EVROPSKA UNIJA I KANDIDATI ZA PRIJEM: Deset država koje čekaju članstvo u EU!?
Od Srbije do Gruzije…
Evropska komisija objavila je izveštaj o napretku kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Foto: Pixabay
Evropska komisija objavila je izveštaj o napretku kandidata za članstvo u Evropskoj uniji na putu ispunjavanja svih potrebnih kriterijuma. Rojters piše da pregovori o pristupanju mogu trajati deceniju ili duže. U nastavku je lista država koje se nadaju da će jednog dana postati članice EU, a britanska agencija analizira njihov formalni status.
UKRAJINA – kandidat od 2022. godine
Foto: Pixabay
Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u EU nekoliko dana nakon što ju je napala Rusija u februaru 2022. godine, a status kandidata dobila je u junu te godine. U decembru 2023. čelnici Unije su odlučili da započnu pristupne pregovore sa Kijevom, a pregovori o članstvu otvoreni su u junu 2024. godine.Odnosi EU-a i Ukrajine sežu unazad gotovo 30 godina – EU je potpisala Sporazum o partnerstvu i saradnji s Ukrajinom 1994. godine, a on je stupio na snagu 1998. godine 2004. Ukrajina je postala prioritetni partner EU nakon što je “Narandžasta revolucija”, protiv izborne prevare i korupcije, signalizirala da je na putu prema integraciji s Unijom. Proruski predsednik Viktor Janukovič odbio je 2014. da potpiše sporazum o pridruživanju i trgovini s EU, što je izazvalo Majdan revoluciju nakon koje je usledila ruska aneksija Krima. Sporazum o pridruživanju i trgovini s EU stupio je na snagu 2017. Ukrajina je pojačala svoju težnju ka članstvu u EU od ruske invazije koja je počela u februaru 2022. godine.
MOLDAVIJA je kandidat od 2022.
Evropska unija ima sporazum o pridruživanju sa Moldavijom, uključujući duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, od 2016. godine. Kišinjev je podneo zahtev za članstvo u Uniji u martu 2022. godine. Kako bi napredovala do početka pristupnih pregovora, Evropska komisija zatražila je od Moldavije da reformiše svoje pravosuđe, suzbije mito i organizovani kriminal, reši se oligarha, reformiše javnu upravu i finansije, uključi u odlučivanje civilno društvo i podstakne zaštitu ljudskih prava. Čelnici EU odlučili su da počnu pristupne pregovore s Moldavijom u decembru 2023. godine, a pregovori o članstvu započeli su u junu 2024. godine.
TURSKA – čeka od 1999. godine…
Iako je kandidat za prijem u EU gotovo četvrta, Turska trenutno nije tema političke rasprave za ulazak u društvo članica EU
Turska ,,bela kuća”
Foto: Pixabay
Dok je još uvek bila službena država kandidat, Turska je pre mnogo godina doživela zamrzavanje pregovora o pristupanju, uglavnom zbog problema koji se odnose na ljudskih prava i vladavinu prava. Ulazak Turske, države od 85 miliona ljudi, u EU trenutno nije deo političke rasprave. Ankara je podnela zahtev za članstvo u Uniji još u aprilu 1987, postala je država kandidat u decembru 1999, da bi pregovori o članstvu bili otvoreni u oktobru 2005.
SEVERNA MAKEDONIJA je kandidat od 2005. godine.
Foto: Pixabay
Ova balkanska država, nekadašnja člancia SFRJ, je na putu ka EU od 2003. godine i ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Kako ističui u EU ima individualno prilagođeni okvir za odnose, od 2004. godine. Podnela je zahtev za članstvo u EU u martu 2004, da bi postala država kandidat u decembru 2005. godine. Pregovori o članstvu otvoreni su u martu 2022. nakon što je promenila ime iz Makedonija u Severna Makedonija. No, razgovori tek treba ozbiljnije da počnu zbog prigovora Bugarske zbog istorije i jezika.
CRNA GORA je kandidat od 2010. godine.
Foto: Arhiva autora
Pristupni pregovori Crne Gore započeli su u junu 2012. godine i od tada su otvorena 33 od ukupno 35 poglavlja pregovora – područja u kojima kandidat treba da se ujednači sa zakonima EU. Do sada su tri privremeno dovršena.
REPUBLIKA SRBIJA je kandidat od 2010. godine
Foto: Pixabay: Skupština Srbije
Najveća država Zapadnog Balkana, Srbija, identifikovana je kao potencijalni kandidat 2003. godine, a od 2013. godine ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU. Srbija je zahtev za članstvo u EU podnela u decembru 2008. Godine i postala kandidat u decembru 2010. godine. Pristupni pregovori započeli su 2012. godine. Ukupno 22 od 35 poglavlja pregovora su otvorena, a dva su završena.
KNJIGA PREPORUKA NACIONALNOG KONVENTA O EU
Srbija sedi na klackalici…
Izvodi… Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije i nastala je doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji. Knjiga preporuka 2024. je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega, činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu.
Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se za četiri stuba spoljne politike među kojima se nalazi i Evropska unija. Stoga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije, mnogo češće čuje sintagma „evropski put“ umesto „put ka punopravnom članstvu“, što se i dalje pravda sumnjom u to da evropski akteri nemaju konsenzus oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan. Međutim, tokom 2024. godine, setom mera i mehanizama, Evropska unija je, ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i učinila ogromne napore da vrati poverenje u kredibilitet procesa. Plan rasta za Zapadni Balkan sa stubom koji ubrzava reformske procese je jedan od najvažnijih. Ipak, koliko god takav okvir delovao motivišuće, da bi se krajnji cilj (što brža priprema za punopravno članstvo), ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu i Vlada Republike Srbija i Evropska unija, ali i civilno društvo.
Zbog toga Knjiga preporuka 2024. ima dodatnu težinu, jer je sveobuhvatnija od okvira Reformske agende, prati okvir godišnjeg izveštavanja Evropske komisije i podseća sva tri aktera na sve ono što je i dalje nedovršen posao i što svako od njih može da učini u okviru svoje uloge u procesu pregovora. Ukupno je definisano 426 preporuka, od kojih su 344 namenjene Vladi, 42 Evropskoj uniji, a civilnom društvu Srbije 40. Takođe, za svaki deo pregovaračkog okvira, prati se kontinuitet i stepen ostvarivanja preporuka u odnosu na prethodnu godinu, ali su formulisane i nove preporuke, uz uvažavanje stanja i konteksta tokom 2024. godine. Tako od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti je ostvareno samo osam. 67 preporuka je ispunjeno delimično, dok je 221 preporuka je neispunjena. Broj novih preporuka je 48. Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40, pet je ispunjeno u celosti, 11 delimično, a 24 preporuke su neispunjene.
Tako, od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti je ostvareno samo osam. 67 preporuka je ispunjeno delimično, dok je 221 preporuka neispunjena. Broj novih preporuka je 48. Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40, pet je ispunjeno u celosti, 11 delimično, a 24 preporuke su neispunjene. Za civilno društvo je predviđeno ukupno 40 preporuka, od kojih je jedna nova. Među njima, jedna je ispunjena u celosti, 11 delimično, dok 26 preporuka ostaje neispunjeno. Opšti zaključak iz ove statistike reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira: geopolitičku dimenziju koju u prvi plan stavlja Evropska unija, traženje izgovora od strane Vlade za to što ključni reformski procesi izostaju, ali i gubitak motivacije, pa i poverenja kod civilnog društva da može da utiče na proces evropskih integracija.
Da bi se desio dalji napredak u pregovorima, praćen otvaranjima novih klastera i definisanjem merila za zatvaranje, neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze koje je u tom okviru preuzela Vlada. Važnost trenutka i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja se moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima, pređu u veću brzinu i obezbede međusobnu sinergiju. Uz želju da sledeća Knjiga preporuka Nacionalnog konventa donese daleko pozitivniju sliku, želim da iskažem zahvalnost svim članicama Nacionalnog konventa koje su učestvovale u izradi Knjige preporuka 2024. godine. Dodatne pohvale idu koordinatorima radnih grupa koji su radili na sistematizaciji doprinosa i predloga, formulišući ih u skladu sa jedinstvenom metodologijom, kao i zaposlenima u Sekretarijatu Nacionalnog konventa koji su radili na tehničkoj pripremi teksta.
Bojana Selaković Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
U Beogradu, 28. oktobra 2024. godine
ALBANIJA je kandidat od 2014. godine.
Foto: Pixabay
Albanija je prepoznata kao potencijalni kandidat 2003. godine, dok je u aprilu 2009. podnela zahtev za članstvo u EU. Status kandidata dobila je 2014. godine. Pregovori o pristupanju službeno su počeli u julu 2022. nakon što je Tirana ispunila uslove o promenama u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, obaveštajnim službama i javnoj upravi. Njeni pregovori, međutim, tek bi trebalo da počnu ozbiljnije jer je EU spojila kandidaturu Albanije za članstvo s kandidaturom Severne Makedonije.
BOSNA I HERCEGOVINA je kandidat od 2022. godine.
Bosna i Hercegovina je identifikovana kao potencijalni kandidat 2003. godine i ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU od 2015. godine. Zahtev za članstvo u EU podnela je u februaru 2016. godine. Kako bi počela pregovore o pristupanju, Bosna i Hercegovina mora da sprovede 14 prioriteta koje je postavila Komisija 2019. godine, a koji su fokusirani na demokratiju i funkcionalnost države, vladavinu prava, temeljna prava i reformu javne uprave. U decembru 2023.godine čelnici Unije odlučili su da će otvoriti pristupne pregovore s Bosnom i Hercegovinom nakon što se postigne potreban stepen usklađenosti s kriterijumima za članstvo.
GRUZIJA je kandidat od 2023. godine.
FOTO GRUZIJA – protesti ispred Parlamenta
Gruzija je podnela zahtev za članstvo u EU u martu 2022. godine, da bi Vlade EU dodelile ovoj državi status kandidata u decembru 2023. godine. Od 2016. EU i Gruzija imaju sporazum o pridruživanju koji pokriva trgovinu.
KOSOVO je podnelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine.
Brisel je od 2005. godine isticao prilike za E, a perspektivu za Kosovo. Ipak, ne priznaju sve države članice EU Kosovo, kao nezavisnu državu. Od 2016. godine EU ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Prištinom koji služi kao temelj za pristupni put. (B.GULAN)