Foto: Goran Mulić – Površine pod semenskom proizvodnjom suncokreta u EU su oko dva miliona hektara i većina zemalja beleži pad proizvodnje!
Da li je proizvodnja semena u Srbiji za ratarske biljke nova šansa za povećanje izvoza u ovom poslu i vidi li svoju ulogu u tome država?
Prema zvaničnim podacima iz 2022. godine ostvarili smo izvoz semena u vrednosti od 158 miliona evra, i zabeležili suficit od 91 miliona evra. ,,Agroservis’’ je istraživao ove procese proizvodnje, jer nije jasno da seme uvozimo za svoje potrebe, a da imamo dobit u izvozu. Otkrili smo da polovinu zrna kukuruza za setvu uvozimo iz EU zemalja, 80 odsto suncokreta i uljane repice, a šećernu repu za sve setvene površine.
Evidentan je rast uvoza suncokreta, gde smo ne tako davno bili dominantni kao i sa semenom kukuruza. Ubrzano smo izgubili veće prisustvo ove uljarice na našim njivama ali se situacija svake godine poboljšava jer naš novosadski Institut za rqatarstvo i pvortarstovg, koja je usanvoa od nacionalnog znacaja ima kvalitetno seme! Dokaye je da je svaki osmi hybrid u svtu swtvoen u ovoj naučnooj ustanovi.
Suncokret predstavlja jednu od najvažnijih uljarica u svetu, a u pojedinim zemljama, posebno Evrope, i osnovnu sirovinu za dobijanje ulja. U svetu se gaji na oko 27 miliona hektara. Međutim, pored uljanog suncokreta jedan manji, ali i dalje značajan deo površina, pripada konzumnom suncokretu. Suncokret se može smatrati Evropskom kulturom, jer se u tom delu sveta gaji na preko 80 odsto površina od ukupnih. Najveći prozvođači u svetu su Rusija, Ukrajina, Argentina, a prate ih Rumunija, Bugarska, Kazahstan. Površine u Srbiji variraju od godine do godine (u proseku oko 200.000 hektara), sa visokim prosečnim prinosima, što Srbiju svrstava u srednje proizvođače suncokreta. Prema FAO statističkim podacima površine pod suncokretom u poslednjih deset godina značajno su povećane, ali i prosečan prinos po hektaru, najviše zahvaljujući širenju hibrida i uvođenju novih tehnologija. To povećanje naročito je izraženo kod najvećih proizvođača, kao što su Ukrajina i Rusija. Suncokret je bio i biće, vrlo profitabilna biljna vrsta, veoma adaptibilna na različite uslove gajenja i sa konstantnim trendom rasta u proizvodnji zrna. Suncokret vodi poreklo iz Severne Amerike. Indijanci su ga koristili u svojim obredima znatno pre otkrića Amerike. Na neki način su ga i „transformisali“ u kulturni tip. Suncokret je jedna od retkih biljna vrsta koja je poreklom iz Amerike, ali privedena kulturi van Amerike, i kao takav ponovo vraćen u Ameriku. Može se reći da su prvi selekcioneri suncokreta bili američki Indijanci. U većim razmerama počeo je da se proizvodi od 1930. godine, naročito u Vojvodini. Zahvaljujući selekciji u Rusiji i SSSR-u, stvorene su prve sorte sa visokim sadržajem ulja otporne na veoma opasnu štetočinu u tom periodu, suncokretovog moljca, ali i parazitnu cvetnicu volovod. Poseban značaj pripada radu akademika V.S. Putavojta, koji je razvio novi metod selekcije, poznat kao Pustavojtov metod sa rezervom. U čast ovog naučnika, danas se svake četvrte godine dodeljuje prestižna Pustavojtova nagrada za razvoj i napredak suncokreta u različitim oblastima.Oprašivanje se odvija uglavnom uz pomoć insekata, gde je osnovni oprašivač pčela. Ove godine, visoko priznanje, pripalo prof dr Vladimir Miklič ekspertu iz novosadskgo Instititua za ratarstvo i povrtarstvo. Toje usanova od nacionalnog značaja u Srbiji.
Suncokret se uglavnom gaji radi proizvodnje semena iz kojeg se dobija ulјe. On se gaji i radi ishrane stoke, bilo u zelenom stanju ili pripremlјen kao silaža, jer daje veliku masu. Ulјe, koje se dobija iz suncokretovog semena, ima vrlo veliku i raznovrsnu primenu u lјudskom životu. Ono se iskorišćava za ishranu i za tehničke svrhe. Za lјudsku ishranu ono je jednako po kvalitetu najbolјem maslinovom ulјu.
