Uvoz mesa, gasi domaći tov
Tovljači svinja u Srbiji u istoj su poziciji kao fabrika automobila Folkswagen u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalja. Niske subvencije, hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki od razloga zašto naši tovljači nisu konkurentni i zašto ovih dana svi koji prodaju svinje trpe gubitke. U Srbiji je sad broj svinaj kao posle Dr jugog svetgskgo rata! U EU se godišnje po stanovniku troši 25 kilograma mesa višenego u Srbiji!
Branislav Gulan
Udruženje odgajivača svinja: Domaća proizvodnja pred kolapsom, država favorizuje klanice i uvoznike Udruženje odgajivača svinja Srbije (UOSS) je u saopštenju ocenilo da je domaća proizvodnja pred potpunim kolapsom, a Srbija je od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas na pragu gašenja malobrojnih preostalih farmi.
Oni ističu da je stalno prisutna nestabilnost i nepredvidljivost poslovanja, neuređenost tržišta živih svinja, proizvodnje i prerade svinjskog mesa domaće odgajivače su doveli do samog dna u smislu rentabilnosti poslovanja.
„U periodu godine kad je tražnja za svinjskim mesom najveća, većina odgajivača ne uspeva da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje i sa velikom strepnjom iščekuje period posle praznika kad su svinje tradicionlano najjeftinije. Posebno nas zabrinjava činjenica da ovih dana Ministasrtvo poljoprivrede i Uprava za vaterinu nemo posmatraju kako domaća proizvodnja tone, odnosno nestaje. Odgovornost za ovakvo stanje snose sve garniture u Ministasrtvu poljoprivrede u proteklim decenijama“, poručilo je udruženje odgajivača svinja.
Oni razloge za ovu situaciju vide u potpunom izostanku zaštite domaćih odgajivača svinja od prekomernog uvoza svinjskog mesa.„Iako zakon propisuje čitav niz mehanizama zaštite u slučaju ugrožavanja domaće proizvodnje uvoz je u proteklih šet godina porastao 300 do 500 odsto“, navode oni.
Takođe ističu i favorizovanje interesa pojednih učesnika na tržištu i to klanične i prerađivačke industrije, „uz zanemarivanje uloge i interesa odgajivača svinja“
Neusklađivanja pravilnika koji omogućava da zamrznuto svinjsko meso na našem tržištu ima rok trajanja do 12 meseci, dok je u EU taj rok duplo kraći što je klaničnoj i mesnoj prerađivačkoj industriji omogućilo sticanje enormnog profita, a domaće odgajivače svinja, učinilo nekonkurentnim. Pomenuti pravilnik je na snazi od 80-tih godina prošlog veka i nije menjan“, naglašavaju oni.
Kao jedan od razloga za propast svinjarstva kod nas navode i nerešavanje pitanja regionalizacije i neadekvatne kontrole i primene mera za suzbijanje Afričke svinjske kuge radi stvaranja preduslova za izvoz i otvaranje novih tržišta.
„Najveći profiteri ovakvih oklnosti na tržištu su trgovački lanci i mesna prerađivačka industrija koji su preko leđa potrošača i domaćih farmera kao najvećih gubitnika duplirali svoju zaradu. Uvozno meso je često jeftinije, jer u sebi sadrži GMO koji se putem žitarica koristi za ishranu životinja u nekim državama EU iz kojih se meso najviše uvozi (Španija), dok je na našem tržištu zabranjen promet GMO hrane za životinje“, poručuju oni uz upozorenje da „ukoliko se nešto momentalno ne preduzme, domaćeg mesa na našem tržištu više neće biti.
Srbija nema mesa, za pet godina uvoz porastao i 500 odsto!
Prema podacima RZS u proteklih pet godina uvoz je porastao 300-500 posto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Samo za prvih osam meseci 2023. i 2024. godine uvezeno je blizu 40.000 tona svinjskog mesa, vrednosti od 134 milona evra. Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje!
Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okupljaju najozbiljnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena. Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije.
Otkupna cena pala 30 odsto, a u radnjama nema pojeftinjenj!?
„Zahtevamo da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovljenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da “nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji” je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.
Meso iz uvoza jeftinije jer se koristi GMO sačma!
Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju svinjskog mesa, poreklom iz EU u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti“, navodi se u saopštenju.
Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalje prisutne ASK (afričke svinjske kuge I nekada[ ej fakcjnackjije protiv klas;ensvnsjek kjuge). Narod evropske unjej ne;e da njede svinjskog mkeso iy Srbije, jer je akcdfjian preswtala 19. decembra 2019. Godine, ali je I dlaje osala prisutna kalsi;ana kuga. Porede toga da bi kuga potpono neswtal potrenbvgo je presanka vakcinacije da pro]e najmanej od ;etiri do sedma godina. Pored toga, EU nedovup;lja ana transwproit svinjskgo mesa iy Srbije preko yemalja EU, iyuyev ako nej prera]eno na vi[eod 72 stepena! Istovremeno dolk bi mi nudili meso EU, u nnij poostgoji i 50 miliona svinja viska, pa im nije potrebno ovo meso iz Sarbije. Pored, svega toga, Srbija ni nema vi[ka svinja i ovog mesa! Dokaz je da mora da ga uvozi za sopstvenu prehranu naroda. Tako je nekada zem;ja svinj postala zavisna od uvoza ovog mesa. Skup[tian Srbiej je ukayala da Srbkije nema ni sopstvgemnu poera[iva;ku idnsutriju, koju je potrenbo vratiti. Dokay lo[eg stanja su teški daniza zadrjugarstov SRbje koekj je posle kratkog oporavka, ponvo pupšenoniz vodu. Oproiavak je bio kada je uz pomokć Ministarsta za brigu oselui pomkoć od 2,2 miliajrde dianra dobilo u zemljii 207 zadruga.
„Takve okolnosti idu na ruku “klaničarima” i ostalim prerađivačima koji formiraju cene koristeći mogućnost izbora – da li će meso uvesti ili sirovine za proizvodnju nabaviti od domaćih odgajivača. Na ovaj način naše farmere potiskuju sa tržišta, uvozeći ogromne količine zamrznutog i svežeg vakumiranog mesa sa rokom trajanja i do tri nedelje. Nabavna cena mesa iz uvoza je niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma. Na ovaj način zaobilaze se domaći propisi koji zabranjuju promet GMO soje za ishranu životinja i srpski proizvođači čine nekonkurentnim“, naglašava se u saopštenju. Ishrab a svuibnaj , reicmo u Španiji, odakle Srbija ponajviše uvozhi meso, prema podacima zvaničnkiak je jefitnjuinja o dove ishane u Srbiji čak za 40 odsto!
Situaciju, navode odgajivači svinja, dodatno komplikuje širenje zarazne bolesti ASK (afrička svinjska kuga) koja je izuzetno opasna za populaciju svinja jer izaziva smrtnost životinja u preko 90 odsto slučajeva, a nakon prodora virusa na farmu, nad svim životinjama mora se izvršiti eutanazija. Treba istaći da je virus potpuno neškodljiv za ljude, što dodatno motiviše trgovce koji kupuju životinje iz zaraženih područija bez ikakve veterinarske dokumentacije. Da bi se stalo na put širenju bolesti i sprečila ilegalna trgovina, neophodno je sprovesti popis i kategorizaciju svih objekata u kojima se drže svinje i dozvoliti naseljavanje novih životinja uz strogu primenu biosigurnosnih mera, ali se to ne sprovodi!
Paradoks je da danas uvozimo meso za 60-70 osto svojih potreba, a izvozimo žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava poljoprivreda koji je strateški važna za svaku državu.
Ovim dopisom odgajivači svinja žeele da probude pažnju domaće javnosti i pokrenu široku debatu o ovoj temi jer domaćeg mesa uskoro neće biti ukoliko se nešto hitno ne preduzme!
Saopštenje su potpisali: Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivča svinja „Mačva“, Udruženje odgajivača svinja „Centralna Srbija“ i Udruženje krmačara Srbije.
Izvor: RTV
Analitičari napominju da mi ne uvozimo žive svinje, već samo prasad, ali se taj broj utrostručio. Primera radi, ako smo mesečno uvozili od 200 do 500 tona, sada uvozimo od 600 do čak 2.000 tona prasadi mesečno. I dok je ovo tradicionalno period svinjokolja, kada farmeri trebalo da trljaju ruke, gubici zbog otkupne cene, stavljaju ih u nezavidan položaj.
Čvarci kao luksuz
Kilogram čvaraka na pijacama košta i do 2000 dinara, a u pojedinim trgovinama i više od tri hiljade. Nekada je bio nusproizvod, a danas je taj slani mesni delikates, zahvaljujući cenama, postao luksuz.
Zbog posta je opala potražnja za mesnim prerađevinama na užičkoj pijaci. Prodavci zato nisu bili voljni da odgovore na pitanje zbog čega su čvarci skupi, a uprkos tome su tražena roba.
