POGLEDI: KONVENT EU I SRBIJA
Srbija nije napredovala u pregovaračkom procesu!
Knjiga preporuka 2024. godine je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega, činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu. Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se za četiri stuba spoljne politike među kojima se nalazi i Evropska unija. Stoga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije, mnogo češće čuje sintagma „evropski put“, umesto „put ka punopravnom članstvu“. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije i nastala je doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji.
Branislav GULAN
Srbija na klackalici!
Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se za četiri stuba spoljne politike među kojima se nalazi i Evropska unija. Stoga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije, mnogo češće čuje sintagma „evropski put“ umesto „put ka punopravnom članstvu“, što se i dalje pravda sumnjom u to da evropski akteri nemaju konsenzus oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan. Međutim, tokom 2024. godine, setom mera i mehanizama, Evropska unija je, ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i učinila ogromne napore da vrati poverenje u kredibilitet procesa. Plan rasta za Zapadni Balkan sa stubom koji ubrzava reformske procese je jedan od najvažnijih. Ipak, koliko god takav okvir delovao motivišuće, da bi se krajnji cilj (što brža priprema za punopravno članstvo), ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu i Vlada Republike Srbija i Evropska unija, ali i civilno društvo.
Tako od ukupno 344 preporuke Vladi Srbije, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti je ostvareno samo osam. Od toga, 67 preporuka je ispunjeno delimično, dok je 221 preporuka neispunjena. Broj novih preporuka je 48. Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40, pet je ispunjeno u celosti, 11 delimično, a 24 preporuke su neispunjene.
Za civilno društvo je predviđeno ukupno 40 preporuka, od kojih je jedna nova. Među njima, jedna je ispunjena u celosti, 11 delimično, dok 26 preporuka ostaje neispunjeno. Opšti zaključak preporuka za 2024. godinu, reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira: geopolitičku dimenziju koju u prvi plan stavlja Evropska unija, traženje izgovora od strane Vlade za to što ključni reformski procesi izostaju, ali i gubitak motivacije pa i poverenja kod civilnog društva da može da utiče na dalji proces evropskih integracija. Da bi se desio dalji napredak u pregovorima, praćen otvaranjima novih klastera i definisanjem merila za zatvaranje, neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze koje je u tom okviru preuzela Vlada. Važnost geopolitičkog trenutka i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja, moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima, preuzme veću odgovornost i obezbede međusobnu sinergiju.
Zbog toga Knjiga preporuka 2024. ima dodatnu težinu, jer je sveobuhvatnija od okvira Reformske agende, prati okvir godišnjeg izveštavanja Evropske komisije i podseća sva tri aktera na sve ono što je i dalje nedovršen posao i što svako od njih može da učini u okviru svoje uloge u procesu pregovora. Ukupno je definisano 426 preporuka, od kojih su 344 namenjene Vladi, 42 Evropskoj uniji, a civilnom društvu Srbije 40. Takođe, za svaki deo pregovaračkog okvira, prati se kontinuitet i stepen ostvarivanja preporuka u odnosu na prethodnu godinu, ali su formulisane i nove preporuke, uz uvažavanje stanja i konteksta tokom 2024. godine.
Ribe zaustavile Srbiju na putu ka EU!
Prema izveštaju EU, trenutno najveća kočnica Srbije na putu ka EU je neispunjavanje obaveza za poglavlje 13, a to je ribarstvo!
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je objavio Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije. Izveštaj je nastao kroz doprinos više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji.
Knjiga preporuka 2024. je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega, činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu. Trenutno navjeća kočnica Srbije na putu ka EU je neispunjavanje obaveza za poglavlje 13, a to je ribarstvo! Dokaz je da u izuveštaju EU doslovce piše, da se, između ostalog konstatuje: ,,Da Srbija u oblasti ribarstva nijr ostvarila napredak tokom izveštajnog perioda. Zbog toga se Srbija poziva da se u narednom periodu fokusira na usvajanje Akcionog plana za usklađivanje sa pravnim tekovinama u oblasti ribarstva!
Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se za četiri stuba spoljne politike među kojima se nalazi i Evropska unija. Stoga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije, mnogo češće čuje sintagma „evropski put“ umesto „put ka punopravnom članstvu“, što se i dalje pravda sumnjom u to da evropski akteri nemaju konsenzus oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan. Međutim, tokom 2024. godine, setom mera i mehanizama, Evropska unija je, ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i učinila ogromne napore da vrati poverenje u kredibilitet procesa. Plan rasta za Zapadni Balkan sa stubom koji ubrzava reformske procese je jedan od najvažnijih. Ipak, koliko god takav okvir delovao motivišuće, da bi se krajnji cilj (što brža priprema za punopravno članstvo), ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu i Vlada Republike Srbija i Evropska unija, ali i civilno društvo.
Tako od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti je ostvareno samo osam! Znači, da je 67 preporuka ispunjeno delimično, dok je 221 preporuka neispunjena. Broj novih preporuka je 48. Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40, pet je ispunjeno u celosti, 11 delimično, a 24 preporuke su neispunjene.
Ribarstvo kočnica za EU!
U Izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku Srbije za 2023. godinu se konstatuje da Srbija u oblasti ribarstva (Poglavlje 13) nije ostvarila napredak tokom izveštajnog perioda (ocena 1)! Zbog toga se Republika Srbija poziva da se u narednom periodu fokusira na usvajanje Akcionog plana za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti RIBARSTVA!
Foto: lična dokumentacija – Ribarstvo, nerešeni problemi, usporavaju put Srbije ka EU
Izvod iz knjige EK: Osnovni podaci o Poglavlju 13 – Ribarstvo Tabela 1. Kad je EU dostavila Srbiji poziv da podnese pregovaračku poziciju ili dostavila listu merila za otvaranje poglavlja. Treba navesti koliko je merila Srbija dobila OBAR usvojen Vlada Srbije usvaja pregovaračku poziciju 13 – Ribarstvo 30. septembar 2014./ 14. novembar 2014. Jer, izveštaj o skriningu je izrađen još tokom 2015. godine. Ali, u Izveštaju o skriningu nisu navedena početna merila, već je preporučeno otvaranje pregovora u ovom poglavlju. Vlada je uradila i dostavila poziciju Evropskoj komisiji u novembru 2017. godine. Datum otvaranja poglavlja, Broj merila za zatvaranje IBAR usvojen CBAR usvojen. Pregovori o Poglavlju 13 zvanično su počeli u junu 2018. godine, ali je loša ocena o tom do sada obavljenom poslu!
