Prema izveštaju EU, trenutno najveća kočnica Srbije na putu ka EU je neispunjvanje obaveza za
poglavlje 13, a to je ribarstvo!

Foto: TO Kostolac – ribarenaj na Dunavu kod Kostolca
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je objavio Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova
redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa
Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i
Evropske unije. Izvešta je nastao kroz doprinos više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće
mreže organizacija civilnog društva u Srbiji.
Knjiga preporuka 2024. je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega,
činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu.
Trenutno navjeća kočnica Srbije na putu ka EU je neispunjavanje obaveza za poglavlje 13, a to je
ribarstvo! Dokaz je da u izuveštaju EU doslovce piše, da se, između ostalog konstatuje: ,,Da
Srbija u oblasti ribarstva nijr ostvarila napredak tokom izveštajnog perioda. Zbog toga se Srbija
poziva da se u narednom periodu fokusira na usvajanje Akcionog plana za usklađivanje sa
pravnim tekovinama u oblasti ribarstva!
Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se za četiri
stuba spoljne politike među kojima se nalazi i Evropska unija. Stoga se od najviših predstavnika
institucija Republike Srbije, mnogo češće čuje sintagma „evropski put“ umesto „put ka
punopravnom članstvu“, što se i dalje pravda sumnjom u to da evropski akteri nemaju konsenzus
oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan. Međutim, tokom 2024. godine, setom mera i
mehanizama, Evropska unija je, ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i učinila
ogromne napore da vrati poverenje u kredibilitet procesa. Plan rasta za Zapadni Balkan sa stubom
koji ubrzava reformske procese je jedan od najvažnijih. Ipak, koliko god takav okvir delovao
motivišuće, da bi se krajnji cilj (što brža priprema za punopravno članstvo), ostvario, paralelno se
mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu i Vlada Republike
Srbija i Evropska unija, ali i civilno društvo.
Tako od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti je ostvareno samo
osam! Znači, da je 67 preporuka ispunjeno delimično, dok je 221 preporuka neispunjena. Broj
novih preporuka je 48. Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40,
pet je ispunjeno u celosti, 11 delimično, a 24 preporuke su neispunjene.
Ribarstvo kočnica za EU!
U Izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku Srbije za 2023. godinu se konstatuje da Srbija u
oblasti ribarstva (Poglavlje 13) nije ostvarila napredak tokom izveštajnog perioda (ocena 1)! Zbog
toga se Republika Srbija poziva da se u narednom periodu fokusira na usvajanje Akcionog plana
za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti RIBARSTVA!
Izvod I knjige EK: Osnovni podaci o Poglavlju 13 – Ribarstvo Tabela 1. Poglavlje Datum
održavanja eksplanatornog/ bilateralnog skrininga Kad je EU dostavila Srbiji poziv da podnese
pregovaračku poziciju ili dostavila listu merila za otvaranje poglavlja. Treba navesti koliko je
merila Srbija dobila OBAR usvojen Vlada Srbije usvaja pregovaračku poziciju 13 – Ribarstvo 30.
septembar 2014./ 14. novembar 2014. Jer, izveštaj o skriningu je izrađen još tokom 2015. godine.

