nesmetano učestvuju u aranžmanima po kojima dobijaju nadokandu za održavanje i ispašu na pašnjacima.To se radi po ugledu kako se već primenjuje, recimo u Hrvatskoj i Rumuniji.
Foto: Goran Mulić – Nema stoke u stajama, prazni pašnjaci!
Zahteva se da Uprava za zemljište obustavi izdavanje u zakup pašnjaka na predlog lokalnih uprava i da raskine sve ugovore koji su nezakonito sklopljeni. Pored toga traži se da se utvrde pravila korišćenja pašnjaka strogo namenski za stočare i prema standardima čuvanja i održivosti biodiverziteta, da nadležne inspekcije obave kontorlu po prijavama stočara i da lokalna uprava i gazdinstva koja zloupotrebljavaju pašnjake za takva nedela odgovaraju.
,,Smatramo da je sektor za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Srbije naša tačka oslonca, uz poljoprivredne savetodavne službe, za koriščenje i čuvanje pašnjačkih površina i da ovaj resor bude suorganizator održavanja stručnog savetovanja o očuvanju i budućnosti korišćenja pašnjaka u Srbiji”, navodi Čedomir Keco, predsednik Udruženja ,,Agroprofit” iz Novog Sada. U ovoj oblasti čeka se visoko kotirana zemlja, dodaje Keco. Mi smo u okviru tovnog govedarstva ostvarili velike rezultate i možemo biti zadovoljni. Po rečima Čedomira Kece, Srbija trenutno u tovu imamo oko 25.000 grla goveda, a kada smo počeli 2010. godine imali smo svega 457 grla! Naši stočari su u međuvrenu naučili kako se gaji tovna rasa, a sada nama predstoji da se izborimo za pašnjake, tačnije da se stočarima omogući da na njima napasaju grla, a ne da da ih kose i preoravaju.
Nova strategiaj, primer površnosti!
Srbija je zemlja u kojoj danas po hektaru ima samo 0,30 grla goveda! Druge zemlje na koje se ugledamo imaju najmanje po 2,5 grla goveda po hektaru! U ovom poslu već ima gazdinstava koja se izdvajaju u rad. Između ostalih to su, recimo Magdolna Fekač, koja n na farmi uzgaja 130 grla, zatim Adam Bugar u okolini Zrenjanina prvi je lansirao dostavu svog junećeg mesa na kućnu adresu i Petar Bratić, čija porodična kompanija ,,Angus premium” uzgaja od 800 do 1.000 grla i na tržište plasira takozanu junetini zamrznutu na suvo, dakle proizvod koji je već potvrđen kao najbolji u regionu.
,,Udruženje smatra, da je, pre svega, neophodno sačiniti sektorske analize u oblasti poljopprivrede od primarne do prerađivačke delatnosti ali i oceniti kapacitete institucija bitnih za ovu oblast, što obuhvata i procene organizovanosti, kompetentnosti Ministarstva ppoljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao i funkcionisanje komorskog privrednog sistema. Osnovni dokument Strategijje (nacrt strateškog okvira) koji je dospeo u javnost je klasičan primer površnosti i sakupljenih podataka gde su mnogi netačni i nepotpuni. Autori su, smatra ovo udruženje, daleko od poznavanja prilika u našoj poljopprivredi i agroindustriji, a najdalje su od saznanja šta nam valja činiti za održivost celog sektora. Zbog toga Udruženje predlaže Vladi da odgodi donošenje Strategije o poljoprivredi dok se ne sagleda detaljno stanje u svakoj oblasti i na osnovu toga predvide dalji pravci. U pomenutom dokumentu nisu naznačeni osnovni oslonci za poljoprivredna gazdinstva, niti obim proizvodnje koji će pratiti državni podsticaji’’, Čedomir Keco, predsednik Udruže nasj tovne junadi ,,Agroprofit” u Novom Sadu.