U izveštaju, KONVENTA EU, između ostalog piše: ,,Za Poglavlje 13 – Izveštaj o skriningu je izrađen tokom 2015. godine i u njemu nisu navedena početna merila, već je preporučeno otvaranje pregovora u ovom poglavlju. Srbija je dobila poziv za podnošenje Pregovaračke pozicije za Poglavlje 13, što je Vlada i uradila i dostavila je poziciju 45 Evropskoj komisiji u novembru 2017. godine. Pregovori sa Srbijom o Poglavlju 13 su zvanično počeli u junu 2018. godine. Kao merilo za zatvaranje Poglavlja 13, Republika Srbija treba da predstavi Evropskoj komisiji Akcioni plan koji će omogućiti potpunu usklađenost sa pravnim tekovinama Evropske unije do datuma pristupanja, naročito u pogledu organizacije tržišta, akvakulture, prikupljanja podataka i merama kontrole protiv nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribarstva. To se navodi u Preporukama Radne grupe NKEU za Poglavlje 13 u Tabeli 2. Sve doslovce piše šta treba da se uradi u Preporukama Nacionalnog konventa o EU. Od koje godine se preporuka NK – EU ponavlja (nakon ispunjavanja merila, navesti da je merilo ispunjeno, koje godine je postavljeno i koje godine je ispunjeno). Sa kojim merilom EU je vezana preporuka Konventa – navesti broj merila EU i koji tip merila je u pitanju (otvaranje, prelazno, zatvaranje), preporuke su Vladi Srbije.
Čeka se akcioni plan!
Potrebno je donošenje Akcionog plana koji će osigurati punu usaglašenost sa zahtevima pravnih tekovina EU do datuma pristupanja, posebno u pogledu organizacije tržišta, akvakulture, sakupljanja podataka i kontrole protiv ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. To je utvrđena preporuka Srbiji 2023. godine. Neispunjena Merilo br. 1 za zatvaranje poglavlja 2. je: Treba obezbediti administrativno jačanje Sektora za poljoprivrednu politiku i Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstva zaštite životne sredine, kako bi se odgovorilo na potrebe adekvatnog sistemskog uređenja sektora ribarstva. Nužno je, između ostalog obezbediti javne konsultacije sa zainteresovanim stranama u sektoru ribarstva i zaštite životne sredine u cilju donošenja adekvatnog strateškog i zakonskog okvira u sektoru ribarstva. Treba obezbediti, od strane nadležnih organa, sistematsko prikupljanje podataka potrebnih za kreiranje mera politike namenjenih podršci razvoju sektora ribarstva.Treba unaprediti rad inspekcijskih službi kao preduslov za razvoj ribarstva s jedne strane, a s druge strane stvoriti mehanizam za efikasnu i efektivnu kontrolu i sprečavanje ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. Hitno treba obezbediti potrebnu podršku sektoru ribarstva u cilju unapređenja ovog sektora i održivog korišćenja i gazdovanja prirodnim resursima za koje je ribarstvo vezano, kao i pripremu sektora za tržišnu konkurenciju sa firmama iz EU.
Potrebna je podrška procesima sistematskog prikupljanja podataka od strane nadležnih organa, potrebnih za kreiranje mera politike namenjenih podršci razvoju sektora, kao i participativnog dijaloga donosioca odluka i proizvođača/prerađivača. Ove i niz drugih preporuka za ribarstvo EU je preporučila Srbiji i proteklih godinaa, ali ona u većini slučajeva posao i dobijene zadatke nije odradila valjano. Tako je, recimo, podrška unapređenju sektora ribarstva u cilju poboljšanja performansi ovog sektora, a pre svega, konkurentnosti i prilagođavanja zahtevima otvorenog tržišta, utvrđena 2018.godie, ali je neeispunjeno Merilo br. 1 za zatvaranje poglavlja 13! Preporuka Konvea EU je da treba podržati razvoj projekata koji imaju za cilj održivi razvoj sektora i očuvanje prirodnih resursa. I to je utvrđeno 2020. godine, ali je ostalo neispunjeno merilo.
Cena sveže ribe niža i do 15 odsto
Evo dok nam Evropska unija u redovnom godišnjem izveštaju ukayuje šta I kako treba uraditi, između ostalog i u ribarstvu, o stanju u ovoj grani Srbije, sad pred predstojeće praznike, kada ppraste potrošnja ribge, evo izveštaja sa ribnjaka u Srbiji, ali i sa tržišta. I dok je ribarstvo jedna od kočnica na putu Srbije ka EU, šta se u javnosti iznosi o stanju u ribarstvu Srbije. Treba istaći da Srbiji godišnje treba oko 50.000 tona ribe za ishranu stanovnštva za izvoz. Od toga se oko 35.000 tona uvozi, dok se tek oko 15.000 tona proizvodi u zemlji. Nekada, ne tako davno, Srbija je imala oko 15.000 hektara ribnjaka, a danas je to tek nešto oko 5.000 hektara, ali se površine i dalje smanjuju. Godišnja potrošnja ribe po stanovniku je samo oko 3,1 kilograma!
Ove, 2024. godine u Srbiji je proizvedeno oko 5.000 tona šarana i između 2.500 i 3.000 tona pastrmke! Statistika je objavila da su cene polјoprivrednih i ribarskih proizvoda u odnosu na isti period pošle godine više za 7,5 odsto, to se ne vidi na tržištu sveže ribe. Jer, tržište je dobro snabdeveno svim vrstama ribe, a cene su uoči slava i posebno posta koji se približava još niže nego prošle godine, saznajemo u domaćim ribarnicama. Najprodavaniji je šaran iz domaće proizvodnje je od 720 do 750 dinara po kilogramu, a pastrmka od 750 do 800 dinara, kažu proizvođači, a piše list ,,Politika’’ u tekstu Jelice Antelj. U velikim trgovinskim lancima su cene još niže, jer njima riba u vreme posta obično služi kao „mamac” za kupce, pa se često ovaj proizvod može nabaviti i do 20 odsto jeftinije nego u ribarnicama.
