Proizvodnjom organske hrane danas se u Srbiji bavi oko 7.000 domaćinstava. Oni hranu proizvode na oko 24.000 hektara špto je tek 0,6 odsto obradivih povšrina. Organska hrana proizvedena u Srbiji izvozi se u vrednot oko 60 miliona dolara godišnje

Piše: Branislav Gulan. Foto: Rade Bakračević – arhiva ŠTAJERSKE NOVICE.

Sažetak: Organska proizvodnja hrane u Srbiji danas se obavlјa na više od 24.000 hektara, što predstavlјa samo 0,61 odsto ukupnih obradivih površina. Sa proizvodnjom bavi se blizu 7.000 domaćinstava. Rast ove proizvodnje u Srbiji ide ,,puževim korakom”, a cilј je da se 2040 godine njena proizvodnja obavlјa na 100.000 hektara. Očekuje se da za dve decenije organska proizvodnja hrane u sinhronizaciji ,,zelene ekonomije” treba da postane značajan faktor u razvoju sela i polјoprivrede u Srbiji. Poslednjih godina došlo je do naglog rasta ove proizvodnje, kako do povećanja u hektarima, tako i u tonama. Tako su nakon mnogo godina provedenih na margini, organski proizvodi ušli na glavna tržišta i postala deo globalnog trenda u načinu života, zdravlјa i u održivom razvoju Srbije. Tražnja za organskim proizvodima je jedina koja je u svetu, a i u Srbiji, rasla u vremenu posle velike svetske ekonomske krize 2008. godine.  I dalјe je nastavlјen trend rasta. Danas u svetu organsko tržište brže raste na globalnm nivou od rasta površina pod organskim polјoprivrednim zemlјištem, pa ukorak sa tim raste i njegova cena. Domaće tržište organskih polјoprivrednih proizvoda je još uvek nedovolјno razvijeno i pored značajnih pomaka poslednjih godina. U ovom trenutku, najveću perspektivu za najbrže širenje organske proiuzvodnje, a to znači i agrobizna iz ekološke polјoprivrede, ima brdsko – planinsko područje Srbije. Ono pruža najpovolјnije uslove za organsku polјoprivredu jer se na tom području nalazi više od 60 odsto agrarnih površina Srbije. To je i šansa da se, kroz bavlјenje ovom proizvodnjom, zaustavi iselјavanje iz tih delova Srbije. Jer, njive su ostale nezagađene od konvencionalne polјoprivrede. U tim regionima Srbije proizvodnja se odvija bez primene savremenih agrotehničkih mera pa je sačuvan kvalitet zemlјišta. Proizvodnja se obavlјa na malim parcelama i sopstvenom radnom snagom proizvođača. To je i šansa da se zaustavi iselјavanje iz Srbije gde nestaje svako četvrto selo (od 4720 nestaje više od 1.200 naselјa). Proizvodnja organske hrane pruža i šansu da se smanji razlika između, razvijenih i nerazvijenih, bogatih i siromašnih.Uz bilјnu organsku proizvodnju sve više im Organska polјoprivreda sprovodi se u 120 zemalјa, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Sad i primera razvoja organskog stočarstva. U Srboiji je to stoapčrstvfa firma kod Čuigura, gd eiam oko 2.000krava gde se proizvdoi oransko mleko!

U Evropskoj uniji se oko 50 miliona stanovnika opredelilo da troši organsku hranu. To je šansa za Srbiju da više izvozi organskih proizvoda. Procena je da organsko tržište u Srbiji vredi oko 50 miliona dolara. U 2017. godini, ukupan izvoz hrane, odnosno sirovian za njenu proizvodnju iz Srbije  bio je 3,1 milijardu dolara, a u tome je organska hrane bila svega 19 miliona dolara.  

Organsko tržitše je jedno od najbrže rastućih tržišta u svetu i prema poslednjim podacima IFOAM-a (Svetske organiazacije za organsku proizvodnju) u 2015. godini vrednost njegove proizvodnje bila je veća od 80 milijardi dolara. Proizvodnja se odvijala na više od 51 miliona hektara. Vodeće organsko tržište su SAD, Nemačka, Francuska i Kina. Najveći potrošači organskih proizvoda su Švajcarci (262 evra po stanovniku godišnje), a Danska ima najveći udeo organskih proizvoda na tržištu, a to je 8,4 odsto. Dok se u Evropi daju podsticji za organsku proizvodnju od 250 do 700 dolara po hektaru, Srbiji je to još uvek simbolično.

Klјučne reči: organska proizvodnja, zemlјište, rast, potrošnja, tržište, smanjenje siromaštva…

Pionirski koraci i razvoj organske proizvodnje

Organskom polјoprivrednom proizvodnjom niko ne treba da se bavi po sili zakona, već na bazi dobrovolјnosti i želјe da se proizvede najskuplјi i najcenjeniji u svetu proizvod. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska polјoprivreda sprovodi se u 120 zemalјa, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su izolovanost zemlјišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, te usklađen razvoj bilјne stočarske proizvodnje i osposoblјenost stručnjaka i proizvođača za organsku polјoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja. Poslednje dve decenije proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve atraktivnija. Stalni rast tražnje za organskim proizvodima u svetu ukazuje na to da ova proizvodnja može biti veoma profitabilna ukoliko se na pravi način koriste prirodni resursi, znanje i proizvodno iskustvo.

Organska proizvodnja i danas traži mnogo živog ljudskog rada

Prema podacima koje su u 2009. godini dostavile četiri ovlašćene sertifikacione organizacije, ukupna površina u Srbiji  na kojoj su se primenjivale metode organske proizvodnje iznosila je 2.876,5 hektara.  Pošto se površine stalno povećavaju, prema poslednjim podacima organska hrana se u Srbiji gaji na blizu 24.000 hektara i  ovim poslom se bavi oko 7.000 proizvođača. Skoro 90 odsto organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, i to na tržišta zemalјa EU, SAD i Japana. U Srbiji je trenutno registrovano blizu 7.000 proizvođača organske hrane. S obzirom da je u 2010. godini osam sertifikacionih organizacija dobilo ovlašćenje od Republike Srbije za sertifikaciju organske proizvodnje, cilј je bio da se do 2014. godine poveća ukupna površina obradivog zemlјišta kao organski sertifikovanog do 50.000 hektara. Ali, još smo mi daleko od te želje.

Planetu zemlјu 60 odsto čini voda (okeani, mora jezera, reke…) i 40 odsto kopno (polјoprivredno inepolјoprivredno zemlјište). Ovaj odnos je praktično od nastanka planete do danas ostao nepromenjen. Na njega čovek ne može da utiče. Jednostavno to je proizvod prirode. Međutim, kopneni deo planete je podložan promenama. Te promene mogu biti izazvane delovanjem prirodnih činilaca – na šta opet možemo da utičemo, ali delovanjem čoveka. 

Zemlјište je prirodni resurs, neumnoživ i neproširiv. U prošlom veku pritisak na ovaj resurs bio je ogroman. Taj pritisak je nastavlјen i u XXI veku. Organsko tržište je jedno od najbrže rastućih tržišta i prema poslednjim podacima organizacije IFOAM-a (Svetska organizacija za organsku proizvodnju) u 2015. je njegova vrednost iznosila više od 80 milijardi dolara, a proizvodnja se odvijala na skoro 51 miliona hektara u svetu. Vodeće organsko tržište bile su SAD sa 35,9 milijardi evra, pratila ih jeNemačka (8,6 milijardi evra), Francuska (5,5 milijardi evra) i Kina (4,7 milijardi evra). U 2015. većina velikih tržišta su imala dvocifren rast. Najveći potrošači organskih proizvoda su Švajcarci (262 evra po stanovniku godišnje), a Danska ima najveći udeo organskih proizvoda na tržištu od 8,4 odsto.

Srbija se još uvek ne može pohvaliti dvocifrenim rastom tržišta, ali je evidentno da se potražnja i ponuda povećavaju iz godine u godinu. Prema podacima iz 2024. godine pod ovom proizvodnjom nalazilo se oko 24.000 hektara, od čega najveću površinu obuhvata proizvodnja žitarica, zatim voća, navodi “Serbia organika”.  Vrednost izvoza organskih proizvoda prema podacima Uprave carina u 2016. godini iznosila  je nešto oko 19 miliona evra. Tradicionalno, najviše se izvozi sveže i voće niskog stepena prerade: smrznute malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina, zatim koncentrati voćnih sokova, od čega najviše od jabuke, sušeni proizvodi: malina, kupina, višnja, lekovito bilјe, pečurke.Vrlo malo izvozimo gotove proizvode.  Od voćnih vrsta u 2016. godini najviše je izvezeno zamrznute maline – 10,1 miliona evra, smrznute kupine – 1,5 milion evra i sveže organske jabuke u vrednosti od 717.400 evra. Poslednjih godina, od 2020. Pa nadalej vrednsto ivyoiy se kre]’e do 60 milioan dolara godišnje.