Udruženje “Agroprofit” je pri kraju detaljne analize o tovnom govedarstvu u Srbiji sa posebnim osvrtom na gajenje po sistemu krava – tele, uz korišćenje pašnjaka. U ovoj analizi se vidi šta nam je sve potrebno činiti da postignemo broj od 150.000 kvalitetnih krava tovnih rasa.
Prvi korak je stalno otvoren poziv ministarstva poljoprivrede za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, iznos premije od 55.000 dinara za duži period i odabir kupaca za našu kvalitetnu junetinu.
Osnovu koju su do sada stvorili državni podsticaji i Udruženje, kako je zaključeno, ne smemo upropastiti, jer je reč o decenijskom ulaganju u ovaj sektor.
U pogledu izmene Zakona o podsticajima, Udruženje smatra da je neprihvatljivo što se navode samo najmanji iznosi za sva davanja u stočarstvu.
Predlagač je, samo za seme obećanu sumu ratarima od 17.000 dinara po hektaru, upisao u nacrt ovog dokumenta. Ovim potezom predlagač je priznao da je podlegao pritisku uličnih protesta i najavama zaprečavanja puteva. Udruženje zahteva da se svi obećani iznosi podsticaja unesu u Zakonski okvir i time ispolji principijelnost i jedinstven pristup svakoj proizvodnji u poljopprivredi.
Prema inicijativi za osnvanje Agrarne komore, o čemu je dato saopštenje sa sastanka predstavnika Ministarstva poljoprivrede i Privredne Komore Srbije, nije jasno da li je reč o posebnom okupljanju primarne proizvodnje, čiji su nosioci gazdinstva, ili će na istom mestu i sa istim pravima biti uključeni i prerađivači. Prema ovom modelu stočari, ratari, voćari i drugi bili bi priznati kao deo privrednog sistema Srbije, za čega postoji zakonski osnov. Inače, Agrarfan komrao kao udruđenhje već postoji… Prvi put je osnovana 1937. godine, a poslednji put 24. septembra 2017. odine u Beogradu.
Drugim rečima, sadašnja komora može se ojačati proizvodnim strukturama iz primarne proizvodnje. Poznato je da su mnogi u PDV sistemu, a nisu danas deo komorskog modela i oni se retko sastaju sa prerađivačkom industrijom i trgovcima. Udruženje smatra da bi bilo efikasnije i racionalnije da se cela aktivnost usmeri na primenu postojećeg Zakona o privrednoj komori i da se omogući organizovanje jedinstvene komore, gde je obuhvaćena primarna i prerađivačka proizvodnja. Svaka vlad kada sedne u fotelje obećava Agrarnu komoru. A, ona postoji i danas. Osnovana je po drugi put u Srbiji 24. septemba 2017. godine. Postoji u Begradu, kao udruženje građana. Na početku rada imala je izmedju 4.000 i 5.000 članoa. Nije bilo podrške države za rad. Ona se nije ugasila, ali u praksi nefunkcioniše. Inače, u Privredo komori Srbije postoji 16 regionalnih komora. Privredna komora Vojvodine, kao posebna asocijacija takođe postoji. U ovkiru svih komkroas postoje i udruženja poljoprivrede.
Odgajivači tovnih rasa dali su podršku i inicijativu Ministarstva poljoprivrede da se evidentiraju i otklone nepravilnosti u pogledu korišćenja pašnjaka. Velike nepravilnosti su već evidentirane u severnom i srednjem Banatu, gde je uzorano bespravno više od hiljadu hektara pašnjaka, pa čak i u prirodno zaštićenim područjima.