Suncokretovo ulјe služi za izradu veštačkog sala i putera (margarina) a iskorišća1va se i za konzerviranjz riba, voća, povrća i drugih proizvoda. Ono oluži za dobijanje glicerina i stearina, a prave se od njega i sapun, sveće i raznovrsni mirisi; služi za izradu boja’, laka; firnajza; primenjuje se u medicine,a takođe se iskorišćava za gorivo i mazivo. Upotrebljava se i u slikarstvu.
Pored iskorišćavanja za ulјe, suncokretovo seme je odlična hrana i za domaće životinje, a naročito za živinu. Mlada otoka hranjena suncokretovim semenom brzo |raste i dobro održava svoju kondiciju, a živina hranjena suncokretovim semenom brzo raste, rano počinje da nosi i daje mnogo jaja.
Novi propisi za proizvodnju semena i sadnog materijala
Novi Zakon o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja u Srbiji, donosi važne promene u regulaciji ove oblasti, donet je u Srbiji krajem oktobra 2024. godine. Njegove uvodne odredbe obuhvataju uređivanje proizvodnje, dorade, kvaliteta, pakovanja, obeležavanja, distribucije i kontrole semena i sadnog materijala. Pored toga, zakon reguliše i uvoz, post kontrolna ispitivanja, kao i druge aspekte značajne za oblast poljoprivrednog bilja. U trenutnom zakonodavstvu prepoznat je niz nedostataka – od neusklađenosti sa propisima EU do zastarelih standarda kvaliteta, koji značajno ograničavaju izvoz. Na primer, pojmovi poput standarda kvaliteta i kategorija hibida – semena nisu bili jasno definisani, što je često predstavljalo prepreku pri izvozu.
Pad semenske proizvodnje
O ugroženosti semenske proizvodne u svetu i Srbiji, rukovodilac Odeljenja za suncokret u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Miklič, između ostalog kaže: ,,Poslednjih nekoliko godina semenska proizvodnja u Srbiji sa nekih 50.000 hektara, pala je na ispod 40.000 hektara, što za tako kratak period predstavlja značajanog pad.Ova situacija izaziva zabrinuost stručne javnosti. Naime, smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji dovodi do sve većeg uvoza semena iz drugih zemalja. Ako se zapitamo zašto je toliko važno da proizvodimo sopstveno seme, odogovr na to pitanje je veoma jednostavan – jer je proizvodnja semena ključna za prehrambenu sigurnost svake zemlje, uključujući i Srbiju! Jer, kvalitetno seme u kombinaciji sa odgovarajućim agrotehničkim merama predstavlja početak svega u poljoprivredi. To znači da bez kvaltietnog semena, nijedan usev neće uspeti da ostvari svoj pun potencijal. A, Srbija ima veliku raznolikost klimatskih uslova i zemljišta, što je idealno za raznoliku proizvodnju semena ratarskih kultura. Međutim, kako bismo iskoristili ovu prednost, potrebno je da se fokusiramo na povećanje površina pod semenskom proizvodnjom. Neki od važnih faktora koji utiču na smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji su ulaganja u istraživanja i razvoj, nedostatak edukacije i podrške institutima, kao i sve veća konkurencija sa uvoznim semenom! Semenske kuće, poljoprivredne institucije i druge relevantne organizacije tebalo bi da udruže snage i zajednički rade na podizanju svesti o važnosti semena, kao i na pronalaženju rešenja za unapređenje proizvodnje. Jedna od mogućnosti je podrška razvoju lokalnih semenarskih kompanija, koje mogu da ponude kvalitetno seme prilagođeno specifičnim uslovima Srbije. Ta podrška bi trealo da podrazumeva i tehničku edukaciju, kao i investicije u istraživanje i razvoj, kako bismo održali nekad postignute visoke standarde kvaliteta semena.Treba istaći da osim prehrambene sigurnosti, proizvodnja sopstvenog semena omogućava veću kontrolu kvaliteta useva, a samim tim i veći profit za poljoprivrednike, ističe Miklič.
