KRIZA STOČARSTVA  U SRBIJI: Kako smo od velesile došli do praznih obora

Beograd: 22. Novembar –

Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće. Ono je u 2022. godinu BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Danas je to još manje. To je kraktareristika nerazvijenih subsaharskih zemalja.U odnosu na poslednji popis  – anketu 2018. godine, drastično je manji je broj goveda, svinja i ostalog nekadašnjeg blaga, kako su zvali stoku  u selima Srbije.Dokaz velike krize je konstatacija na sednici Odbor aza poljoporivredu Skupštine Srbije da ona više nema samodovoljnost u hrani. Konstatovano je da hitno treba vratiti, prehrambeni sektor, odnosno prerađivačku industriju u sela Srbije. Samo tako  može se vratiti pehrambena samodovoljnost u zemlji. Ali,zau to je potrebna politilka volaj i da se proivudonaj hrane postane strateška delatnost. To je i put kak bi se u Srbiji od sirovina proizvodili  artikli viših faza prerade. Uz sve to kako je konstatovano,  zadrugarstvo se nalazi u izuzetno teškoj situaciji. Da bi Srbija prehranila 6,6 miliona stanovnika, a to je za 500.000 manje  manje nego pre jedne decenije, ona mora da uvozi mnoge proizvode koje je nekad sama proizvodila i izvozila. To se, pre svega, odnosi na,svinjsko meso i prertađevine i mleko i proizvode iz njihove prerade. Svake godine se proizvodi i troši sve manje hrane koja je sve skuplja.  Dokaz velike krize je vrednost proizvodnje po hektaru od samo 1.200 evra i ukupna godišnja pvrednost proizvodnje ove velike fabrike pod otvorenim nebom od najviše do sada –  5,8 milijardi evra!

Piše: Branislav Gulan

Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu treba tražiti i u tome što, agarara bniej strateška grana u  zemlji Srbijio.  Osalo su sve posledice i tretman od političkih strutkrua u zemlji. Rezutlat takvog odnsoa prema poljoprivredi je činjenica da je za poslednje tri decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava.Toje 1.000 sela sa po 400 domaćinstava! Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji je veoma skroman i iznosi samo 1,7 odsto u poslednjoj deceniji ili tek 0,17 odsto godišnje, od 2014. do 2024. godine. Toje pokazalo (ne) sprovođenje poslednje Strategije razvoja poljoprivrede koje je završeno 31. jula 2024 godine. Ali pošto nije urađena nova strategija validnost ove loše je produžena do kraja 2024. godine. Loša je zbog toga što je u njoj pisalo da će se agar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto ili u lošijim godinama po 6,1 odsto.  Kada je to pisano znalo se da je neostarivo i da je to pisano sa lažnuim podacima. Zbog loše urađenog dokumenta, koji se nije mogao ostvariti u praksi, umesto strategije rasta, imali smo strategiju pada proizvodnje. Dakle, to je bio loše urađen agrarni Ustav, što je i praksa pokazala. Jer, to što je pisalo u njemu bile su samo nerealne i neostvarive želje 240 domaćih kreatora agroekonomske politike za poljoprivredu. To se nije ostvarilo. Za tu lošu strateijte koja je donea štetu državi u poslednjoj deceniji sebe su častili sa 8,2 milion evra, koji su stigli kao donacija z ate namene iz tri evropske zemlje. 

Hrana se u Srbiji proizvodi na 3.257.100 hektara. To radi 508.365 gazdinstava. Poslednji popis poljoprivrede je prikazao da u 4.720 sela Srbije ima ukupno 1.150.653 lica koji se bave ovim poslom, odnosno 2,2 je zaposlenih na svakom porodičnom gazdinstvu. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađ od 40 godina. Prosečna veličina gazdinstva je 6,4 hektara. Na ovim gazdinstvima, prema podacima RZS, danas ima oko 725.000 grla goved,a 2.25 miliona grla svinja, 1,7 miliona ovaca, a 149.558 koza, 22 miliona živine 1,26 miliaon košnica… Na toj velikoj fabric pod otvorenim nebom, proizvodnja po hektaru je u proseku vredna oko 1.200 evra. Ukupan godišnji prihod agrara nikad nije bio veći od 5,8 milijardi evra!

Za svinjsko meso iz uvoza ukupno trošimo dnevno 425 miliona evra!