Od prerađevina od voća, prjedne decenije, oko 2015. godine, najviše je izvezeno koncentrata od jabuke u vrednosti 1,6 milion evra, sušenog voća – 2,2 miliona i pirea od višnje, kupine, maline, šlјive u vrednosti od preko 846.000 evra. Određen broj domaćih kompanija uspešan je u plasmanu organskih proizvoda na inostranim tržištima, međutim potencijal koji Srbija ima u pogledu proizvodnje i izvoza organskih proizvoda nije dovolјno iskorišćen, ocenjuju u ovoj organizaciji. Napominju da domaći manji proizvođači nisu konkurentni na inostranom tržištu, koje zahteva stabilnu isporuku proizvoda u odgovaraćim količinama, ujednačenog kvaliteta, s jedne strane, a sa druge strane zbog nedostatka informacija o stanju i zahtevima na stranom tržištu i mogućim partnerima. Kada je o lokalnom tržištu reč, uklјučujući promet na zelenim pijacama, ne postoji zvanična statistika. Iskustva malih proizvođača su pokazala da se zelene pijace od izuzetnog značaja za njih i potrebno je raditi na njihovoj održivosti, ali poslednjih godina su značajni kanali prodaje specijalizovane prodavnice kao i maloprodajni objekti većih trgovačkih lanaca.

Globalni problemi

Broj stanovnika u svetu je u stalnom porastu – sa pet milijardi 1985. godine na 6,4 milijarde 2000. godine do 8,4 milijardi 2025. godine, a 2050. godine očekuje se i 11 milijardi stanovnika. Ukupna zemlјišna površina planete iznosi 13 milijardi hektara ili 2,16 hektara po glavni stanovnika. Širenjem urbanih naselјa, industrijskih i tehnoloških parkova i infrastrukturne mreže obradive i oranične površine se stalno smanjuju. Krčenjem šuma, zatim prevođenjem neplodnog zemlјišta (livada, pašnjaka i pustinja) i pretvaranjem u plodno i obradivo zemlјište ovaj problem se delimično ublažava. Istovremeno, sa dinamičnim rastom broja stanovnika na planeti, zatim rastom tražnje za hranom i kupovne moći stanovništva, problem racionalnog korišćenja zemlјišta se stalno zaoštrava. Na primer, u svetu su se obradive površine povećale za 28,5 miliona hektara u 2002. godini u poređenju sa 1992. godinom. To je posledica krčenja šuma, razoravanja pašnjaka i ledina i njihovog pretvaranja u plodno zemlјište. Ovaj proces je izuzetno važan, pre svega, u zemlјama Azije, Afrike i Latinske Amerike gde je rast populacije visok. Upravo zbog toga obradive površine se smanjuju sa 0,28 hektara (1992. godine) na 0,25 hektara po stanovniku što znači da je u svetu priraštaj stanovništva dinamičniji od proširenja obradivih površina.

Resorno ministarstvo objavilo je spisak kontrolnih organizacija ovlaštenih da obavlјaju poslove kontrole i sertifikacije.Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije objavilo je spisak organizacija ovlaštenih da tokom naredne, 2018. godine obavlјaju poslove kontrole i sertifikacije organske proizvodnje. Ovu dozvolu tada je dobilo pet kontrolnih organizacija.

Reč je o organizacijama:

– „CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMIRNICA” DOO, Beograd, Zmaja od Noćaja 11;

– „ECOCERT BALKAN” DOO, Beograd, Glavna 13M/III;

– „ORGANIC CONTROL SYSTEM” DOO, Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/I;

– „ECOVIVENDI” DOO, Beograd, Voje Velјkovića 5/III;

– „TMS CEE” DOO, Beograd, Rudnička 2.

Kreatori agrarne politike u Srbiji ističu da je budućnost srpskog agrarnog izvoza baš u proizvodnji organske hrane. Jer, ona se danas u Srbiji, prema njihovim procenama, one su skromne, a mogućnosti i cilј su da to bude na najmanje 600.000 hektara. Za sada u Srbiji se oko 7.000 zemlјoradnika, odnosno gazdinstava, bavi se organskom proizvodnjom hrane. Pioniri u proizvodnji takve hrane su firme ’’Slovan’’ u Selenči vlasnika Đure Bocke, zatim porodica Vozar u Kisaču, Mamužić u Ljutovu… Uzgajanjem povrća metodama za koje se do sada praktično nije ni čulo Andreja Vozar počeo je da se bavi još pre tri decenije. Od uzgoja organske hrane na oko 18 hektara poseda, koliko je to bilo pre desetak godina, familija pristojno živi, kao i još 25 porodica dodatno angažovanih stalnih i sezonskih radnika.

Nјihov specijalitet su organska salata, cvekla, kupus i karfiol, a proizvodnja se sad proširila na više od pedesetak kultura. Da bi se takva stvar pogurala 2007. godine osnovan je i Fond ’’Organska Srbija’’ u kojem ističu da treba da rešimo još niz problema da bi stali rame uz rame s vodećim evropskim i svetskim proizvođačima ove hrane. ’’Jedna od osnovnih poteškoća je niska društvena i politička svest o značaju organske polјoprivrede po zdravlјe lјudi, zatim nedovolјna edukacija polјoprivrednika, građana i polјoprivrednih stručnjaka, pomanjkanje organskog semena i zaštitnih sredstava, nedovolјna podrška države, harmonizacija standarda, sertifikacija, marketing i jako tržište.

Organska proizvodnja za Srbiju ima poseban znači jer u njoj 56 odsto polјoprivrednih gazdinstava ima manje od tri hektara u proseku, dok u ruralnom području živi 54 odsto stanovništva. Odnosnio oko 216.000 poljoprivrednkak ima gazdinstva čikaj je veloičina oko 2,5 hektara. Za dalјu proizvodnju neophodno je razrešiti pitanje proizvodnje organskog semena i sadnog materijala, sertifikovanih đubriva i i biopesticida za biološku kontrolu proizvodnje’’, navodi profesor novosadskog Polјoprivrednog fakulteta dr Branka Lazić, koja je i idejni tvorac organske proizvodnje na prostoriam eks Jugoslavije. Po njenim rečima uspešna organska polјoprivreda zasniva se na agronomskom i biološkom znanju. Polјoprivreda zasnovana na biološkim procesima otvorena je za različite promene, ali je uvek karakteriše stvaranje, potrošnja i razgradnja organske materije. Nјena promenlјivost omogućuje stalni razvoj, gde je uloga znanja najveća. Organska proizvodnja bazira se na prirodnim, biološkim i agrobiološkim ciklusima i zato ona ima punu vrednost na ekološkoj farmi (eko – farmi), gde je ravnotežena bilјna i stočarska proizvodnja. Međutim, u Srbiji je razvijena bilјna, ali nazaduje stočarska proizvodnja je ima u proseku, manje od 0,30 uslovnih grla stoke po hektaru!

Razlozi se nalaze u tome što stočarstvo Srbije opada već više od tri i po decenije dva do tri odsto godišnje. Tamo gde je nerazvijeno stočarstvo, kao što je danas slučaj u Srbiji, sporije se razvija i organska polјoprivreda. Inače, danas se iz naziva izbacuje dosadašnji naziv ’’zdrava hrana’’, jer nema bolesne hrane za lјudsku upotrebu. Zbog toga je adekvatniji naziv funkcionalna hrana. To je ona hrana sa čijom se dužom konzumacijom može uticati preventivno ili terapeutski na različite aspekte zdravlјa lјudi. Ona može biti konvencionalna sa bioaktivnim komponentama ili ’’ojačana’’ tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti. Hipokrit je pre više od 2000. godina dao jednostavno objašnjenje – neka tvoja hrana bude tvoj lek i neka tvoj lek bude tvoja hrana. To se danas može reći za organsku hranu!

Nedovolјna organska proizvodnja

U Vojvodini se nalazi malo više od polovine ukupnih površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji, a preporuka je da bi država na svim nivoima trebalo znatno više da podrže ovaj vid proizvodnje. Organska proizvodnja je, kako je navodi prof. dr Branislav Vlahović, zastuplјena na nešto više od 24.000 hektara, odnosno na samo 0,6 odsto ukupnih polјoprivrednih površina, a ovom proizvodnjom, prema njegovom mišlјenju, bavi dr oko 7.000 polјoprivrednika. Potrebno je da se pojačaju intenzitet i brzina ulaska polјoprivrednika u ovu vrstu proizvodnje, a to je moguće samo uz ozbilјno učešće države. Sam plasman proizvoda, kako navodi Vlahović, ne bi bio problem jer je vrednost tržišta organskih proizvoda u Srbiji oko 50 miliona dolara, dok je u Nemačkoj ovo tržište vredno više od osam milijardi evra.

,,Evropska unija, i pored velike proizvodnje, nema dovolјno organske hrane, tako da je to velika šansa za nas’’ jasan je Vlahović. I sada mi izvozimo organskih proizvoda u vrednosti od 50 miliona dolara godišnje, od čega 70 odsto završava u EU, ali kada se uzme u obzir da se u Austriji, na primer, može kupiti više od 9.000 organskih artikala, a da se kod nas taj broj meri desetinama, jasno je u kakvoj se situaciji nalazimo, i koliko treba da radimo na razvoju.