Po rečima Kruma Anastasova, predsednika Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije i direktora ribnjaka „Kapetanski rit”, kod Subotice, proizvodna godina je na nivou proseka, što je dobro s obzirom na sušu koju smo imali. ,,Proizvodnja je možda i malo ispod proseka, oko 5.000 tona šarana ove godine i između 2.500 i 3.000 tona pastrmke. Što se tiče tendencija cena, one su u padu i to se vidi i u slučaju velikih trgovinskih lanaca koji u filetima već nude jeftiniju ribu. Više je razloga za to. Ove godine imamo manje praznika koji su posni (manje slava pada u sredu i petak), zbog čega će i potrošnja biti manja. S druge strane, od Korone 19 se i slave drugačije praznuju i generalno se kupuje manje ribe. Zato imamo i manju distribuciju i potrošnju i to se odmah oseti na cenama. U ribarstvu situacija nije ništa bolјa u odnosu na prethodne godine, s tim što se sada suočavaju još i sa većim cenama inputa, a imaju i troškove za vodoprivredne naknade koje nema nijedna zemlјa u regionu’’, kaže Krum Anastasov.
,,Ribarstvo ni prošle godine nije dobilo subvencije, a ni ove godine nije raspisan javni poziv i nemamo odgovor zašto je to tako. U našem resornom ministarstvu se malo lјudi bavi ribarstvom, što takođe govori o tome koliko im je važan ovaj sektor. Suočeni smo sa udarima konkurencije iz regiona koja ima suficit u proizvodnji upravo zahvalјujući subvencijama i nije im problem da spuste cenu. Zato neki naši lanci uvoze poluproizvode ili zamrznutu ribu poput pastrmke iz Bosne i Hercegovine, Turske, Albanije ili Crne Gore. Jednostavno je sve to demotivišuće’’, dodaje Anastasov u izjavi za javnost.
Kao što smo više puta pominjali, to je razlog da su ribnjačke površine sa poslednjih godina sa 11.000 hektara smanjene na 5.000 hektara i dalјe su u padu. Iako je u svetu tendencija da se ribarska proizvodnja pospešuje na svaki način, to kod nas nije tako, zbog čega je sve manje ribe koja se čuva u otvorenim vodama.,,U odnosu na letnji period, cena šarana je pala za 15 odsto. I u odnosu na prošlu godinu su cene niže. Postoje razlike u cenama između ribarnica koje žive samo od ovog posla i velikih lanaca koji se takmiče ko će ponuditi nižu cenu šarana, a u stvari računaju da na taj način privuku kupce i prodaju drugu robu. Ribarnice se zato snalaze otvarajući i ketering, odnosno uslužno pečenje ribe, što iziskuje velika ulaganja i angažovanje dodatne radne snage’’, – kaže predsednik Grupacije za ribarstvo u PKS. Imamo sve vrste sveže ribe i osim šarana, prodaje se dobro i orada, dimlјena pastrmka i brancin. Naravno i sve vrste zamrznute ribe, kažu u ribarnici i dodaju da je situacija slična i kada je reč o pripremlјenoj ribi, jer uslužno pečenje posebno u vreme praznika kupci uglavnom plaćaju. Pečenje se naplaćuje od 250 do 300 dinara po kilogramu, ukoliko kupe ribu u našoj ribarnici, a imamo i sve vrste pečene ribe, koja je, naravno, skuplјa. Tako je kilogram pripremlјenih papalina 1.700 dinara, skuše 1.800, koliko košta i orada. Dimlјeni šaran je 2.500, kotleti soma 1.900, a lignje 1.500 dinara po kilogramu. Ono što je važno kupcima jeste da je na tržištu trenutno uglavnom domaća riba, posebno šaran, kao najprodavaniji, i da je kvalitet nesporan, što tvrde, u ribarnicama kupci prepoznaju. Kako kažu za javnost u jednoj ribarnici na Vidikovcu u Beogradu, cene se nisu menjale od leta i verovatno neće ni pred post. Kupci već sada nabavlјaju zalihe, posebno zamrznute ribe poput oslića i skuše, kako bi se osigurali od eventualnog poskuplјenja.
Dakle, od 344 preporuke koje je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) tokom prošle godine 2023. uputio vladi Srbije u celosti je ispunjeno svega osam, delimično je ispunjeno 67, 221 preporuka je ostala neispunjena, dok je dato ukupno 48 novih. Prema objavljenom sažetku „Knjige preporuka za 2024. godinu“ Nacionalnog konventa o EU, od 42 preporuke koje su upućene Evropskoj uniji u celosti je ispunjeno pet preporuka, 11 je delimično ispunjeno, a 24 su ostale neispunjene. Od 42 preporuke dve su nove.
Nivo evroskepticizma „nikad veći“
Izgubljena godina u procesu EU integracija
Civilnom društvu je upućeno 40 preporuka, od kojih je jedna ispunjena u celosti, 11 je ispunjeno delimično, dok je 26 ostalo neispunjeno.
„Opšti zaključak Knjige preporuka za 2024. reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira: Evropska unija ističe geopolitičku dimenziju, Vlada nalazi izgovore za izostanak ključnih reformskih procesa, dok civilno društvo gubi motivaciju i poverenje da može značajno uticati na dalji proces evropskih integracija“, ističu u Nacionalnom konventu o EU i naglašavaju da za dalji napredak u pregovorima Srbije i EU, otvaranje novih klastera i definisanje merila za zatvaranje poglavlja neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze preuzete u tom okviru: „Geopolitički trenutak i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima preuzme veću odgovornost i obezbedi međusobnu sinergiju“, kaže se još u ovom dokumentu NKEU.
Tragičan odnos prema slobodi govora i medijima u Srbiji
Takođe, u Nacionalnom konventu ističu i da Knjiga preporuka za 2024. godinu odražava realnost trenutnog stanja evropskog puta Srbije, pre svega, činjenicu da Srbija od kraja 2021. nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu. „Dve i po godine nakon početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje balansira između četiri stuba spoljne politike, među kojima je i Evropska unija. Zbog toga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije češće čuje izraz evropski put umesto put ka punopravnom članstvu, što se dalje opravdava sumnjama u postojanje konsenzusa među evropskim akterima oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan.“
U Nacionalnom konventu ističu i da je EU kroz set mehanizama ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i da je učinila značajne napore da povrati poverenje u kredibilitet procesa.