2
Ali, u Izveštaju o skriningu nisu navedena početna merila, već je preporučeno otvaranje pregovora
u ovom poglavlju. Vlada je uradila i dostavila poziciju Evropskoj komisiji u novembru 2017.
godine. Datum otvaranja poglavlja Broj merila za zatvaranje IBAR usvojen CBAR usvojen.
Pregovori o Poglavlju 13 zvanično su počeli u junu 2018. godine, alo je ocena o tom obavljenom
poslu 1!
U izveštaju, KONVENTA EU, između ostalog piše: ,,Za Poglavlje 13 – Izveštaj o skriningu je
izrađen tokom 2015. godine i u njemu nisu navedena početna merila, već je preporučeno otvaranje
pregovora u ovom poglavlju. Srbija je dobila poziv za podnošenje Pregovaračke pozicije za
Poglavlje 13, što je Vlada i uradila i dostavila je poziciju 45 Evropskoj komisiji u novembru 2017.
godine. Pregovori sa Srbijom o Poglavlju 13 su zvanično počeli u junu 2018. godine. Kao merilo za
zatvaranje Poglavlja 13, Republika Srbija treba da predstavi Evropskoj komisiji Akcioni plan koji
će omogućiti potpunu usklađenost sa pravnim tekovinama Evropske unije do datuma pristupanja,
naročito u pogledu organizacije tržišta, akvakulture, prikupljanja podataka i merama kontrole
protiv nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribarstva. To se navodi o u Preporukama Radne
grupe NKEU za Poglavlje 13 u Tabeli 2. Sve doslovcde piše šta treba da se uradi. Preporuka
Nacionalnog konventa o EU Od koje godine se preporuka NKEU ponavlja (nakon ispunjavanja
merila, navesti da je merilo ispunjeno, koje godine je postavljeno i koje godine je ispunjeno). Sa
kojim merilom EU je vezana preporuka Konventa – navesti broj merila EU i koji tip merila je u
pitanju (otvaranje, prelazno, zatvaranje), reporuke su Vladi Srbije.
Čeka se akcioni plan!
Potrebno je donošenje Akcionog plana koji će osigurati punu usaglašenost sa zahtevima pravnih
tekovina EU do datuma pristupanja, posebno u pogledu organizacije tržišta, akvakulture,
sakupljanja podataka i kontrole protiv ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. To je
utvrđena preporuka Srbiji 2023. godine. Neispunjena Merilo br. 1 za zatvaranje poglavlja 2. je:
Treba obezbediti administrativno jačanje Sektora za poljoprivrednu politiku i Uprave za veterinu
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstva zaštite životne sredine,
kako bi se odgovorilo na potrebe adekvatnog sistemskog uređenja sektora ribarstva. Nužno je,
između ostalog obezbediti javne konsultacije sa zainteresovanim stranama u sektoru ribarstva i
zaštite životne sredine u cilju donošenja adekvatnog strateškog i zakonskog okvira u sektoru
ribarstva. Treba obezbediti, od strane nadležnih organa, sistematsko prikupljanje podataka
potrebnih za kreiranje mera politike namenjenih podršci razvoju sektora ribarstva. Treba
unaprediti rad inspekcijskih službi kao preduslov za razvoj ribarstva s jedne strane, a s druge
strane stvoriti mehanizam za efikasnu i efektivnu kontrolu i sprečavanje ilegalnog, neprijavljenog i
neregulisanog ribolova. Hitno treba obezbediti potrebnu podršku sektoru ribarstva u cilju
unapređenja ovog sektora i održivog korišćenja i gazdovanja prirodnim resursima za koje je
ribarstvo vezano, kao i pripremu sektora za tržišnu konkurenciju sa firmama iz EU.
Potrebna je podrška procesima sistematskog prikupljanja podataka od strane nadležnih organa,
potrebnih za kreiranje mera politike namenjenih podršci razvoju sektora, kao i participativnog
dijaloga donosioca odluka i proizvođača/prerađivača. Ove I niz drugih preporuka za ribarstvo EU
je preporučial Srboiji I proteklih godihnja,k ali ion ona u većoni sčlučajeva nije odradila valjano.
Tako je, recimo, podrška unapređenju sektora ribarstva u cilju poboljšanja performansi ovog
sektora, a pre svega, konkurentnosti i prilagođavanja zahtevima otvorenog tržišta, utvrđena
2018.godie, ali je neeispunjeno Merilo br. 1 za zatvaranje poglavlja 13! Preporuka Konventqa EU
je da treba podržati razvoj projekata koji imaju za cilj održivi razvoj sektora i očuvanje prirodnih
resursa. I to je utvrđeno 2020. godine, ali je ostalo neispunjeno merilo.