U Srbiji je, inače, za podsticaje u organskoj proizvodnji, 2016. godine izdvojeno oko 750.000 evra, a u EU proizvođači u zavisnosti od vrste proizvodnje imaju podršku od 245 do više od 700 evra po hektaru.

Gordana Šoškić, iz Taraša kod Zrenjanina, koja sa porodicom gaji organsko povrće na oko sedam hektara, ističe da je veoma važno da se pronađu nove linije za podršku organskoj proizvodnji. Za sada je tu podrška za sertifikaciju zemlјišta. Ako bismo dobili više podrške, to bi automatski značilo da nismo sami, a i država bi imala daleko više koristi.

Subvencije

Novi Sad, u čijoj se okolini  se organskom proizvodnjom  pre nekoliko godina bavilo sedam polјoprivrednika, na oko 5,5 hektara, kako je naveo Milorad Radojević, član Gradskog veća zadužen za privredu, jedina je lokalna samouprava koja sa 100 odsto subvencioniše troškove sertifikacije zemlјišta. Novi Sad kontinuirano od 2011. godine podržava organsku polјoprivredu.Uz ovaj vid podrške, tu je i podrška u nabavci semena, a takođe i za studijska putovanja organskih proizvođača.

Organska polјoprivreda koja je u svakodnevnoj ekspanziji, praktikuje se u više od 120 zemalјa sveta i njen udeo u polјoprivrednom zemlјištu neprekidno raste. Današnja vrednost ove proizvodnje u svetu procenjuje se na više od 80 milijardi dolara. U svetu pod organskom kultivacijom nalazi se 51 miliona hektara na više od 633.891 farmi, što je bilo 2015. godine ukupno 0,7 odsto polјoprivrednog zemlјišta na planeti. Tada su zemlja sa najvećim organskim površinama bile Australija (11,8 miliona hektara), Argentina (3,1 miliona hektara), Kina (2,3 miliona hektara) i SAD (1,6 miliona hektara).

Broj polјoprivrednih dobara i odnos površina obradive zemlјe pod organskim kulturama u poređenju sa konvencionalnim, međutim, najveći je u Evropi. Rast površina pod organskom proizvodnjom najveći je u SAD i Evropi. U poređenju sa 2004. godinom porast na oba kontinenta je za oko pola miliona hektara, odnosno za 30 odsto. Takva hrana je tražena u svetu, i ima za 30 do 50 odsto višu cenu na tržištu. Da je to veoma značajno najbolјa potvrda je i sama činjenica da je u Srbiji 2010. godine donet novi Zakon o organskoj proizvodnji, pa proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom mogu da računaju i na znatno veće podsticaje iz državne kase. Samo u 2010. godini Ministarstvo polјoprivrede Srbije namenilo je 10 miliona dinara za podsticaje razvoju organske proizvodnje. Planirana su tri modela podrške: direktna plaćanja po hektaru proizvodne površine, zatim direktna plaćanja po grlu stoke koja se gaji uz primenu metoda organske proizvodnje i pokrivanje dela troškova certifikacije za proizvode dobijene metodama organske proizvodnje.

Struktura zemlјišta 000 hektara u svetu:

1992. godina	Svet	Evropa	Srbija i Crna Gora
obradivo zemlјište	1.512.302	318.791	4.776
neobradivo zemlј.	11.547.557	1.941.103	6.124
Ukupno:	13.059.859	2.259.894	10.900

2002. godina	Svet	Evropa	Srbija i Crna Gora
obradivo zemlјište	1.540.000	303.993	4.100
neobradivo zemlј.	11.526.172	1.596.106	6.476
Ukupno	13.066.880	2.260.099	10.200

Posebno zabrinjava pad obradivih površina u Srbiji i Crnoj Gori za oko 350.000 hektara u proteklom vremenu (1992. do 2002. godine) ili sa 0,39 na 0,35 hektara po stanovniku. To nije dobro. Očigledno da se nedomaćinski i neracionalno ponašamo prema ovom polјoprivrednom resursu koje smo samo pozajmili od budućih generacija. Oni nam to arčenje neće oprostiti. U 2023. Godini u SRbiji se navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva ili tek 1,4 odsto obradivih površina. U svt se danas navodnjva u prsoeku oko 17 odsto obradivih površina.

Posmatrano na globalnom nivou najmanje obradivog zemlјišta po stanovniku ima Japan, svega 0,03 hektara, Kina 0,08 hektara, Holandija 0,06 hektara, Bugarska raspolaže sa 0,45, Francuska sa 0,33, Brazil 0,36, Zajednica nezavisnih država 0,79, Australija 2,8 hektara, Srbija 056 hektara… Zemlјe razvijene tržišne privrede, pre svega, EU i prekookeanske zemlјe vode dvostruko ”mudru” politiku. Posmatrajući svet, zabrinjava što se sve više širi degradacija polјoprivrednog zemlјišta. Procene su da je trenutno ugroženo čak 550 miliona hektara zemlјišta, a to čini jednu trećinu od ukupno raspoložive zemlјe koja se obrađuje u uslovima farmerske proizvodnje u svetu.

Mi sad moramo da razmišlјamo globalno, ali se mora delovati lokalno. Nas, pre svega, interesuju problemi u korišćenju obradivog zemlјišta (Srbija raspolaže sa 4,07 miliona hektara polјoprivrednog i 3,25 miliona hektara obradivog zemlјišta). Ona sad sa zemlјištem ima četiri krupna problema i to: ekstenzivan način korišćenja i isto takvu setvenu strukturu, relativno malu veličinu poseda privatnih gazdinstava (ispod tri hektara po domaćinstvu), a to čini prepreku da polјoprivrednici postanu robni proizvođači. Smanjeno je i unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, posebno stajnjaka. Prisutna je i stalna degradacija zemlјišta.

Razvoj organske, biološke polјoprivrede

”Kao je reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlјa lјudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekološka, biološka) polјoprivreda. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne teškoće, ide u pravcu usklađivanja razvoja sa potrebama tržišta i očuvanje životne sredine i za smanjenjem kvantiteta na račun kvaliteta hrane, pri čemu je neophodno smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovati polјoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija. Prema definiciji FAO (Organizacije za hranu i polјoprivredu pri UN) i WHO (Svetske zdravstvene organizacije) organska polјoprivreda predstavlјa sistem upravlјanja proizvodnjom koji promoviše ozdravlјenje ekosistema uklјučujući i biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isklјučuju upotrebu inputa van farme”, navodi profesor Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Zorica Sredojević.

Osnovni cilј organske polјoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne vrednosti), razvoj održive polјoprivrede i očuvanje ekosistema, održavanje i povećanje plodnosti zemlјišta preko uzgoja mahunarki, primene zelenišnog i stajskog đubriva i bilјaka sa dubokim korenom u višegodišnjem plodoredu i dodavanje kompostirane ili nekompostirane organske materije u zemlјište. Podrazumeva se maksimalno korišćenje obnovlјivih izvora energije, održavanje genetske raznovrsnosti agro i ekosistema i zaštite životne sredine, smanjenje svih oblika zagađivanja koji mogu da budu posledica polјoprivredne proizvodnje kako bi se stvorili uslovi za zadovolјenje osnovnih životnih potreba polјoprivrednih proizvođača, sticanje odgovarajuće dobiti i zadovolјenja potreba sopstvenim radom.

Kontrolisana proizvodnja

Organska polјoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Pojmovi ”alternativna”, ”ekološka”, ”biološka” ili ”organska” polјoprivreda označavaju se u nauci, praksi i politici sistemi i načini obavlјanja bilјne i stočarske proizvodnje koji su suprotni sistemu uobičajene – tradicionalne ili konvencionalne polјoprivrede. Pod navedenim sinonima se podrazumevaju sistemi agrarne proizvodnje u kojima su dominirajući faktori ekonomski principi dovedeni u najbolјi mogući sklad sa ekološkim zahtevima. Organsko – biološka polјoprivreda, razvijena je tokom 30 – tih godina prošlog veka u Švajcarskoj. Đubrenje se kod ovog načina proizvodnje obavlјa organskim gnojivom koje se u tankom sloju rasipa po površini zemlјišta. Osim određenih izuzetaka nije dozvolјena upotreba hemijskih sredstava za zaštitu. Uslovi proizvodnje se na osnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruženje organskih proizvođača) moraju prilagoditi specifičnim uslovima svake zemlјe u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski se mora regulisati. Tako da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati definisane uslove. U razvijenim zemlјama gde je konvencionalna (intenzivna, savremena) polјoprivreda već dovela do narušavanja prirodnih ciklusa i značajnog nakuplјanja rezidua agrohemikalija u zemlјištu, uslovi za zasnivanje organske polјoprivrede ne postoje. S druge strane, nakon svih skandala koji su izbili na tržištu hrane (BSE, slinavka, šap, dioksini, GMO…) veoma se povećala tražnja za proizvodima organske polјoprivrede. U zemlјama EU prodaja organskih proizvoda je utrostručena. Potrošači ovu hranu kupuju, pre svega, iz zdravstvenih razloga (46 odsto) i bolјeg ukusa (40 odsto). U nekim razvijenim zemlјama organska polјoprivreda već predstavlјa značajan deo u ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada na oko 15 odsto, u Austriji na više od 10 odsto, u Švajcarskoj desetak odsto… Najveće tržište organskih proizvoda je u Nemačkoj sa godišnjim rastom od 10 odsto i dvostruko je veće od drugog po redu tržišta Francuske. Procenjuje se da je u SAD, Francuskoj i Japanu godišnji rast ove proizvodnje oko 20 odsto!

