Piše: Marko Lopušina

Foto: RADE BAKRAČEVIĆ – Srbi po svetu.

         U Srbiji se društvene promene u kulturi dešavaju brzo,Foto: netransparetno i traljavo toliko da ugrožavaju našu nacionalnu kulturu i tradiciju.  Krenumo redom da nabrajano te brzoplete poteze, koji u suštini predstavljaju udar na srpsku kulturu sa ciljem ljene političke kontrole. 

         Uveden je porez na čitanje knjiga u bibliotekama. Država će da uzima 15 dinara (12 centi) po knjizi koja se uzima na čitanje. 

Na delu je rušenje kapitalnih zdanja u Beogradu, koji predstavljaju spomenike kulture. Ministarstvo kulture Srbije sve manje i sve slabije finansira razvoj umetnosti i duhovnosti srpskog naroda. Ministarstvo kulture sve više sredstava ulaže u duhovno besmislene etradne aktivnosti.   

        I opštine i gradovi sve manje para daju za umetnost i vrhunsku kulturu.  Ove godine je duplo manje sredstava u opštinama izdvojeno, na primer, za finansiranje muzeja, pozorišta i medija. U medijima se ukidaju kulturne rubrike pod izgovorom da nisu komercijalne. 

        Vlast je predložila Zakon o obrazovanju, koji predviđa osnivanje i rad stranih fakulteta u Srbiji, bez akreditacija, bez licence i uz finansisjku podršku Srbije. 

       – Ako zaživi porez od 15 dinara na čitanje knjiga u bibliotekama Srbije, to će uništiti naše biblioteka (530 u Srbiji) i oterati čitaoce od knjiga !

     Ovo mi je rekla bibliotekarka iz Srema, koja vodi varošku čitaonicu sa 12.000 knjiga, koje čitaju uglavnom osnovci, penzioneri i poneki student i zaposleni. U Sremu u desetak gradskih biblioteka ima 191.000 članova i čitalaca, koji godišnje uzmu i pročitaju oko 230.000 knjiga. Članarina u bibliotekama je 200 za male đake, 300 dinara za starije učenike osmoljetki, 700 dinara za odrasle i porodicu. 

• Taj porez na knjige je za nas bibliotekare totalna nepoznanica. Donesen je iznenada i bez ikakvih detaljnih obrazloženja. Ne zna se ko će da naplaćuje biblioteci ili čitaocima tih 15 dinara po uzetoj knjizi, kome će taj novac da ide – opštini ili republici, i na kraju čemu služi taj porez. Kaže se za autorska prava pisaca, to mu je kao onaj „muzički dinar“ za kompozitore i izvođače pop muzike sa naše estrade. Kako ćemo mi da dajemo taj „knjiški dinar“ autorima iz Grčke, Rusije, Srbije, koji su umrli? Ovo je namet na biblioteka i čitaoce, koje će ovaj poraz da ugasi. Sve je to besmisleno i štetno za naše obrazovanje mladih i za našu nacionalnu kulturu – rekla mi je bibliotekarka iz Srema , koja mesečno prima oko 55.000 dinara plate.

     I pojašnjava da biblioteke nisu komercijalne ustanove, da se dotiraju sredstvima opština i da nemaju pravo na prihod, pa ni da naplaćuju tih 15 dinara. A samo biblioteke u Sremu trebalo bi da na ime tog poreze na knjige da sakupe i plate državi 3.450.000 dinara (oko 30.000 evra). 

• Taj novac naši čitaoci nemaju, jer mi smo siromašna zemlja siromašnog naroda i skromne čitalačke kulture. I država hoće i to da nam oduzme – buni se vredna bibliotekarka iz Srema.

        Brzim zakonskim promenama tokom ove godine ugašena su dva zaštićena spomenika srpsku kulture – Hotel „Jugoslavija“ i zgrada Generalštaba Vojske Srbije u Beogradu. Država koja je pre više decenija ova zdnaja procenila i zaštitila kao vrhunsko arhitektonsko i kulturno dobro, preko noći je skinula zaštitu spomenika kutlure i pretvorila ih u komercijalnu robu za prodaju.  