A, evo rezutalta sprovođenja Stratgegija u kojoj je bilo obećan med mleko seljacima. A, oni su u tome vremenu morali da ugase oko 62.000 farmi, zemlja je postala zavisna od uvoza hrane, nema prerađivačke inndustrije u 1.l00 sela gde postoje zadruge. A, zadruge su u najvećoj krizi za poslednjih pola veka. Sad jeik aj kraj poslednje strategije. To je biqla strategiaj pada, a ne rasa. Po onom pto se sad čini na pisanju nove strategije, koju stvaraju ljudi van Srbije, nema boljitka na vidiku! Dokaz je da u 600 sela nema nijednene krave. Samo ih ima 0,30 po hektarru u Srbiji. Zahvaljujući poboljšanjuu rasnog sastava krava, održana je proizvodnja mleka na 1,4 milijardi litara mleka godišnje. Od toa oko 800 miliona litara je u legalnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji!
Kraj strategije pada
Strategija o razvoju poljoprivrede Srbije, doneta je pre jedne decenije, ističe 31. jula 2024.godine. Zbog tog što nij doneta nova, njena validnost je produžena do kraja 2024. godine. Na 145 strana nju je pisalo 240 naših eksperata. Napisali su da će se agrar Srbije godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a u lošijim godinama da će to biti 6,1 odsto! To je Ustav za poljoprivredu. Nažalost, umesto rasta imamo strategiju pada proizvodnje! Jer je to bio samo skup nerealnih želja njenih tvoraca. Dokaz je rezultat, a to je rast od 1,7 odsto za celu deceniju ili samo 0,17 odsto godišnje!
Stanje u agraru Srbije mnogo je loše! Trebalo bi menjati sve iz korena! Srbija je od izvoznika postaje zavisna od uvoza hrane. Najbolji primer je svinjsko meso, ali i mnogo drugih proizvoda koje uvozimo, a mogli bi sami da proizvodimo! Potreban nam je novi koncept agrara i novi ljudi da bi to sproveli.
Sa ovim novim ministrom, dr Alekandrom Martinovićem, 16-tim po redu od 2000. godine, nećemo dobiti ništa novo već samo kontinuitet u dosadašnjem lošem radu! Dokaz lošeg rada je Stragija razvoja poljoprivrede doneta pre jedne decenija čija validnost ističe 31. jula 2024.godine. Ta Strategija o razvoju poljoprivrede, doneta je pre jedne decenije, koju je na 145 strana pisalo 240 naših eksperata. Napisali su da će se agrar Srbije godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a u lošijim godinama da će to biti 6,1 odsto! To je Ustav za poljoprivredu. Nažalost umesto rasta imamo strategiju pada proizvodnje! Jer je to bio samo skup nerealnih želja njenih tvoraca. Za taj loš rad sebe sučastitili sa nanebsjun donacijama iz tri zemklje EU.
Dakle, agrar je najpotrebnija privredna oblast u zemlji, a nije strateška grana! Do 1po odsto uičestvuej u stvaranju BDP zemlje. Kada je reč o stočarstvu, koje je unavjećojkrizi, oni je pre dvde gdoien u stvarannju BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto.Sad je to još manje.Jer, ostali su ogromni neispaćeni dugovi od odlazećih ministara. Uz dugove i ostale obmane u javnosti kako je sve isplaćeno, pa ni sami seljaci njih 1,15 miliona u zemlji ne znaju kako dobro žive od ove posrnule delatnosti! Već za jednu deceniju sa mape Srbije nestaće 1.200 ili svako četvreto selo. Prema podacima RZS saopštenih posle poslednjeg popisa, Srbija danas ima 4.720 naseljenih mesta. Istraživači su prikazali da će do 2050. godine sa mape Srbije nestati ukupno 3.000 sela! U mnogima već sad se čeka ko će biti poslednji poslednji da ugasi svetlo!
Pranje biografija
Dakle, protekle politčke garniture koj su i sad na vlasti jer peru biografije, ostavljaju nam od sela ruine… U selima je prazno 200.000 kuća. Od toga Ministarstvo za brigu o selu, u cilju sprečavanja odlazaka iz sela dodelilo je beskućnicima 3309 kuća do kraj oktobra 2024. godine. Neki su dobili kuće, ali se nisu uselili u njih jer od čega će da žive u tim selima. Tačno je i marketinški za narod dobro prikazaano što je osnovano 1.100 novih zadruga. Međutim, isti ljudi koji su pre nekoliko decenija gasili po 100 zadruga godišnje u Srbiji, u poznom dobu su promenili mišljenje pa se zalažu za povratak zadruga i spašavanje sela i varošica. Da bi oprali biografije idu sa aktuelnim političarima, obilaze sela, slikaju se sa vlastima, daju nova, lažna obećanja za koja neće imati vremena ni uslova ispune.