Površne ocene

Protivnici organske polјoprivrede tvrde da su organsku proizvodi znatno skuplјi od onih iz konvencionalne proizvodnje. To je istina samo ako se gleda površno. Više cene organskih proizvoda su, pre svega, posledica većeg angažovanja radne snage koja je u razvijenim zemlјama veoma skupa, a sa druge strane na tržištu su ovi proizvodi deficitarni, što sigurno utiče na visinu cena. Trenutno na našem tržištu prehrambenih proizvoda vlada prava stihija proizvoda koji nose oznaku ”zdrava hrana” ili neke druge oznake koje pogrešno upućuju kupce da se radi o proizvodu iz ekološke proizvodnje. Očigledno da je, rastuća ekološka svest građana za kvalitetnom ishranom, veoma pogodno tlo za ostvarivanje i ne tako male finansijske dobiti proizvođača ovih proizvoda, jer je poznato da su artikli iz ekološke proizvodnje na tržištu 20 do 80 odsto skuplјi od proizvoda iz konvencionalne polјoprivrede. Međutim, ako se sagleda dublјe, cene proizvoda iz konvencionalne proizvodnje su daleko više od onih koje mi direktno plaćamo, pa tako i od cena organskih proizvoda. Ta konstatacija opravdava se tvrdnjom da se u obzir ne uzima cena lečenja lјudi, a ona je samo u 1996. godini u Velikoj Britaniji iznosila 2,34 milijarde funti, odnosno 208 funti po hektaru obradive površine, a oko 120 miliona funti godišnje se izdvaja za čišćenje vodotokova od pesticida. Pojava BSE je koštala 4,5 milijardi funti, ne računajući emocionalne i fizičke traume obolelih lјudi i njihovih porodica. Konačno, većina živih bića zavisi od zemlјišta, ali postoji zabrinjavajući trend erozije zemlјišta i smanjenja njegove plodnosti. Uz sve to svet danas izdvaja značajna sredstva za pobolјšanje plodnosti zemlјišta. Posmatrajući sve na ovakav način može se reći da potrošač plaća daleko skuplјe proizvode iz konvencionalne proizvodnje jer je njihova prikrivena cena veoma velika. Pored svega razvoj ekskluzivnog turizma, u čemu mi posebno težimo narednih godina, zahteva ponudu visokovredne hrane koja plasirana na taj način ima i do četiri puta veću cenu. Nјeni prinosi po jedinici površine su manji nego u tradicionalnoj proizvodnji, ali su zato zdravstveno bezbedniji. Najuspešnija zemlјa u pogledu izvoza proizvoda iz organske polјoprivrede u Evropi je Mađarska. Ona izvozi oko 80 odsto svojih proizvoda, upravo zahvalјujući stimulativnim merama vlade, koja izdvaja čak 30 odsto svog budžeta za razvoj organske polјoprivrede.

U proizvodnji te hrane Srbija ima sve uslove i izvanrednu šansu. Privredna komora Srbije je 2007. godine bila predložila da se ceo njen prostor proglasi za područje bez genetski modifikovanih proizvoda, odnosno za region gde je razvijena organska polјoprivreda i gde se proizvodi zdravstveno bezbedna hrana.  Posebna šansa je i u tome pa je Srbiji i Crnoj Gori, uklјučujući i teritoriju Kosova i Metohije, tada priznat status ”zemlјe slobodne od slinavke i šapa bez vakcinacije”. Ova odluka je jednoglasno bila doneta na 74. generalnoj sednici skupštine Svetske zdravstvene organizacije za zaštitu životinja. U sistemu ekološke polјoprivredne proizvodnje ostvaruju se veći ekonomski efekti, doprinosi se zaštiti životne sredine i u okviru toga i biodiverziteta što je pravo nacionalno blago zemlјe. U takvim uslovima agrarna proizvodnja se zasniva na kriterijumima održivog razvoja koji integriše ekonomske i ekološke interese sadašnjih i budućih generacija sa cilјem da se proizvede kvalitetna i bezbedna hrana za sopstvene potrebe i izvoz, ostvari profit i zaštiti životna sredina. To treba da postane i naš agrobiznis.

 Svet i mudra politika

Zemlјe razvijene tržišne privrede, pre svega, EU i prekookeanske zemlјe vode dvostruko ”mudru” politiku. Prvo putem kontrolisanog priraštaja stanovništva i brigom o prirodnim resursima, zaštiti prirodne sredine i čovekove okoline i posebno o polјoprivrednom i obradivom zemlјištu. To je regulisano mnogobrojnim zakonima, propisima i uredbama. Ovo je izuzetno važno jer se tu prepliću i usaglašavaju interesi – proizvođača (čiji je motiv veći profit), potrošača čiji je interes kvalitetnija i jeftinija hana i vlada nacionalnih država grupacija država čiji je interes briga o resursima. S druge strane gusto naselјene zemlјe (Kina, Indija…) primorane su na dve žetve godišnje i na veće površine pod navodnjavanjem (u svetu se navodnjava prosečno 17 odsto površina, a u Srbiji samo 1,4 odsto) veću upotrebu hemikalija kako bi obezbedile hranu za brojnu rastuću populaciju, što je pritisak na resurse.

Rezultati istraživanja širom sveta pokazuju da se u proizvodima iz konvencionalne polјoprivrede sve češće pronalaze rezidue agrohemikalija (pre svega, pesticida) koje su veoma štetne po zdravlјe lјudi. Podaci WTO (Svetske trgovinske organizacije) ukazuju da se pesticidima svake godine otruje oko tri miliona lјudi! Prema najnovijim istraživanjima Ministarstva polјoprivrede Velike Britanije (MAFF) u polovini kontrolisanih proizvoda su nađene rezidue pesticida i zato se potrošačima preporučuje lјuštenje sa kore voća i povrća kako bi se smanjio rizik od njihovog unošenja u organizam. Istraživanja pokazuju da se kod žena koje su bile u blizini polјa na kojima su primenjivani pesticidi za 40 do 120 odsto povećava rizik od spontanih pobačaja usled deformacija ploda i pojave raka dojke. Hrana proizvedena po principima organske polјoprivrede je bezbedna od prisustva bilo kakvih veštačkih sintetizovanih materija pa i pesticida.

Polјoprivredni institut ’’Tamiš” u Pančevu za ratare koji žele da uđu u organsku proizvodnju jo[ pre jedne decenije pripremio je sertifikovano seme soje, koje je nastalo u prvoj godini konverzije i nalazi se samo korak do naziva ’’organsko seme”. Za tržište se preporučuje sorta „Dukat” (nulte grupe zrenja) i sorta „Galeb” (prva grupa zrenja). Institut „Tamiš” u Pančevu je vodeća savetodavna služba u Vojvodini, koja se uspešno bavi inovacijama u ratarstvu. Institut za jesenju setvu pšenice veнепуну деценију nekoliko godina nudi seme spelta sorte’’Nirvana”, koja se takođe nalazi na polovini postupka da bude organsko. Ova pšenica ima ‘’obučeno zrno”, više vitamina i 15 odsto proteina, a poseduje i kvalitetniji gluten. Korišćenjem semena soje i pšenice na putu stvaranja organske proizvodnje u Vojvodini је пре једне деценије било će biti zasejano oko 90 hektara. Inače, u Srbiji ne postoji proizvodnja искljučivo organskog semena, što posebno nedostaje povrtarima, pa se ovim poslom baviti novootvoreni Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

Zakon za organsku proizvodnju

U Republici Srbiji 2006. godine donet je prvi Zakon o organskoj proizvodnji. Tadašnja Vlad u maju 2010. godine donela je nov Zakon o organskoj proizvodnji. On uređuje proizvodnju polјoprivrednih i drugih proizvoda metodama koje isklјučuju genetički modifikovane organizme, kao i upotrebu jonizujućeg zračenja, odnosno metode, cilјeva i načela organske proizvodnje, kontrola i sertifikacija u toj vrsti proizvodnje, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, se obavlјaju na poseban način. Ovaj Zakon je usaglašen sa regulativom Evropske unije. Još tada je Selenči je formiran Centar za organsku proizvodnju, dok je u Privrednoj komori Srbije formirana i Grupacija za organsku proizvodnju. Bio je cilј da se te površine prvo povećaju na 600.000 hektara, a za dve decenije da to bude milion hektara. Sad se vidi das u to bile lele I nerelane želje da se to uradi.  Tačno je da takvu hranu svet traži.  Ona je skuplјa od obične za 20 do 50 odsto! Samo u Evropskoj uniji 10 odsto stanovništva ili 50 miliona njih se izjasnilo da hoće da troši hranu bez GMO sastojaka, odnosno da potiče iz organske proizvodnje, kaže ex ministar pljoprivrede Srbije i predsednik  Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić. Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenarušenim sredinama razvija organska proizvodnja, specifična za različite regione.

