*Zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, socijalističke izgradnje i danas

Razvoj zadrugarstva u Srbiji u periodu između kraja 1944. godine, oslobođenja zemlje od okupatora i 1990. godine, zatim raspada SFRJ, zaslužuje mnogo detaljnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadrugarstvo je pre, pa i u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu u državi. Posle toga imalo je niz uspona i padova. Delilo je sudbinu kroz koju je prolazila Jugoslavija. Mnogi ostaci zadrugarstva iz tog vremena, kao što su opšte zemljoradničke zadruge, kooperacija, otkup, složene zadruge, zadružni poslovni savezi i danas nas prate i sputavaju u brži raztvoj zadrugarstva. Zbog toga treba ukazati na neke karakteristike zadrugarstva tog vremena ali i današnjeg zadružngo života. U Srbiji se decenajama čeka vraćanje oduzetih 220.000 hektara zadružne zemlje. Dok zadrugarstvo u svetu cveta, i razvija se, u Srbiji je pitanje dokle će da postoji ako država ne odluči da ga podrži posle popisa poljoprivrede na početku 2024. godine u Republičkom zavodu za statistiku je rečeno da će sa mape Srbije do 2050. godine nestati  oko 3.000 sela!i. 

Branislav GULAN

Kako rešiti višedecenijske sporove oko zadružne imovine? 

Savez za imovinu i investicije NALED-a nedavno je na konstitutivnoj sednici, između ostalog, naveo da će se zalagati i za brže rešavanje sporova koji se skoro 30 godina vode nad poljoprivrednim zemljištem između zadruga i kompanija koje su to zemljište kupile. Na području Vojvodine još uvek postoje 23 zemljoradničke zadruge kojima nije vraćena zadružna imovina, po upravnim i sudskim postupcima od kojih većina traje tri decenije. Naime, pojedina društvena poljoprivredna preduzeća su u procesu privatizacije i prodaje privatnim kompanijama, bez obzira na to što je u momentu prodaje u njihovoj imovini bilo i nevraćene zadržne imovine, koja je trebalo da bude vraćena zadrugama, uzela imolvoinu koaj je već imala titular!

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov – Bizonj izjavila j da sporovi nedopustivo dugo traju i da su zemljoradničke zadruge oštećene za decenije neraspolaganja sopstvenom imovinom, dok sa druge strane, privatizacije ni na koji način ne mogu biti opravdanje za dalja odugovlačenja u vraćanju imovine zadrugama.

– Treba ubrzati rešavanje svih postupaka – to je jedini način – kazala je Jelena Nestorov Bizonji. – Pitanje i jeste u nadležnosti zakona, i to različih Zakona o zadrugama iz 90-tih godina, a bilo ih je više po kojima su pokretani postupci, ali je problem u odugovlačenju postupaka. Društvena poljoprivredna preduzeća su se privatizovala – po različitim propisima, po onom koji je bio na snazi u momentu privatizacije, ali je imovina zadruga ostala nevraćena zadrugama u tim preduzećima jer imovina kada se vrati zadruzi – pripada zadruzi kao pravnom licu.

Ona je istakla da zemljoradničke zadruge potražuju povraćaj značajne imovine, od koje je najvrednije poljoprivredno zemljište, zatim objekti, poljoprivredne mašine i druga oprema.

– Kolika je vrednost te imovine teško je proceniti, ali kada se kaže da zadruge potražuju više hiljada hektara njiva može se zaključiti da je reč o izuzetno vrednoj imovini. 

Kriza zadrugarstva!

Zadrugarstvo Srbije i danas sa nalazi u veoma teškoj situaciji, najtežoj možda posle Drogog svetskog rata, rečeno je nedavno na sednici Odbora za poljoprivedu Skupštie Srbije. Stigle su i nevolje da mu nije vraćena imovina oduzeta u pljačkaškoj privatizacji u Srbiji obavljenoj posle demokratskih promena 2000. godine uz pomoć države.

Prvo na šta treba ukazati je to da se zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, u navedenom periodu nije razvijalo na isti način kao pre rata. Posleratno zadrugarstvo je bilo zadrugarstvo u funkciji socijalističke izgradnje zemlje. Paralelno sa aktivnostima u zadrugarstvu još brže i intenzivnije se formiraju i razvijaju državna poljoprivredna dobra, koja će kasnije postati društvena poljoprivredna dobra, poljoprivredni kombinati, a jedan ne mali broj će se razviti u veoma uspešne poljoprivredno industrijske kombinate.

Foto: Dokumemntacija autora – zadruge decenjama cekaju povratak oduyete imovine

• Profesor dr Mihajo Vučković, koji je posle rata predavao Zadrugarstvo na Ekonomskom i Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i Zemunu, je u jednom od svojih udžbenika namenjenih tadašnjim studentima izričito rekao : “Principi izgradnje Socijalističke države danas su za nas i zadružni principi.” Nesumnjivo da je ta teza do raspada SFRJ bila važeća za teoriju i praksu zadrugarstva tog perioda. Iz prakse zadrugarstva postepeno nestaje zadružno članstvo, udeli, jemstvo, zadružna samouprava i niz drugih sadržina koje su karakterisali predratno zadrugarstvo.Zadrugarstvo je u potpunosti bilo u funkciji socijaiističke izgradnje;
• Razvoj zadrugarstva u vreme izme]u 1945. i 1990. godine može se podeliti na tri vremenska perioda. Prvi od 1945. do 1953., drugi od 1953. do 1974. odnosno donošenje Zakona o udruženom radu – ZUR-a i treći period od 1974. do 1990. odnosno raspada SFRJ i njenog zakonodavsva.