To je informacija koju smo dobili od zvaničnih organa, dodaje Miklič. Problemi su brojni. Teško je sada zasnovati, odnosno, obnoviti uništenu proizvodnju semena. Ima više faktora. Da pođemo od cena. Zaista je postalo dosta skupo proizvoditi u Srbiji. Naročito poslednjih godina. Skočila je cena zbog rata u Ukrajini, porasta cene merkantilne pšenice, porasta cena svih inputa, energenata, radne snage, đubriva, pesticida, tako da su mnogi odustali od semenske proizvodnje. Novi vlasnici mnogih privatizovanih sistema ne žele da se bave semenskom proizvodnjom. Oni idu na onu osnovnu, elementarnu, ratarsku proizvodnju. Srbija je prinuđena da radi semensku proizvodnju i u Rumuniji, Italiji i nekim drugim zemljama. Radila je to i pre. Srbija je mala zemlja i rizik je da se sve skoncentriše na jednom ograničenom prostoru. Često i zakoni favorizuju uvoz semena u odnosu na proizvodnju u Srbiji. Nekada je i Srbiji bilo lakše da uveze seme nego da se u njoj proizvodi što je nonsens.
U Srbiji nekada postoje propisi koji su strožiji nego u EU! Da se pomene primer prostorne izolacije, navodi Vladimir Miklić. To je važno kod stranoplodnih biljnih vrsta i ovih koje se oprašuju vetrom kao kukuruz, ali pogotovo kod entomofilnih kao što je suncokret. Kod nas je prostorna izolacija propisana na 1.500 metara. To je razmak između parcele gde se umnožava seme C1 kategorije. Za ove više kategorije to je još i više. U zemljama EU je između 500 i 1.000 metara. Kada sam ja počeo da radim onda je propis bio 3.000 metara, ističe on.Tad su postojali veliki sistemi pa smo lakše nalazili izolaciju. Sada posle povraćaja zemljišta to je znatno teže. Ipak treba voditi računa ako se ova razdaljina smanji, može doći do povećane stranooplodnje. Jer, pčele lete i do 10 kilometara. Može se desiti da taj divlji suncokret koji se lako širi, i koji je opasan korov, i jako se teško suzbija, da ga bude više u našem semenu. Evo, kako su to rešili u drugim zemljama?
U Mađarskoj onaj koji hoće da se bavi semenskom proizvodnjom, to prijavi lokalnoj samoupravi, i prijave se oni koji hoće da se bave merkantilnom, i tu se pravi neki kompromis. I zahvaljujući tome, Mađarska ima često duplo veće površine pod semenskim suncokretom nego što imamo mi, dodaje Miklič. Evo i kako su poljoprivredno razvijene zemlje uredile proizvodnju “farm safe seed-a” ili upotrebu semena sa tavana? Neki podaci govore da se u Mađarskoj koristi samo 12 dsto deklarisanog semena. U Srbiji pšenične površine zauzima čak 60 osto nedeklarisano seme zvano ,,tavanka’’. Ali tamo postoje drugi mehanizmi. Ima jedna direktiva u Evropskoj uniji i sistem koji je najviše zastupljen u Fancuskoj ili Belgiji gde se dozvoljava da se koristi seme sa tavana, ali svi proizvođači hlebne pšenice moraju da plate određenu nadoknadu državi. Oni koji su mali proizvođači oslobođeni su za nadoknada. Iz ovog fonda se novac vrati onima koji dokažu na osnovu deklaracije da su sejali sertifikovano seme. Sličan propis postoji u Velikoj Britaniji i njegova je svrha da se te pare ulože u stvaranje novih sorti i hibrida koji će biti prilagođeni za nove vremenske uslove.
Foto Arhiva Instituta – Vladimir Miklič, rukovodilac odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, dobitnik visokog priznanja u Kini, na 21. Međunarodnoj konferenciji o suncokretu 2024. godine! Na fotografiji su nekadašnji dobitnici, među kojima je i pok prof dr Tihomir Vrebalov, nekadašnji direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo pre pola veeka! Bio je pre raspada SFRJ i savezni ministar poljoprivrede! (poslednja fotografija – portret)
Tvorac novih hibrida suncokreta
Pr. Dr Vladimir Miklič je tvorac novih hibrida suncokreta na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo … On je i dobitnik prestižne nagrade Pustavojt 2024. odine u Kini na 21. Međunarodnoj konferenciji o suncokretu održanoj 21-24.08.2024. u mestu Wuyuan, Inner Mongolia, Kina. dr Vladimir Miklič, je rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Nedavno je dobio je prestižnu nagradu Pustavojt koju svake četvrte godine dodeljuje ISA (International Sunflower Association) za doprinos razvoju istraživanja na suncokretu u svetu. Nagrada nosi ime ruskog akademika Pustavojta koji je postavio temelje savremenog oplemenjivanja suncokreta u svetu. Ova nagrada je priznanje Mikliču za višegodišnji istraživački rad i ulogu u unapređenju gajenja suncokreta u svetu. Miklič je dugo godina bio na čelu ISA, kao i na čelu organizacionog odbora prethodne međunarodne konferencije o suncokretu održane 2022. godine u Novom Sadu. To je ujedno i priznanje i svim kolegama sa Odeljenja za suncokret, kao i novosadskom Institutu u celini, za izuzetan doprinos svetskoj nauci, ističe dobitnik.
