RADE BAKRAČEVIĆ – 12. novembar 2024.

RADE BAKRAČEVIĆ VEĆ 200 DANA U MARIBORU

Posle 65. godina života u Prlekiji stigao sam u Maribor.

HVALA, Familiji Beltran, Fa. Bračko Radgona, Fa Zadravec, Benko Majda, Fa. Borovič, Fa. Nada Bračko, ekipa Dr. Budak, Goranu Dragiću, Jelki Kraner, Fa. Strgar, Fa. Golar, Fa. Pučko, Sonja Rižnar, Dule Zagorc, Fa. Ribič, Milan i Darinka Pučko, Fa. Pero Teodorović, Petar Cvetković, Oste Bakal, Franc Klemenčič, Ici, Zadravec, Fa. Feri Horvat, Zdravko i Rija Majstorović, Fa. Satler,  Fa. Plej, Fa. Grosman, Fa. Beno Hamiti, Fa. Klun, Fa. Njivar, Fa. Muhič, Fa. Škof, Fa. Žerdin, Fa. Klopčič, Fa. Ribič, Fa. Irgolič, Fa. Dobre Stojanovski, Fa. Gelev, Fa. Ekipa Dr. Maričeva, sestra Elvira, Kramberger, Kofjačeva, Tatjana Mijatović, »Mijatopička«, Ivan Lukić, Fa. Hajdinjak, Fa. Sreš, Fa. Dani Mauko, Fa. Trop, Fa. Vukajić, Suzana i Filip Matko Ficko, Fa. Danica Sečko, Slobodanka, ga. Krapše, Dr. Pereza, Fa. Kozic,«Frenki«, Bogdan Marič, Urban, Fa. Jože Rihtarič. Milan, Regina, Severina, Fa. Prislan, Fa. Marušić, Fa. Dr. Kos, Fa. Frangež, Fa. Rožman, Tončka, Fa. Berič, Fa. Ismajlović, Fa. Bagaroš, Karmen, Fa. Pučko, Fa. Himelrajh, Fa. Starčič, Fa. Šefer, Fa. Šonaja, Andrej Husar.

Goran Dragić i Rade Bakračević

Negde daleko a možda i nije čekalo me je novo doba i novi život.

Nigde kao ovde ravnica nije tako ravna.

Svojim kracima i rekama povezala je dve moje domovine.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije

Mada je plodna pokrajina; sačuvala je svoju nepromenjenu prirodu.

Bučna reka poslala mi je miris vetra, koji se nikad ne zaboravlja.

Pet rečnih korita su morala, da se udruže da stignu do moje iz kojih se čuo dečji plač pre osamdeset i nešto godina.

Svetosti pok. PTRIJARH IRINEJ i PORFIRIJE

Povukli su me nežni šumovi tih reka i odvukli u Pomurje na severo istočnoj  strani Slovenije.

Dok je u mom srcu tinjao trag mirisa jedne druge valovite reke oberučke sam prihvatio ovu drugu ponosnu i nikad ne porobljenu reku, koja je bogom osveštana.

Reke su obe jednake i bučne. Ona pored koje sam se rodio i ova koja me je 70. godina hranila.

Sačuvale su hiljade pokolenja noseći krst i bogomolju.

Beskonačna ravnica milionima godina povezuje dva prijateljska naroda.

Tražimo humane aspekte za sve nas i za one koji za nama dolaze.

Očarala me je nesvakidašnja priča o likovima, koji godinama žive u ovom delu sveta smeštenim u moderno vreme i koji ga ne žele napustiti.

U mojim mislima dominiraju figure takozvanog Prleka –  čoveka, univerzalnog bića bez konfrontacija sa sobom i okruženjem.

Iz njega zrači poruka da je ljubav jedina u životu svakog čoveka a naročito na Prleka koji je godinama vezan na ovo parče evropske zemlje. Njemu pripada sve od početka do dubokih korena koji će ga držati još vekovima na ovoj njegovoj plodnoj zemlji.

Stvarnost i realni protok vremena očekuju da ih svet razume i da se čovek vrati prirodi od koje je potekao. Zatečeno stanje iz prirode treba prevesti u prošireno polje novog značenja, svojevrsnu metaforu o našoj intuiciji, snovima, ogledanju unutrašnjeg prostora, utopijskih putovanja, traženju humanog aspekta za sve nas i za one koji za nama dolaze.