Prvi period

U prvom periodu od 1945. do 1953. godine sledimo iskustva prve zemlje socijalizma – Sovjetskog Saveza, formiranjem seljačkih radnih zadruga – SRZ, koje su imale tri ili četiri oblika, manje ili više naprednog za ono vreme. Potreba za prehrambeni proizvodima u posleratnom periodu bila je velika, naročito u gradovima. To je vreme obaveznog otkupa, agrarne reforme, nacionalizacije, kolonizacije… 

Drugi period

 U drugom periodu kao posledica Rezolucije Informbiroa (IB 1948. godine), dolazi i do bitnih preorijentacija u socijalističkoj izgradnji. Od intenziviranja osnivanja i aktivnosti SRZ i izgradnje zadružnih domova do 1953. godine  kada se donose propisi o reorganizaciji seljački radnih zadruga i do osnivanja opštih zemljoradničkih zadruga. To je vreme ukidanja obaveznog otkupa i prelaska na ugovoreni i slobodan otkup poljoprivrednih proizvoda;

Treći period

U 1957. godini donosi se politički dokumenat o razvoju kooperacije kao obliku socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede koji je praćen i odgovarajućim zakonskim rešenjima o mestu i ulozi opštih zemljoradničkih zadruga.

• Opšte zrmljoradničke zadruge i kooperacija postaju višedecenijski pratilac razvoja poljoprivrede i zadrugarstva;
• Na početku tog perioda formiraju se Zadružni savez Srbije, Pokrajinski, Oblasni i sreski zadružni savezi, poslovni zadružni savezi. Zadružni savezi kao političke i stručne transmisije zadataka u razvoju. Poslovni zadružni savezi za unapređenje razvoja i obezbeđenje pojedinih proizvoda za domaće potrebe i izvoz, kao što su žitaric, industrijsko bilje, stočarstvo… Značajnu ulogu u tom periodu u oblikovanju društveno ekonomskih odnosa ima i Institut za ekonomiku poljoprivredeu Beogradu;
•  To je isrovremeno period unapređenja zadružne štampe i nformisanja, kao što je nedeljni list Zadruga i drugi nedeljni i periodični listovi za poljoprivredu i selo;
• Glavna funkcija opštih zemljoradničkih zadruga postaje ugovaranje poljoprivredne proizvodnje sa kooperantima – kooperacija, otkup poljoprivrednih proizvoda,  kreditiranje kooperanata u primeni veštačkog đubriva, sortnog semena, izmene rasnog sastava stoke, primeni savremenog načina obrade zemljišta i primeni mehanizacije, uvođenje novog sadnog materiljala, korišćenje sistema za navodnjavanje… Odnosi između zadruga su partnerski. Ugovorni odnosi, koji se više ili manje poštuju zavisno od okolnosti na tržištu. Kada slabije rodi tada kooperanti krše ugovorne obaveze, prodajući kupcima koji nude povoljnije uslove, obilnu cenu. Kada više rodi tada zadruga obično krši svoje ugovorne obaveze prema kooperantima i otkupljuje od zemljoradnika koji proizvode nude po nižoj ceni, beležio je zadružni poslednik pok mr Slobodan Sivčev.

Nezakonitom privatizacijom oteto 200.000 hektara!

Nedavno je Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu upućena žalba povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje. Savez udruženja akcionara (SUA) Vojvodine uputio je pre nekoliko godina žalbu Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje. Bivši radnici i akcionari poljoprivrednih preduzeća, kao i zadrugari koji polažu pravo na otuđene oranice, obratili su se i Evropskoj komisiji u Briselu pozivanjem na poglavlje 23. o pristupanju Srbije EU, koje podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava i borbu protiv korupcije.

Predsednik SUA Veselin Muhadinović rekao je da je zatraženo da pored 24 sporne privatizacije  u Srbiji, koje su bile predmet istrage Republičkog tužilaštva za organizovani kriminal (između ostalog i na zahtev EU), da 25. takva privatizacija bude i prodaja 63 poljoprivredna preduzeća u Vojvodini. Po njegovim rečima, nelegalno prepisivanje zadružne i državne zemlje na nove vlasnike stavlja privatizaciju agrara na prvo mesto problematičnih privatizacija u Srbiji.

Uzurpirana zadružna zemlja!

,,Uzurpirano je oko 220.000 hektara zadružne zemlje “pretvaranjem” u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da je tada hektar zemlje koštao 10.000 evra, to je 2,2 milijarde evra, opljačkanih od naroda. To već više od jedne decenije godina znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu’’, ističe predstavnik akcionara bivšeg Poljoprivrednog kombinata “Prvi maj” u Ruskom Krsturu Mihajlo Katona.

,,U svom izveštaju o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini, koji je dostavljen Vladi Srbije, Savet za borbu protiv korupcije naveo je da “nepoštovanje Zakona o privatizaciji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ima za posledicu da je desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta promenilo status iz javne u privatnu svojinu bez ikakve naknade, samo na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju da je kupac društvenog kapitala izmirio obaveze iz kupoprodajnog ugovora”. Naznačeno je da je pritom kupac ispunio obaveze za imovinu “koja nije mogla obuhvatiti zemljište, jer je prodavac imao samo pravo korišćenja na zemljištu, koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine”. Savet je ukazao da je pretvaranje javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu uzrokovalo nesagledivu štetu, čije tačne razmere nije mogao da utvrdi “imajući u vidu da Republički geodetski zavod 2017.godine nije želeo da dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu nakon postupka privatizacije”, kaže Branko Maričić,višedecenijski poslednik u zadružnim savezima Jugoslavije i Srbije.

FOTO: Goran Mulić – Prodavac je imao samo pravo korišćenja na zemljištu, koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine!

Prema stavu Saveta za borbu protiv korupcije, prikrivanje pravih podataka jasno upućuje na zaključak da se štiti privatni, a ne državni interes. Naveden je primer pok. biznismena Mileta Jerkovića, koji je u postupku privatizacije poljoprivrednih preduzeća raspolagao sa preko 30.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlje u državnom i društvenom vlasništvu.  Nakon raskida ugovora sa Jerkovićem, u katastru je evidentirano zemljište u društvenoj, državnoj i mešovitoj svojini od 4.000 hektara, dok za 28.000 hektara ne postoji nikakav trag, predočio je Savet za borbu protiv korupcije, februara 2019.godine. 