Za uvoz svinjskog mesa u Srbiju, u proteklih devet meseci 2024. godine, dnevno smo trošili 425.185 evra i za to smo potrošili 114,8 miliona evra – najviše u regionu!? Prema svemu sudeći, ovaj trend trend nasavljen je sve do kraja 2024. godine. Za uvezeno zamrznuto svinjsko meso, od 30.148 tona platili smo 101,9 miliona evra.  Ukupan uvoz svinjskog mesa jednak je preradi i potrošnji  448.540 tovljenika, težine oko 100 kilograma, što danas predstavlja četvrtinu ukupnog broja svinja u tovu na našim farmama. Kada je se taj uvozau preračuan u otne, to onda ispada da je kroz uvoz u Sribju stiglo1,2 milioan tona svinjskog mesa, kaže predsednik Odboa za poljoprivrfedu Skupštine Srbije Marijan Rističević.

IMAMO TRI KUGE U AGRARU SRBIJE!

Proizvodnu svoinaj u Sribjuiipsolednjiuh decneija uništavaju tri  kuge. BNroj svoina jsad je sveden na nivo koji je ibo u Srbiji na nivo i pribliđžan broj koji je posle Drugog svestskgo rata! N dekadađnaj zemlajsvinaj, Sribja, sad je na nivou da mroa da uvozi svinsjkog meso da bi prehranil qasvoje sanovništov, koje sad godišnej po jednom žitečlmnju troši oko 15 kilogama svinjskgog mesa. U EU to je dvostruko više. U Srbiji i sad postoji:

  1. POLITIČKA KUGA! Jer,  se posldb enjih nekoliko decenija vodi loša, odnosno neadekatna, agroekonomska poltika, koja je dovela do uništavanja stočnog fonda. Ponajviše u proizvodnji svinja i goveda…VLAST U ZEMLJI, LOŠIM  ODLUKAMA KOJE JE DONOS9ILA, DOVELA JE DA UNIŠTENI STOČNI FOND, 2022. GODINE, UČESTVUJE SAMO SA 28,1 ODSTO U BDP AGRARA… TO JE KARAKTERISTIKA NERAZVIJENIH ZEMALJA SVETA! SVE ŠTO JE ISPOD 60 ODSTO, JE NERAZVIJENO. TU SE NALAZI I SRBIJA!
  2. KLASIČNA SVINJSKA…
  3. AFRIČKA KUGA;

Prema podacima RZS za eutanaziranje svinja, njih 78.242 grla, država je  isplatila 3,3 milijarde dinara iz budžeta. Ova bolest je prema podacima Uprave ya veterinu, potvr]ena I u toku 2024, godine, na ukupno 2.778 gazdinstava na teroitorijo 53 opštine u 15 okruga. Mada se govori da je u toku smirivanje ove bolesti, ona je i dalje prisutna, pa je pred kraj 2024. godine potvrđena je u Čačku, okolini i u Sremu! Prema podacima Uprave za veterinu, od početka 2024. godine pa do sredine 2024. godine Afrička kuga svinja potvrđena je na teritoriji 12 opština i pet okruga na 25 gazdinstava kdo domaćih svinja. Inače, AKS se prvi put u Srbiji pojavio 2019. godine, a vakcina za ovaj virus, prema navodima Ministarstva poljoprivrede – ne postoji nigde u svetu!  Bolest se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, penose iz divlej svinje, kojene znaju za grancki emeđu državama, zatim isrhanom svinja pomijama u kojima ima kntaminrianih ostataka hrane, kontaminiranim hrankm, vodom, inficiranim krpeljima, odeom i obućom,  kontaminiranim predmetiam iopremom, prevoznim sredstvkiam, stajnjakokim, leševima uginulih i zaklanih životinja,, gldiam i insektima. Kako institučle dr Deejan Krnjaić, zadužen zha ovu oblas tu KONVEKTU EU, svinje ne trea hrqankiti pomijama, trea izbegavati pašnjačko držanej svinja, i sprečiti dirketan kontakt sa divljim svinjama. Takoće ističe da osobo0emn koje su bile u konataktu sa divljim svinjama, mroaju dobro oprati i dezinfikoati odeću i obuću, a prijava svake bolesneili uginuile domaće ili divlje svinje je obavezna madležnom veterinaru

RESENJE JE DA AGRAR POSTANE STRATEŠKA GRANA. POSLE TOGA DA SE OBNOVI CEO STOČNI FOND, JER SVAKA ZEMLJA TREBA DA IMA SVINJA KOLIKO I STANOVNIKA…

  • TREBA NOVI KONCEPT AGRARA I NOVI LJUDI DA TO VODE;
  •   DA SE NE BI VLADALO UREDBAMA VEĆ SISTEMSKI DA SE REŠAVAJU PROBLEMI. PO HITNOM POSTUPKU JE SAMO ,,GAŠENJE POŽARA’’;