Čačani o tome razmišljaju ovako: „Malo čvaraka, malo pršutice. Mora da imaš za mezence, za ukućane, za komšije kad dođu”. „Ma ne može se bez njih. Nisu ni jeftini, a nisu baš ni skupi, ali eto. Daj de mene jedno pola kila ovih”. Na cenu čvaraka utiče i to da li su krupniji, sitniji ili duvan čvarci. Međutim, o razlozima za visoku cenu različito gledište imaju mesari i trgovci. Milorad Nedeljković, mesar iz Požege kaže za javnost: „Ti čvarci su nekad bili nus proizvod, sad su prevazišli cenu pršute, što nije realno”. „Zato što je potražnja velika, zato što se prodaju, što su ukusni, zato što su delikates. I najbolji su kod nas, evo probajte”, objašnjava Gordana Starčević, radnica u mesari u Užicu. Na to se nadovezuje mesar iz Požege: „Za kilogram čvaraka da kupite dva kilograma suve svinjske pršute, stvarno ne može biti realno, niti je normalno da bude takva cena”. Gordana dodaje: „Da se ne prodaju ne bi bili skupi, bili bi jeftini, bili bi kao bela slanina, kao mast”. Zbog ukusa su mnogima neodoljiva slana poslastica, ali nemaju priliku da probaju i kada su topli i tek sveže ceđeni. Milan Novaković iz Guglja se zbog toga ne odriče tradicije svinjokolja i dobro zna koliko šta košta, i kaže: „Čvarci uopšte nisu skupi za proizvodnju, to je najjeftiniji proizvod koji postoji. Najjeftiniji proizvod, a samo što je naduvana cena, pa to digli, ljudi otišlo. Do skora čvarke niko nije hteo. Sad su naduvali cenu i sad svi traže samo čvarke, a najjeftiniji proizvod”. Ali zbog cene, čvarci su postali luksuzni delikates. Domaći su se nekada na pijaci pazarili samo zimi. Popularnost je uticala da ih mesna industrija i prerađivači proizvode cele godine.
BROJ SVINjA U SRBIJI, PREMA RZS 1947 0 2025.
| Godina | Svinje u hiljadama |
| 1947 | 1.904 |
| 1957 | 1.929 |
| 1967 | 3.328 |
| 1987 | 5.079 |
| 2007 | 3.832 |
| 2008 | 3.594 |
| 2009 | 3.631 |
| 2010 | 3.489 |
| 2011 | 3.287 |
| 2012 | 3.139 |
| 2013 | 3.144 |
| 2014 | 3.236 |
| 2015 | 3.284 |
| 2016 | 3.021 |
| 2017 | 2.911 |
| 2018 | 2.872 |
| 2019 | 2.903 |
2020 – 2022 2.000– 2.700
2023. popis svinja 2.263…
Evropska kriza u svinjarstvu može biti šansa za naše farmere, a mi svinjetinu uvozimo. Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u našoj zemlji. Međutim, ciklično kretanje cena tovljenika i drugi problemi ometaju tu granu agrara.
Izvor: RTV
Farmer iz Doroslova Ronald Holo ističe da postoji konstantan pad u ovoj oblasti u poslednjih 10 godina, pa je prvi od 1,1 miliona, zatim od 300.000 krmača njihov broj u Srbiji smanjen na 80.000. Iako mnogi smatraju da je razlog tome afrička kuga svinja, moram reći da je to najmanji problem. Naime, najveći problem je ekonomska situacija i niske cene. U istoj situaciji je cela Evropa. Kada uvozno meso konvertujete u živu meru, dobije se cena od 240 do 245 dinara po kilogramu, ista cena je i kod nas. Zbog nedostatka domaće proizvodnje, moramo da uvozimo svinjsko meso, naročito kada je reč o mesnim prerađevinama, gde su sirovine čak 90 iz uvoza. Sada kada ministarstvo treba da uredi nove dozvole, cene se povećavaju da bi opravdali i dobili više uvoznih dozvola. U poslednjih pet godina doneto je mnogo izmena zakona koji uređuju ovu oblast, i mnogo je urađeno za uvozne dozvole, i za kvartale. Smatram da nas to vodi na dobar put, – naveo je Ronald Holo u izjavi za javnost.
Građani Srbije u proseku pojedu 25 kilograma mesa manje nego stanovnici EU!
Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU.
Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije. Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.
U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je po broju stanovnika malo veća od Srbije, a ima 32 miliona svinja, a samo šest milioamn stanovnkika kaže Branislav Gulan, analitičar. On podseća na to da smo krajem XIX. veka imali 1.062 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolji čak od SAD. Gulan kaže da se u Srbiji sada troši nekih 64,5 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, značajno kaskamo za EU. Nalazhimo se na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevian od njega.
Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 64,5 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Delom i znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to nekih 100 litara po stanovniku, bez praševina u EU je tri puta više.
U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 204 kilograma hleba 32,9 litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.
Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 15,4 kilograma svinjskog i 15 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je samo 4,1 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede oko 18,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.
Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Pre krize, nekada se u Srbiji, po glavi stanovnika kod nas trošilo do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih potrošnja mesa je pala na ispod 40 kilograma godišnje. Sada smo se popravili, ali i dalje nismo dostigli taj nivo s kraja osamdesetih. U razvijenijim zemljama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma, i izdvaja primer Slovenije. Analitičar Milan Prostran napominje da treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, kako kaže i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj.
Foto- klanica Papuk
Iako je svinjsko meso kod nas dugo bilo najzastupljenije, sada ga stiže živinsko, na šta naravno utiče i to što je ono jeftino. Sad se tro pi po stanovniku samo 15 kilograma ovog mesa. Istovemeno je porasla potrošnja živinsmkog mesa sa 15 na 18 kilogama. Razlog je manje mesa na tržištu, a živinsko je i jeftinje. Prema podacima RZS za 2023. godinu, građani Srbije najviše novca, 34 odsto, troše upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok im 17 odsto ličnih primanja odlazi na električnu energiju, stanovanje i gas, nešto malo manje od 10 odsto na transport.
S druge strane, prema podacima za 2017. godinu koje je objavio Eurostat, situacija u EU je znatno drugačije od one kod nas. Stanovnici zemalja članica EU gotovo četvrtinu svojih primanja troše na stanovanje, vodu, gas i struju, dok im na hranu odlazi tek 12 odsto zarade.
U SAD i Australiji jedu najviše mesa, u Africi najmanje.
Najveći konzumenti mesa u svetu su upravo najbogatije zemlje, poput SAD ili Australije, a poslednjih godina sve više i Kinezi. Najmanja potrošnja je u Africi. Tako stanovnik Etiopije godišnje pojede samo sedam kilograma mesa, stanovnik Ruande osam, a Nigerije devet. Najmanje mesa u Evropi jede se u BiH, nekih 32,2 kilograma, Azerbejdžanu kilogram manje i Gruziji, gde se prosečno po stanovniku pojede 27,9 kilograma.
Preradom i konzervisanjem mesa u Srbiji bavi se 828 kompanija!
U Srbiji se godišnje proizvede 496.000 tona svih vrsta mesa. Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja svinjskog mesa iznosi manje od 300.000 tona, goveđeg do 86.000 tona, a živinskog 118.000 tona.
Potrošnja mesa po stanovniku na godišnjem nivou dostiže 38 kilograma, i to oko četiri kilograma junećeg, 16 kilograma svinjskog i 18 kilograma živinskog mesa. Sa druge strane, Srbija godišnje ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa kako bi pokrila domaće potrebe. Nedostaje oko deset odsto, pa je za toliko neophodan uvoz.
Za prvih devet meseci 2022. godine uvezena je 31.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 76,8 miliona evra. Istovremeno je izvezeno 3.500 tona junećeg i svega 550 tona svinjskog mesa, dok je izvoz živinskog mesa bio oko 3.800 tona. Meso najviše uvozimo iz Španije, Mađarske, Nemačke i Danske, dok je izvoz realizovan u države CEFTA regiona.
Prema mišljenju analitičara Branislava Gulana, stočarstvo u Srbiji odavno je na stranputici. On podvlači da je Srbija 1991. godine godišnje proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa i da je pre tri i po decenije u oborima Srbije bilo više od 5,5 miliona svinja. Danas zvanično ima do 2,26 miliona, dok je procena stočara da imamo manje od dva miliona svinja. To značai da Sroibja sad uoborima ima svinaj koliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata. A trebalo bi da ima ima koliko I stanovnika! Jer, Pprema njegovmm mišljenju, srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika, a ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 6,6 miliona stanovika, a manje od dva miliona svinja, situacija je jasna.
Manji izvoz bebi bifa za 100 puta
Foto: Sopstvena arhiva autora
Jugoslavija je, pre raspada, godišnje izvozila 54.000 tona visokokvalitetne junetine – ,,baby beef’’ Od te količine iz Srbije je odlazilo 34.000 tona. Danas iz naše zemlje ide 100 puta manje, tek 300-400 tona i to uglavnom od jednog velikog izvoznika – ističe Gulan i dodaje: Izvoz svinjskog mesa u svet 1991. godine bio je težak 762 miliona dolara. Ne postoji poljoprivredni ili stočarski proizvod koji je postjugoslovenskoj Srbiji doneo veći devizni priliv. Procene su da proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. beleži dramatičan pad. Manje je čak 48,2 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine. Prema najnovijim pdoaciam RZS sadašnji borj svinaj u Srbiji je samo 2.263.705 glra. STo je za 30,7 odsto manje ngo u 2018. godini!