Ali, ta sela gde su osnovane zadruge nemaju nikakve prerađivačke kapacitete da bi se zaposlili novi stanovnici sela, njih oko 10.000. Svemu tome treba dodati da poljoprvireda od koje živi i partija na vlasti, nikada nije proglašena za stratešku granu. Tu je niz novih ali i starih nasleđenih problema. Dakle, preveliki zalogaj za iskusnog političara, ali koji nepoznaje ovu oblast i sa nedovoljno znanja za delatnost koju treba sistemski rešavati, a svi dosadašnji ministri su samo ,,gasili požar’’.
Dakle, teško je poverovati da će novi ministar ostaviti neke tragove, osim obećanja, u poboljšanju položaja agrara u Srbiji. Jer, svake godine u Srbiji nestane po 25.000 hetkara najplodnijih oranica. Izgubi se na puteve, bespravnu gradnju, infastruktruru, davanje na pokolon strancima koji dolaze… U svetu se za slične namene izgubi oko 30 miliona hektara, što je veličina jedne Italije!
Dakle, zakasnele su sve akcije koje pokreće akademijski odbor za selu SANU, sa kašnjenejm od pola veka kako bi počeli da spašavaju argar i sela u Srbiji. To je zadocnela akcija, loše pripremljena, od ljudi u poznom životnom dobu. Njima je tek sad evoluirala pamet, pa bi da vraćaju zadruge i sela koje su uništili. A, tim selima gde se osnivaju zadruge, osim političkog markentiga i ubeđivanjanja kako dolazi bolji život, potrebni su mali prerađivački pogoni. Njih nema jer su opljačkani posle promena 2000. godine uz pomoć države! A, njih nema jer je već četiri godine zaustavljena i akcija na obnovi zadrugarstva. Država je od 2017. pa do 2021. godine osnovala 1.100 novih zadruga i vratila duh zadrugarstva. Ali, nije i oduzetu imovinu, za čega je potrebno više milijardi dinara!
Najbolji dokaz zadocnelih akcija je i održani Naučno – stručni skup “Budućnost sela i poljoprivrede u Srbiji’’ – strukturni problemi i modeli održivog razvoja, koji se svake godine održava u SANU pod istim naslovom. A, život u selima je bez obećane budućnosti i sve teži. U 2024. godini to jebilo 15. maja, a u 2023. godini 7. juna, sa istim obećanjima. U praksi je sve teži život onih koji žive od obrade zemlje i ishrane stoke.Obećanja uz med I mleko uvek stignu kada seljaci izađu na ulcide da bi se čuo njihov glas. A, da bi se obnovilo to što je srušeno u agraru, treba da prođe najmanje sedam decenija koliko je i uništavnao. Uz novi koncept poljoprvirede, to treba da rade mladi ljudi, neopterećeni sa prošlošću uništavanja sela i agrara!
Upozorenja z lošu strategij!
Pre donošenja Strategije kojoj izlazi validnost 31. jula 2024. godine njen recenzent prof dr Koviljko Lovre, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, između ostalog je upozoravao kreatore da njeni autori koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije tada su pokazivale, a danas se dokazalo, da se poljoprivreda razvijala sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu i poljoprivredu da su se te prognoze i obećanja realizovala u praksi. Sve loše se ostvarilo na šta je upozoravao nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Ali, kada je on upozoravao šta će nam se desiti niko se nije na to obazirao. Niko ga niej ni slušao! Dokaz je da ni jedna primedba iz javnih rasprava o predlogu tadašnje strategije iznesena u Beogadu, Nišu i Novom Sadu, nije prihvaćena od vlasti! Strategija je usvojena u Vladi Srbije krajem jula 2014. godine, uz obećanje da će ona biti upućena na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije. To se nikada nije dogodilo i to je bila velika obmana tadašnje vlasti. Njen premijer je sadašnji predsednik države! A, ministar kada je na doneta, danas je njegov savetnik za poljoprivredu!