Uvoz semena i dobit na izvozu
Prema zvaničnim podacima iz 2022. godine Srbija je ostvarila izvoz semena u vrednosti od 158 miliona evra, i zabeležila suficit od 91 miliona evra! Novosadska Agencija ,,Agroservis’’ je istraživala ovaj trend, jer nije jasno da seme uvozimo za svoje potrebe, a da imamo dobit u izvozu.Otkriveno je da polovinu zrna kukuruza za setvu u Srbiji (koja se obavlja na blizu milion hektara) uvozimo iz EU zemalja, suncokreta i uljane repice čak 80 odsto, a šećernu repu za sve setvene površine., koje su između 30.000 i više od 40.000 hektara. Nekada se repa u Jugoslaviji,a ponajviše u Srbiji gajila ina 80.000 hektara!
,,Evidentan je rast uvoza suncokreta, gde smo ne tako davno bili dominantni kao i sa semenom kukuruza. Ubrzano smo izgubili veće prisustvo ove uljarice na našim, domaćm njivama, ali se situacija svake godine poboljšava jer naš novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima kvalitetno seme. Inostrane kompanije koje se bave semenarstvom u Srbiji, ovde su našle dobre ratare i posao teče po dva modela. Prvo, seme koje kombajniraju i samo delimično dorađuju u džambo vrećama šalju u doradne centre, najčešće u Austriju. Ima semenskih kuća koje kod nas dorađuju i pakuju seme ali je to manjeg obima. Svako seme koje se otpremi preko granice se evidentira kao izvoz, i to je suficit koji se javlja’’!, navodi Miklič.
Poznavaoci semenske proizvodnje tvrde da je zahtev za upotrebu sertifikovanog semena uz podsticaje države novi kvalitet za ratare, ali u našim uslovima najmanje se odnosi na seme naših Instituta. Zemlje koje su za sopstvena gazdinstva uvele kao obavezno sertifikovano zrno u setvi, imaju i jasne sankcije za one koji se ne pridržavaju tog pravila. Onaj proizvođač koji ne koristi takvu ponudu države, gubi status aktivnog gazdinstva. Selekcioneri našeg vodećeg Instituta za ratarstvo i povrtarstvo tvrde da je proizvodnja semena složen posao i da zahteva poštovanje mnogih pravila, a pogotovu izolaciju. Zbog toga za reprodukciju suncokreta koriste usluge ratara u drugim zemljama i zrno koje uvezu beleži se kao uvoz.
Mere vlade…
Kako bi se smannjila upotreba semena iz uvoza i ,,tavanke’’ Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije dr Aleksandar Martinović, u drugoj polovini 2024. godine, sastao se sa predstavnicima semenskih kompanija u Srbiji i uputio im molbu da ne podižu neopravdano cenu sertifikovanog semena. Sastanku su prisustvovali predstavnicia Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta za kukuruz “Zemun polјe”, Udruženja Semenarska asocijacija Srbije i više semenskih kompanija u Srbiji, saopštilo je resorno ministarstvo. Razlog za održavanje sastanka bila je bojazan polјoprivrednih proizvođača od mogućeg neopravdanog povećanja cene sertifikovanog semena, usled toga što je izmenom Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini predviđeno propisavanje regresa za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru. Na sastanku je ukazano na da sertifikovano seme podrazumeva seme najvišeg kvaliteta. Zbog toga Ministarstvo polјoprivrede očekuje da će upotreba ovog semena već sledeće godine dati svoj rezultat u pogledu kvalitetnog i povećanog prinosa, zdravih useva i sigurnosti u proizvodnji. Martinović je ispred resorng ministarstva i Vlade Srbije uputio molbu semenskim kućama da pokušaju da profit ostvare kroz povećanu količinu prodate robe, a ne putem podizanja cene. Kako je dodao, izvesno je da će mera kojom je polјoprivrednim proizvođačima omogućeno ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru doprineti većoj potražnji i većoj prodaji ovog semena. Ministar je zamolio sagovornike da imaju razumevanja za ekonomske i finansijske izazove sa kojima se polјoprivredni proizvođači susreću, a koje su, pre svega, uzrokovane poremećajima na svetskom tržištu.