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se preradom i konzervisanjem mesa i proizvoda od mesa bavi ukupno 828 kompanija. Od toga je 654 mikro firmi, 143 male, 22 srednje i devet velikih kompanija.
Sve zajedno u 2021. godini prihodovale su nešto više od 164,2 milijarde dinara, što je blagi rast u odnosu na 2020. kada je ukupan prihod bio 147,8 milijardi. U godini pre pandemije korona virusa ove kompanije zabeležile su prihod od 143,9 milijardi dinara.
Prva na listi najuspešnijih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mesnih prerađevina, po ostvarenoj dobiti u 2021. godini, je Industrija mesa „Matijević“ iz Novog Sada. Podaci CompanyWall-a pokazuju da je prošle,2023. godine zabeležila dobit nešto iznad 1,6 milijardi dinara, čime se nastavio trend rasta u protekle tri godine. Naime, 2019. je dobit iznosila 964,7 miliona dinara, dok je 2020. ostvaren plus od 1,24 milijarde dinara. Ukupan prihod kompanije prošle 2023. godine je porastao na 20,8 milijardi dinara, posle konstantnih nešto više od 17 milijardi u 2019. i 2020. Kako se navodi na sajtu ovog preduzeća, “Matijević” je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću sa stopostotnim privatnim kapitalom. Danas, kompanija broji više od 1.700 zaposlenih, od kojih više od 1.100 radi u 155 maloprodajnih objekata širom zemlje. U svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva.
Druga na listi dobitaša u prošloj 2023.godini je firma „Carnex“ iz Vrbasa, koja posluje već više od 60 godina. Dobit ove kompanije u 2021. godini bila je skoro 1,1 milijarda dinara, dok je prihod premašio 10 milijardi dinara. To je značajan rast u odnosu na 8,8 milijardi u 2020. godini.
„Agro-papuk“ d.o.o. je treći na listi dobitaša u 2021. Ova firma je tokom prošle godine ostvarila dobit od oko 255 miliona dinara, što je duplo više od 2020. kada je imala 123 miliona profita, a četiri puta uvećana dobit u odnosu na 2019. godinu (63,2 miliona dinara). Na sajtu ove firme navedeno je da je klanica i prerada mesa „Agro-papuk“ počela sa radom 2001. godine u okviru istoimenog preduzeća koje se pre svega bavilo stočarstvom i proizvodnjom stočne hrane. Vrlo brzo obrada mesa i proizvodnja proizvoda od mesa postaje primarna delatnost.
Industrija mesa „Đurđević“ sa sedištem u Subotištu četvrta je na listi najuspešnijih kompanija koje se bave preradom i konzervisanjem mesa. U 2021. godini je zabeležila dobit od oko 230 miliona dinara. Osnovana je 1999. i danas dnevno obrađuje oko 1.000 svinja i 150 junadi.
Među pet kompanija sa najvećom dobiti našla se i zemljoradnička zadruga „Trlić“ iz Uba, koja je pre 20 godina počela sa tovom bikova, da bi prerasla u jednu od najvećih klanica u Zapadnoj Srbiji i mesto gde stočari mogu da predaju svoju stoku. Prošle godine ZZ „Trlić“ ostvarila je profit od oko 160 miliona dinara.
Na listi 15 najuspešnijih firmi našle su se i ostale velike kompanije poput „Zlatiborca“, „Yuhora“ i Industrije mesa „Topola“. „Zlatiborac“ je u 2021. godini ostvario dobit od oko 158 miliona dinara, „Yuhor“ 90, a IM „Topola“ 88,3 miliona dinara.
Na vakcinaciju svinja Srbija je trošila 25 miliona dolara godišnje sve do 15. decembra 2019. godine, kada je ona ukinuta. Posle rata i sankcija u ovdašnjim oborima odomaćila se svinjska, a posle nje i afrička kuga.
– Uprkos ukidanju vakcinacije i pompeznom najavljivanju izvoza svinjskog mesa u Evropsku uniju 2021. godine od toga opet nema ništa, jer da bi meso krenulo na tržište EU neophodno je da prođe četiri do sedam godina, odnosno da iz tova nestane i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Pored zabrane izvoza, još za vreme sankcija EU je odlučila da zbog vakcinacije protiv bolesti kuge naše svinjsko meso ne može ni da se transportuje u svet preko država Unije, osim ako nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena – objašnjava Branislav Gulan i napominje da je dodatni problem to što EU ima 50 miliona svinja viška, pa Srbija sa svojim proizvodima nije konkurentna jer nema kome da ih proda.