Samo do kraja avgusta 2024. godine, prema podacima RZS uvezli smo 302.000 svinja težine do 50 kilograma i za to platili 36,2 miliona evra. U istom periodzu naši klaničari i trgovci, čitaj uvoznici, kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog mesa za 98,4 miliana evra. POored toga uvezli smo I 19.030 tona goveđeg mesa I čak .8355 tona pilećeg mesa za 17 milioan evra. U Udruženju za tovbno govedarstvo ,,Agroprofit’’ u Novom Sadu ira;ulani suda da, kada je uveyeno svinjsko meso, ako se to uporedi saživom meromsvinja, proizulazi da je tp samo tog trenutka boial farma sa 280.000 svinje, tovljenika. U trentukupisabnja ovog t eskta šo0minej se da je sridbnoim novemba 2024. Godien u Sribju stiglko iz Rusije oko 1.100 tona slanine!

Mesna industrija, trgovci, odnosno uvoznici na ovom poslu ostvarili su dobit oko 30 miliona evra. Uvezeno meso je bilo već zamrznuto šest meseci kod prodavaca, a kod nas rok trajanja je produžen za još pola godine, što pogoduje prerađivačima da gomilaju lager i za preradu ne moraju da kupuju domaće tovljenike. Ovo meso pojavljuje se i u dnevnoj ponudi kao sveže, što veterinarski inspektori negiraju, iako ne vrše obimnu kontrolu.Udruženja tovljača svinja nisu odlučno zahevala da se promeni pravilnik o uvozu zamrznutog mesa, niti je Ministarstvo poljoprivrede,  šumarstva i vodoprivrede u tome prepoznalo ekonomsku štetu za domaće svinjarstvo. „AgroServis plus” nezvanično saznaje da će u Srbiji doći do promene ove regulative sa smanjenjem trajanja zamrznutog mesa sa godine na šest meseci, pa se može očekivati dok se to ne dogodi veliki uvoz ove sirovine. Srbija uvozi i juneće meso. Za devetomesečni uvoz junećeg mesa u Srbiji 2024. godine potrošili smo 14,1 miliona evra iako imamo dovoljno junadi i krava za klanje. Pojedine klanice u sopstvenom tovu imaju oko 6.000 grla goveda.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže za javnost da se struktura potrošnje mesa u poslednjim godinama menja, i da građani sada više konzumiraju živinsko meso, koje je znatno jeftinije od svinjskog. Ipak, kako pojašnjava, ako dođe do manjka svinjskog, ne bi trebalo da poskupe druge vrste mesa, jer se pri formiranju tržišnih cena mora uzeti u obzir kupovna moć stanovnika. „Piletina ne bi trebalo da poskupi. Mi trošimo oko 18 kilograma piletine, po stanovniku godišnje i ne možemo trošiti 40 po kilograma! Ipak, treba preduzeti sve mere da se spremno uđe u period veće potrošnje, kada se meso više konzumira. S obzirom na stanje u Evropi i Srbiji, može se očekivati problem sa snabdevanjem svinjskim mesom. Cena mesa u Evropi je povećana. Sada je zamrznuto svinjsko meso koje se koristi za preradu jedan evro skuplje nego što je bilo u prethodnom periodu. Da bi se uvozilo sveže svinjsko meso, potrebni su novi dobavljači i nova rešenja za uvoz, jer je rok mnogo kraći, ne može se nedeljama transportovati“, ističe Budimović.

Nasuprot tome, kada je reč o svinjskom mesu, naš sagovornik sugeriše da može doći do destabilizacije tržišta i samim tim i poskupljenja, te da je u narednom periodu neophodno napraviti neku vrstu dogovora, odnosno uskladiti potrebe primarnih proizvođača, klaničara i trgovaca.

„U tov ulazi manji broj prasadi koji je potreban za snabdevanje svežim svinjskim mesom. Ljudi se sada ne odlučuju za kupovinu i tovljenje prasića do 100 kilograma, a potom prodaju, zbog nepovoljne situacije uzrokovane afričkom kugom svinja. Kada ima manje ulaza po broju prasadi, manje se proizvodi, pa se mogu očekivati i promene cena. Ipak, niko ne može stavljati nerealno visoke cene jer je platežna moć stanovnika ograničena. Takođe, ne može kilogram svinjskog mesa koštati recimo 2.000 dinara, jer njegova proizvodnja ne iziskuje toliko ulaganja. Hrana za životinje i kukuruz su pojeftinili u odnosu na prošlu godinu“, podseća Budimović.

Analitičar Branislav Gulan ističe da je pad potrošnje svinjskog, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, odnosbno siromaštva.  Po njegovoj ocnei I prema pdoaciam RZS, PKS I drugihj institucija, Srbija se  po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi.

„Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici. Drugih vrsta mesa još uvek imamo dovoljno, ali svinjsko smo prinuđeni da uvozimo. Danas u oborima ima svinja koliko je bilo 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Statistika pokazuje da imamamo 2.263.705 grla, a najveći stočari kažu da ta brojka ne doseže ni do dva miliona. Sada je smanjena potrošnja po glavi stanovnika, na 15 kilograma godišnje, što je znak velike krize. Sa druge strane, potrošnja pilećeg mesa povećana je na 18 kilograma. To je karakteristika nerazvijenih zemalja. Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima šest miliona stanovnika a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz „bebi bifa“ –  1991 godine, izvoz je bio oko  34.000 tona, a sada je 300 do 400 tona. S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve uništili i krenuli sa novim konceptom poljoprivrede i stočarstva“, kaže Gulan.

Bili ispred  SAD!

On dodaje da zbog prinudnog  uvoza ove vrste mesa jedemo I GMO hranu,. Jer, svinjskomeso u proizvdoni u Španiji, odakle se uvozi jeftinije je za 40 odsto nego u Srbiji.  Jer tamo se hrane sa GMO proizvodima. Ali, svinbej se višeni u Srbiji ne hrane kao raniej,  odnosno sada je i kvalitet soje sada značajno lošiji.

„Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih mi uzgajamo, zbog toga što su pema pdaociamn  onihkoji oavljaju te poslove u Vladi Srbije, hranjene sa GMO proizvodima. Pre dve godine uvezeno je 300.000 prasića iz dva puta, i toliko svinja za klanice. Za 2023. godinu, tadašnja ministarka Jelena Tanasković bila je odobrila uvoz 500.000 prasića. To ipak ne može spasiti naš stočni fond, koji je uništen. Sada nemamo ni 100.000  krmača prasilja. Pre jednbu decneiju oborima je bilo 1,1, najmanje miliona grla. Tek sa tim borjem bi mogli da krenemo u obnovu uništenog stočnog fonda.  Jer, stočni fond u BDP-u poljoprivrede Srbije u 2022. godini učestvovao je sa sa 28,1 odsto, što je tada bilo na nuivou na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Jer, sve  ispod 60 odsto su nerazvijene zemlje. Ako se nastavi ovako, do kraja 2024. Godine, stoačri kažu dad a će biti na 20, što je strašno – bićemo zemlja zavisna od uvoza mesa“, predočava  Gulan.

Sa uvoznom stokom se nemože se obnvoiti stočni fnd u Srbiji. Primera radi, pre jednu deceniju u
Srbiji je bilo 1,1 milina visoko kvaklitetnih krmača prasilja, a sad  ihima samo 100.000.Sa ovimk borje se nemože obnoviti uništeni stočni fond! Kada je reč o uvoznom mesu, Srbija ga dosta uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju, jer Evropa na pola godine prazni robne rezerve. „Evropska unija svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju za simboličnu cenu. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, ali ga žitelji  EU ne jedu, jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Pam uaji je za lnjhdusku upotrebu , oni neće to meso da daju svom narodu. Posle toga uvozua, ali I pokolaj stoke u Sribji, mesare će biti pune, u prvoj polovo9ini 2025. godine. Dakle, rane u Srbiji će biti dovoljno, ali iz uvoza. Alineće biti obnvoe stočango fonda, pa nam sledjuej narednih godina još veći uvoz“, zaključuje agroanalitičar.

Podsećamo, cena svinjskog mesa je u Evropi povećana između 30 i 40 odsto, a prema podacima PKS uvoz živih životinja je u stalnom porastu, ali je  i cena je cena porasla za 45 odsto.  Ali, je bitno da s ezna da je proiizvodnja svinjskog mesa, pema zvaničnim podacima, u Španiji jeftinija za 40 odsto od tova u Srbiji. 

Bili ispred SAD!

BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS

GodinaSvinje u hiljadama
19471.904
19571.929
19673.328
19875.079
20073.832
20083.594
20093.631
20103.489
20113.287
20123.139
20133.144
20143.236
20153.284
20163.021
20172.911
20182.872
20192.903

2020 – 2022                                   2.000– 2.700

2023. popis svinja                                    2.263

TREBALI BI DA IMAMO

  1. BAR 1,6 MILIONA GOVEDA
  2. OKO 6,5 MILIONA SVINJA
  3. TRI MILIONA OVACA
  4. 95 MILIONA PILIĆA I OSAM MILIONA KOKA NOSILJA

Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija, nekad davno,  bila svinjarska zemlјa! Jer, daleke 1866. godine bila je ispred SAD. Jer, na 1.000 stanovnika imala je  blizu  1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelјa brojao manje od 900 tovlјenika.  Te 1866. godine Srbija je ima 1.261.000 stanovnika i u oborima ukupno 1.291.000  svinja. I danas u svetu se razvoj jedne zemlјe meri po broju svinja i stanovnika!  U srednje razvijene zemlјe računaju se države koje imaju na svakog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,6 miliona žitelјa, ali manje od 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima šest miliona stanovnika, ali  i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlјa!