Organska proizvodnja je sistem koji proističe iz bazičnih standarda formulisanih u
okviru IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements, osnovana 1972. godine). Na tim principima zasnivaju se dokumenta EU (Direktiva 2092/91, revidirana 1999), Codex Allimentarius iz 2001. (FAO/WHO), kao i naša zakonska regulativa (Savezni zakon o organskoj proizvodnji, 30. juni 2000. god) i odgovarajući pravilnici (11. septembar 2002. godine), a u toku su dopune i izmene. IFOAM je u bazičnim smernicama za organsku polјoprivredu i preradu istakao glavne cilјeve, (na kojima su građeni svi postupci i standardi) a to je i u našoj zakonskoj regulativi.

Organske maline iz Rađevine

Organske maline proizvedene u Rađevini, na severozapadu Srbije, prvi put su 2010. godine bile ponuđene na tržištu, saopštio je Zavod za polјoprivredu u Loznici. Oko 70 malinara iz rađevskih sela Kostajnik i Šlјivova, koji su se opredelili za organsku proizvodnju hrane, tadasu hladnjači “Beri frost’’ (Berry frost) u Loznici  bili ponudili prve maline proizvedene bez upotrebe hemijskih sredstava. Stručnjak za voćarstvo u ovom zavodu Zlatica Krsmanović, tada je rekla da je organska proizvodnja hrane prirodna, zdrava i unosnija. Ona ističe  je da taj vid uzgajanja maline u Srbiji donosio cenu 10 odsto višu od konvencionalne proizvodnje. Ona naglašava da Rađevina ima velike mogućnosti za organsku proizvodnju, pošto polјoprivredna delatnost do skora nije ni uklјučivala upotrebu hemijskih sredstava. Zavod za polјoprivredu pokriva lozničku i susedne opštine Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik. I hladnjača ‘’Sirogojno kompani’’ planira da svake godine proizvede najmanje oko 150 tona organski uzgajanih malina. Sertifikat proizvodnje organske maline koji je ‘’Sirogojno kompani’’ dobio još 2008. godine, kao prvo preduzeće u zapadnoj Srbiji, bio je vetar u leđa celokupnoj proizvodnji organske hrane u našoj zemlјi. Specijalna pakovanja maline ove firme već su našla mesto na policama supermarketa u Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Velikoj Britaniji, Belgiji, Japanu i Australiji. Značajan doprinos izvozu hrane iz Srbije u svet u 2009. godini u vrednosti od 1,94 milijarde dolara dao je i izvoz voća, pa je ostvaren u ovoj oblasti i trgovinski suficit sa svetom od 640 miliona dolara, navodi istraživač. Tada smo mnogo hteli, mnogoi9 započeli, ali puževim korakom idemo u proizvodnji organske hane. Realne šanse su mnogo veće!

Pesticidi na kašičicu

Budući da je Srbija  zemlјa koja već više više od dve i po decenije koristi malo veštačkog đubriva, a ponajmanje je imala novca za nabavku pesticida i herbicida, stvoreni su uslovi za razvoj organske polјoprivrede koja postaje izuzetno atraktivna. U njoj se pre jedne decenije godišnje trošilo na ovim prostorima 14.000 tona pesticida, dok je to danas svedeno na manje od 3.000 do 4.000 tona. Ali, pesticide koji su se uvozili u ovim, količinama zamenili su mnogi drugi artikli koje sami proizvodimo. Smanjena je i proizvodnja veštačkog đubriva. Pre deceniju i po trošili smo 120 kilograma po hektaru i po tome bili među poslednjima u svetu. Danas trošimo ooko  46 kilograma! Mala potrošnja veštačkog đubriva bila je zbog nemaštine i siromaštva, a ne želјe da se ono upotreblјava u što manjim količinama.  

Pre dve decenije trošili smo godišnje na ovim prostorima blizu 1,5 miliona tona đubriva, a danas samo 700.000 tona godišnje. Organska proizvodnja hrane treba da donese čiste proizvode bez primesa hemijskih supstanci, što je veliki izazov. Za proizvode tretirane prirodnim materijalima naročito je Evropa zainteresovana, jer je ona i najveći zagađivač životne sredine. Primera radi Austrija je prva zemlјa u Evropi pre dve i po decenije počela organsku polјoprivrednu proizvodnju da bi danas ona bila zastuplјena sa blizu 20 odsto i time postala veliki izvoznik ove hrane. Ova proizvodnja treba da zauzme reprezentativno mesto u našoj ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji koja će imati svoju profitabilnost. Organskom polјoprivrednom proizvodnjom niko ne treba da se bavi po sili zakona, već na bazi dobrovolјnosti i želјe da se proizvede najskuplјi i najcenjeniji u svetu proizvod

 Potrošači i firme

Među najvećim potrošačima organske hrane su Nemci, zatim Italijani i Francuzi. Najveći udeo tržišta organskih proizvoda u odnosu na ukupno tržište zabeležen je u Švajcarskoj, a najviša potrošnja po glavi stanovnika je takođe u toj zemlјi, sa više od 100 evra mesečno potrošenih za organsku hranu. Ukupni razvoj tržišta Evrope procenjuje se na oko 10 odsto godišnje. Ljudi svakodnevno pridaju sve više značaja organski proizvedenoj hrani, na prirodan biološki celishodan način. U organskoj proizvodnji ne koriste se genetski modifikovana semena, a broj pesticida je veoma ograničen, od potpune zabrane do manjih količina, u zavisnosti od standarda. Proizvođači organske hrane teže da obezbede dobre namirnice iz zemlјišta u kojem su sve komponente u ravnoteži. Stroga pravila i standardi regulišu šta polјoprivrednik može, a šta ne može da radi. U organskoj proizvodnji postoji svest i snažan naglasak na zaštiti prirodne sredine. 

Oni koji su se opredelili za organske proizvode dobro znaju da se takva hrana od konvencionalne razlikuje po ukusu, ali ne treba zanemariti ni bezbednost. Pomenimo i one koji su se u Srbiji već dokazali u ovom poslu. Vodeće pozicije zauzimaju firme poput ‘’Slovana’’ u Selenči, ‘’Fudlenta’’ i ‘’Zadrugara’’, BMSD je poznat po šumskim plodovima, pečurkama i začinima, tu su i ‘’Marni’’, ‘’Lajn fud’’, ‘’Suncokret’’, ‘’Lela’’ iz Torka, biofarma Mamužić u Ljutovu, ‘’Bilјe borča’’ u Borči… Opština Svilajnac je nosilac projekta pokretanja ’’Inicijativa za razvoj organske proizvodnje i primenu standarda ISO/DIS 22.000 u regionu Šumadije i Pomoravlјa’’ (sedam opština u partnerstvu – Svilajnac, Lapovo, Batočina, Despotovac, Velika Polana, Rača i Jagodina), a vrednost projekta bila je 66.785 evra. Program je napravlјen u saradnji sa Beogradskim univerzitetom, a po ugledu na slovenački i holandski model, počeo je da se sprovodi od 2007. godine.

Kada je reč o pojedincima, među liderima organske proizvodnje su, osim Andrije Vozara iz Kisača, i  idejnog tvorca firme Đure Bocke iz Selenče, još su i Josip Mamužić iz Ljutova kod Subotice, Janoš Farago iz Oroma i desetine drugih malih proizvođača koji to rade za sebe, a sad počinju da im se javlјaju i tržni viškovi. I Stevan Nikolić iz Opova, proizvodi organsku hranu na oko 130 hektara podelјenih u četiri gazdinstva. Gaji nekoliko kultura, a proizvodi su namenjeni ne samo našem, već i stranom tržištu. Ovaj proizvođač gajio je i na 30 hektara semensku slačicu za tržište Holandije. Poired svega toga gajio je i na oko 15 hektara suncokret za ishranu ptica koji je takođe bio namenjen stranom tržištu.

Nekadadašnja predsednica Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje ‘’Serbia Organica’’ Nada Mišković kaže da i danas postoji mnogo problema koji muče tu oblast proizvodnje.   Kod nas nije dovolјno razvijena ni svest potrošača ni svest proizvođača, pa u skladu s tim ne postoji ni odgovarajuće tržište za ovu hranu. I pored toga mislim da bi organska proizvodnja trebalo da bude i strateški cilј zemlјe. 

Vlasnici kompanija koji se već godinama bave proizvodnjom i preradom organske hrane, kažu da je sada najbolјe vreme za bavlјenje ovom proizvodnjom. To nikako nije posao koji može preko noći da donese zaradu. Ali, baš sada je pravo vreme za započinjanje, jer je organska hrana hit u svetu. Treba biti svestan ekonomske koristi od tih proizvoda, jer u svetu za njima vlada prava pomama.