Sad je stigao je novi ministar, 16-ti po redu od promena 2000. godine. Posle tih demokratskih promena 2000. godine obavljena je pljačkaška privatizacija uz pomoć države. Sela su ostala bez prerađivačke industrije. Čovek koji je došao, novi ministar, samo je novi lik iz stare vladajuće garniture. Pravnik je i nije iz ove oblasti. Biće vojnikvladajuće Partiej, ali ne i onaj koji će činiti rezove u poljoprivredi da bi promenio stanje i da bi ona bila strateška grana. Odosno, činićše sve štto kaže Partija na vlasti, ane što traže poljoprivrednici na ulici! Svaštario je u životu. A ni Partija koja ga šalje ne želi, bar za sada, da ima neke veće promene u agraru.
Mogućnostg poljoprivrede…
A, mogli bi od poljoprivrede da ostvarimo godišnji BDP Srbije. To je blizu 70 milijardi dolara. Ali, uz novi koncept, po nordijskim sistemu. Naravno i novi kadrovi tgo da sprovod eu životu. Ali, onda bi trebalo sve iz korena menjati. Vlast nema ni volju no vremena za to! Čovek koji vodi ministarstvo poljoprivrede nije tu da povećava proizvodnju da bude bolje narodu, i onima koji proizvode sirovine za hranu, nego je došao na to mesto da sprovede zadatke Partije na vlasti koja ga je tu postavila! Za dosadašnej zaslgue. To znači da produže sa obmanama i prevarama, a to znači obezbede i svoj što duži opstanak i ostanak na vlasti. Dakle, on ne zna, ne može i neće se upuštati u takve nove neizvesne avanture. Važno je da se ne talasa niti može niti zna da učini, nešto novo za opšti boljitak, kada je ova oblast u pitanju.
Po onome što već radi on je samo državni sekretar, odnosno saobraćajac, koji nastavlja dosadašnjui uhodanu politiku pema selu i poljoprivredi, čiji se rezultati vide iz strategije koja je pri kraju. Kreirali su je ljudi iz njegove partije i sprovodili je u delo. Ne smeta im što je sve to loše urađeno i što nema odgovornih za neodgovorno, odnosno loše obavljen posao!
Dakle, ostaju samo obećanja vlasti i nadanja proizvdođača da će biti bolje! To im ni do sada nije nedostajalo, pa su tek izlaskom seljaka na ulicu da traže pravdu skretali pažnju da postoje. Mnogi čekajući to bolje sutra, često su ga hteli već danas, ali mnogi su i odlazili sa ovog sveta, a da ga nisu dočekali kada je agar u pitanju. Od obećanja o agraru kao obećanoj budućoj strateškoj grani, samo im se daju nova obećanja i kada misle da stižu do njih, ona im postaju sve dalja. To se dešava i sa ovim novim ministrom koji ulazi za njega u potpuno novu, nepoznatu oblast. Bude izuzetak kao što je sad sa već postojećim zakonom o aflatoksinu koji je produžen za godinu dana. Takvi će biti i rezultati. Jer, dosadašnji, takav način rada, dosnosio je nove probleme koji su se morali na ulici rešavati. A, to je bilo samo ,,gašenje požara’’. Takav način rada nikada nikome dugoročno nije doneo boljitak. Ni vlastima, ni proizvođačima hrane ni narodu. Problemi se mogu rešavati jedino sistemski. Sve dok se tako ne budu rešavale nedaće, a to neće biti ni ovog puta, neće biti uspeha u proizvodnji hrane ni sa novim 15. ministrom od demokratksih promena u Srbiji 2000. godine.