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo dve i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Poslednji veliki izvoiz u svet iz Srbije, bio je 1991. godine, kada je izvezeno u EU u za vojsku SAD mesa u konzervama, za ukupno 762 miliona dolara. Da je to prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u  Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mes u vrednosti od 71 milion dolara. Ako, se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavlјeno i proteklih 2019. godine, pa je za prvih devet meseci 2019. godine, kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovlјenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu.  Ovaj uvoz je  plaćen oko 151 miliona dolara.

Posle tog rekrodnog izvoiza, stigoap je raspada SFRJ, sankcihje Srbiji, klasična kuga svinja pa Afričlka kuga. Svinje su počele da nestaju, a najveći podsticaj gašenju više od 60.000 farmi samo poslednjih pola decnenije dala je loša agroekonomska poltika koje je podsticala taj poroces sa svojim lošim merama. Kada su se praznili obori, rešenje je bilo pogrešno – u uvozu. Bilo je i pokolja stoke u Srbiji, a meso je stizalo i iz uvoza, pa nije bilo nestašica.

Dakle, prestankom vakcinacije protiv klasične kuge svinja, 15. decemba 2019. godine, Srbija, u Srbiji je odmah godišnje više ostajalo 25 miliona evra, koliko se trošilo za uvoz vakcina.  Ali odma he trebalo da se krene u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja danas na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo i bivši profesor na novosadskom Polјoprivrednom fakultetu. Ali,  izostal ajepodrša države, pa i obnova uništengo stočnog fonda. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku. Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi. Svinaj moravka daje 12 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlјi da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlјi! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na provm mestu sad Kina i Rusija. Posle toga i zemlјe EU. Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Veliki pad tova svinja u Srbiji je od 1984. godine. Prema istraživanju spolјnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednost je u 2014. godini bila  je 16,4 miliona evra, da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za pet poslednjih godina primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo u stvarnosti.

Prevara ministra!

Nekadašnji ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, da bi samo obradovao stočare, posle dukdaina jvakcinacije 15. decembra 2019. godine, rekao je da ostaje još jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobre i izdaj dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlјe EU. Ako se dogodi, odnosno kad se ostvari, to će biti prvi izvoz svinjskog mesa u EU, iz Srbije, posle četiri decenije! Međutim, on je izgubio iz vida, ili ot uopše nije ni znao,  da je posle obustave vakcinacije, bilo potrebno da prođe najmanje četiri, pa do sedam godina, da se obnovi stočni fond, da bi se mogle svineje izvoizitoi u EU.  A,a za to  nsimo bili ni konkurentni, jer, EU i danas u svakom trenutku imaju višak od 50 mililiona tovljenika!

To teško stanje, u koem je već biop unotšen stočni fond, samo je pogoršala i pojava afričke kuge za koju nema leka. Izvozna tržišta zabranila su uvoz mesa iz Srbije, izuzev termički obrađenog na preko 72 stepena. Dakle, ne da nema izvoza u EU, nije dozvoljen ni transprot preko zemalja  Istovremeno u Kini je zbog afričke kuge pobijeno nekoliko stotina miliona svinja, u Rumuniji je to zadesilo 350.000 tovlјenika… Da bi se obeštetili vlasnici na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno je 16 miliona dolara. U svemu tome moramo biti realni da oporavak tržišta u Srbiji neće biti ni brz ni lak. Trebamo biti objektivni pa imati u vidu da za Kinu nećemo imati mesa ni za nekoliko ulica u nekoj njihovoj maloj varošici. Ipak, izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja. A, izvoz mora imati i tri ,,K” količinu, kvalitet i kontinuitet. Inače, pojava afričke kuge u Kini, sad je povukla naglo veliki izvoz iz Evropske unije gde je stalno postao višaka od oko 50 miliona tovlјenika. Sad se prazne obori u kojima je bio tov svinja u državama gde nema kuge, pa odmah pronalaze kupce u Kini. 