Šta sve može zadruga

Ratari tvrde da bi selo najpre moglo da se oporavi udruživanjem sitnih gazdinstava, jer bi oni tako bili u stanju da se odupru konkurenciji, pisali su analitičari i oni koji su su se zalagali da se vrati poduzeta zaduržna imovina. Danas je pitanje može li se zaustaviti propadanje, odnosno nestajanje sela? Jer, posle popisa poljoprivrede na početku 2024. godine u Republičkom zavodu za statistiku je rečeno je da će sa mape Srbije do 2050. godine nestati  oko 3.000 sela! Do sada se o tom pitanju godinama samo raspravlјalo, ali se u poslednje vreme preduzimaju i neki konkretni koraci. Selo prvenstveno propada, odnosno nestaje, zato što iz njega odlaze mladi lјudi. Ranije su se selili u gradove da bi našli posao, a posle u inostranstvo. Odlazak iz ruralnih sredina pospešivalo je i propadanje manjih gazdinstava koja su masovno gutali novopečeni biznismeni. U poslednnjoj deceniji smanjoio se broj stoke, ai ugasilo se oko 60.000 farmi u selima!

Država podstiče osnivanje zadruga, ne bi li one okupile sitna gazdinstva koja bi udružena mogla da opstanu i time se omogućio opstanak na selu šireg kruga mlađih lјudi. Poslednjih godina, preko Ministarstva za brigu o selu, pružena je pomoć od 2,2 milijarde dinara za 207 starih i novih zadruga u zemlji. Mnogima je ta pomoć pomogla da opstanu za sada. Zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu koje vodi Milan Krkobabić u Srbiji je za četiri godine osnovano oko 1.100 novih zadruga. Prisutan je zanimljiv proces da se danas ide iz grada u selo. Takvi procesi prisutni su u celoj zemlji, a vodi ih MBS. Do ped kraj 2024. godine onima kojim prvi put rešavaju svoj stambelni problem dodeljeno je 3.209 kuća u selima Srbije. One su kupljene uz pomoć države. Tako su ta sela dobila blizu 15.000 novih stanovnika. Iznenađuje, ali i raduje činjenica da je trećina tih mladih ljudi, starosti oko tri decenije, baš iz grada odlučila da ode u selo da živi! Koliko je to, najbolja potvrda je poređenje sa Crnom Travom koja kao opština na jugu Srbije ima 1.500 stanovnika. Po tome smo dobili ,,osnivanje’’ u Srbiji deset novih sela! 

Procene su da u Srbiji ima i 216.623 vlasnika zemlje do dva i po hektara. To su ta mala gazdinstva. Akcijom države i  MBS da se oni bave intenzivnom proizvodnjom u staklenicima i plastenicima neki od njih imaju šansu da postanu mali robni proizvođači! Naravno, kada bi  novoosnovane zadruge u selima dobile i prerađivačku industriju gde bi ljudi koji su dobili kuće na selima da žive, radili na sopstvenim posedima i proizvodili sirovine za hranu, prerađivali je u tm malim seoskim fabrikama i iznosili na tržište preko zadruga.   

U Zrenjaninu se razgovaralo baš o spasavanju sela u svetlu oživlјavanja zadruga koje su nekada, kako je rečeno, uz školu, crkvu, kafanu i fudbalski klub, bile glavna obeležja naših seoskih naselјa i nosilac njihovog ekonomskog razvoja. A takvih sela danas, prema popisu  i podacima RZS ima  u Srbiji 4.720. Ističe se da se oko 1.200 tih sela nalazi u fazi nestanka jer imaju manje od po 100 sanovnkika. Sva sela se ne mogu ni spasiti od gašenja. Treba spasavati ona koja imaju šanse posle i da – opstanu i ostanu. Dobar deo yadruga u selima  su u sumnjivim vlasničkim transformacijama uglavnom propale, a njihova su mesta zauzela pojedina privatna preduzeća čiji se vlasnici u selima i ne znaju, javlja Nikola Božović, novinar iz Zrenjanina. Mali polјoprivredni proizvođači su nestajali, a mladi u to vreme su masovno  odlazili sa sela. Nikola Božović, koji je s ratarima proveo ceo radni vek, ukazao je da nekadašnje zadruge u Srbiji potražuju čak 220.000 hektara zemlјe, što je na volšeban način nestalo u tranziciji. Ilustrujući stanje s odlivom stanovništva sa sela, naveo je primer da se u prvom razredu osnovne škole u opštini Sečanj sada školuje oko 105 prvaka, a pre tri decenije ih je bilo sedam puta više. Dakle, sa gašenjem zemlјoradničkih zadruga posao su izgubila sitnija gazdinstva koja su kroz kooperantske odnose sa njima sarađivale.

Pored reanimacije zadruga na drugačijim osnovama, za šta se zalaže država, u srednjem Banatu se osnivaju i privatne zadruge koje okuplјaju baš kooperante iz svog okruženja i tako stvaraju uslove da se održe i posednici manjih imanja. Na pomenutom skupu u Zrenjaninu govorio je i Nandor Vereš, direktor porodične Zemlјoradničke zadruge „Agrosoj” iz Neuzine u opštini Sečanj. Oni obrađuju oko 1.000 hektara oranica i poslednjih nekoliko godina „Agrosoj” stalno beleži rast prometa i sa 300 kooperanata. ,,U narednim godinama nameravamo da sistemima za navodnjavanje obuhvatimo 150 hektara. Na približno petini pomenute površine gajićemo voće (konzumnu višnju, dunju, šlјivu, trešnju), a na ostalom zemlјištu povrće. Višnju smo već posadili na više od 50 hektara. Kao deo dugoročnog plana izgradili smo skladište kapaciteta 4.000 tona, a skoro trećinu tog prostora modifikovali smo u hladnjaču’’, objašnjava direktor Vereš. On kaže da se i u polјoprivredi valјa okrenuti ekonomiji, odnosno tržištu. Sa izmenjenim uslovima računaju da će voće i povrće moći da prodaju kada ga na tržištu ima najmanje. Takođe, razvijaće se i u pravcu prerade i pakovanja proizvoda.