Hrane će biti sve manje, biće skuplja proizvodnja i potrošnja, što pokazuju analize RZS i Privredne komore Srbije!
Agraru otet novac!
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. “Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja uzima paorski novac! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar!
U vremenu od 2016. do 2018. godine iz Ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 miliajardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukipnjo 54 milijarde ili 460 mliona evra! Državna revizorska institucija je to konrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, samo agararni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona dolara. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac. To nikada nije ni rečeno poljoprivrednicima. To je tabu tema za ovu vlast! Sve to, odnosno stanje u agraru, razlog je zašto su oni na ulicama i u protestima. To je utvrdila državna revizorska institucija u redovnoj kontroli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param i gde su nenanmenski završile. Dakle ni sad novi ministar ništa bolje neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para! A, za njuih je moglo da se kupi nekoliko stotina hiljada juncida za prazen staje u Sribji I nekoliko stotina hiljada ovaca…
Prazne staje!
Najbolaj potvrda unitšenog stočnog fonda je dokaz da u 600 sela Srbije više nema nema nijedne krave! Od 2015. do kraja 2023. godine izvoz “bebi bifa’’ se kretao od 300, najviše do 440 tona godišnje! Nekada je izvoz tog proizvoda iz Srbije bio čak 34.000 tona!Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dalo blizu 1,4 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka godišnje. Jer, to je jeftinije nego da se kupuje skupa stočna hrana! Odnosno, to jeftiniji način ishrane. Uz to, prošle 2023. godine bio je i godišnji pad proizvodnje mleka za 100 miliona litara. Zahvaljujuci nauci porasla je mlečnost krava pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara godišnje u proseku po jednom grlu. Znači sa manje grla da se dobija ista količina “bele reke’’. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja konzumnog kravljeg mleka u domaćim mlekarama u Srbiji smanjena je za 7,5 odsto u 2023. godini u odnosu na isti period prethodne godine. Postoji prostor za dalji razvoj i unapređenje ove važne poljoprivredne grane. Potrošnja mleka po glavi stanovnika u Srbiji, zajedno sa svim prerađevinama, iznosi do 200 kilograma godišnje. U poređenju, u Finskoj je ta potrošnja oko 300 kilograma, a u Danskoj čak 900 kilograma ili litara godišnje. Ovi podaci ukazuju na potencijal za povećanje potrošnje mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji., ukoliko bi se vipše proizvodilo.
Nerealan popis stoke!
Međutim, stočari ističu da je taj broj krava, realno manji za 78.000 grla, od onog prikazanog posle popisa na početku 2024. Godine, u kojem piše da ih imamo 725.000 goveda. Od dobijenog mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona, odnosno 70 vrsta sireva u Srbiji. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 84.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 9.600 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti izvor, carina, navodi da uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Tendencija uvoza mleka, mleka uprahu i sireva, kao i mesa svih vrsta, se nastavlja. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio.
Prilikom javngo govora o agraru u Skupštinji Srbije 12. Jual2024. godine je istaknuto da je u 2023. godini Srbija za uvoz mesa, mleka i prerađevina potrošila oko 600 miliona evra. U raspravi je istaknuto da je za prvih šest meseci u 2024.godini taj uvoz, za mnogo kraće vreme povećna na 660 miliona evra!
Novo, ministar poljoprivrede, 16. po redu od 2000. godine bi uradio dobro delo kada bi i uradili nordijski koncept razvoja poljoprivrede, po zatvorenom sistemu preko zadruga u Srbiji. Tada bi i omogućili da se u proizvodnji po hektaru ostvaruje prihod bar 10.000 evra. I kada bi ukupan prihod u agraru bio bar 10 milijardi evra godišnje. A, on nikada nije bio veći od 1.200 evra po hektaru ili ukupno, veći od 5,6 milijardi dolara. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu! U svetu kaptial obru agraru obrću 52 puta godišnej. A, u Srbiji samo jednim. Tu se u nalazi ključ njihovog uspeha našeg neuspeha!