Kada je afrička kuga u pitanju Srbija se opredelila za zoniranje područja koja su zahvaćena ovom bolešću, a po standardima Međunarodne organizaczije za zdravlјe životinja, ne bi trebalo da bude prepreka za izvoz mesa iz zemlјe u kojoj ima slučajeva afričke kuge, pod uslovom da se ono ne izvozi iz zaraženih područja. Međutim, dr Dejan Krnjaić, redovni profesor na katedri za mikrobiologiju beogradskog Fakulteta veterinarske medicine, još dodaje da to već zalazi u pitanje politike i bilaterale. Ukoliko domaći proizvođači uspeju da ubede drugu stranu da kontrolišu proizvodnju i da preko uvoza oni neće uneti virus, onda će uprkos sporadičnim pojavama bolesti, srpska svinjetina moći da se nađe na tržištima gde bude imala kupaca. Ali, to se još nuije dogodilo.

Potencijali samoza sećanje!

Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u našoj zemlji. Ali to je samo za oenkoji se bave naukom i imaju daleka sećanja. Međutim, ciklično kretanje cena tovljenika i drugi problemi ometaju tu granu agrara. Farmer iz Doroslova Ronald Holo ističe da postoji konstantan pad u ovoj oblasti u poslednjih 10 godina, pa je od 300.000 krmača njihov broj smanjen na 80.000. Iako mnogi smatraju da je razlog tome afrička kuga svinja, moram reći da je to najmanji problem. Naime, najveći problem je ekonomska situacija u zemlji i niske cene. U istoj situaciji je cela Evropa. Kada uvozno meso konvertujete u ,,živu vagu’’, dobije se cena od 240 do 245 dinara po kilogramu \ive mere. Sli;na cena je i kod nas. Zbog nedostatka domaće proizvodnje, moramo da uvozimo svinjsko meso, naročito kada je reč o mesnim prerađevinama, gde su sirovine čak 90 odsto sad iz uvoza. Sada kada ministarstvo treba da uredi nove dozvole, cene se povećavaju da bi opravdali i dobili više uvoznih dozvola. U poslednjih pet godina doneto je mnogo izmena zakona koji uređuju ovu oblast, i mnogo je urađeno, ali samo za uvozne dozvole, i za kvartale, naveo je Ronald Holo.

Afrička kuga svinja potvrđena u Sremu

Novi slučajevi afričke svinjske kuge otkriveni su u četiri domaćinstva u Martincima (Srem), potvrđeno je iz Gradske uprave za poljoprivredu, 21. novembra 2024. godine. Preduzete su mere, kako bi se sprečilo širenje te zarazne bolesti i gubici proizvođača. U četiri domaćinstva u Martincima zbog novih slučajeva afričke kuge svinja obori su ispražnjeni. Iz Veterinarske službe apeluju na sve uzgajivače da prijave svaku sumnju na bolest, poštuju propisane sigurnosne mere i izbegavaju kontakt sa divljim svinjama, koje su sad česti prenosioci ovog virusa. Zbog opasnosti od širenja zaraze, nadležni su preduzeli mere za suzbijanje i iskorenjivanje afričke kuge svinja. Među preventivnim merama je i zabrana transporta, kao i trgovina svinjama, javlja  RTV.

Moravke se vraćaju 

Sve je više zainteresovanih za uzgoj moravke, autohtone rase svinja. Porodica Zimonjić iz dragačevskog sela Rasovac opredelila se za stočarstvo, a dobri podsticaji i stalni kupci doprinose da ostanu na selu. Zimonjići su se pre četiri godine opredelili za staru rasu svinja. Uz isplativost i kvalitet mesa gajenje „moravki”, kažu, ima dosta prednosti. ”Nije zahtevna mnogo i dosta u ishrani je jednostavna ishrana. Ne treba mnogo vremena oko nje kada je ovako na slobodnom prostoru nema čišćenja, nema, samo se nahrani. Dovolјno jednom dnevno ili dva puta, sve zavisnosti do vremena” , objašnjava Darko Zimonjić iz Rasovca.

U ishrani svinja ne koriste koncentrat. Samo kukuruz, pšenicu i šta proizvedu u domaćinstvu. Uz obore, u ograđeni hektar i po uvek su po dva tri legla, u kojima ima do 14 prasića. ”Celu godinu provode i zimi i leti oni su navikli na takve uslove i dosta su otporne i mogu da izdrže i hladnoću i vrućinu i sve to , idealni su uslovi ima većina dela je šuma tu mali deo ovde ima kao livade otvorenog prostora i to je za njih idealni uslovi za držanje’, dodaje Darko Zimonjić. Planiraju da ostanu na selu i žive od stočarstva. Obrađuju deset hektara zemlјe. Hranu za stoku proizvode sami i tako zatvaraju krug.