         Građani protestuju ispred hotela „Jugoslavija“ zbog njegovog rušenja, a zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika protestvuju zbog nasilnog ukidanja njihovog akta nad zdanjem Generalštaba, koje arhitektke popularnmo zovu „Kanjon Sutjeske“. I jedni i drugi smatraju da su ova zdanja deo srpske tradicionalne arhitekture i kulture gradnje i stanovanja. A da se njihovim rušenjem menja kulturno i arhitektonsko blago prestonice, kao i ukida bogato i tradicionalno nasleđe prethodne države Jugoslavije i njenog naroda. U javnosti se strahuje da će sličnu sudbinu rušenja i nove gradnje doživeti i legendarno arhitektonski vrhunsko delo zgrada Beogradskog sajma. 

         Nedavno je troje zaposlenih u jednoj velegradskoj novini i portalu dobilo otkaz, uz besmisleno i ružno obrazloženje:

• Mi smo ukinuli kulturnu rubriku u našem mediju, jer su njeni tekstovi bili jako kvalitettni, ali nažalost, nisu bili komercijalni, ni tako masovno čitani ! Novinari kulture su dobri, ali nam nisu korisni!?

       Ovim objašnjenjem redakcije sve je rečno o odnosu medija, pa i srpske države, prema kulturnom i duhovnom stvaralaštvu danas u Srbiji. Stav da je kultura dosadna, jer ne donosi profit, direktno je suprotan potrebama naroda da oseti duh nacionalnog umetničkog stvaralaštva, nadgradnju sopstvene nacionalne duhovnosti i da se nadahnjuje velikim umetničkim delima.  To se najbolje vidi na našim srpskim televizijama, kojih ima oko 200. Na njima je umetnost i kulturu zamenila industrija gole zabave, lake muzike i zezanja. Sem 3. kanala RTS nijedna druga televizija nije posvetila svoj program klasičnoj kulturi i obrazovanju naroda.

        Državu i vlast danas izgleda ne interesuju visoki domeni srpskog kulturnog stvaralaštva. O tome govore tri činjenice:

• Država izdvaja sve manje sredstava iz Ministarstva kulture R. Srbije za umetničko stvaralaštvo i kulturne manifestacije. Lane je izdvojeno ukupno 15,15 milijardi dinara, odnosno manje od jednog procenta ukupnog budžeta. Među planovima je dotacija kulture, je na primer, stavka pod nazivom “Podrška razvoju muzičkog stvaralaštva “u iznosu od 91 miliona dinara. U njoj se ne spominje Beogradska filharmonija, ni Opera Srpskog narodnog pozorišta, koje vape za spasavanjem od propasti i bore se za svoju budućnost.
• Država je ove godine izdvojiola duplo manje srdstava za pomoć srpskim medijima u opštinama, koji su svi podržavljeni pre par godina. I mada je Udruženje novinara Srbije buni i skreće pažnju na namerno osiromašenje medija, ali i aktivnosti kulture informisanja javnosti i srpskog naroda, vlast za to ne haje. Čak novi ministar informisanja okrivljuje vlasnike medija, koje ta ista država finansira da sporovde njenu politiku, da su nejedinstveni i skupi.   
• I dok Ministarstvo kulture sa jedne strane sve manje sredstava ulaže u umetnost i duhovno stvaralaštvo, a sve više para daje za etsradne aktivnosti, čime razvoja subkulturu i doprinosi ličnom bogaćenju estradnih pevaljki i pevača. Nema kulturne manifestacije a da na njoj ne učestvuju “zvezde estrade”. Država ih čak i plaća da zabavljaju narod i da izigravaju društvenu elitu. Oni nisu svi umetnici već većinom egoisti koji rade samo za svoj džep i za sebe.   
•           Opštine u Srbiji “umetnike sa estrade” plaćaju od 30.000 do čak 70.000 evra po koncertu na gradskom trgu ili u sportskim halama. Neki od tih “umetnika” su, da se ne bi odrekli novca, pevali i na Dan žalosti povodom pogibije ljudi i dece na Železničkoj stanici Novi Sad. I niko se od vlasti zbog takvog ponižavanja stradalih i kršenaj zakona nije oglasio. A ne zna se da li je tim “umetnicima” koji ne žale stradale ljude, naplaćena kazna od 200.000 dinara.