,,Želimo da i naše manje kooperante ubedimo da se preorijentišu na proizvodnju povrća i voća. Ne u plastenicima već na otvorenom i pod sistemima za navodnjavanje. To traži više lјudskog rada, ali to je nešto za šta kapacitete poseduje skoro svaka porodica na selu. Mnogo je vrednih lјudi, samo im treba ponuditi pravac kojim će moći sigurno da krenu, znajući da njihovi napori neće biti uzalud. Treba da iskoristimo činjenicu da svet traži zdravu hranu i na nama je da tu šansu iskoristimo. Potrebna su nam nova znanja, prerada proizvoda, logistika, marketing. U prelaznom periodu u to se moraju uklјučiti i mesne zajednice, opštine, polјoprivredno stručne službe’’, kaže Nandor Vereš, koji smatra da bi takva praksa zadržala mlade lјude na selu. On zaklјučuje da lјudima treba omogućiti da na delu vide kakve im se šanse predlažu. „Ono što smo postigli u ratarstvu pokušaćemo da ponovimo u povrtarstvu i voćarstvu. Na polјoprivrednicima je da proizvedu, a mi ćemo rešiti sve ostalo’’, podvlači Nandor Vereš, menadžer u polјoprivredi.

Šta treba da prethodi vraćanju

Vraćanje zadružne imovine se postavlјa kao pravedna neophodnost i korist za reafirmaciju i budući razvoj zadruga i zadrugarstva. No, istovremeno se postavlјa i pitanje kojim zadrugama i kakvom zadrugarstvu kada je ono na izdisaju.

U neposrednoj vezi sa tim je, kakav karakter, bolјe rečeno kakva će biti suština buduće zadruge, zadrugarstva i zadružnog pokreta u savremenoj Srbiji. Suštinu, pored ostalog, treba da opredeli uz inovacije  postojeći Zakon o zadrugama. Sadašnji zakon je donet posle viš od dve decenije čekanja, a usvojioo ga je parlament Srbije 29. decembra 2015. godine.  Na donošenje važećeg zakona, dugo se čekalo. Tako se sad opet čeka na njegove izmene dopune ili donošenje novog zakona. Na to upućuje, odnosno predlaže KONVENT EU u Srbiji. Jer, sve dok nije donet važeći zakon, postojalo je čak 11 nacrta zadruga, odnosno predloga. Na žalost godinama su postojale dileme o njegovoj sadržini koje su se prelamale kroz brojne nacrte ovog zakona.

Pažlјivo čitajući ove brojne tekstove prethodnih nacrta zakona o zadrugama, kao i neke naučne radove, članke u štampi i u drugim sredstvima javnog informisanja na temu zadrugarstva, sve je očiglednije da i danas postoji niz nedoumica. Da bi se ispoštovao predlog KONVENTA EU, dat 2018. godine, postoji dilema da li učiniti samo izmene postojećeg zakona ili pisati novi zakon o zadrugama. Obe varijante treba upodobiti postojećoj zadružnoj praksi, kao višedecenijskom iskustvu zadrugarstva u Srbiji ili ga konstituisati na teoriji i praksi zadrugarstva u Srbiji pre Drugog svetskog rata. Na praktičnim iskustvima međunarodnog zadružnog pokreta kao kontinuiranom procesu, u kome imamo prekid već ravno sedamdeset godina. Ovaj kontinuitet je danas oličen u Odrednicama o identotetu zadruge, usvojenim 1995 godine na Kongresu MZS u Mančesteru povodom sto godina od osnivanja Međunarodnog zadružnog saveza. U to vreme Glavni Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga je bio jedan od jedanaest njegovih osnivača. Jednu od bitnih sadržina ovih Odrednica čine ZADRUŽNI PRINCIPI, koje zadruge već više od 150 godina, u kontinuitetu primenjuju. Nјihova suština nije menjana. U ХХ veku su zadružni principi tri puta reformulisali, 1936, 1966 i 1995 godine, prateći razvoj i iskustva zadrugararstva razvoj, kap i globalni razvoj i potrebe lјudi – potencijalnih zadrugara.

Zadruge danas u svetu postoje u skoro svim privrednim delatnostima i posluju na svim kontinentima. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, danas u svetu više od 12 odsto stanovništva u statusu zadrugara svoje ekonomske interese ostvaruje u preko tri miliona zadruga, koliko ih danas posluje u svetu. U zadrugama je zaposleno 10 osto od ukupnog broja zaposlenih ljudi u svetu. Zadruge posluju u različitim društveno – ekonomskim uslovima, u razvijenim i manje razvijenim državama i raznim delatnostima, a zajedničko za sve zadruge je njihov identitet, zadružne vrednosti i zadružni principi, po kojima je ustanovljen njihov rad.

Identitet savremene zadruge, prema Međunarodnom zadružnom savezu (ICA), određuju tri komponente, i to: definicija zadruge, zadružne vrednosti i zadružni principi. Definicija zadruge usvojena od strane Međunarodnog zadružnog saveza na kongresu u Mančesteru 1995. godine, glasi: „Zadruga je autonomna asocijacija dobrovoljno udruženih lica sa ciljem ostvarenja njihovih zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želja, kroz zajednički posedovan i demokratski kontrolisan privredni subjekt.”

Zadružne vrednosti i principi

Prema Međunarodnom zadružnom savezu, zadružne vrednosti predstavljaju osnovni sistem vrednosti zadružnog pokreta na kojima počiva svaka zadruga, među kojima su: samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost.

Zadružni principi predstavljaju smernice pomoću kojih zadruge u praksi primenjuju zadružne vrednosti. Na kongresu ICA u Mančesteru 1995. godine, poslednji (treći) put je redefinisano sedam zadružnih principa, u skladu sa kretanjima u svetskoj ekonomiji i društvu uopšte, kao principi za XXI. vek.