svinjarstvo, svinja, svinje, prasici,

Klasična svinahj, krmača praščara – Izvor: RTV

„Ko hrani to više i ko drži veći broj stoke i isplativo je i može samo i od toga da se živi bez dodatnog nekog posla. Znači li to da za mlade ima ipak budućnosti? Pa ima iz godine u godinu izgleda da je sve bolјe. Imaju više mogućnosti i da se zaradi na selu sa stokom i sa svim time’, kaže ‘Darko Zimonjić, selo Rasovac. Posla na imanju Zimonjići imaju dosta, jer broje preko sto grla stoke. Kako je potražnja za autohtonom rasom svinja sve veća, planiraju da prošire krdo.

Šteta od AKS-a

U 2023. godini, afrička svinjska kuga (ASK) pogodila je 14 država članica i uzrokovala petostruko više slučajeva bolesti u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo su glavni nalazi najnovijeg godišnjeg epidemiološkog izveštaja koji je danas objavila Evrospka agencija za bezbednost hrane (EFSA). U 2023. godini zabeležen je najveći broj slučajeva afričke svinjske kuge (ASK) od 2014. godine. Pri tome, u Hrvatskoj i Rumuniji prijavljeno je 96 odsto ukupno zabeleženih slučajeva (1.929).

Broj slučajeva kod divljih svinja povećao se za 10 odsto u 2023. godini u poređenju sa prethodnom godinom. Virus je prvi put zabeležen u Švedskoj i Hrvatskoj i proširio se na nova područja u Italiji. Takođe se ponovo pojavio u Grčkoj nakon dvogodišnje pauze. Nemačka, Mađarska i Slovačka su zabeležile poboljšanje epidemiološke situacije uz smanjenje broja izbijanja kod divljih svinja. Stručnjaci EFSA preporučuju pasivan nadzor, uključujući testiranje leševa divljih svinja, umesto aktivnog nadzora, koji uključuje testiranje ulovljenih divljih svinja. Pasivni nadzor, posebno praćenje i uočavanje kliničkih znakova bolesti, ostaje glavni način otkrivanja ASK i u objektima za uzgoj domaćih svinja. Stoga, farmeri i veterinari imaju posebno važnu ulogu u borbi protiv ove opake bolesti. U oktobru 2024. godine, EFSA će dostaviti naučno mišljenje koje revidira faktore rizika za pojavu, širenje i perzistenciju virusa ASK u populacijama divljih i domaćih svinja. Ovo mišljenje daće značajan doprinos u sprečavanju, kontroli i iskorenjivanju virusa ASK.

Afrička kuga 2024

Vlada Srbije usvojila je izmenjeni Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Do nedavno, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine u Mačvi, a zatim u novembru  2024. godine u okolini Čačka, sad i u Mačvi Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Podsetimo, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine, 22. januara, u mačvanskom okrugu. Tada je na farmi V. M. u mestu Banovo Polje, po nalogu veterinarske inspekcije, po hitnom postupku obavljena eutanazija oko 300 grla – suprasnih krmača, nazimica, prasadi i tovljenika koja su angažovanjem mehanizacije i radnika JKP “Bogatić” transportovana u kafileriju.

https://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/Klanica-Papuk-1024x578.png

Foto- klanica Papuk – Kukujevci

Život u EU i Srbiji

Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede oko 38 kilograma mesa, dok je u EU taj prosek 65,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije.  Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa 6,6 miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.

U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je ima oko šest milioan stanovnika, a ima 32 miliona svinja.  Analize pšokazuju das mo krajem 19. veka imali 1.062 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolji čak od SAD. Poznavaoci prilika ističuda se u Srbiji sada troši 64,5 kilograma hleba, sa pecivima,  po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU. Nalaz9imo se na dnu evopske lestvice jer trošimo manje od 200ltiara mleka I prerađevina po jednom stanvoniku godišnje.

Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na nna 64.5 kilogama po stanovniklu godišnje, kaže direktor novosadske,,Žitonuje’’ Zdravko Šajatović. Pored siromqaštvai manej potoršnje mesa, to je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Jer, nekada qse išlo na njoivu swa kilogamom hleba i komadom slanine. Danas je sve manje tih teških poslova. Dakle, delom je uzrok siromaštvo i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka. 