Zato novi ministar, odnosno, ono što će on da radi je, novi državni sekretar,neće biti novo, mimo dosadašnje agrarne politike. Ona je Sribju od zemlej izuvizhjiak pretogfrial u drđžavu koaj mroa da uvizui hranu za pšrehranu 6,.66 miliona stanovnika.Sto je za 500.000 manej nego pre jedne deceniej. I pord manjeg gbroja glavnih usta, 500.000 žitelja Srbije je svaki dan gladno!
Proizvodnja zavisi od ćudi Boga!
Srbija je među poslednjim zemljamja u svetu po navodnavjanim površinama. Jer, u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto njiva, a u Srbiii tek 1,4 odsto površina. Prema podaciam RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Kada je građen hidrosistem D-T-D, i pušten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo. Tako je napisano da će se suvišne vode odvoditi sa million hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer je u njemu trebalo da se očisti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam. Sadašnja proizvodnja hrane, zavisi od ćudi Boga!
Kada je pravljen bilo je iskopano 135 miliona kubka zemlje. Sad treba očistiti 15 miliona kubika mulja, ali to niko ne čini i ako on ostane ovakav kakav jeste biće to najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi ministar poljorovirede. Teško je poverovati da ima znanja, moći i snge da se uhvati u košac sa ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Novi minstar za to nema iskutsva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi!
Srbija je od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza
Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasadi oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasadi i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije se u svet izvozilo oko 34.000 tona ,,bebi bifa” godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 86.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovnikui manje od 3,5 kilograma godišnje. Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku oko 38 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za obećani izvoz u Kinu. Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu! A, to se nemože uraditi preko noći!
Prema podacima RZS slika agrarne proizvodnje u Sribiji danas se vidi po rezultatima njene proizvodnje u protekloj deceniji:
Strategija pada u procentima
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto – provera!
2024. godina očekivalo se +6,0 odsto.
Biće pad u 2024. godini? Jer, država nema pare da proglasi elementarnu nepogodu!
Nerealne i neostvarive ambicije!
Računice pokayuju da je od 2014. do 2024. godien rast agrara agrara samo 1,7 odsto, a godišnji rast je bio tek 0,17! Ovo je analiza celokupne strategije u protekloij decneiji u globalu. Da bi se uradila valjana nova strategije, potrene su analize po sektorima, ispraviti sve što je loše, a toga ima mnogo, pa tek onda krenuti u novi ciklus. Ali, pre toga, agrar se mora proglasiti za stratešku granu! Ne samoi na papiru, nego i u praksi da ima takav tretman! Tvorci izlazne strategihe, njih 240 domaćih autora, su želeli da goodišnji rast bude 9,1 odto godišnje, a u lošijim godinama da bude 6,1 odsto. Kada je strateegija doneta krajem jula 2014. godine, premijer je bio sadašnji predsednik Srbije, a tadašnjoi ministar poljorolvirede, je sadasnji njegov savetnik za agrar. Dakle, ništa se od toga nije promenilo u protekloj deceniji. To su bile samo nerealne o neostvarive njihvoe želje i ambicije. Uostalom na to je upozoravao i tadašnji recenzent te strategije koju su oni prihvatili bez promena, odbacujući i kritike iz javne rasprave. Za tu neralnu , netačnu i štetnu strategiju autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija koje su bile stigle iz tri zemlje EU.
Rezultat te strategije je, prema zaključku Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, iz septembra 2024. godine da Srbija više nema samodovoljnost u hrani. Prinuđena je na uvoz hrane da bi prehranila 6,6 miliona stanovnika, što je manje za 500.000 nego pre jedne decenije. Pored toga zadružni savezi su u dubokoj krizi. I u toj krizi čekaju svetsku godinu zadruagrstva koja će se obeležavati 2025.godine. Da oporavio agrar, Srboiji je potrebna prerađivačka indnstrija koja je uništena u pljačkaškoj privatizaciji obavljenoj uz pomoć države posle demokratksih promena 2000. godine.