„Plan rasta za Zapadni Balkan, sa stubom koji ubrzava reformske procese, jedan je od najvažnijih instrumenata. Ipak, da bi se krajnji cilj – što brža priprema za punopravno članstvo – ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu Vlada Republike Srbije, Evropska unija, ali i civilno društvo“, navode u Nacionalnom konventu. Nema konsenzusa o EUKako u razgovoru za Glas Amerike ističe koordinatorka Nacionalnog konventa o EU’’, Bojana Selaković, ključni problem je u tome da očigledno ne postoji konsenzus u srpskom društvu da je punopravno članstvo u EU strateški cilj Srbije.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji kaže: „Sve ovo što mi sada vidimo se na neki način uklapa u ono što se zove ostajanje na evropskom putu, ali ništa ambicioznije od toga. Smatramo da Srbija ima puno obaveza koje mora da uradi u narednom periodu i to su prosto obaveze koje su daleko ranije bile poznate, koje iz raznih razloga nisu bile sprovođene i da je nekako sve ono što se dešavalo van Srbije korišćeno pre svega kao izgovor od strane države da se neki reformski procesi, pre svega u osnovnim oblastima, koje podrazumevaju vladavinu prava, demokratiju, slobodne izbore, medije, ne sprovode’’, navodi Selaković. Po njenom mišljenju osim ovog postoji i drugi problem – da konačno i potpuno geopolitičko usklađivanje sa spoljnom politikom EU i dalje izostaje. Raste podrška približavanju Srbije EU među pristalicama i vlasti i opozicije! „Tako da se mi vrtimo u tom jednom krugu unutar koga se sve više gubi poverenje u proces evropskih integracija, u kojoj čak i civilno društvo je generalno izgubilo poverenje u taj proces. A nivo evroskepticizma je nikad veći“, ističe Selaković. Ona još dodaje da EU pokušava da vrati kredibilitet čitavom procesu i da bi to trebalo da bude bude nekakav zamajac „svima nama da nastavimo u nekoj većoj brzini od ove do sada ako hoćemo da vidimo neki rezultat uskoro“.
Povodom završetka javne rasprave o Nacrtima Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 dostavila je Ministarstvu pravde Zbirni komentar svojih članica. Članovi Radne grupe postigli su dogovor oko takozvanih „crvenih linija “, to jest, zahtevima čije ispunjenje smatraju neophodnim.
Od 344 preporuke koje je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) tokom prošle godine uputio vladi Srbije u celosti je ispunjeno svega osam, delimično je ispunjeno 67, 221 preporuka je ostala neispunjena, dok je dato ukupno 48 novih. Prema objavljenom sažetku “Knjige preporuka za 2024. godinu” Nacionalnog konventa o EU. Od 42 preporuke koje su upućene Evropskoj uniji u celosti je ispunjeno pet preporuka, 11 je delimično ispunjeno, a 24 su ostale neispunjene. Od 42 preporuke dve su nove.
Izgubljena godina u procesu EU integracija: Nema konsenzusa o EU!
Kako u razgovoru za Glas Amerike ističe koordinatorka Nacionalnog konventa o EU u Srbiji Bojana Selaković, ključni problem je u tome da očigledno ne postoji konsenzus u srpskom društvu da je punopravno članstvo u EU strateški cilj Srbije. Civilnom društvu je upućeno 40 preporuka, od kojih je jedna ispunjena u celosti, 11 je ispunjeno delimično, dok je 26 ostalo neispunjeno.
„Opšti zaključak Knjige preporuka za 2024. reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira: Evropska unija ističe geopolitičku dimenziju, Vlada nalazi izgovore za izostanak ključnih reformskih procesa, dok civilno društvo gubi motivaciju i poverenje da može značajno uticati na dalji proces evropskih integracija“, ističu u Nacionalnom konventu o EU i naglašavaju da za dalji napredak u pregovorima Srbije i EU, otvaranje novih klastera i definisanje merila za zatvaranje poglavlja neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze preuzete u tom okviru:
„Geopolitički trenutak i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima preuzme veću odgovornost i obezbedi međusobnu sinergiju“, kaže se još u ovom dokumentu NKEU.
Tragičan odnos pema slobodi govora u medijima u Srbiji!
Takođe, u Nacionalnom konventu ističu i da Knjiga preporuka za 2024. godinu odražava realnost trenutnog stanja evropskog puta Srbije, pre svega činjenicu da Srbija od kraja 2021. nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu.
„Dve i po godine nakon početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje balansira između četiri stuba spoljne politike, među kojima je i Evropska unija. Zbog toga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije češće čuje izraz evropski put umesto put ka punopravnom članstvu, što se dalje opravdava sumnjama u postojanje konsenzusa među evropskim akterima oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan.“
U Nacionalnom konventu ističu i da je EU kroz set mehanizama ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i da je učinila značajne napore da povrati poverenje u kredibilitet procesa.
Srbija između BRIKS-a i partnera na Zapadu
„Plan rasta za Zapadni Balkan, sa stubom koji ubrzava reformske procese, jedan je od najvažnijih instrumenata. Ipak, da bi se krajnji cilj – što brža priprema za punopravno članstvo – ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu Vlada Republike Srbije, Evropska unija, ali i civilno društvo“, navode u Nacionalnom konventu.
Podsećamo da je od 2022. godine Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, po saznanju da su radne grupe za izradu ovih nacrta formirane 2021. godine, insistirao na konsultacijama i sastancima sa članovima, upravo kako bi se razmenili stavovi i ukazalo na neophodnost pojedinih izmena u cilju sveobuhvatnog unapređenja zakonskog okvira, neophodnog, kako za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, tako i za krivično pravnu zaštitu građana Republike Srbije.