Vlasnik biofarme ,,Mamužić’’, Josip Mamužić, se odlikuje time što gaji pšenicu speltu (Spelta triticum), staru sortu koja je prvi put nađena u dolini Nila 4000. godina pre nove ere. Poznavali su je i stari Rimlјani, a u upotrebi je dugo bila i u Nemačkoj, alpskim predelima i delovima Panonske nizije. Vremenom sorta je skoro isčezla i održavana je samo u bankama gena širom sveta. Ponovo je otkrivena sedamdesetih godina prošlog veka, buđenjem ekološke svesti stanovnika i povećanjem potrošnje zdravstveno bezbedne hrane. Ta stara sorta sve više zauzima mesto na tržištu i lјudi shvataju njen značaj. Struktura njenog klasa je prirodno takva da ne može da uspe ako u zemlјištu ima teških metala, zbog čega je idealna za organsku proizvodnju. Spelta je pšenica izuzetno zdrava, a mogu da je koriste i osobe koje su alergične na gluten!

Šansa Srbije je u proizvodnji organskog voća i povrća koji ne uspevaju ili uspevaju sa slabijim prinosima na teritoriji EU, gde se pod organskim proizvodima nalazi 7,3 miliona hektara. Ako pogledamo zemlјe u okruženju organski proizvodi se u Grčkoj nalaze na 278.000 hektara, a u Bugarskoj na 166.000 hektara.  Do kraja 2009. godine 12 kompanija u Srbiji je dobilo sredstva za organske sertifikate, dok u njoj sad postoji blizu 30 prerađivačkih kompanija koje poseduju i ‘’Organik sertifikat’’ za preradu hrane kao što su: zamrznuto voće, sokovi, džemovi, voćna punjenja, pečurke i bilјna ulјa. Kompanije koje su posredstvom SIEPE uvele ‘’BIO sertifikat’’ imaju višestruku korist. SIEPA je zajedno sa Ministarstvom polјoprivrede Vlade Srbije organizovala četiri puta učešće privrednih društava iz Srbije na sajmu BIOfach, najvećem sajmu organskih proizvoda na svetu. Svake godine u martu se održava ovaj sajam u Nirnbergu (Nemačka).

Organska proizvodnja hrane, budućnost Srbije

Ovakva proizvodnja hrane može biti izlaz za sitne polјoprivredne proizvođače koji ne mogu da proizvedu dovolјno da bi bili tržišno održivi. Organska proizvodnja hrane je budućnost, kako Srbije, zemlјe sa usitnjenim posedom, tako i Evropske unije, čija je zajednička agrarna politika od 2013. godine, uzela baš nju kao model održive polјoprivrede. Ovakva proizvodnja hrane je etička, oni koji se njom bave imaju pošten odnos prema kupcu i zemlјištu, a to je i princip koji ih pokreće i na kome se zasniva sve što rade, poručeno je pre nekoliko godina sa Međunarodnog foruma čija tema je bila organska proizvodnja hrane. Tada je naglašeno da je organaska hrana prisutna u zemlјi, da se površine pod njom stalno povećavaju što ukazuje da smo napravili ozbilјan korak ka zdravijoj trpezi. Tadašnji predsednik Centra za organsku proizvodnju hrane u Selenči dr Jozef Gašparovski ističe da se u okolini ovog mesta davno nalazila  njiva sa ovim proizvodima na 1.000 hektara, a tu je i fabrika organske hrane ZDRAVO ORGANIK gde se proizvodi ova hrana. Po njegovim rečima bio je i plan  da se tu tovi 1.000 goveda, koja će trošiti organsku hranu, pa će se zaokružiti ova proizvodnja od njive do trpeze. Inače, ovaj Centar u Selenči je jedan od planirana četiri centra u zemlјi. Predstavnici  Evropske komisije smatraju da je Srbija spremna da podnese zahtev za stavlјanje na listu zemalјa kojima će biti odobren izvoz organskih proizvoda na tržište EU. To je veoma bitno, jer je organska hrana znatno skuplјa od obične, a to će predstavlјati i šansu za sitne polјoprivredne proizvođače koji imaju male posede pa na njima ne mogu da proizvedu dovolјno da bi bili tržišno održivi.

 Pet centara za proizvodnju

Na konferenciji o organskoj proizvodnji hrane, koju su organizovali Ministarstvo polјoprivrede i grad Valјevo (septembra 2010) tada je bilo istaknuto da će za uzgajanje ratarskih i povrtarskih useva organske proizvodnje u Srbiji biti formirano pet centara. Tada se organska proizvodnja hrane u Srbiji  organizovala na oko 1.200 hektara, a cilј je da se do 2015. godine ta površina poveća na 50.000 hektara. Ali, to je ostala neispunjena želјa, te ali i ostalih vlada Srbije do danas! Samo 2010. godine Ministarstvo je za te namene, na osnovu Zakona o proizvodnji organske hrane, bilo izdvojilo 10 miliona dinara. Subvencije domaćinstvu koje se bavi proizvodnjom organske hrane su dvostruko veće od subvencija koje se daju za proizvodnju konvencionalne hrane. 

Tada je bilo  ocenjeno da se u Srbiji već više od 100 godina narušavaju organski procesi u zemlјištu, vodi i vazduhu, zbog čega je izgublјeno na hilјade bilјnih i žvotinjskih vrsta i mirkoorganizama. Pre deceniju i po je bilo  upozoreno da sve to može da dovede do većih klimatskih promena, ali i do situacije da čovečanstvo ne može da prehrani sebe, pa je neophodno učiniti sve da dođe do obnove kvaliteta zemlјišta, pre svega,  putem smanjivanja upotrebe sintetizovanih mineralnih đubriva i pesticida, koji ozbilјno smanjuju zdravstvenu vrednost hrane ali i upotrebu aditiva i veterinarskih lekova.

Da bi se to postiglo, potrebno je obnavlјanje biodiverziteta putem formiranja malih i srednjih preduzeća i pomoći seoskim gazdinstvima kako bi se nakon 100 godina, koliko toliko nadoknadilo uništeno okruženje i obnovila proizvodnja. Za to je neophodna i pomoć Evropske unije u ostvarivanju proizvodnje zdrave hrane, za koje se na tržištu postiže i za 30 odsto veća cena od konvencionalne proizvodnje. Bilo je reči o nacionalnom programu ruralnog razvoja u Srbiji, iznet je podatak da se u Srbiji od 328.000 domaćinstava, 25 odsto bavi proizvodnjom hrane za tržište i da bi, uz pomoć mera vlade i sredstava dobijenih od EU, trebalo podsticati ovu proizvodnju, putem olakšica koje se kreću i do 50 odsto od vrednosti investicija. Značajnu ulogu moraju da imaju i lokalne samouprave, koje treba da prepoznaju svoje potencijale i kroz donetu strategiju razvoja, konkurišu za dobijanje potrebnih sredstava za ostvarivanje tih cilјeva iz EU. Takođe je neophodna i fiskalna decentralizacija u Srbiji, jer opštine ne mogu same da ponesu teret ovoga što žele da ostvare. Valјevci planiraju da naprave jednu od najvećih parcela za proizvodnju organske hrane na Balkanu.

Skoro 10 odsto poljoprivrednih površina u EU koristi se za organsku proizvodnju!

FRANCUSKA IMA 2,8 MILIONA HEKTARA, NAJVEĆI RAST U PORTUGALU I HRVATSKOJ!

Zemljište koje se koristi za organsku poljoprivrednu proizvodnju u Evropskoj uniji nastavlja da se proširuje. Naime, ova teritorija se sa 14,7 miliona hektara u 2020. godini povećala na 15,9 miliona u 2021, što je 9,9 odsto ukupne korišćene poljoprivredne površine u EU, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

U periodu od 2012. do 2021. godine površine koje se koriste za organsku poljoprivrednu proizvodnju povećale su se u skoro svim zemljama EU. Najveći rast imali su Portugal (283 odsto) i Hrvatska (282 procenata). Površina pod organskom poljoprivredom brzo se proširila i u Francuskoj – za 169 odsto, dok se više nego udvostručila u Mađarskoj (125 procenata) i Rumuniji (101 odsto).Francuska je u 2021. godini imala 2,8 miliona hektara zemlje koja se koristi za organsku poljoprivredu, što je najviše među zemljama EU. Slede Španija sa 2,6 miliona hektara organskih površina, Italija sa 2,2 miliona i Nemačka sa 1,6 miliona. Ove četiri zemlje zajedno čine skoro tri petine ukupne organske površine EU u 2021. godini – Francuska 17,4 procenta, Španija 16,6 odsto, Italija 13,7 procenata i Nemačka 10,1 odsto.

Najveći udeo površina pod organskom poljoprivredom u ukupnim korišćenim poljoprivrednim površinama na nacionalnom nivou imala je u 2020. godini Austrija (26 odsto), a u 2021. godini Estonija (23 procenta) i Švedska (20 odsto).

Nasuprot tome, udeo organske poljoprivrede bio je manji od pet procenata u šest zemalja EU u 2021. godini, sa najnižim udelom u Bugarskoj (1,7 odsto) i na Malti (0,6 procenata).

Švedska najveći proizvođač organskih žitarica i svežeg povrća

Organska proizvodnja žitarica je u 2021. godini činila 6,2 odsto ukupne proizvodnje žitarica u Švedskoj, 5,5 procenata u Estoniji i 4,4 odsto u Finskoj, što je najveći udeo među zemljama EU.