              Novim potezima vlasti i medija kulturno stvaralaštvo se svodi na sirotinjsko zanimanje, dok cveta koruptivna i komercijalna delatnost koja duhovno prostituiše srpski narod. Bićemo izgleda zemlja nekulturnog naroda . To nikoga ne brine, jer ljudi koji misle da su vlast ne čitaju knjige, ne idu na izložbe, na koncerte ozbiljne muzike, već gledaju i slušaju srpsku estradu kafanskog tipa.

        Zašto nam se sve to dešava ?

                 Zato što smo u fazi ranog kapitalizma, kog karakteriše opšta jurnjava za novcem i brzim dobrima, koje on donosi. Većinu žitelja Srbije čini prostodušan polupismen svet, kome kultura, smatraju oni niej potrebna. Srpska stara srednja klasa, čuvar kulturnih standarda našeg naroda je proterana na marginu društva, a sva pažnja se posvećuje brzim bogatašima, narodnoj sirotinji i prostacima. 

               Kapitalizam je ugasio društveni život i kolektivnu svest u Srbiji, a aktivirao sebičnost i stil života koji glasi – koliko imaš para toliko si moćan i obožavan. To se ponajbolje održava u medijima, koji neprestano krše zakon o privatnosti i izbacuju reportaže o najbogatijim ljudima u Srbiji i srpskog porekla u svetu, o njihovim avionima, i vilama. o bleštavoj garederobi. 

         Nema u medijima i u javnosti tekstova i priča o najvećim srpskim umetnicima u operskim kućama sveta, o Srbinu koji je direktor Državne opere u Beču, o Srbinu koji je najbolji svirač na harmonici i ujedno profesor muzike u Norveškoj. Mi malo toga znamo od srpskim umetnicima koji svojim delima u kulturi podižu ugled Srbije u svetu. Za državu i njene medije je važnija golišava cura koja pevuši, jer im donosi političke glasove i pare.

         Poslednji državni udar na nacionalnu kulturu učinjen je nedavno predloženim izmenama Zakona o obrazovanju, kojim se odobrava otvaranje stranih univerziteta u Srbiji. Predloženo je da strani fakulteti mogu da se osnivaju bez akreditacije i licenci, a sa dotacijama same države Srbije. 

        U prvim rekacijama Beogradskog univerziteta i Univerziteta u Nišu, koji se protive ovoj zakonskoj promeni, rečeno je da se ovim ruši autonomija srpskog školstva i sistem obrazovanja. Kao i da se domaći fakulteti omalovažavaju i ponižavaju, jer inače dobijaju malo sredstava od države za svoj rad, a stranci će, očigledno je, dobijati mnogo više državnioh para. Uz to niko ne garantuje visok kvalitet obrazovanja na tim stranih univerzitetima u Srbiji. Može se dogoditi ono što se dešava u kompanijama stranih investitora u našoj zemlji – da zavlada korporacijska diktatura uz nepoštovanje domaćih zakona i propisa. 

         Kritičari državnog predloga pominju netransparentnost ovog zakonskog predloga, kao i univerzitetsku korupciju i trgovinu diplomama, koja cveta u nekim domaćim fakultetima sa evropskim pedigreom i bez licenci, a koja će tek postati biznis ulaksom novim stranih univerziteta.

         Protest naših univerziteta je dao rezultat – država je odustala od uvoza stranih fakulteta i diploma – čime je u poslednjem trenutku sprečen novi udar na srpsko školstvo i kulturu obrazovanaj stanovništva.