Predstavnici instituta, semenskih kuća i pomenutog udruženja koji su prisustvovali sastanku izrazili su zahvalnost Ministarstvu polјoprivrede što je izmenom Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju predviđena pomenuta mera, jer, kako navode, predstavlјa do sada neviđenu pomoć domaćim polјoprivrednicima. Ta pomoć će, prema njihovim rečima, doprineti unapređenju proizvodnje, pre svega, pšenice i soje. Kako su objasnili, upotrebom kvalitetnog semena koje budu kupili od semenskih kompanija, polјoprivredni proizvođači će imati bolјi prinos, zbog čega će već naredne godine biti spremni da više ulože u tu proizvodnju, a na taj način su sve strane na dobitku. U razgovoru je naglašeno i to da je postojanje velikog broja firmi u Srbiji koje se bave prodajom semena još jedan od razloga zbog kog proizvođači ne treba da strahuju od velikog i neopravdanog povećanja cene sertifikovanog semena, jer će faktor konkuretnosti na tržištu svakako uticati na formiranje cene.
Soja i pšenica se kod nas seju bez deklaracija iz sopstvene merkantilne proizvodnje. Praktično, semenske pšenice u ponudi prema ratarima je sve manje. Pretpostavlja se da je 2022. godine u Srbiji biti ponuđena pšenica sa deklarisanom semenom za tek 30.000 hektara. Interesovanje ratara uglavnom je vezano za predosnovno i osnovno seme, ali i reprodukciju C1. Među najtraženijim sortama pšenice su ,,simonida’’, ,,zvezdana’’, ,,pobeda’’, ,,renesansa’’, ,,apač’’ i druge… i to kao C1 reprodukcija. Upotreba semena pšenice i soje koje ratari pripremaju za setvu iz merkantilne proizvodnje ne plaćaju nikome za autorstvo, niti se ova proizvodnja evidentira. U mnogim zemljama semenska proizvodnja i ovakav način upotrebe stvorenih sorti je zakonski regulisano. Dobra praksa je u Francuskoj i Belgiji. Farmeri imaju najveći interes za zdravo seme i solidne prinose pa se drže kvaliteta koje nude selekcioneri.
,,Naši Instituti su daleko od modela prodaje autorskih prava i zaštite sorti, već se bave celom linijom, od stvaranja, preko umnožavanja, do prodaje. Zakon o semenarstvu koju ima naša zemlja bio je prevaziđen i ceo ovaj sektor nalazio se u zapećku državne administracije’’, dodaje Miklič.
Strane kompanije i dobri ratari
Inostrane kompanije koje se bave semenarstvom u Srbiji, ovde su našle dobre ratare i posao teče po dva modela. Prvo, seme koje kombajniraju samo delimično dorađuju i džambo vrećama šalju u doradne centre, najčešće u Austriju. Ima semenskih kuća koje kod nas dorađuju i pakuju seme ali je to manjeg obima. Svako seme koje se otpremi preko granice se evidentira kao izvoz, i to je suficit koji se javlja. Poznavaoci semenske proizvodnje tvrde da je zahtev za upotrebu serfifikovanog semena uz podsticaje države novi kvalitet za ratare, ali u našim uslovima najmanje se odnosi na seme naših Insituta. Zemlje koje su za sopstvena gazdinstva uvele kao obavezno sertifikovano zrno u setvi, imaju i jasne sankcije za one koji se ne pridržavaju tog pravila. Onaj proizvođač koji ne koristi takvu ponudu države, gubi status aktivnog gazdinstva. Selekcioneri našeg vodećeg Naučnog Insituta za ratarstvo tvrde da je proizvodnja semena složen posao i da zahteva poštovanje mnogih pravila, a pogotovu izolaciju. Zbog toga za reprodukciju suncokreta koriste i usluge ratara u drugim zemljama i zrno koje uvezu beleži se kao uvoz.