Cena sveže ribe niža i do 15 odsto
Evo dok nam Evropska uniaj u rdovnoim godišnjimk izuvdeštajima ukazhuej šta ikako trega
uraditi, između ostalog iu ribarstvu, o stanju u ovoj grani Srbije, sad pred predstojeće pranike, evo
izveštaja sa ribnjaka, ali i sa tržišta.
I dok je riarstov jedna od kočnhia na put Srbije nka EU, šta javnsot o+iznosi o stanju u ribarstvu
Srbije. Trebga istaći da Srbiji godošnej treba oko 50.000 tohna ribe za isrhahnu stanovnštva. Od
toga se oko 35.000 tona uvozi, dok se tek oko 15.000 tona proizvodi u zemlji. Nekada je Srbiaj imala
oko 15.000 hektara ribnjaka, a danas je to tek nešto oko 5.000, ali se i dalje smanjuju. Godišnja
potrošnja po stanovniku je samo 3,1 kilograma ribe!
Ove, 2024. godine proizvedeno je 5.000 tona šarana i između 2.500 i 3.000 tona pastrmke!

() FFFoto: ,,Politika”

Iako je zvanična statistika objavila da su cene polјoprivrednih i ribarskih proizvoda u odnosu na
isti period pošle godine više za 7,5 odsto, to se ne vidi na tržištu sveže ribe. Jer, tržište je dobro
snabdeveno svim vrstama ribe, a cene su uoči slava i posebno posta koji se približava još niže nego
prošle godine, saznajemo u domaćim ribarnicama. Najprodavaniji šaran iz domaće proizvodnje je
od 720 do 750 dinara po kilogramu, a pastrmka od 750 do 800 dinara, kažu proizvođači, a piše list
,,Politika’’ u tekstu Jelice Antelj.
U velikim trgovinskim lancima su cene još niže, jer njima riba u vreme posta obično služi kao
„mamac” za kupce, pa se često ovaj proizvod može nabaviti i do 20 odsto jeftinije nego u
ribarnicama.
Po rečima Kruma Anastasova, predsednika Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije i
direktora ribnjaka „Kapetanski rit”, proizvodna godina je na nivou proseka, što je dobro s
obzirom na sušu koju smo imali.
,,Proizvodja je možda i malo ispod proseka, oko 5.000 tona šarana ove godine i između 2.500 i 3.000
tona pastrmke. Što se tiče tendencija cena, one su u padu i to se vidi i u slučaju velikih trgovinskih
lanaca koji u filetima već nude jeftiniju ribu. Više je razloga za to. Ove godine imamo manje
praznika koji su posni (manje slava pada u sredu i petak), zbog čega će i potrošnja biti manja. S
druge strane, od Korone 19 se i slave drugačije praznuju i generalno se kupuje manje ribe. Zato