I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom periodu godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Narvno, tada je agararu pbesćan med mleko, a stiglo je da se ugais 62.000 farmi!
Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto.
Vlada, iako je obećala, nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije.
Tu Strategiju pada Vlada Srbije, je usvojila 31. jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu koem težimo nvoac se obrće 52 puta godišnje, a u Sribji samo jednom u proseku!
Nestaju mala sela i gazdinstva
Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analize pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Čak 1.200 sela danas ima po 100 stanovnika! Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Za jednu deceninju će nestati oko 1.200 sela koja sad imaju do 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2050. godine od 4.720 naseljenih mesta kako piše u Ustavu, nestaće njih oko 3.000! Jer, Srbija odavno po svom Ustavu nema više nijedno selo, već piše da su to naseljena mesta.
U Srbiji postoji poljoprivrednog zemljišta 4.070.000 hektara
Broj gazdinstava 508.365
Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara
Broj goveda 725.408 grla
Broj svinja 2.263.705
Broj ovaca 1.702.682
Broj koza 149.558
Broj živine 22.022.439
Broj košnica 1.261.323
Možda i ima toliko košnica u Srbiji. Ali, po proizvedenom medu može se izračuanti da ih nema više od 800.000. Sve ostale su prijavljene kako bi se dobile subvencije od Vlade Srbije koje iznose 1.000 dinara po košnici. Ali one su bez meda! Inače rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine kada je proizvedeno oko 9.750 tona meda. Od toga je bilo izvezeno više oid 4.750 tona. Tada je Srbija od izvoza meda imala prihod veći od 14 miliona dolara.! To je bilo znatno više nešto što je te godine bio prihod od izvoza mesa koji je tada bio manji 14 miliona dolara.
Kada je reč o zadrugarstvu Srbije njega krakterišu sledeći podaci: Ukupan broj zadruga je 5.127.U tom broju su sve vrste zadruga (zemljoradničke, ili poljoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko omladinske, socijalne, zdravstvene kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa, robe, zanatskih usulga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama donetim krajem 2015. godine.
Od ukupnog broja zadruga njih 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto, a od ovog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne; Beleži se da u 1.448 zadruga postoje poslovni prihodi; Ali, 1.664 zadruge sad imaju račun u blokadi;
Takođe da zadrugarstvu ne cvetaju ruže pokazuje i podatak da se 180 njih nalazi u postupku likvidacije! Stečaj je uveden u 57 zadruga! Čak 1.908 zadruga je brisano iz Registra; Danas je u zadrugama Srbije zaposleno 5.605 radnika!
Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 6,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to neučine poječšće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara, za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara, pomogli rad 207 zadruga, od toga nekoliko na Kosovu i Metohiji.
Od njive do trpeze
Dakle, nova koncepcija treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što znači da se u 1.100 novih zadruga u Srbiji vratili mali prerađivački kapaciteti. To znači da kuće koje deli Ministarstvo za brigu o selu, a do sada ih je dodeljeno više od 3.310 u selima, oni koji odu tamo da žive, treba da dobiju i posao. Našim selima su potrenbi mali prerađivački kapaciteti u kojima će novi stanovnici sela dobiti i posao. U tim malim fabrikama oni će da prerađuju sirovine za hranu u više faze prerade. Sve treba da ide preko zadruga koje će organizovati proizvodnju sirovina preradu i prodaju. Naravno, da proizvođači dobiju inovac za predati rod. Jer, od toga treba i da žive. Na taj način će se u selima stvarati isti uslovi za život kao i u gradu pa će biti privlačna i za život. Otvaraće se prodavnice, a njih sad nema čak u 1.000 sela. To donosi mnogo veći obrt kapitala i mnogo veću zaradu, što znači i zainteresovanost lјudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa.
(Autor je analitičar publicista)