Upotreba semena pšenice i soje koje ratari pripremaju za setvu iz merkantilne proizvodnje ne plaćaju nikome za autorstvo, niti se ova proizvodnja evidentira. U mnogim zemljama semenska proizvodnja i ovakav način upotrebe stvorenih sorti je zakonski regulisano. Dobra praksa je u Francuskoj i Belgiji. Farmeri imaju najveći interes za zdravo seme i solidne prinose pa se drže kvaliteta koje nude selekcioneri. Naši Instituti su daleko od modela prodaje autorskih prava i zaštite sorti, već se bave celom linijom, od stvaranja, preko umnožavanja, do prodaje. Dosadašnji zakon o semenarstvu u Srbji davno je prevaziđen i ceo ovaj sektor bio je u zapećku državne administracije. U susednoj Hrvatskoj podignuta je uzbuna, jer zemlja ne može da se oslobodi zavisnosti od uvoza i skupog semena. Uvoz nije pokriven izvozom, pa semena koja stižu preko granice plaćaju 2.482 evra po toni. U Srbiji je prosečna izvozna cena bila oko 1.053 evra za tonu, a uvozna 3.072 evra za tonu.
Republički zavod za statistiku objavio je procenu ovogodišnjeg roda na dan 5. septemba 2024. godine, prema kojoj su žetvene površine pod suncokretom dostigle 248.607 hektara. Pema tom saopštenju, očekuje se proizvodnja od 637.428 tona suncokreta, što podrazumeva prosečan prinos od 2,564 tonba po hektaru. U poređenju sa prošlom 2023. godinom, proizvodnja suncokreta smanjena je za 7,1 odsto, ali je u odnosu na desetogodišnji prosek veća za 3,7 odsto!. Ova godina je pokazala da suncokret ima svoje granice izdržlјivosti pred ekstremnim klimatskim uslovima. Prinosi su varirali u zavisnosti od vremena setve i tipa zemlјišta. Najranije posejani suncokreti ostvarili su redovan prinos, jer su sve kritične faze razvoja – cvetanje, oplodnju i formiranje zrna – uglavnom završili pre nego što su nastupile ekstremne vrućine.
Što se tiče prerade, očekuje se proizvodnja suncokretovog ulјa od oko 246.000 tona, od čega bi 180.000 tona bilo raspoloživo za izvoz. Proizvodnja suncokretove sačme od oko 249.000 tona trebalo bi da zadovolјi domaće potrebe i potražnju za izvozom od oko 80.000 tona.
Foto: Goran Mulić
Tržište: Na domaćem tržištu, tokom jula 2024.godine zaklјučen je prvi SPOT ugovor na Produktnoj berzi Novi Sad za suncokret roda 2024. godine po ceni od 42,73 dinara po kilogramu bez PDV. U avgustu, cene su varirale od 43,30 do 45,65 dinara po kilogramu, dok je u septembru tržište bilo pasivno, a berzanski ugovori zaklјučeni su po ceni od 46,50 dinara po kilogramu bez PDV. Tokom tržišne godine 2023/24, prema podacima Uprave carina, izvezeno je 118.000 tona suncokreta, što je za 47 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. U istom periodu, izvezeno je i 173.000 tona suncokretovog ulјa, što predstavlјa porast od 15 odsto u odnosu na prošlu tržišnu godinu.
Foto: List ,,Politika’’
Na svetskom tržištu, prema prognozama američkog ministarstva polјoprivrede, svetska proizvodnja suncokreta u 2024/25. godini dostignuće 50,7 miliona tona, što je za 9,6 odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Najznačajniji pad proizvodnje očekuje se u Ukrajini, gde će proizvodnja opasti za 19,4 odsto, a smanjenja su predviđena i za Rusiju (sedam odsto) i EU (6,4 odsto). Ova smanjenja su posledica nepredvidivih klimatskih uslova. Očekuje se pad globalnih zaliha suncokreta, što će dovesti do rasta cena, uklјučujući i suncokretovo i repičino ulјe, tokom septembra.
Aktuelno: Prema operativnim podacima, do 17. oktobra 2024. Godine u Ukrajini je požnjeveno skoro 91 odsto predviđenih površina, sa ukupno 9,3 miliona tona suncokreta. Međutim, broj ponuda ulјarica na tržištu ostaje ograničen. Suzdržana prodaja zrna traje u iščekivanju novih skokova cena, usled rasta izvoznih cena suncokretovog ulјa. U slučaju pada cena na izvoznom tržištu, moguće je da će doći do smanjenja cena sirovina. Izjave analitičara ukazuju na to da je ovogodišnji rod suncokreta u Bugarskoj umanjen, sa nižim sadržajem ulјa i značajnim nečistoćama. Ova situacija stvara strahove u prerađivačkoj industriji, koja bi mogla imati najtežu godinu do sada, jer je sadržaj ulјa niži za najmanje tri odsto u odnosu na prethodne godine. Alternative za uvoz već se traže, ali su ograničene, što je problem koji se odnosi na celokupan Balkan.