I zadružni princip: dobrovoljno i otvoreno članstvo Zadruge su dobrovoljne organizacije, otvorene za sva lica sposobna da koriste njihove usluge i voljna da prihvate odgovornost članstva u zadrugama – i to bez polne, socijalne, rasne, političke ili verske diskriminacije;

II zadružni princip: demokratska kontrola članova Zadruge su demokratske organizacije kontrolisane od strane njihovih članova, koji aktivno učestvuju u kreiranju zadružne politike i u donošenju odluka. Zadrugari koji su izabrani zadružni predstavnici, odgovorni su članstvu. U zadrugama prvog reda članovi imaju jednaka prava glasa (jedan član – jedan glas), a zadruge drugih nivoa su takođe organizovane na demokratski način;

Foto: Lična dokumentacija – Zadruga u Sićevu

III zadružni princip: ekonomska participacija članova Članovi srazmerno doprinose kapitalu svoje zadruge, kao i demokratskoj kontroli tokova tog kapitala. Najčešće je bar deo kapitala u zajedničkoj svojini zadruge. Zadrugari obično dobijaju limitiranu kompenzaciju na svoj deo upisanog kapitala. Oni alociraju viškove za neke, ili za sve, od sledećih namena: razvoj zadruge; formiranje rezervi – čiji je deo nedeljiv; beneficije članovima u srazmeri sa obimom njihovih transakcija sa zadrugom; te za podršku drugih aktivnosti koje odobri članstvo;

IV zadružni princip: autonomija i nezavisnost Zadruge su autonomne, samopomoćne organizacije kontrolisane od strane njihovih članova. Ako ulaze u ugovorne odnose sa drugim organizacijama, uključujući i vlade, ili prikupljaju kapital iz eksternih izvora, zadruge to čine pod uslovima koji osiguravaju demokratsku kontrolu od strane njihovih članova, čuvajući tako svoju zadružnu autonomiju;

V zadružni princip: obrazovanje, obuka i informisanje Zadruge obezbeđuju obrazovanje i obuku svojih članova, izabranih predstavnika, menadžera i zaposlenih, da bi oni mogli efektivno doprinositi razvoju svojih zadruga. Zadruge informišu širu javnost, naročito mlade ljude i lidere javnog mnenja, o prirodi kooperacije i pogodnostima koje ona pruža;

VI zadružni princip: međuzadružna saradnja Zadruge najefektivnije opslužuju svoje članove i jačaju zadružni pokret zajedničkim radom kroz lokalne, nacionalne, regionalne i međunarodne strukture;

VII zadružni princip: briga za zajednicu Zadruge doprinose održivom razvoju lokalnih zajednica u kojima posluju, kroz sprovođenje zadružne politike, odobrene od strane njihovih članova. Razumevanje identiteta savremene zadruge, uključujući poznavanje i primenu zadružnih principa, osnovne su smernice za upravljanje zadrugom, kao i za definisanje vizije poslovanja zadruge, te je neophodno da sa identitetom savremene zadruge prvenstveno budu upoznati ljudi unutar zadružnog sistema, ali i šira javnost, kako bi što bolje sagledala suštinu i prednosti zadružnog organizovanja;

Zamah zadrugarstva

Zadrugarstvo je u Srbiji prolazilo uspone i padove, delilo sudbinu države i privrede proteklih sedam decenija. Razvijalo se uvek kada je imalo državnu podršku i nazadovalo kada nje nije bilo. Poslenji napredak, odnosno razvoj zadrugarstva u Srbiji počeo je 2017. godine. Tada je ministar bez portfelјa i brigu za regionalni razvoj bio Milan Krkobabić, danas ministar za brigu o selu u Vladi Srbije. On je vizionarski uvideo da se razvojem zadrugarstva i nerazvijenih područja u Srbiji može ubrzati njihov razvoj kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela“, Akcija je dobila zamah, vraćane je duh zadrugarstva i u Srbiji, pa je veoam brzo ispunjen priv plan i dovstrulo prmašen sa osnvianjem više od 1.000 zadruga na dosadašnjim principima rada. Cilj je ispubnjen jer je osnvoano 1.100 novih zadruga!  RAdi se dalje na zaustavljanju nestajanja sela u Srbiji. To znači da treba zaustaviti i odlazak mladih iz njih. To se može samo sa ekonomskiim razvojem sela. 

U Srbiji je tada postojalo 4.720 sela – naselјenih mesta, a od njih je svako četvrto bilo u fazi nestajanja. Odnosno, 1.200 njih je u tom procesu i danas. Jer, čak 1034 sela (po Ustavu u Srbiji nepostoji nijedno selo, već naselјena mesta) imaju manje od po 100 stanovnika. Sva neće preživeti i nemože se zaustaviti njihovo nestajanje. Ali, država je tada odlučila da pomogne opstanak onih sela koja imaju šansu za to. Videlo se da se to može postići kroz razvoj zadrugarstva, koje je tada dobilo zamah u Srbiji. Uz to država je podržala i materijalno  je  pomogla 207 starih i novih zadruga u selima, koje su  bespovratno dobile ukupno 2,2 miliajrde dinara kaže Milan Krkobabić.

Bez zadruge nema jakog sela

Zadrugarstvo u Srbiji beleži uzlaznu putanju, počevši od 29. decembra 2015. godine, kada je odobren Zakon o Zadrugama, do 2017. kada je krenuo projekat „500 zadruga u 500 sela”. Iskustv pokazuje da bez jake zadruge nema ni jakog sela.

Jer, i pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nesnjtaju sa mape Srbije. Mladi lјudi odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životo9mj, i to je proce koji dugo traje i koji ne mpže u potpunsoti d ase zauslјavi, ne smao u Sroibji. Procene su da je u na prostorima Jugoslaviej od 1950. do 2000. godien iz sela u grad prešlo oko osam milioana lјudi.