Crvene linije
Crvene linije uz Zbirni komentar RG NKEU za Poglavlje 23 na nacrte zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i zakonika o krivičnom postupku
• Predviđanje kazne doživotnog zatvora za osnovni oblik krivičnog dela ubistva, osnovne i teže oblike krivičnih dela silovanja, obljube nad nemoćnim licem, obljube sa detetom, predstavlja drastičan primer kaznenog populizma; kao najteža kazna u Krivičnom zakoniku, kazna doživotnog zatvora se može propisati uz kaznu zatvora, samo izuzetno, i to za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela (član 44a KZ), pa je njeno propisivanje za osnovne i teže oblike krivičnih dela ne samo kriminalnopolitički neopravdano već i suprotno odredbi Opšteg dela Krivičnog zakonika;
• Predviđanje kazne doživotnog zatvora sa istovremenom zabranom uslovnog otpusta za neka krivična dela predstavlja kršenje zabrane torture i drugih oblika zlostavljanja, a time i kršenje člana 25 Ustava, člana tri Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana sedam Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima;
• Brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza, uz istovremeno propuštanje da se zakonski opis krivičnog dela zlostavljanja i mučenja unapredi na način da se u potpunosti implementira definicjia mučenja iz člana 1 Konvencije protiv torture, da se ovim krivičnim delom propišu dela nečovečnog postupanja koja ne dosežu prag torture (mučenja), ali su značajno teža od osnovnog oblika tog krivičnog dela koje “pokriva” dela ponižavajućeg postupanja, zatim uz propuštanje da se ukine mogućnost zastarevanja, davanje amnestija, pomilovanja i uslovnih kazni za dela torture i drugih oblika zlostavljanja koja izvrše službena lica i uz propuštanje da se službenicima koji su osuđeni za ta dela obavezno izrekne mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti (to su sve međunarodni standardi iz prakse Evropskog suda za ljudska prava koji obavezuju Srbiju po članu 18 stavu 3 Ustava)
• Propisivanje novih novih krivičnih dela čiji opisi ne zadovoljavaju zahteve jasnosti i preciznosti, i koji stoga mogu biti predmet različitih tumačenja, ali i zloupotreba, kakva je objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Mora se sprečiti uvođenje dva nova krivična dela predstavljaju ozbiljnu opasnost za slobodu izražavanja: 343a Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela; kao i 346a Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela;
Nadzor i tajnost podataka
• Ukazujemo da se nadzor u oblasti tajnosti podatka ne sprovodi, kao i da su česti slučajevi kada se uzbunjivači krivično procesuiraju upravo pozivajući se na tajnost podataka, odnosno član 316 KZ i Zakon o tajnosti podataka. U Zakonu o tajnosti podataka tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti. Da bi postojalo krivično delo iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka – odavanje tajnih podataka, neophodno je da su prethodno, predmetni podaci bili označeni nekim stepenom tajnosti u skladu sa procedurom koju predviđa Zakon o tajnosti podataka. Zakonitost procedura, te nadzor nad tim u Srbiji niko ne vrši, zbog čega smatramo neophodnim da se pre upodobljavanja ovog krivičnog dela Zakonu o tajnosti podataka, taj problem reši.
• Proširuje se inkriminacija člana 143 Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje sa snimanja razgovora „koji mu nisu namenjeni“, na svako snimanje razgovora. Tako Nacrt KZ-a u članu 21 glasi: »U članu 143. stav 1. reči: “koji mu nisu namenjeniˮ brišu se.« Ova izmena ozbiljno ugrožava mogućnost građanske kontrole vlasti i javne uprave. Tako, na primer, sprečava se građanin da snimi policajca koji ga vređa i preti, službenika koji traži mito, lokalnog moćnika koji od zaposlene traži da spava sa njim, komunalnog policajca koji ne reaguje itd.
• Dekriminalizacija zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama do pet miliona – nema nikakvog legitimnog opravdanja za ovaj predlog, iako u obrazloženju piše da je reč o “preciziranju” postojeće odredbe i njenom usalašavanju sa EU direktivom;
• Članom 49. i članom 50. Nacrta zakona, izvršene su izmene člana 103. i 104. ZKP, koje se odnose na institut posebno osetljivog svedoka, ali predlog ne sme biti usvojen jer RG nije dala obrazloženje zbog čega je predloženo pravo žalbe na Rešenje o davanju statusa posebno osetljivog svedoka. Ovakvim predlogom se smanjuje dostignuti nivo prava oštećenih jer se: daje mogućnost osumnjičenima da i dalje zastrašuju žrtve, prolongiraju već ionako dugotrajni postupci, obeshrabruju tužioci i sudije da donose Rešenja o davanju ovog statusa. Dodatno, ako već navodi da je ideja ovog izmenjenog člana da se detaljnije uredi postupak odlučivanja o statusu, zbog čega nije uredilo pitanje donošenja obrazloženog Rešenja i kada tužilac/sudija odbije predlog za davanje statusa i da li će i oštećeni imati pravo žalbe na Rešenje o odbijanju predloga.
• Neosnovano je i potencijalno štetno predloženo rešenje dopune čl. 286. ZKP, predviđeno čl. 113. Nacrta u kome se predviđa da BIA, uz policiju, može po nalogu sudije za prethodni postupak pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija. Po objavljivanju informacije o javnim raspravama, koje su održane u periodu od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine, zatečena nedostatkom prethodne informacije i komunikacije od strane Ministarstva pravde i radnih grupa koje su radile na izmenama, Radna grupa NKEU je objavila saopštenje 9. oktobra 2024. godine, sa zahtevom da se produži javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku. Ostajemo pri stavu da trajanje javne rasprave u minimalnom zakonskom roku, o dva zakona od sistemskog značaja za funkcionisanje pravosuđa i osnovna ljudska prava, nije srazmerno obimu i značaju predloženih izmena. Posebno ističemo da su oba nacrta od strane radnih grupa pripremana duže od tri godine, ali i da se više članova Radne grupe za izradu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, uključujući i njenog predsednika, u javnosti oglasilo da nisu upoznati sa izmenama koje su u javnoj raspravi, da nisu njihovi autori, kao i da se Radna grupa poslednji put sastala 2022. godine.
Stoga, stručna i šira javnost su dobile priliku da tekst izrađen u nepoznatoj i nejavnoj proceduri razmatraju samo mesec dana i to paralelno uz tri dodatna pravosudna zakona koji se tiču položaja sudija, javnog tužilaštva i Pravosudne akademije. Predložene izmene Krivičnog zakona predviđaju uvođenje novih krivičnih dela, kao što su „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“, brisanje krivičnog dela „iznuđivanje iskaza“, uvođenje kazne doživotnog zatvora za nova krivična dela i slično, imaju potencijal da ozbiljno utiču na stanje osnovnih ljudskih prava građana Srbije i smanje njihov dosadašnji obim. Imajući sve ovo u vidu, Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 i dalje smatra da je o ovakvim izmenama pravnog režima neophodna debata sa različitim društvenim akterima iz stručne, ali i šire javnosti. Dodatno, u toku javne rasprave mogli smo čuti da se Ministarstvo pravde poziva na rokove iz Reformske agende, kojom su ove izmene planirane do kraja 2024. godine. Podsećamo da je većina rokova za izmene ovih zakona zapravo postavljena Akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, te da su ti isti rokovi uglavnom prošli početkom 2023. godine. Insistiranje na skraćenoj javnoj raspravi, zbog nerealne projekcije završetka rada na izmenama i dopunama, ne sme biti razlog za neadekvatno učešće stručne javnosti u cilju poboljšanja kvaliteta dokumenata.
EVROPSKA UNIJA I KANDIDATI ZA PRIJEM: Deset država koje čekaju članstvo u EU!?
Evropska komisija objavila je izveštaj o napretku kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Rojters piše da pregovori o pristupanju mogu trajati deceniju ili duže. U nastavku je lista država koje se nadaju da će jednog dana postati članice EU, a britanska agencija analizira njihov formalni status.