Švedska je takođe imala najveći udeo (17,7 procenata) organske proizvodnje svežeg povrća u ukupnoj proizvodnji povrća među zemljama EU, a slede Nemačka (11,2 odsto) i Holandija (5,4).

Organske ratarske kulture činile su većinu organskih poljoprivrednih površina Finske (99,1 odsto), Danske (83,1 procenat) i Poljske (78,6 odsto). Ovo je bilo u najvećem kontrastu sa Češkom, Irskom i Slovenijom, gde su oko 80 procenata ukupnih organskih poljoprivrednih površina bili organski pašnjaci i livade.

Iz Eurostata su napomenuli i da se sve veći broj goveda, ovaca i koza uzgaja organskim metodama. Na primer, pet miliona goveda iz stada EU od 75,7 miliona goveda (6,6 odsto) uzgajano je na organski način u 2021. godini.

Kako je ranije objašnjeno za Biznis.rs, u 2021. godini ostvarena je dosad najveća vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije u visini od 57,4 miliona evra, što je povećanje za 53 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 37,5 miliona evra.

Tada su iz Ministarstva poljoprivrede naglasili da je tokom 2022. godine obezbeđen dosad najveći budžet za organsku proizvodnju, koji je iznosio 577,7 miliona dinara, od čega je za organsku biljnu proizvodnju bilo predviđeno 170 miliona dinara, dok je za organsku stočarsku proizvodnju izdvojeno 407,7 miliona dinara.

U poslednje dve godine površina koja se obrađuje organski povećana je za više od 10 odsto. U 2021. godini u Srbiji je bilo 23.527 ha pod organskim načinom obrade, dok se pre jedne decenije organska biljna proizvodnja obavljala na nešto više od 6.000 hektara.

Organska hrana dva puta skuplјa od GMO hrane

Srbija treba da se okrene proizvodnji organske hrane, pre svega, iz komercijalnih razloga, izjavio je danas vlasnik “MK grupe” Miodrag Kostić, istakavši da nije tačno da je ta poslovna grupacija lobista za uvođenje genetski modifikovanih organizama (GMO) na naše tržište. Kostić je, na konferenciji “Klimatske promene i zelena ekonomija”, predočio da se razlika u ceni između GMO i konvencijalno proizvedene hrane povećava u korist organskih namirnica. Nije daleko dan kada će organska hrana biti dva puta skuplјa od GMO hrane – ocenio je Kostić.  On je naglasio da to predstavlјa istorijsku šansu za Srbiju, podsetivši da naša zemlјa ima dva miliona hektara obradivog zemlјišta koej može da se korsiti za proizvodnju organske hrane, što je, kako je rekao, malo u poređenju sa, na primer, Rusijom koja raspolaže sa 170 miliona hektara oranica i Ukrajinom koja ima 42 miliona hektara oranica

Evropsko tržište organske hrane suočava se sa ozbiljnim izazovima tokom 2024. godine, uključujući geopolitičke sukobe, rastuću inflaciju i ekstremne klimatske uslove. Uprkos ovim preprekama, sektor organske poljoprivrede pronalazi načine za oporavak, pružajući potencijal za dugoročnu stabilnost i rast.U Evropskoj uniji, udeo organskog poljoprivrednog zemljišta dostigao je 10,5 odsto 2022. godine. Od ovog zemljišta, 45% se koristi za ratarske kulture, dok su preostali deo pašnjaci i višegodišnji zasadi. Međutim, tržište je pod uticajem faktora izvan kontrole, što doprinosi neizvesnosti. Kriza je već dovela do bankrota i finansijskih teškoća nekih od glavnih aktera u organskoj poljoprivredi Evrope. Nakon stagnacije i pada tražnje tokom 2022. godine, izazvanih inflacijom i povećanjem troškova života, tržište organske hrane pokazalo je blagi oporavak tokom 2023. i 2024. godine, posebno u zapadnoj i severnoj Evropi.

Jedan od ključnih faktora ovog oporavka jeste rast maloprodajnih cena organskih proizvoda, koje su porasle između  pet i 20 odsto za visokokvalitetne artikle. Povećano prisustvo organskih proizvoda u diskontnim lancima i sektorima organskog ugostiteljstva takođe doprinosi stabilizaciji tržišta. U zapadnoj Evropi, potrošači sve češće prelaze sa poznatih vrhunskih brendova na povoljnije alternative koje nude maloprodajni lanci pod privatnim brendovima. Međutim, to otvara izazove za proizvođače, jer niže cene dodatno smanjuju profitne marže, čime se pojačava pritisak na poljoprivrednike da smanje troškove.

Idealne lokacije u Srbiji

U Srbiji postoji 35 idealnih lokacija za proizvodnju organske hrane. To su Fruška gora, Đerdap, Tara, Kopaonik, delovi Šar planine, Prokletije, Kamaraš, Palić, Tikvara, Begečka jama, Vršačke planine, Ponjavica, Golija, Sićevačka klisura, Stara planina, Grmija, Subotička peščara, Zobnatica, Kompleks Panonija, Klisura reke Gradac, Raja, Rogot, Klisura reke Resave, Ovčarsko – kablarska klisura, Sokograd, Ozrenske livade, Park šuma Ivlјe, Klisura reke Mileševke, Miruša, Dolina Pčinje, Avala, Kosmaj, Mokra gora, Radan i Vlasina.

Kako do zdravog proizvoda

1. Pre početka proizvodnje na njivi se hemijska sredstva i pesticidi na smeju koristiti najmanje tri godine;
2. Moraju da postoje jasne granice parcele kako bilјke ne bi dolazile u dodir sa okolnim kulturama;
3. Zabranjen je genetski inženjering – sve mora biti u skladu sa prirodom;
4. Problemi sa štetočinama rešavaju se postavlјanjem zamki i mamaca:
5. Odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje;
6. U ishrani životinja ne smeju se koristiti hormoni koji veštački podstiču rast, lekovi i ostala veštačka sredstva;

Trnovit put do sertifikata

Prosečna veličina imanja od oko tri hektara nije pogodna za mehanizovanu, „industrijsku“, proizvodnju, ali je baš dobra, smatra se, za organsku hranu, koja se i inače gaji na manjim parcelama i uz mnogo više ljudskog rada. („Okopavati, okopavati i okopavati“ objašnjava „tajnu“ svog uspeha Mamužić, jer se o organskoj proizvodnji korov ne sme ubijati zaprašivanjem biljaka.) To bi onda, spekuliše se dalje, i našu turističku ponudu učinilo znatno atraktivnijom pa bi se tako dve muve ubile jednim udarcem. Ali, ono što nam je najbolja strana, to nam je i najveća mana. Dakle, nerazvijenost. I to kako proizvođača, tako i potrošača, a i drugih učesnika u ovom kolopletu, posebno državnih činovnika. Najpre, organska proizvodnja je strogo definisana, do najsitnijih detalja, zbog toga je i jako kontrolisana. „To je neophodno“, objašnjava Nada Mišković, predsednica udruženja proizvođača organske hrane „Serbia organika“, „da bi sve bilo čisto i jasno, da bi kupac bio sto posto siguran da kupuje organski proizvod“. „Samo sertifikovan proizvod je organski proizvod. To ne funkcioniše na ’majke mi, nisam ga prskao’, a do sertifikata je dug i trnovit put. Pre nego što krenete u proizvodnju, vi morate da dovedete inspektora da pogleda da li uopšte imate neophodne uslove za taj posao. Inspektor procenjuje koliko ste vi organskih proizvoda dobili i kog kvaliteta i tek tada dobijate sertifikat kojim se potvrđuje da je u pitanju organski proizvod. Sa sertifikatom na kojem piše godina proizvodnje i koja je količina proizvedena, vi se pojavljujete kod kupaca, trgovaca ili direktnih potrošača i nudite svoju robu“, objašnjava Nada Mišković ovu dugu i komplikovanu proceduru. Sve to naši proizvođači-entuzijasti na neki način prođu, a onda se susretnu sa najvećim izazovom – plasmanom. 

Naš potrošač, kako se to kaže, nije edukovan. Ali pod tim se ne misli na ono što čoveku prvo padne na pamet kad se pomene edukacija – da oni ne znaju kakve su prednosti organske hrane. Doduše, ne znaju tačno ni to, ali je veći problem što oni misle da je sve što se proizvede u Srbiji manje-više zdravo i organsko. Paradoksalno je, ali tome je znatno doprinosila i država, tj. vlada, tj. Ministarstvo poljoprivrede, između ostalog i svojom kampanjom „prirodno iz Srbije“. Jer, time se zapravo stanovništvu (potencijalnim potrošačima) poručuje da je prirodno sve što je iz Srbije. A nije. 

To je na najbolji način potvrdilo istraživanje potrošnje hrane na Balkanu, koju je sprovela marketinška agencija Ipsos. Prema tom istraživanju, gotovo četvrtina potrošača u Srbiji tvrdi da svaki dan jede organsku hranu iako im je naglašeno da je to samo hrana koja ima zvaničnu potvrdu (sertifikat) da je organska. „Kada bi zaista milion i po ljudi u Srbiji svaki dan jelo organsku hranu, ne bi nam bilo dovoljno ni 600.000 hektara da se sve to proizvede“, kaže Goran Živkov. Trgovačke muke naših sagovornika to potvrđuju. 