Prva zadruga u Srbiji, treća u svetu

Idući putem razvoja, Sribja se ugledala na zadrugarstov u svetu. Jer, udružovanje predstavlјa snažnu ekojnomsku okosnciu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu,a udružuju se i farmeri koji poseudju po nekoliko hilјada hetkjara zemllјe  i drugi, ne malikapital.  Koliko je udružianje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјiu udruženo je r4adii posluje oko milijarud zadrugara koji su organizoivani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri miliajrde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

U sklopu prednstoi zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnost zadruga na udarce globalne ekonikmskie i finansijek krize. Prvu zadrugu u svetu osnovoalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom Ročdelu u Engleskoj.Time je i oznbačen početak nove ere – svrem,enog udruživanja.  Godinu dana posle, 1845. godine u Sobotištu u Slvoačkoj osnvoana je druga zadruga. Treća zadruga u svetu osnvoana ja 1846. Godine u Petrovcu (danas Bački Petrovac) u Vojvodini.To je bila i prva zadruga na prostorima današnje Srbije. Bila je to zemlјoradnička kreditna zadruga netipičngo oblika, čiji se rad zasnvaoo na načelima dobrovolјnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena, političkereligiozneneutralnosti.                                                                                                                        

I pored toga što zadrugarstvo na prostorima današnje Srbije postoji blizu 180 godina (treća zadruga je osnovana u današnjem Bačkom Petrovcu (Vojvodina) – koji tada nije bio u Srbiji). Tako da je svaki pad, a posebno uzlet zadrugarstva dragocen za njegov razvoj i predstavlјa novo naravuučenije. Pri tome se nesme zanemariti da smo imali sedamdesetogodišnje odsustvo od temelјa na kojima se razvijao zadružni pokret u svetu, od zadružnih principa odnosno od teorije i prakse prosperitetnog zadružnog pokreta u svetu. Nepoznavanje, a što je još važnije nerazumevanje zadružnih principa odnosno Odrednica o identitetu zadruge ne samo u javnosti, kod zemlјoradnika i građana kao potencijanih zadrugara, kod političkih aktivista kao činilaca zakonodavne, izvršne i sudske vlasti,  a naročito kod velikog broja naučnih radnika raznih profila, objektivan je problem i izazov.

I pored toga što zadrugarstvo u svetu postoji oko 180 godina, a u Srbiji  postoji niz nedoumica oko njeogovog dosadašnje, ali i budućeg razvoja.

Postavlјa se pitanje da li je zadruga organizacija za zadrugare ili organizacija zadrugara. Možda i važnije od toga da li Država zakon o zadrugama treba da projektuje prema potrebama i interesima postojećih zadruga ili prema potrebama i interesima zemlјoradnika i građana. Za zadrugu – zadrugara vlasnika zadruge, u kojoj oni zadovolјavaju svoje potrebe i interese. Što znači da Zakon o zadrugama treba da prihvati i u svojoj sadržini dosledno razradi Odrednice MZS, definiciju zadruge, zadružne vrednosti i zadružne principe kao temelјno polazište reafirmacije i budućeg razvoja zadrugarstva u Srbiji. Temelј ovih Odrednica i izmena ili idućeg Zakona su potrebe lјudi, zemlјoradnika i svih građana, u zadovolјavanju sopstvenih potreba i interesa, a ne potreba postojećih zadruga. Pri tome potrebno je prepustiti zadrugarima – članovima zadruga da, uvažavajući ostale propise, sami uređuju međusobne odnose u zadruzi, zadružnim savezima i zadružnom pokretu Srbije u celini. Stavlјanje u istu ravan zadruga sa privrednim društvima – preduzećima i udruženjima druge vrste je ignorisanje i potcenjivanje specifičnosti zadruga i zadrugarstva. Zadruge i zadrugarstvo pružaju izuzetno funkcionalno horizontalno i vertikalno povezivanje – integraciju zemlјoradnika i građana uopšte.

Potreba za udruživanjem!

Doktorska disertacija pod nazivom „PRIMENA ZADRUŽNIH VREDNOSTI I PRINCIPA I NјIHOV UTICAJ NA POSLOVANјE POLjOPRIVREDNIH ZADRUGA U SRBIJI“ koju je  na Polјoprivrednom fakultet u Beogradu odbranila, sada dr Marija Nikolić, vrlo ilustrativno ukazuje na probleme i izazove koji stoje pred zadrugama. Ne samo pred postojećim zadrugama i zadrugarstvom u Srbiji, već jednako i pred zakonodavnom praksom Srbije, kao i pred potrebom sistematičnijeg naučno istraživačkog rada o zadrugarstvu i u zadrugarstvu.

Najveći izazov Srbije nije postojeće zadrugarstvo odnosno zadružni sektor koji je još uvek periferan deo ekonomije i razvoja, već to kako stvoriti uslove i podsticaje u kome će zemlјoradnici i drugi građani imati motiv za sopstveno radno, materijalno  i stvaralačko angažovanje u zadrugama i zadrugarstvu. Gde zadrugari neće biti samo preduzetnici već i radnici u sopstvenim  zadrugama zajedno sa drugim članovima zadruge. U pomenutoj Disertaciji na kraju zaklјučnih razmatranja postoji jedna rečenica od klјučnog značaja ne samo za zadružni pokret u svetu nego i za budućnost našeg zadrugarstva, a glasi:  „Ne  sme  se  zaboraviti  da  su  prve  zadruge nastale  iz  potrebe  i  ideje  lјudi  da  se  organizuju,  bez  ikakvog  prethodnog iskustva  i  zakonske  podloge.“(strana 174)

Potrebe i interesi lјudi su začeli zadružni pokret, na čemu su utemelјeni i zadružni principi. Praktični i teorijski dometi zadrugarstva u svetu su izuzetno bogati. Ono ne pogoduje interesima multinacionalnih kompanija iako ga veoma vešto koriste u nerazvijenim zemlјama i zemlјama u razvoju.