Posmatrajući tržiše, Egipat će ove godine uvesti oko 700.000 tona suncokretovog ulja u TG 2024/25 – prognoza! To prognoziraju stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD. Oni u sapštenjima napominju da će takav obim biti postignut na pozadini konkurentnih cena proizvoda i povećanja njegovog udela u mešanju sa sojinim uljem. Prema ekspertima, u 2023/24 MI (oktobar-mart) zemlja je već uvezla više od 483.800 tona suncokretovog ulja u odnosu na 217.400 tona u istom periodu prošle poljoprivredne godine. „RF i Ukrajina su značajno povećale svoj izvoz na egipatsko tržište, bili su u mogućnosti da ponude suncokretovo ulje jeftinije od sojinog ulja i uz malu premiju u odnosu na palmino ulje“, navodi se u izveštaju .
Površine pod semenskom proizvodnjom u EU su oko dva miliona hektara i većina zemalja beleži pad. Porast postoji u Danskoj pet osto, Švedskoj dva odsto, Kipru sedam odsto, a u Hrvatskoj četiri odsto. Iskusni semenari tvrde da je ova proizvodnja isplativa i da po obimu može doneti veći priliv deviza nego prodaja malina.
Imajući sve ovo u vidu, sad je pitanje da li će pad proizvodnje suncokreta dovesti do poskupljenja ulja? Biljna ulja su sve skuplja na svetskim berzama. Seme suncokreta beleži rekordne iznose u Evropskoj uniji, a ovakva situacija pogoduje i proizvođačima palminog ulja koje je takođe poskupelo na 1.014 dolara po toni za isporuke, koje tek dolaze u januaru 2025. godine. Očigledno je da je dalji rast cena biljnih ulja neminovan. Suncokret zlata vredi ove jeseni u EU. Ova uljarica obara rekorde u ceni – vlažno zrno zahteva sušenje, što je još jedan trošak više i cene zbog toga rastu, a trenutne su oko 600 evra po toni, konstatuje domaći specijalizovani portal „Agroinfonet” na osnovu poslednjih dešavanja na svetskom tržištu uljarica. Kako je objavljeno u februaru 2024. godine, suncokretovo ulje bilo je u Srbiji jedna od retkih namirnica koja je od 2023. godine pojeftinila, i to u proseku za 40 dinara po litru. Prema podacima iz „Potrošačke korpe” koju objavljuje Ministarstvo trgovine, litar zejtina istog meseca prošle 2023. godine koštao je u proseku 217,58 dinara, dok se početkom ove godine prodavao u rasponu cena između 160 i 175 dinara.
Međutim, izvesni rast cena u odnosu na ovaj period već se primećuje. Tako se u nekim od najvećih trgovinskih lanaca cena flaša ulja pojedinih poznatih proizvođača opet približila iznosu od 200 dinara (160 do 193 dinara). Na sniženju se može naći i za oko 145 dinara, uglavnom onih koji se plasiraju pod robnom markom trgovaca. Suša je uzela danak i na poljima suncokreta, koji su inače ratarska kultura među najotpornijim na vreline. U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se da će suncokreta biti manje za 7,1 odsto (ali 3,7 odsto više u odnosu na desetogodišnji prosek). Stručnjaci su međutim skeptični i očekuju da će prinosi biti manji od ovih prognoza, a da li će taj pad proizvodnje dovesti i do poskupljenja zejtina u maloprodaji još nije poznato. Uljare obično nerado pričaju o ovoj temi sve do dostavljanja novih cenovnika u radnje.
Kako je objasnio analitičar Žarko Galetin, nekadašnji direktor Prtoduktne berze u Novom Sadu, pre mnogo godina znalo se da proizvođači proizvode suncokret za uljare i one su praktično formirale cenu. U poslednjih nekoliko godina na našem tržištu podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni se sada takmiče ko će doći do robe i „pobeđuje” onaj ko više plati. Kako je istakao, naša zemlja proizvodi relativno malo suncokreta, do 700.000 tona, a tržište suncokreta praktično radi samo mesec i po dana. Na preseku godine u oktobru uljare formiraju cene na osnovu cene nabavke sirovine, koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovim.