Posle napisa u meidjima da uvozimo oko 30.000 tonja svoinsjkgo mesa godišnej i to lošijeg kvaltieta, jer nemamo domaćeg, reagovali je i ministarstov poljoprivrede. Bilo je postalvjeno i pitanje da li se uvozno meso u Srbiji prodaje kao domaće? Ministarstvo poljoprivrede demantovalo da uvozimo meso neproverenog kvaliteta SVE SE PROVERAVA, ZDRAVLjE GRAĐANA JE NA PRVOM MESTU,rekao je nadležni ministar.
Prema podacima stručnjaka u ministarstvu poljoprivrede ovo meso se sad ponajviše uvozi iz Španije. Jer, tamo je najjeftinija proizvodnja. JU ovoj zemlji EU, proizvodnja, odnsono ishrana svinja u Španiji je jeftinija nego u Srbiji čak za 40 odsto. Razlog se nalazi u tome što se tamo svinje hrane sa GMO. To meso se posle uvozi u SRbiju i troši u njoj. Iako je ovde zakonski zabranjena GMO proizvodnja i potrošnja. Ministarstvo poljoprivrede je demantovalo da Srbija “uvozi ogromne količine mesa neproverenog kvaliteta”, koje se prodaje kao domaće u maloprodajnim objektima širom zemlje.
Iz Ministarstva ističu da su proizvodnja i promet proizvoda životinjskog porekla pod nadzorom Uprave za veterinu.
“Uvoz navedenih pošiljaka odobrava se iz objekata koji ispunjavaju propisane uslove, koji su odobreni ili registrovani u EU i koji su pod kontrolom nadležnog organa. Pošiljke koje se uvoze ili su u provozu moraju da budu bez zaraznih bolesti, koje se obavezno prijavljuju, te obeležene na propisan način i u zavisnosti od prirode zarazne bolesti i mogućeg rizika ne mogu poticati sa gazdinstva, područja, odnosno države izvoznice, niti biti u provozu kroz područje ili državu u kojoj postoji zarazna bolest koja se obavezno prijavljuje”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se i da uvezene pošiljke moraju da budu bezbedne po zdravlje ljudi, da imaju izdatu originalnu Međunarodnu veterinarsku potvrdu, kao i rešenje o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz ili za provoz, ali i da budu obeležene tako da je moguće utvrditi poreklo pošiljke.
“Obaveštavamo javnost i o tome da prilikom uvoza ili prevoza pošiljke podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnom prelazu. Granični veterinarski inspektor dozvoljava ulazak pošiljke do određenog odredišta u Republici i ako je tako naznačeno u zajedničkom veterinarskom ulaznom dokumentu, zabranjuje promet pošiljke do dobijanja nalaza ovlašćene laboratorije kojim se potvrđuje bezbednost pošiljke po zdravlje životinja i ljudi”, dodaje se u saopštenju.
Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi da pošiljka nije bezbedna za ishranu ljudi i životinja, zabranjuje se njen promet i vrši se neškodljivo uništavanje pošiljke ili njen povraćaj u zemlju izvoznicu.
“Zakon o bezbednosti hrane obavezuje subjekte u poslovanju sa hranom, uključujući uvoznike, prodajne objekte, prerađivače, prevoznike i druge, da kao odgovorni subjekti obezbede sledljivost kojom se mora dokazati poreklo svakog proizvoda ili sirovine, bilo da je domaćeg ili uvoznog porekla, a veterinarska inspekcija vrši stalni nadzor po pitanju sledljivosti i poštovanja Pravilnika o deklarisanju proizvoda. U slučaju kada bi došlo do ovakve vrste obmane, postoje jasne kaznene odredbe za takve subjekte”, navodi se u saopštenju. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović pozvao je opozicione političare da prestanu sa plašenjem građana iznošenjem neistina i poručio da su državi zdravlje, bezbednost i dobrobit građana uvek na prvom mestu, kao i da Ministarstvo neće dozvoliti da to bude ugroženo. Nnarodni poslanik Srbija centra – SRCE i član Odbora za poljoprivredu Narodne Skupštine Slobodan Ilić zatražio je od ministra Martinovića da odgovori na pitanje da li se u pojedinim klanicama u Srbiji uvezeno meso pakuje i prodaje kao domaće, štije on demantovao.
Moravka – svinja pitome naravi, laka za uzgoj i ZDRAVA!
Radiša Đorđević iz sela Gornja Crnuća u Šumadiji uzgaja već šest godina autohtonu rasu svinja MORAVKA. Razlog su dobre subvencije, činjenica da se radi o rasi koja je izuzetno zdrava i otporna, ali i zato što se radi o životinjama koje su izuzetno mirne i pitome. To je i poduhvat čuvara autohtonih rasa sa Sokolskih planina!