 S obzirom na to da se u Srbiji već više od sedam decenija ne bavimo proučavanjem i primenom zadružnih principa, prihvaćeno je mišlјenje nekih stranih autora da postoje takozvani „bazni“ zadružni principi. Neki važniji i neki manje važni. Prva četiri i zadnja tri. Ovo se povezuje i sa tezom da zadružni principi odnosno njihova primena nije obavezna. Što je tačno što se tiče MZS. Treba imati na umu da je reformulisanje zadružnih principa, a 1995 godine i sadržina Odrednica o identitetu zadruge rezultat višedecenijskih iskustava zadruga i zadrugarstva u svetu. Zadružni principi nisu model idealne zadruge već orijentir za one zadrugare koji žele da imaju prosperitetnu zadrugu u kojoj će što uspešnije zadovolјavati svoje potrebe i interese.

Zadružni, najhumaniji pokret.

Rezultati razvoja zadružnog pokreta u ХХ veku su nesporni, o čemu se u Srbiji malo govori. Zadružni pokret je danas najveći i najhumaniji socijalno-ekonomski pokret u svetu. Srbija za razliku od ostalih zemalјa ima jedno iskustvo koje smo skloni da potcenjujemo, koje svoja izvorišta ima u zadružnom pokretu. To je četrdesetogodišnji razvoj socijalističkog radničkog i društvenog samoupravlјanja. Danas kada taj sistem više nije u funkciji i kada nam se nude razni novi modeli u procesima tranzije, potrebno je izvući pouke iz ovog perioda. Praveći paralelu između socijalističke radničke samuprave i zadrugarstva i zadružne samouprave, možemo vrlo argumentovano videti zašto je zadrugarstvo i zadružna samouprava, u globalnim razmerama, bila uspešnija. U tome isto tako treba tražiti razloge brojnih nekada nedovršenih nacrta zakona o zadrugama. 

Država odnosno njeni zakonodavni organi najodgovorniji su za donošenje zakona i drugih propisa. Nauka zasnovana na saznanjima teorije i prakse zadrugarstva , kod nas i u svetu, trebalo bi da pruži prave orijentire. Obrazovanje, u ovom slučaju zadružno, obuka i  informisanje, kao i međuzadružna saradnja ne mogu se smatrati manje važnim zadružnim principima. Svih sedam zadružnih principa naša zakonodavna praksa treba da prihvati kao bazične. Za uspešan razvoj zadrugarstva neophodno je sve zadružne principe smatrati značajnim i važnim. Zakoni obavezuju, a ne Međunarodni zadružni savez. Vrednost Zakona o zadrugama, kako postojećeg tako i budućeg, može se ceniti po tome da li zadrugarstvo nazaduje, stagnira ili sporije ili brže napreduje u svome razvoju.

U maju 2015. godine iz štampe je izašla knjiga Branislava Gulana, agrarnog analitičara i publiciste, pod nazivom „SUDBINA ODUZETE IMOVINE„. Nešto manje od polovine ove knjige posvećeno je aktuelnim problemima zadrugarstva u Srbiji. Vezano za prethodno izneto u ovom tekstu, u knjizi su objavlјena pored niza interesantnih viđenja pojedinih autora i dva članka koja se neposredno odnose na zadružne principe, „PROFITABILNOST ZADRUGE I ZADRUŽNI IDENTITET“ i „ZADRUŽNI PRINCIPI, ZA I PROTIV“. U ova dva članka autor ističe neke specifičnosti zadruga koje još uvek nisu prisutne u današnjoj praksi zadrugarstva u Srbiji, a mogu biti od izuzetnog značaja za njegov budući razvoj.

Svakako jedan od klјučnih problema potencijalnih zadrugara, kako na selu tako i u gradu, je nedostatak novca za razvoj aktivnosti i potreba članova zadruge u zadruzi, što znači i za razvoj zadruge. Dva su moguća načina obezbeđenja tih sredstava, iz sopstvenih izvora članova zadruge ili iz spolјnih izvora. Korišćenje sredstava iz sopstvenih izvora članova zadruge, imajući u vidu celovitost zadružnih principa, ostvaruje se pod istim uslovima. Korišćenje sredstava iz spolјnih izvora ostvaruje se po pravilu po tržišnim uslovima odnosno pod uslovima onoga koji stavlјa sredstva na raspolaganje zadruzi odnosno članovima zadruge kao njenim vlasnicima. Ako su ti uslovi za članove zadruge odnosno zadrugu prihvatlјivi, koristiće ih. Pri svemu tome ne sme da se izgubi iz vida četvrti zadružni princip „Samostalnost i nezavisnost“. Odnosno,  ukoliko zadruge nabavlјaju sredstva iz spolјnih izvora, zadrugari moraju da vode računa da ne izgube demokratsku kontrolu nad sopstvenom zadrugom. 

Sredstva koja članovi zadruge akumuliraju u zadruzi, saglasno trećem zadružnom principu „Ekonomsko učešće članstva“, po kome članovi zadruge iz „dobiti“ zadruge izdvajaju nedelјivi deo sredstava, obično za razvoj zadruge i za rezerve. Ova nedelјiva sredstva zadruge predstavlјaju u suštini kohezionu snagu zadružne svojine. Vrednost ove svojine se ogleda ne samo u tome što su to sredstva razvoja i rezervi zadruge, već i sredstva koja koriste članovi zadruge i koja onaj član koji napusti članstvo u zadruzi, i kome se po pravilu vraća uneti udeo, neće moći da koristi pod istim uslovima pod kojima to koriste članovi zadruge. Korišćenje sredstava zadružne svojine je ekskluzivno pravo članova zadruge. Što su sredstva zadružne svojine veća time je i bogatstvo i razvojni potencijal zadruge veći.