UKRAJINA – kandidat od 2022. godine
Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u EU nekoliko dana nakon što ju je napala Rusija u februaru 2022. godine, a status kandidata dobila je u junu te 2022. godine. U decembru 2023. čelnici Unije su odlučili da započnu pristupne pregovore sa Kijevom, a pregovori o članstvu otvoreni su u junu 2024. godine.Odnosi EU-a i Ukrajine sežu unazad gotovo 30 godina – EU je potpisala Sporazum o partnerstvu i saradnji s Ukrajinom 1994. godine, a on je stupio na snagu 1998. godine 2004. Ukrajina je postala prioritetni partner EU nakon što je “Narandžasta revolucija”, protiv izborne prevare i korupcije, signalizirala da je na putu prema integraciji s Unijom. Proruski predsednik Viktor Janukovič odbio je 2014. da potpiše sporazum o pridruživanju i trgovini s EU, što je izazvalo Majdan revoluciju nakon koje je usledila ruska aneksija Krima. Sporazum o pridruživanju i trgovini s EU stupio je na snagu 2017. Ukrajina je pojačala svoju težnju ka članstvu u EU od ruske invazije koja je počela u februaru 2022. godine.
MOLDAVIJA je kandidat od 2022.
Evropska unija ima sporazum o pridruživanju sa Moldavijom, uključujući duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, od 2016. godine. Kišinjev je podneo zahtev za članstvo u Uniji u martu 2022. godine. Kako bi napredovala do početka pristupnih pregovora, Evropska komisija zatražila je od Moldavije da reformiše svoje pravosuđe, suzbije mito i organizovani kriminal, reši se oligarha, reformiše javnu upravu i finansije, uključi u odlučivanje civilno društvo i podstakne zaštitu ljudskih prava. Čelnici EU odlučili su da počnu pristupne pregovore s Moldavijom u decembru 2023. godine, a pregovori o članstvu započeli su u junu 2024. godine.
TURSKA – čeka od 1999. godine…
Iako je kandidat za prijem u EU gotovo četvrta, Turska trenutno nije tema političke rasprave za ulazak u društvo članica EU. Dok je još uvek bila službena država kandidat, Turska je pre mnogo godina doživela zamrzavanje pregovora o pristupanju, uglavnom zbog problema koji se odnose na ljudskih prava i vladavinu prava. Ulazak Turske, države od 85 miliona ljudi, u EU trenutno nije deo političke rasprave. Ankara je podnela zahtev za članstvo u Uniji još u aprilu 1987. godine, postala je država kandidat u decembru 1999. godine, da bi pregovori o članstvu bili otvoreni u oktobru 2005. godine.
SEVERNA MAKEDONIJA je kandidat od 2005. godine.
Ova balkanska država, nekadašnja članica SFRJ, je na putu ka EU od 2003. godine i ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Kako ističu i u EU ima individualno prilagođeni okvir za odnose, od 2004. godine. Podnela je zahtev za članstvo u EU u martu 2004. godine da bi postala država kandidat u decembru 2005. godine. Pregovori o članstvu otvoreni su u martu 2022. nakon što je promenila ime iz Makedonija u Severna Makedonija. No, razgovori tek treba ozbiljnije da počnu zbog prigovora Bugarske zbog istorije i jezika.
CRNA GORA je kandidat od 2010. godine.
Pristupni pregovori Crne Gore započeli su u junu 2012. godine i od tada su otvorena 33 od ukupno 35 poglavlja pregovora – područja u kojima kandidat treba da se ujednači sa zakonima EU. Do sada su tri privremeno dovršena.
REPUBLIKA SRBIJA je kandidat od 2010. godine
Najveća država Zapadnog Balkana, Srbija, identifikovana je kao potencijalni kandidat 2003. godine, a od 2013. godine ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU. Srbija je zahtev za članstvo u EU podnela u decembru 2008. Godine i postala kandidat u decembru 2010. godine. Pristupni pregovori započeli su 2012. godine. Ukupno 22 od 35 poglavlja pregovora su otvorena, a dva su završena.
Pristupanje Srbije Evropskoj uniji
Pristupanje Srbije Europskoj uniji je proces kojim Republika Srbija nastoji pristupiti Europskoj uniji kao punopravna članica. Srbija je službeno podnela zahtev za članstvo u Europskoj uniji 22. prosinca 2009. godine, a 1. ožujka 2012. godine Srbija je dobila status kandidata. Dana 21. siječnja 2014. formalno su započeli pregovori s Evropskom unijom.
Ključni datumi
| Datum | Događaj |
| 7. studenog 2007. | Parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. |
| 29. travnja 2008. | Potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. |
| 22. prosinca 2009. | Srbija predaje formalni zahtjev za članstvo. |
| 24. studenog 2010. | EU komisija predaje Srbiji Upitnik Europske komisije. |
| 31. siječnja 2011. | Srbija predaje odgovore na Upitnik Europske komisije. |
| 22. travnja 2011. | Srbija predaje odgovore na dodatna pitanja Upitnika. |
| 14. listopada 2011. | Europska komisija odgovara na Upitnik s pozitivnim mišljenjem. |
| 1. ožujka 2012. | Srbija dobiva službeni status kandidata. |
| 28. lipnja 2013. | Europska komisija predlaže početak pregovora. |
| 25. rujna 2013. | Screening započeo. |
| 17. prosinca 2013. | Europski Savjet usvojio pregovarački okvir sa Srbijom i odredio 21.siječnja 2014 za početak pregovora. |
| 21. siječnja 2014. | Formalni početak pristupnih pregovora. |
| 24. ožujka 2015. | Screening okončan. |
| 14. prosinca 2015. | Otvorena poglavlja: 32. Financijski nadzor i 35. Ostalo: Odnosi s Kosovom |
| 18. srpnja 2016. | Otvorena poglavlja: 23. Pravosuđe i temeljna ljudska prava i 24. Pravda, sloboda i sigurnost |
| 13. prosinca 2016. | Otvoreno poglavlje 5. Javne nabave; Otvoreno i zatvoreno poglavlje 25. Znanost i istraživanje |
| 27. veljače 2017. | Otvoreno poglavlje 20. Poduzetništvo i industrijska politika; Otvoreno i zatvoreno poglavlje 26. Obrazovanje i kultura[2] |
| 20. lipnja 2017. | Otvorena poglavlja: 7. Pravo intelektualnog vlasništva i 29. Carinska unija |
| 11. prosinca 2017. | Otvorena poglavlja: 6. Pravo trgovačkih društava i 30. Vanjski odnosi |
| 25. lipnja 2018. | Otvorena poglavlja: 13. Ribarstvo i 33. Financijske i proračunske odredbe |
| 10. prosinca 2018. | Otvorena poglavlja: 17. Ekonomska i monetarna politika i 18. Statistika |
| 27. lipnja 2019. | Otvoreno poglavlje: 9. Financije |
| 9. prosinca 2019. | Otvoreno poglavlje: 4. Sloboda kretanja kapitala |
| 14. prosinca 2021. | Otvorena poglavlja: 14. Prometna politika, 15. Energetika, 21. Trans-europske mreže i 27. Okoliš |
- ↑ Srbija i EU: Istorijat Arhivirana inačica izvorne stranice od 14. siječnja 2012. (Wayback Machine), Kancelarija za evropske integracije (srpski)
- ↑ Fifth meeting of the Accession Conference with Serbia at ministerial level, European Council
Kategorija: Proširenje Europske unije
Puna decenija od početka pregovora između Srbije i EU
Izvodi… Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije i nastala je doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji. Knjiga preporuka 2024. je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega, činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu.
Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se za četiri stuba spoljne politike među kojima se nalazi i Evropska unija. Stoga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije, mnogo češće čuje sintagma „evropski put“ umesto „put ka punopravnom članstvu“, što se i dalje pravda sumnjom u to da evropski akteri nemaju konsenzus oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan. Međutim, tokom 2024. godine, setom mera i mehanizama, Evropska unija je, ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i učinila ogromne napore da vrati poverenje u kredibilitet procesa. Plan rasta za Zapadni Balkan sa stubom koji ubrzava reformske procese je jedan od najvažnijih. Ipak, koliko god takav okvir delovao motivišuće, da bi se krajnji cilj (što brža priprema za punopravno članstvo), ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu i Vlada Republike Srbija i Evropska unija, ali i civilno društvo.
Zbog toga Knjiga preporuka 2024. godine ima dodatnu težinu, jer je sveobuhvatnija od okvira Reformske agende, prati okvir godišnjeg izveštavanja Evropske komisije i podseća sva tri aktera na sve ono što je i dalje nedovršen posao i što svako od njih može da učini u okviru svoje uloge u procesu pregovora. Ukupno je definisano 426 preporuka, od kojih su 344 namenjene Vladi, 42 Evropskoj uniji, a civilnom društvu Srbije 40. Takođe, za svaki deo pregovaračkog okvira, prati se kontinuitet i stepen ostvarivanja preporuka u odnosu na prethodnu godinu, ali su formulisane i nove preporuke, uz uvažavanje stanja i konteksta tokom 2024. godine. Tako od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti je ostvareno samo osam. 67 preporuka je ispunjeno delimično, dok je 221 preporuka je neispunjena. Broj novih preporuka je 48. Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40, pet je ispunjeno u celosti, 11 delimično, a 24 preporuke su neispunjene.
Tako, od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti je ostvareno samo osam. 67 preporuka je ispunjeno delimično, dok je 221 preporuka neispunjena. Broj novih preporuka je 48. Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40, pet je ispunjeno u celosti, 11 delimično, a 24 preporuke su neispunjene. Za civilno društvo je predviđeno ukupno 40 preporuka, od kojih je jedna nova. Među njima, jedna je ispunjena u celosti, 11 delimično, dok 26 preporuka ostaje neispunjeno. Opšti zaključak iz ove statistike reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira: geopolitičku dimenziju koju u prvi plan stavlja Evropska unija, traženje izgovora od strane Vlade za to što ključni reformski procesi izostaju, ali i gubitak motivacije, pa i poverenja kod civilnog društva da može da utiče na proces evropskih integracija.
Da bi se desio dalji napredak u pregovorima, praćen otvaranjima novih klastera i definisanjem merila za zatvaranje, neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze koje je u tom okviru preuzela Vlada. Važnost trenutka i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja se moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima, pređu u veću brzinu i obezbede međusobnu sinergiju. Uz želju da sledeća Knjiga preporuka Nacionalnog konventa donese daleko pozitivniju sliku, želim da iskažem zahvalnost svim članicama Nacionalnog konventa koje su učestvovale u izradi Knjige preporuka 2024. godine. Dodatne pohvale idu koordinatorima radnih grupa koji su radili na sistematizaciji doprinosa i predloga, formulišući ih u skladu sa jedinstvenom metodologijom, kao i zaposlenima u Sekretarijatu Nacionalnog konventa koji su radili na tehničkoj pripremi teksta, piše Bojana Selaković, Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
Srbija će do 2027. godine uskladiti sve sistemske zakone sa EU
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević izjavila je za javnsot da će Srbija do 2027. godine uskladiti sve sistemske zakone sa propisima EU, ali da je odluka o prijemu odluka svake od 27 država članica Unije. Miščević je u izjavi za javnost, odgovarajući na pitanje kada će Srbija moći da računa na sredstva odvojena na nedavnom sastanku lidera sa čelnicima Evropske komisije, rekla da pretfinansiranje počinje čim stupe na snagu uredbe EU i budu ratifikovani sporazumi o finansijskoj pomoći i o zajmu, jer su to novi finansijski instrumenti. „Ima šest važnih mera koje moramo da ispunimo, a koje smo sami predvideli. Osim napretka u diversifikaciji snabdevanja energentima, najvažniji je rad radne grupe u parlamentu koja se bavi sprovođenjem preporuka ODIHR-a jer je neophodno napraviti balans između mera koje treba da unaprede socioekonomski razvoj i mera koje se tiču vladavine prava, posebno u oblasti stabilnih demokratskih institucija“, navela je Mišćević. Istakla je da je predsednica EK Fon der Lajen uvrstila proširenje u vrh agende Evropske komisije i da posle 10 godina ponovo imamo komesara za proširenje, dok je do sada bio komesar za pregovore o članstvu i dobrosusedsku politiku.