Foto sopstvena arhiva: Resavka – nekada veoma popularna, a sada zaboravljena rasa svinja
U Šumadiji se svinja moravka, autohtona rasa koja datira iz sredine 19. veka, već dugo gaji, a Radiša se odlučio za uzgoj ove rase pre šest godina. Razlog su, pre svega, dobre subvencije, činjenica da se radi o rasi koja je izuzetno zdrava i otporna, ali i zato što se radi o životinjama koje su izuzetno mirne i pitome. Moravke ne vole da budu zatvorene, već traže prostor i slobodu kretanja. Zatvaraju se samo one koje treba da idu na klanje, i to na mesec dana kako bi se što bolje uhranile. Radiša se prve tri godine bavio uzgojem ovih svinja po principima ogranske proizvodnje, ali je ubrzo odustao jer je veoma teško naći organsku hranu za stoku. Za Radišu ne postoji bolja rasa svinja za uzgoj. On drži šumadijsku moravku, ali objasnio nam je da se u Srbiji uzgaja i banatska moravka, koja je nešto kraća i dosta čupavija, i dosta podseća na mangulicu!
Moravaka je autohtona rasa svinja koja živi u skladu sa prirodom, a donosi meso izvanrednog kvaliteta. Moravka u proseku prasi 12 prasića, ali u proseku odgaji 10. Sa druge strane, tu su i spoljni predatori kao što su šakali i psi lutalice, od kojih je veoma teško sačuvati stado. Radiša tvrdi da se tržište za ovu rasu svinje tek otvara i razvija. Kako objašnjava, za prasiće nema sekiracije oko Božića i Uskrsa. Međutim, ima perioda kada cena i nije tako sjajna, a ni potražnja. S obzirom na to da su krenule slave, Radiša očekuje da će se potražnja ponovo povećati. Moravka važi za svinju koja je sitnija od bele, ali na Radišinom imanju one izađu i na 300 kilograma za dve godine. Kako objašnjava ovaj domaćin, postoje predrasude da su moravke izuzetno masne. Međutim, njihova mast je zdrava, kao i meso. One se zdravo hrane i kreću se. A, u kvalitet mesa uverfili su se svi koji su ga probali!
Afrička kuga svinja
Afrička kuga svinaj se vrfatila u Srbiju opet sredinom 2024. godine. “Ministarstvo je isplatilo tri milijarde dinara odštete. To je oko 100.000 svinja. Od toga je oko 70.000 krmača. Od njih bi naredne godine bilo oko 200.000 prasadi. To znači da ćemo u nekom narednom periodu imati oko dva miliona tovljenika manje”, objašnjava za N1 Zoran Milićević, predsednik Udruženja poljoprivrednika SPAS. Štete ćetek nasava kad se bude irazčuno kolioo bi ove krmače donlee prasid na svet! A, to je sve gubitak!
Pre toga kuge svinja u Centralnoj Srbiji trajala je šest meseci. Tek što je suzbijena, pojavila se ponovo. Otkrivena je u nekoliko farmi svinja u selima kod Čačka i Kraljeva. Zarazna bolest svinja “afrička kuga” pojavila se u okolini Kraljeva i Čačka, zbog čega je Ministarstvo poljoprivrede proglasilo sela Tavnik kod Kraljeva i Bresnicu kod Čačka zaraženim područjem. Prema rečima veterinara, širenje bolesti, koju su najverovatnije prenele divlje svinje, može da spreči jedino eutanazija u ugroženim farmama. Poslednja epidemija afričke kuge svinja u Centralnoj Srbiji trajala je šest meseci. Tek što je suzbijena, pojavila se ponovo. Otkrivena je u nekoliko farmi svinja u selima kod Čačka i Kraljeva. Ministarstvo poljoprivrede je ova područja proglasila zaraznim. Istim rešenjem proglašeno je i ugroženo područje od navedene bolesti, koje obuhvata naseljena mesta, uglavnom pored Zapadne Morave između Lađevaca i Kraljeva, nekoliko sela u blizini Mrčajevaca, kao i sela u blizini Knića. Farmeri iz ovih sela kažu da mogu biti u problemu. Jer, pred predstojeće praznike trebalo je da prodaju veći broj prasića. Sada će morati da ih ostave i hrane. Do kada – pitanje koje ih u ovom trenutku najviše zanima.“Plan mi je da proširim farmu. Veći broj veprova i svinja ću morati da počistim, I da ih pripremim za jesen. Ali, to je već dug period hranjenja”, kaže za N1 Vučić Đoković, farmer iz Obrve kod Kraljeva.