Republički zavod za statistiku objavio je podatke o ovogodišnjem rodu suncokreta, prema kojima je suncokret zasađen čak na 248.607 hektara, uz očekivanu proizvodnju od 637.428 tona i prosečan prinos od 2,564 tone po hektaru. Iako je proizvodnja u poređenju sa prošlom godinom smanjena za 7,1 odsto rezultat je ipak za 3,7 odsto veći u odnosu na desetogodišnji prosek. Klimatski uslovi su imali značajan uticaj, pri čemu su najranije posejani suncokreti ostvarili stabilan prinos, jer su prošli kroz ključne faze razvoja pre nego što su nastupile visoke temperature.
Očekuje se da će ovogodišnja proizvodnja suncokretovog ulja dostići oko 246.000 tona, od čega će 180.000 tona biti dostupno za izvoz. Takođe, proizvodnja suncokretove sačme biće oko 249.000 tona, što bi trebalo da zadovolji domaće potrebe i izvoznu potražnju od približno 80.000 tona.
Srbija i svet
Tokom tržišne godine 2023/24. godine iz Srbije je u svet zvezeno 118.000 tona suncokreta, što je povećanje od 47 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, dok je izvoz suncokretovog ulja porastao za 15 odsto, sa ukupno 173.000 tona.
Foto: Sunflower 1011569 640
Na globalnom tržištu, najnvoji podaci procenjuju da će svetska proizvodnja suncokreta u 2024/25. godini dostići 50,7 miliona tona. Ovo predstavlja smanjenje od 9,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći pad u proizvodnji suncokreta predviđa se u Ukrajini. Naime, u ovoj zemlji će proizvodnja biti niža za 19,4 odsto, kao i u Rusiji (sedam odsto) i Evropskoj uniji (6,4 odsto), usled nepovoljnih klimatskih uslova. Ova smanjenja utiču na globalnu dostupnost suncokreta. Pritom i dovode do rasta cena suncokretovog i repičinog ulja, što je primetno već od septembra.
Hrana, tržište i cena
Referentna vrednost cena svetskih prehrambenih proizvoda je u oktobru dostigla najviši nivo u poslednjih 18 meseci, predvođena naglim porastom cena biljnih ulja, izvestila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
FAO indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojima se globalno trguje, u proseku je iznosio 127.4 poena u oktobru, što je za 2 procenata više u odnosu na septembar i za 5.5 procenata više u odnosu na oktobar 2023. godine.
FAO indeks cena biljnih ulja je porastao za 7.3 procenata u oktobru, dostigavši dvogodišnji maksimum. Rast cena palminog, sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice je izazvan zabrinutošću oko proizvodnje.
FAO indeks cena žitarica je u oktobru 2024. godine porastao za 0.9 posto. Ova promena je izazvana rastom izvoznih cena pšenice i kukuruza. Na globalne cene pšenice su uticali nepovoljni vremenski uslovi kod glavnih izvoznika na severnoj hemisferi, ponovno uvođenje nezvaničnog minimalnog iznosa cene u Rusiji, kao i rastuće tenzije u regionu Crnog mora. Cene kukuruza na svetskom nivou takođe su porasle, delom zbog velike domaće potražnje i transportnih izazova u Brazilu zbog niskog nivoa reka. Nasuprot tome, FAO indeks cena za sve vrste pirinča opao je za 5,6 odsto u oktobru, odražavajući niže cene indika pirinča podstaknute očekivanjima pojačane konkurencije među izvoznicima nakon što je Indija ukinula ograničenja izvoza nelomljenog pirinča.
FAO indeks cena šećera porastao je za 2.6 odsto usled stalne zabrinutosti u vezi sa izgledima proizvodnje u Brazilu za sezonu 2024/25, a nakon produženih suvih vremenskih uslova. Rastuće međunarodne cene sirove nafte takođe su doprinele povećanju kotacija šećera preusmeravanjem više šećerne trske na proizvodnju etanola, dok je slabljenje brazilskog reala u odnosu na američki dolar ograničilo rast cena. FAO indeks cena mlečnih proizvoda porastao je za 1,9 odsto u oktobru, što je u proseku 21.4 odsto iznad nivoa u istom periodu prošle godine. Povećanje je prvenstveno izazvano višim međunarodnim cenama sira i putera, dok su kotacije mleka u prahu pale.
U suprotnosti sa opštim uzlaznim trendom, FAO indeks cena mesa je opao za 0,3 procenta u odnosu na septembar, uglavnom zbog nižih cena svinjskog mesa. Svetske cene živine su u oktobru 2024. godine blago pale, dok su cene ovčijeg mesa ostale stabilne. Nasuprot tome, cene goveđeg mesa su umereno porasle, potpomognute snažnom međunarodnom potražnjom.
(Autor je analiticar i publicista)