imamo i manju distribuciju i potrošnju i to se odmah oseti na cenama. U ribarstvu situacija nije
ništa bolјa u odnosu na prethodne godine, s tim što se sada suočavaju još i sa većim cenama inputa,
a imaju i troškove za vodoprivredne naknade koje nema nijedna zemlјa u regionu’’, kaže Krum
Anastasov.
,,Ribarstvo ni prošle godine niej dobilo subvencije, a ni ove godine nije raspisan javni poziv i
nemamo odgovor zašto je to tako. U našem resornom ministarstvu se malo lјudi bavi ribarstvom,
što takođe govori o tome koliko im je važan ovaj sektor. Suočeni smo sa udarima konkurencije iz
regiona koja ima suficit u proizvodnji upravo zahvalјujući subvencijama i nije im problem da
spuste cenu. Zato neki naši lanci uvoze poluproizvode ili zamrznutu ribu poput pastrmke iz Bosne i
Hercegovine, Turske, Albanije ili Crne Gore. Jednostavno je sve to demotivišuće’’, dodaje
Anastasov u izjavi za javnost.
Kao što smo više puta pominjali, to je razlog da su ribnjačke površine sa poslednjih godina sa
11.000 hektara smanjene na 5.000 hektara i dalјe su u padu. Iako je u svetu tendencija da se
ribarska proizvodnja pospešuje na svaki način, to kod nas nije tako, zbog čega je sve manje ribe
koja se čuva u otvorenim vodama.
,,U odnosu na letnji period, cena šarana je pala za 15 odsto. I u odnosu na prošlu godinu su cene
niže. Postoje razlike u cenama između ribarnica koje žive samo od ovog posla i velikih lanaca koji
se takmiče ko će ponuditi nižu cenu šarana, a u stvari računaju da na taj način privuku kupce i
prodaju drugu robu. Ribarnice se zato snalaze otvarajući i ketering, odnosno uslužno pečenje ribe,
što iziskuje velika ulaganja i angažovanje dodatne radne snage’’, – kaže predsednik Grupacije za
ribarstvo u PKS. Imamo sve vrste sveže ribe i osim šarana, prodaje se dobro i orada, dimlјena
pastrmka i brancin. Naravno i sve vrste zamrznute ribe, kažu u ribarnici i dodaju da je situacija
slična i kada je reč o pripremlјenoj ribi, jer uslužno pečenje posebno u vreme praznika kupci
uglavnom plaćaju. Pečenje se naplaćuje od 250 do 300 dinara po kilogramu, ukoliko kupe ribu u
našoj ribarnici, a imamo i sve vrste pečene ribe, koja je, naravno, skuplјa. Tako je kilogram
pripremlјenih papalina 1.700 dinara, skuše 1.800, koliko košta i orada. Dimlјeni šaran je 2.500,
kotleti soma 1.900, a lignje 1.500 dinara po kilogramu. Ono što je važno kupcima jeste da je na
tržištu trenutno uglavnom domaća riba, posebno šaran, kao najprodavaniji, i da je kvalitet
nesporan, što tvrde, u ribarnicama kupci prepoznaju. Kako kažu za javnost u jednoj ribarnici na
Vidikovcu u Beogradu,, cene se nisu menjale od leta i verovatno neće ni pred post. Kupci već sada
nabavlјaju zalihe, posebno zamrznute ribe poput oslića i skuše, kako bi se osigurali od eventualnog
poskuplјenja.

Zbog toga Knjiga preporuka EU za 2024. godinu ima dodatnu težinu, jer je sveobuhvatnija od
okvira Reformske agende, prati okvir godišnjeg izveštavanja Evropske komisije i podseća sva tri
aktera na sve ono što je i dalje nedovršen posao i što svako od njih može da učini u okviru svoje
uloge u procesu pregovora. Ukupno je definisano 426 preporuka, od kojih su 344 namenjene Vladi,
42 Evropskoj uniji, a civilnom društvu Srbije 40. Takođe, za svaki deo pregovaračkog okvira, prati
se kontinuitet i stepen ostvarivanja preporuka u odnosu na prethodnu godinu, ali su formulisane i
nove preporuke, uz uvažavanje stanja i konteksta tokom 2024. godine. Za civilno društvo je
predviđeno ukupno 40 preporuka, od kojih je jedna nova. Među njima, jedna je ispunjena u celosti,
11 delimično, dok 26 preporuka ostaje neispunjeno. Opšti zaključak preporuka za 2024. godinu,
reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa
obavezama iz pregovaračkog okvira: geopolitičku dimenziju koju u prvi plan stavlja Evropska
unija, traženje izgovora od strane Vlade za to što ključni reformski procesi izostaju, ali i gubitak
motivacije pa i poverenja kod civilnog društva da može da utiče na dalji proces evropskih
integracija. Da bi se desio dalji napredak u pregovorima, praćen otvaranjima novih klastera i
definisanjem merila za zatvaranje, neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze
koje je u tom okviru preuzela Vlada. Važnost geopolitičkog trenutka i prilika koja se otvorila za
ubrzanje celokupnog procesa proširenja, moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u
pregovorima, preuzme veću odgovornost i obezbede međusobnu sinergiju. (B. GULAN)