Miloš Trajković, veterinar iz Mrčajevaca, kaže da je populacija divljih svinja ispuštena. I da sada ulaze u kontakt sa domaćim svinjama. Kaže da je to glavni put virusa afričke kuge svinja.“Na farmama na kojima se pojave zaražene svinje, mora da se odmah izvrši eutanazija svih svinja. Vrši se neškodljivo uklanjanje tih leševa. I što hitnije se proglašava zaraženi i ugroženi krug”, kaže Trajković.Tek će nastati ogromna šteta, mišljenja su stručnjaci. Zabrane i ograničenja na zaraženom i ugroženom području trajaće 40 dana od poslednjeg registrovanog slučaja zaraze „afričkom kugom svinja“. Kraljevačko lovište „Ibar“ proglašeno je područjem visokog rizika od zaraze.
Polјoprivrednicima na ime subvencija isplaćene 92 milijarde dinara!
Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Aleksandar Martinović saopštio j da su polјoprivrednim proizvođačima u Srbiji tokom ove godine na ime subvencija isplaćene približno 92 milijarde dinara.
Martinović je na konferenciji za novinare rekao da je u toku 2024. godine, u okviru nacionalnih mera podsticaja, raspisan 21 javni poziv za sve mere direktnih plaćanja, ruralnog razvoja, tržišne podrške, dok je korisnicima na raspolaganju bila i mera kreditne podrške.
Rok za podnošenje zahteva za očuvanje genetičkih resursa produžen je do 30. decembra, napomenuo je on i dodao da je u okviru nacionalnih mera podsticaja u 2024. godini isplaćeno više od 88 milijardi dinara, što čini 99 odsto podnetih zahteva.
Takođe, kako je podsetio, završena je obrada zahteva za drugi kvartal premija za mleko, dok je administrativna obrada zahteva za treći kvartal u toku.
Po njegovim rečima, svim polјoprivrednicima koji su uredno podneli zahteve po ovom javnom pozivu, novac će biti isplaćen u decembru, što čini oko 65 odsto zahteva, dok su ostali pozvani da svoje zahteve dopune.
Ministar je precizirao da će do kraja 2024. godine svim polјoprivrednim proizvođačima koji su se prijavili na javni poziv za kvalitetne priplodne krave u aprilu 2024. godine biti isplaćeno dodatnih 100.000 dinara za krave prvotelke. On je objasnio da trenutno u celoj državi postoji tehnički problem sa eUpravom, tako da polјoprivrednici, ukoliko eventualno danas ili juče nisu dobili rešenja, ne treba da brinu jer će problem biti otklonjen verovatno već danas. Na osnovu sporazuma iz oktobra 2024.godine sa predstavnicima nekoliko polјoprivrednih udruženja, isplatili smo dodatnih 10.000 dinara polјoprivrednicima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u bilјnoj proizvodnji u 2024. godini, napomenuo je Martinović.
Ukupno je za podsticaje po hektaru isplaćeno približno 50 milijardi dinara, naglasio je ministar i podvukao da su sva rešenja korisnicima koji su po ovom osnovu ostvarili pravo na podsticaj poslata preko sistema e-agrar.
Takođe, kako je predočio, polјoprivrednici tokom cele godine mogu da podnesu zahtev za refakciju akcize na gorivo u iznosu od 50 dinara po litru, pri čemu je od početka godine podneto 326.859 zahteva za refakciju, od čega je doneto 311.181 rešenje i isplaćen 216.171 zahtev, u ukupnom iznosu od skoro tri milijarde dinara.
Martinović je najavio da će na sednici Vlade uskoro biti usvojen Nacrt zakona o izmeni Zakona o polјoprivredi i ruralnom razvoju. Kroz te izmene izašli smo u susret polјoprivrednicima, jer će sada moći da se upišu u registar polјoprivrednih gazdinstava, odnosno u katastarsku parcelu po osnovu faktičkog korišćenja polјoprivrednog zemlјišta na osnovu posebne izjave overene kod nadležnog organa, odnosno kod javnog beležnika, objasnio je Martinović. Ministar je, kada je reč o agrarnom budžetu za sledeću 2025. godinu, rekao da je on najveći do sada, budući da je njime za polјoprivredu opredelјeno rekordnih 138 milijardi dinara, a uz tu sumu i 11 milijardi dinara za refakciju akciza za gorivo, što iznosi 7,5 odsto ukupnih prihoda budžeta za 2025. godinu. To je ukupnoi 149 miliajrid dinara.
Autor ovih rodva pootvršuje to,m ali kaže da bi koristilo u Srbji samo kada bi novac došao na zdrav agrar i kada bi se novac pravilno i rasporedio. To znači onima kojima je potreban, a ne onima koji ga dobiaju po partijskoj liniji, odnosno zaslužuju!
(Autor je analitičar i publicista)