Josip Mamužić, koga, uzgred, svako s kim razgovarate o organskoj proizvodnji pominje kao primer za ugled, prodaje uglavnom na lokalnom tržištu, u Subotici i okolini, dostavom na kućnu adresu, a nešto i po Srbiji, na dvadesetak adresa, brzom kurirskom poštom. Izvozio je začinsku papriku koju je proizvodio na oko dva hektara, ali mu je prošle godine voda u poplavama sve odnela a sad nema para da obnovi proizvodnju tako da je ove godine neće ni gajiti. Mijanović izvozi znatno više, oko polovine ukupne proizvodnje, ali uglavnom tako što robu prodaje švajcarskoj firmi Dufri, koja je zakupila bescarinsku prodavnicu na beogradskom aerodromu. Pa je, dakle, kupuju putnici za inostranstvo kao neku vrstu suvenira ili poklona. Pa šta, reći će neko, nek izvoze, zar ionako to nije glavni cilj. Tim pre što ovo tržište strelovito brzo raste, po nekim procenama i 10 odsto godišnje, a u zemljama kao što su SAD, Francuska, Japan i po 20 odsto godišnje. Tako je, ali, tvrdi Živkov, „iskustvo pokazuje da nije moguće da se razvije proizvodnja organske hrane bez razvoja domaćeg tržišta. Obično se organski proizvodi baš najviše i vezuju za domaće tržište, jer oni, naročito ako je reč o voću i povrću, ne trpe transport niti mogu dugo do stoje u rafovima supermarketa. Tako da se bez razvoja domaćeg tržišta neće razviti ni organska proizvodnja“, kaže Živkov. 

Bivši ministar upućuje na iskustvo Hrvatske, „koje pokazuje da domaće tržište ima potencijal, ali da je neophodno, prvo, kreirati tražnju za takvim proizvodima kroz vrlo usmerene kampanje za koje je potrebno nekoliko godina i, drugo, potrebno je jasno razgraničiti organski sertifikovan proizvod od onog ’sa pijace’ ili ’mejd in komšija’ ili ’od moje bake’ i slično. Ali, kod nas to niko ne radi, naprotiv, imamo državnu kampanju koja nas uči da čim je nešto naše onda je to i prirodno i organsko“, zaključuje Živkov. Ako ste baš zapeli da izvozite, ima dobro da se namučite. Naš pečat, odnosno znak naše države da je hrana organska, u Evropskoj uniji se ne priznaje, tako da domaće sertifikacione kuće nisu proizvođačima mogle da obezbede plasman u EU. Po novom zakonu Novi Zakon o organskoj proizvodnji donet je 5. maja prošle godine, a stupio je na snagu 1. januara ove. Zakon nalaže formiranje kompetentnog tela pri Ministarstvu poljoprivrede, čije je sedište u okviru Nacionalne laboratorije u Batajnici. Zadatak ovog tela je da kontroliše rad sertifikacionih firmi. Zakon takođe predviđa i formiranje Saveta za organsku proizvodnju (opet pri Ministarstvu poljoprivrede) čiji je zadatak da predlaže mere za unapređenje organske poljoprivrede. Konačno, formirana su i četiri regionalna centra za razvoj organske poljoprivrede: u Selenči, Valjevu, Svilajncu i Leskovcu. Još jedan važan dokument koji se odnosi na ovu oblast jeste Nacionalni akcioni plan za razvoj organske poljoprivrede od 2010. do 2014. godine. Površine pod organskom hranom Zemlja /EU Površina (u mil. ha) Španija 1,3 Italija jedan miliona, Nemačka 0,9 V. Britanija 0,9…

Organska hrana dva puta skuplјa od GMO hrane

Srbija treba da se okrene proizvodnji organske hrane, pre svega, iz komercijalnih razloga, izjavio je danas vlasnik “MK grupe” Miodrag Kostić, istakavši da nije tačno da je ta poslovna grupacija lobista za uvođenje genetski modifikovanih organizama (GMO) na naše tržište. Kostić je, na konferenciji “Klimatske promene i zelena ekonomija”, predočio da se razlika u ceni između GMO i konvencijalno proizvedene hrane povećava u korist organskih namirnica. Nije daleko dan kada će organska hrana biti dva puta skuplјa od GMO hrane – ocenio je Kostić.  On je naglasio da to predstavlјa istorijsku šansu za Srbiju, podsetivši da naša zemlјa ima dva miliona hektara obradivog zemlјišta koej može da se korsiti za proizvodnju organske hrane, što je, kako je rekao, malo u poređenju sa, na primer, Rusijom koja raspolaže sa 170 miliona hektara oranica i Ukrajinom koja ima 42 miliona hektara oranica

Evropsko tržište organske hrane suočava se sa ozbiljnim izazovima tokom 2024. godine, uključujući geopolitičke sukobe, rastuću inflaciju i ekstremne klimatske uslove. Uprkos ovim preprekama, sektor organske poljoprivrede pronalazi načine za oporavak, pružajući potencijal za dugoročnu stabilnost i rast.U Evropskoj uniji, udeo organskog poljoprivrednog zemljišta dostigao je 10,5% 2022. godine. Od ovog zemljišta, 45% se koristi za ratarske kulture, dok su preostali deo pašnjaci i višegodišnji zasadi. Međutim, tržište je pod uticajem faktora izvan kontrole, što doprinosi neizvesnosti. Kriza je već dovela do bankrota i finansijskih teškoća nekih od glavnih aktera u organskoj poljoprivredi Evrope. Nakon stagnacije i pada tražnje tokom 2022. godine, izazvanih inflacijom i povećanjem troškova života, tržište organske hrane pokazalo je blagi oporavak tokom 2023. i 2024. godine, posebno u zapadnoj i severnoj Evropi.

Jedan od ključnih faktora ovog oporavka jeste rast maloprodajnih cena organskih proizvoda, koje su porasle između  pet i 20 odsto za visokokvalitetne artikle. Povećano prisustvo organskih proizvoda u diskontnim lancima i sektorima organskog ugostiteljstva takođe doprinosi stabilizaciji tržišta. U zapadnoj Evropi, potrošači sve češće prelaze sa poznatih vrhunskih brendova na povoljnije alternative koje nude maloprodajni lanci pod privatnim brendovima. Međutim, to otvara izazove za proizvođače, jer niže cene dodatno smanjuju profitne marže, čime se pojačava pritisak na poljoprivrednike da smanje troškove.

Kako ide prodaja organske hrane?

Veliki maloprodajni lanci i privatni brendovi imaju ključnu ulogu u stabilizaciji tržišta organske hrane, čineći ove proizvode pristupačnijim širem krugu potrošača. Ipak, povećano prisustvo diskontnih lanaca donosi izazove, jer zahtev za nižim cenama ugrožava održivost sektora. Istovremeno, južna Evropa beleži porast lokalnih distributivnih mreža i malih održivih farmi, što podstiče lokalnu proizvodnju organske hrane.

Inovativni modeli kao što su italijanski Biodistrikti postaju sve popularniji, kombinujući turizam, kulturne događaje i organsku poljoprivredu. Ovaj model primenjuje se i u Srbiji, gde je formiran prvi Biodistrikt Kolubara u organizaciji udruženja Serbia organica. Ovi napori osnažuju lokalne zajednice, promovišući održivost i povezivanje organske proizvodnje sa ekonomskim razvojem.

Foto: Pexels.com

Foto: Pixabay.com

Zadatak i misija

Osnovni zadatak i misija polјoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovolјno hrane i sirovina organskog porekla za postojeću lјudsku populaciju. Pravdajući se tim zadatkom, s naročitim osvrtom na stalnu potrebu povišenja produktivnosti proizvodnje, zbog još uvek velikog broja gladnih širom sveta u vremenu posle Drugog svetskog rata počele su se razvijati polјoprivrede zasnovane, pre svega, na veštački sintentizovanim materijama (mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta, hormoni…), teškim polјoprivrednim mašinama i u velikoj zavisnosti od inputa čije je poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Istina je da su nove tehnologije doprinele da se prinosi značajno uvećaju, a po nekim saznanjima čak i učetvorostruče. Međutim, u 2000. godini u svetu je proizvedeno žitarica da ishrani osam milijardi lјudi (trenutno na našoj planeti živi više od sedam milijardi, a ipak je više od 800 miliona gladnih), jer tako ”napredne” tehnologije proizvodnje zbog veoma skupih inputa, nisu dostupne onima koji su još uvek gladni. U isto vreme u razvijenim zemlјama se pojavlјuju viškovi proizvoda i proizvođačima se plaćaju premije ukoliko odluče da ne proizvode polјoprivredne proizvode u određenom periodu ili se gotovi proizvodi uništavaju kako ne bi došlo do pada cena proizvoda. S druge strane, nekontrolisana primena agrohemikalija, intenzivna primena teške polјoprivredne mehanizacije u obradi zemlјišta, kao i narušavanje prirodnih procesa, doveli su do značajnog narušavanja životne sredine.

                                                          (Autor je analitičari publicista)