Aleksander Čeferin, predsednik UEFE

Ko zna po koliko puta nas je očarala nesvakidašnja priča o antičkim likovima i iskonskim božanstvima smeštenim u moderno vreme, njihova poimanja slobode, društva, političke moći, vlasti, progresa, istorije koja se ponavlja. Ideologija i postoji zato da pokuša da cementira postojeće stanje onoliko dugo koliko je moguće.

Dalaj Lama, njegova SVETOST

U našim mislima dominiraju figure Prleka, univerzalnog bića i komplikovanog čoveka, koji je u nekim dalekim vremenima naselio ovaj deo Slovenije u Panonskoj ravnici i 70. godina pružao mi utočišće.

 Iz Prleka, pozitivnog čoveka zrači poruka da je ljubav jedina sreća u životu svakog čoveka jer prodire do dubokih korena pa čak do onih iz kojih potičemo i koji su pre više hiljada godina programirani, pa verovali mi u to ili ne.

Naravno, da je verovatnost da se može i u moderno vreme čoveku iz Prlekije desiti takvo jedno  zastranjivanje i ostrašćenost čoveka koji nikada nije bio kriv za kakvu prirodnu a ipak imaginarnu prostornu tragediju svoje spiritualne domovine a čiji postupci bi ga mogli duboko potresti i ogorčiti.

NJKV Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i Rade Bakračević

Čovek iz Prlekije izašao je kao pobednik i ostaće na svojoj zemlji hiljadama godina jer ono što se je desilo nekada davno – odnosi se na tadašnja zbivanja u nekom svetu koga ne možemo da ponovimo a najmanje razumemo i predstavimo današnjim generacijama.

Nataša Pirc Musar, predsednica Republike Slovenije

Naravno da su  današnja  tranziciona razmišljanja prleškog čoveka bliska sa mnoštvom jakih i lepih događaja punih idealističkih traganja ljudi vezanih za zemlju u savremenom svetu,koji nude nešto novo, multimedijalno i svetsko koje nije, inače, viđeno u našem normalnom svetu.

Jednostavni elementi ali složeni efekti koji su deo života ljudi pored Mure čine ovu našu pokrajinu ambijentalnom celinom – moćnom i komunikativnom a njenu osobenu poetičnost podvlači sveopšta senzualnost i istančana likovnost naših pogleda. I, ako bismo u igri asocijacija tražili duhovno srodstvo magičnog dejstva prleškog ambijenta svemu na svetu što postoji ne bi nam bilo dozvoljeno jer ono što ne razumemo nikada ne možemo sročiti ni perom ni filmskim kamerama.

Život prleškog čoveka nije univerzalan jer verujem da ne postoji ni univerzalna priroda, već postoji samo univerzalni pristup idejama, društvima i kulturama. Ukoliko smo, a jesmo, shvatili koliko je Prlek potreban Pomurju a i ono njemu shvatićemo, da bi na kraju život bez Prleka u ovoj oazi lepote i suživota bio nezamisliv.

Srpski Princ Filip Karađorđević i princeza Danica sa Radetom Bakračevićem

Ako je potrebno samo jednom, svedenom stilskom sintagmom odrediti stvaralaštvo koje priroda milionima godina provodi po svojim zakonima onda bi najtačnije bilo reći kako to prirodno stvaralaštvo, ukupno uzevši, pripada svim živim bićima koji na toj zemlji godinama bitišemo.

Rade Bakračević, autor izložbe pravoslavnih ikona organizovao je istorijsku izložbu u slovenačkoj Katedrali u Mariboru. Tom prilikom je mariborski škof LIPOVŠEK u svom govoru, prilikom otvaranja izložbe izjavio: ” Izložba pravoslavnih ikona, autora RADA BAKRAČEVIĆA je prva i jedina izložba pravoslavnih ikona u jednom katoličkom hramu. Zahvaljujući autoru izložbe Radu Bakračeviću ovu njegovu izložbu zapisaćemo zlatnim slovima u dokumentima katoličke crkve.”

Ta prleška nepokolebljivost do potpunog intimizma vodi nas definitivnoj pripadnosti ljudskog roda do ciklusa koji će u budućnosti shvatiti da je sve ono što je prošlo vredno hvale a ujedno i potpunog zaborava onog što je bilo štetno za ljudski rod. Na kraju je istorija pokazala, da je pobednik On – čovek iz Prlekije.

Slovenski književnik Tone Partljič i Rade Bakračević – dva počasna člana Saveza kulturnih društava.