U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši mane od 200 litara mleka i perađevina. Godišnje jedan žitelj Srbije pojede 64,49 kilograma hleba i peciva, nekoliko litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. Prosečna godišnja meljava pšenice iznosi oko 1.000.000 tona. Od toga se dobija oko 700.000 tona bašna. To zanči da je smanjena meljava pšencie za 200.000 tona, kađe direktor novosadske ,,Žitounije’’ Zdravko Šajatović. Po njegovim rečima u 2023.godini domaćinstov u Srboiji je imalo u proseku 2,57 članvoa. Oni su zajedno trošili oko 160,6 kilograma hleba i peciva. Ukupno godišnje smanjenje potrošnje hleba u Srbiji je za 350.000 tona.

U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.

Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu, od tri člana, jelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je ispdo četgiri kilogama  po stanovnikui, za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede oko 18 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, sad to to niej višeod 15 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.

Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku.

Pre krize, nekada se u Srbiji, se proizvdo8iklo oko 650.000 tona vih vrsta mesa.  Po glavi stanovnika kod nas trošilo 60 do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih proizuvdonjaj mesa je sad pala na oko 400.000 tona svih vrsta mesa  godišnje I potoršnaj p ojednom stanovnika je oko 38 kilograma.

U srednje razvijenijim zemljama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma  svih vrsta mesa u proseku, i izdvaja primer Slovenije. Treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj.

Srbija sa blagom, kako su to nekad naši stari zvali stoku, raspolaže sa:

  • SADAŠNJI BROJ SVINJA JE ZA 30,7 ODSTO MANJI NEGO 2018. GODINE! TROŠIMO PO STANOVNIKU  SAMO 15 KILOGRAMA SVINJSKOG MESA. PAD U SRBIJI SA 18, NA 15. BELEŽI SE I RAST POTROŠNJE ŽIVINSKOG MESA NA 18 KILOGRAMA PO STANOVNIKU GODIŠNJE! TO SVE JE DOKAZ, MA NJEG BROAJ STANVONBIKA ZA 500.000 I RASTA SIROMAŠTVA U SRBIJI!
  • UKUPNO U SRBIJI POSTOHJI 508.365 GAZDINSTAVA;
  • OBRAĐUJE SE  3.257.100 HEKTARA;
  • STOČARSTVOM SE BAVI 313.495 GAZDINSTAVA;
  • U SRBIJI SE AGRAROM BAVI 1.150.653 LICA;
  • ZNAČI PO JEDNOM PORODIČNOM GAZDINSTVU JE PO 2,2 ZAPOSLENA!
  • TEK SVAKI 11 NOSILAC JE MLAĐI OD 40 GODINA!
  • UKUPNO TROŠIMO PO STANOVNIKU 38 KILOGRAMA  MESA GODIŠNJE. U EU SE TROŠI VIŠE OD 63 KILOGRAMA SVIH VRSTA MESA;
  • DAKLE, U EU SE TROŠI PO STANOVNIKU  25  KILOGRAMA VIŠE NEGO U SRBIJI!
  • PROSEČNO GAZDINSTVO U SRBIJI JE 6,4 HEKTARA. U NJEMU POSTOJI JEDNA KRAVA, PET SVINJA, TRI OVCE, TRI KOŠNICE I 43 ŽIVINE!
  • IMAMO I OKO 14.000 KONJA;
  • OKO 1.000 MAGARACA;

Da bi se porapvilo sanje u agraru SRboije potrebno je da ono postane strateška grana i da ima podrpšku aktuelnih vlasti.  Sadašnji minitgar poljorpivrede dr Aleksandar maritnboić, hali se  sa Agrarni budžetom, odnosno podsticjasimqa za 2025. godinu u visini od 111,4 milijarde dianra. Istieč dase da toliki budđet niakd aniej zabeležn. To bi bilo dobor kad abi poljoprivrfeda bila zdava grana, ikada bi se taj novac onda dorb or asporešivao. Ovo na bolesnu privrfedugranika koja nema sistemska rešenja, već samo ,,gasi požare’’, ne ukazje na dugo očekivani  boljitak u ovoj privrendihj grani

Agrar u Evropi

Poljoprivredna proizvdojjua u Evropskj uniji u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je smanjenje od 1,5 odsto uodnsoui na godinu dana pre toga, objavio je Evrostat. Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da oaj blagi pad o odnsoui na vrednsot proizvodnje u 2022. godini, koja je tad iznosila 545,4 miliajrde eva, predstavlja prekoid uzlaznog trenda započetog još 2010. godine. Iako je obim poljoorivredne proizvodnjjie u EU u 2023. godini bio nešto manji nego godinu dana ranije, u 10 zemalja EU obim je bio veći, a najvećestope rasta zabeležene si u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj (12 osto). U drugim zemljama došlo je do smanjenja, a najveće je je zabeleženo u Grčkoj (16 odsto).

                                                     (Autor je analitičar i publicista)