U vezi zadružne svojine treba istaći i to da se ona akumulira,pre svega, u zadrugama u skladu sa demokratskim odlukama članova zadruge ali i u svim zadružnim strukturama na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Najčešće u raznim mateijalnim oblicima, kao magacinski prostor, poslovni prostor, prerađivački i inustrijski pogoni, poslovne i stambene zgrade, polјoprivredno i ne polјoprivredno zemlјište, odnosno kao osnovna i obrtna sredstva u najraznovrsnijim oblicima. Akumuliranje sredstava zadružne svojine počinju članovi zadruge svojim radom i poslovnim aktivnostima u zadruzi, a nastavlјa se akumuliranjem sredstava zadružne svojine u zadružnim savezima raznih nivoa i raznih potreba zavisno od interesa i odluka zadužnog članstva.

Pre Drugog svetskog rata akumulirana sredstva zadružne svojine, u raznim oblicima bila su materijalizovana u prereađivačkim kapacitetima, mlinovima, vinarskim podrumima, magacinskom prostoru, zadružnim zgradama i u mnogim drugim oblicima. Zgrada Glavnog saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga sa sedištem u Beogradu u kojoj je posle drugog svetskog rata bilo sedište Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Jugoslacije, kao i mnoge, druge bile su deo zadružne svojine.

Posle Drugog svetskog rata, uvođenjem društvene svojine, zadružna svojina menja svoj karakter. Ne treba zanemariti činjenicu da su u periodu od 1945. pa do 1953. izgrađeni zadružni domovi u mnogim selima. Kao stecište ekonomske i kulturno-obrazovne aktivnosti seoskog stanovništva. Izgradnja zadružnih domova je bila naročito izražena u vreme osnivanja i rada selјačkih radnih zadruga do 1953. godine. Izgradnja zadružnih domova je i kasnije nastavlјena ali u manjoj meri.

Bez dvoumlјenja stoji tvrdnja da je posleratna izgradnja i razvoj agroindustrijskog kompleksa zasnovana na predanom radu zemlјoradnika, naročito u takozvanoj kooperaciji kao „specifičnom putu socijalističkog preobražaja polјoprivrede i sela“. Kooperacija, kao svojevrsni poslovni odnos, je i danas jedan oblik prelivanja vrednosti iz zemlјoradničkih gazdinstava.

Ako se sve napred navedeno ima u vidu onda se bez mnogo razmišlјanja može se izvući nekoliko bitnih zaklјučaka.

1.Zadružna svojina u raznim materijalnim i nematerijalnim oblicima, pre Drugog svetskog rata je bila značajan činilac razvoja agrara i celokupne društvene zajednice;

2. Zadružna svojina u najvećem delu je akumulirana u polјoprivredi i na selu. U manjoj meri van polјoprivrede i u gradskim sredinama;

3. U posleratnom razvoju, nakon Drugog svesskgo rata, zbog novog društveno ekonomskog uređenja, sredstva zadružne ssvojine, proklamovana Ustavom iz 1946 godine, Ustavnim zakonom iz 1953. godine i Ustavom iz 1963. godine postaju sredstva društvene svojine.  Značajan deo ove svojine se i dalјe akumulirao u polјoprivredi i na selu i  služio razvoju;

4.Zamenom zadružne svojine društvenom svojinom koja je karakterisala društveno ekonomsko uređenje SFRJ nisu ostvareni uspešniji  motivacioni podsticaji. Društvena svojina nije bila takav kohezioni činilac razvoja kao što je bila zadružna svojina, što se manifestovalo naročito u vreme raspada SFRJ;

5. Koheziona vrednost zadružne svojine, iako je Ustavom formalno proklamovana,

do danas nije praktično realizovana;

6. Potpuna reafirmacija zadružne svojine najavlјena je odredbom Ustava iz 2006. godine. Ova odredba do danas nije ostvarena. Političke stranke koje se menjaju na čelu državne uprave još nisu uočile neiskorišćene potencijale zadrugarstva, zadružne samouprave i zadružne svojine i njihov značaj za razvoj Srbije.

Srbija i sela, danas, posle popisa, prema podacima RZS:

• Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva;
• Više od 500 sela nema asfaltnu vezu sa svetom, niti put do magistrala!
• Čak 90 odsto njih nema asfaltni put u selima!
• U 315 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• U 2.894 naselјa, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Prema poslednjem popisu krajem 2023.godine, a prema podacima RZS, polјoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 polјoprivrednika!
• Analitičari ističu da je najveća bolјka polјoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou;
• Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
• Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlјu donelo 14 miliona dolara;
•  A, to je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

     Zadrugarstvo danas

    Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

• U kontekstu zadrugarstva, Srbija ima oko 2.920 aktivnih zadruga, od kojih 293 imaju preovlađujuću delatnost u stočarstvu. Većina ovih zadruga se nalazi u centralnom delu zemlјe i obuhvata male polјoprivredne proizvođače. Oko 94 zadruge iz ove grupe iskazuju poslovne prihode, a neke od njih se bave i selekcijom u stočarstvu;
• Ukupan broj zadruga 5.127. To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemlјoradničke ili polјoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko – omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa robe, zusluga, i drugoih delatnosti) u skladu sa Zakonom o zadrugama;
• Prve zadruge kada su osnovane u Srbiji, imale su štedno kreditne službe! Danas one nepostoje, pa ih treba vratiti u zadružni sistem!
• Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;
• Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su polјoprivredne;
• U Srbiji 1.448 zadruga ima poslovne prihode!
• Ali, 664 zadruga imaju račune u blokadi;
• Sad se i 180 zadruga nalazi u postupku likvidacija;
• Od toga, 57 zadruga je u postupku stečaja;
• U novije vreme 1.908 zadruga je brisano iz Registra!
• Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;

Genocid nad seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržćavljene. Procene su da je vrednost imovine oduzete seljacima, koja im nije vraćena oko dve milijarde dolara. U pljačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena posle demeorkatskih proemna 2000. Godine, uz pomoić države, to je kasnije prodato iako je imalo svoje titulare. Jer, je u tranziciji prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (donet 29. decembra 2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim seljakom!

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivvrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja kada je agrar u pitanju, jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto’’.

                          (Autor je analitičar i publicista)