Zajedničko tržište
Kada je reč o zajedničkom tržištu, rekla je da su neke od mera već sprovedene, kao ukidanje rominga, međusobno priznavanje diploma i kvalifikacija, putovanje sa ličnom kartom, a da sada predlog regionalnog tržišta prati ono što se naziva integracija u evropsko tržište i tu su konstatovane tri važne oblasti – „zeleni koridori“, koji će doneti ubrzanje carinskih procedura između Zapadnog Balkana i Šengena, zatim SEPA, odnosno jedinstveni prostor plaćanja u evrima, a treća oblast je sporazum o usklađivanju proizvodnje roba, poznatiji kao AKA sporazum. Govoreći o takozvanim „uslovima plaćanja“, odnosno da nema novca dok se ne vide reforme, rekla je da reformska agenda sadrži 98 indikatora definisanih u četiri oblasti, a to su pitanje preporuka ODIHR-a, oblasti koje se odnose na unapređenje poslovnog okruženja, na zelenu i digitalnu tranziciju i poboljšanje ljudskih kapaciteta za ostvarivanje reformi. „Mi smo napravili pregled koraka u ove četiri oblasti koji treba da budu preduzeti do kraja 2027. godine. Njihovo ispunjenje je uslov da dobijemo sredstva. Mi smo ozbiljni u nameri da ne bude kašnjenja“ istakla je Mišćević.
Kada je reč o pristupnom procesu, navodi se da je posle perioda koji svi nazivaju zamor od proširenja sada situacija potpuno drugačija, a razlozi za to su geopolitika, geoekonomija i pandemija, jer se, kako je objasnila, pokazalo tokom pandemije da EU mora da računa na one koji su joj najbliži, a nema bližeg od regiona Zapadnog Balkana. Ovaj prostor je važan i kada je reč o migracijama jer je u ovom momentu balkanska ruta potpuno zatvorena, a Srbija je tu odigrala ključnu ulogu.
Odgovarajući na pitanje, Redakcije NIN-a, zašto EU dozvoljava politički uticaj Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu i na konstataciju da bi, kada bi nas EU odmah primila, bio eliminisan politički i ekonomski uticaj Rusije i Kine, Miščević je rekla da su to argumenti koje Srbija koristi u Briselu. Osvrćući se na sisteme ulaska i izlaska iz Šengena i sistem ETIAS, istakla je da to nije vraćanje viza, već da je reč o bazama podataka EU u koje se uključujemo baš kao država koja pregovara članstvo i koja nema vize za ulazak u EU. Odgovarajući na pitanje da li je 2028. moguć datum za ulazak regiona u EU, kao što je rekao predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, navela je primer klastera koji Srbija pokušava da otvori već tri godine – konkurentnost i održivi razvoj. Osam poglavlja je u klasteru, još tri moramo da otvorimo, a EK nema nijedne zamerke i već tri godine ponavlja da je Srbija, ako se ceni po ispunjenosti uslova, spremna da otvori čitav klaster i navela da je prepreka segment koji unosi geopolitika, usklađivanje sa deklaracijama zajedničke spoljne politike EU.
Odluku o prijemu donosi 27 članica!
Dodala je da je tu i dijalog Beograd-Priština, a da u ovom trenutku nema nikoga ko će reći da Srbija nije konstruktivni partner u tom dijalogu.
„Ako znamo da su to elementi koji se ocenjuju, jako je teško govoriti o bilo kojoj godini. Mi smo za naše unutrašnje potrebe definisali 2027. godinu, a tu se poklapamo sa reformskom agendom iz plana rasta, kao godinu kada ćemo sve sistemske zakone uskladiti sa propisima EU. Ali odluka o prijemu je odluka svake od 27 država članica Unije i to je uvek politička odluka“, navela je Miščević. Na pitanje šta se događa sa 20 otvorenih poglavlja, pogotovo sa najtežim poglavljima, 23, koje se odnosi na pravosuđe, i 24, na slobodu, bezbednost, ona je rekla da se na tome radi i da za oba poglavlja postoji mehanizam monitoringa za sprovođenje akcionih planova od 2016. godine. Odgovaajzućčui na pitanje NIN-a, hoće li priznanje tzv. Kosova biti formalan uslov za ulazak Srbije u Uniju, rekla je da to ne može biti uslov jer pet država članica EU priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. „Vrlo je jasno definisano, kada je počeo proces pregovora, šta je uslov za zatvaranje poglavlja 35, u kojem se nalazi praćenje dijaloga Beograda i Prištine. I to je sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“, navela je Miščević i ukazala da status nikada nije bio predmet dijaloga o normalizaciji.
Govoreći o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama sa EU, ukazala je da su njima potrebni kritični materijali i da su oni Srbiji dali mogućnost, a na nama je da li ćemo tu mogućnost iskoristiti. Dodala je da rudarenje litijuma nije uslov za članstvo u EU, jer EU kaže da je stvar dogovora unutar države da li ćemo da iskoristimo čitav potencijal i ocenila da ima još dovoljno prostora da se o tome razgovara. (U Beogradu, 28. oktobra 2024. godine )
ALBANIJA je kandidat od 2014. godine.
Albanija je prepoznata kao potencijalni kandidat 2003. godine, dok je u aprilu 2009. podnela zahtev za članstvo u EU. Status kandidata dobila je 2014. godine. Pregovori o pristupanju službeno su počeli u julu 2022. nakon što je Tirana ispunila uslove o promenama u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, obaveštajnim službama i javnoj upravi. Njeni pregovori, međutim, tek bi trebalo da počnu ozbiljnije jer je EU spojila kandidaturu Albanije za članstvo s kandidaturom Severne Makedonije.
BOSNA I HERCEGOVINA je kandidat od 2022. godine.
Bosna i Hercegovina je identifikovana kao potencijalni kandidat 2003. godine i ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU od 2015. godine. Zahtev za članstvo u EU podnela je u februaru 2016. godine. Kako bi počela pregovore o pristupanju, Bosna i Hercegovina mora da sprovede 14 prioriteta koje je postavila Komisija 2019. godine, a koji su fokusirani na demokratiju i funkcionalnost države, vladavinu prava, temeljna prava i reformu javne uprave. U decembru 2023.godine čelnici Unije odlučili su da će otvoriti pristupne pregovore s Bosnom i Hercegovinom nakon što se postigne potreban stepen usklađenosti s kriterijumima za članstvo.
GRUZIJA je kandidat od 2023. godine.
Gruzija je podnela zahtev za članstvo u EU u martu 2022. godine, da bi Vlade EU dodelile ovoj državi status kandidata u decembru 2023. godine. Od 2016. EU i Gruzija imaju sporazum o pridruživanju koji pokriva trgovinu.
KOSOVO je podnelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine.
Brisel je od 2005. godine isticao prilike za EU, a perspektivu za Kosovo. Ipak, ne priznaju sve države članice EU Kosovo, kao nezavisnu državu. Od 2016. godine EU ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Prištinom koji služi kao temelj za pristupni put.
(Autor je analitičar i publicista)