Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer je prosek starosti života žitelja sela, koji obrađuju zemlju, 60 godina!
Branislav GULAN
Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede.
Posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, kako to kažu vlasti, ali je on stalno na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlje, pa kada se približiš tom cilju, on postaje sve dalji.
U svojim istorijskiim obećanjima najnovija vlast je dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju boljitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlja u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbinu i da stalno daje obećanja za bolji život, koji im je sve dalji.
Put dobrovoljne propasti!
Obećanja boljeg života u selima! Ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat su da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan prekarni rad!
Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju boljeg života na selu – primedba B.G.) predstavlja i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti i nepoketnim i bezopasnim, potpuno i zauvek. I ta obmana čekanjam tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, alit e obmane – nikad ni doveka’’!
I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života.
A, to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!
Zaraza čekanjem, način vladanja!
Međutim, ljudi na selu i ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolje vidi po ruinama u 50.000 praznih kuća, bez vlasnika i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi. Doduše od tih 200.000 praznih kuća za poslednje četiri godine, zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, koje su dobile 3.520 vlasnika, smanjen je broj. Na osnovu te akcije kao da je osnovano jedno selo od 16.000 stanovnika. Koliko je to najboleje pređeenje je sa današnjom Crnom Travom koja kao opština ima 1.500 sanovnkika. To znači da je osnovano deset takvih sela širom Srbije.
Do sada se uglavnom odlazilo iz sela u grad. Ova akcija koju vodi Ministarstvo za brigu o selu, pokazala je i suprotne tokoke.l sad se sve više iz grada a odlazi na selo. Trećina onih koji su dobili kuće na selu odlučil aje da promeni sredinu. Pa sui z grad otišli u selo da žive. To je nešto novo i pozitivno uovoj akciji. Jer, je 4.720 sela u Srbiji dobilo toliko novih stanovnika. Prema oceni Republičkgo zavdoa za satisitku, u Srbiji će do 2050. godine sa mape nesati oko 3.000 sela, Ovo štoi radi MBS i ministar Milan Krkobabić, jedna je od retkih je akcija u Srbiji koja se vodi ka spasavanju sela Srbije. A, spasavanej sela Srbiej znači i spasavnesj države! Zahvaljujući državi koja je posle njihove odluke da hoće da žive u selima, kupila i poklonila im je toliko kuća.
To su sve ljudi prosčene staroi oko tri decenije i rešili da se odvoje od rodietelha da odu na sel i reše stambeni problem pe 45 godine života.
Problem je veliki, puno je onih koji se javljajiuu na koinkrus, a nedovoljno nvoca da se process ubrza. Jer, ovim tempomk tfajaće pola veka! To je šansa da beskućnici do 45 godineh života odu na selo reše najveći životni problem.Da dobiju svojkrov nad glavom. Ali, njiam je tamo potreban i posao…Dakle, brzina rešavanja problema zavisiće od toga koliko se ozbiljno shvati da bez sekla nema ni države! A, od toga opet zavisi brzina dotoka namenskgo novca novca za odlazak iz sela u grad. A, po onim kako se to radi, to je proces koji će trajati pola veka! To su zadaci za sadašnje, ali i sv buduće vlade!
To je dobra akcija MBS jer je osnovano i 1.100 novih zadruga. Ali, da bi te zadruge radile od njive do trapeze, potrebna im je i prerađivačka industrija. A, nje nema jer je u pljačkaškoj privatizaciji, obavljenoj uz pomoć države posle demokratskih promena nakon 2000. godine, i ona privatizovana.
Misija na delu
„Sela Srbije čekaju mlade lјude. Samo sa njima imaju šansu da opstanu“, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, povodom sumiranja rezultata rada Ministarstva u 2024. godini i dodao: „Ovo što radimo je misija na delu, počelo je i uzelo maha osamostalјivanje mladih lјudi. To nije kampanja, to je dugoročno strateško opredelјenje Republike Srbije, od posebnog značaja za očuvanje nacionalnih i državnih interesa“, izričit je Krkobabić. „Pravi primer su tih 16.000 žena, muškaraca i dece, ti mladi lјudi koji su stekli svoje nove domove, uselјavajući se u 3.520 kuća u selima širom Srbije“, poručio je Krkobabić.
Predstavljeni su svi programi ovog Ministarstva, realizovani u čak 153 lokalne samouprave u Srbiji, od ukupno 174. Program naselјavanja napuštenih sesokih kuća, svojevrsna „lična karta“ ovog Ministarstva, odavno je premašio sva očekivanja. Samo je 2024. godine oživelo 870 napuštenih seoskih kuća širom Srbije.
U ime njih, prisutnima se obratila Mina Vujanović, koja se sa porodicom iz Beograda nedavno preselila u selo Brajkovići kod Kosjerića.
„Zahvalјujući ovom programu, ostvarili smo naš san, stekli krov nad glavom, a sada je sve lakše. Suprug je automehaničar, a ja sam pokrenula svoj biznis, pravim heklane torbe. Nameravamo da uzgajamo koze, imamo velike planove, ali sve to ne bismo mogli bez ovog programa i pomoći države. Deca će odrastati u zdravoj sredini, a tamo nam je sve blizu- škola, vrtić, dom zdravlјa…“
Slično priča i Dragana Janjin, koja se sa svojom porodicom preselila iz Novog Sada gde su živeli kao podstanari u Đurđevo, u opštini Žabalj. Danas planriaju da se bave uzgojem pilića u okviru svog imanja, koje su uredili prema svojim potrebama.
Foto TO Žabalj: Đurđevo, selo kome je blizu Novi Sad i Zrenjanin, privlačno je mesto za mlade koji hoće da žive na selu!
Tu misiju odlazak iz grada u selo uspešno sprovodi MBS. Vojvodina i sela u njoj su najprivlačnija. To je i mesto Đurđevo, prema podacima Wikipendije, naselјe u opštini Žabalј, u Južnobačkom okrugu, u Srbiji. Prema popisu iz ,2011 godine u njemu je bilo je 5092 stanovnika. Relјef đurđevačkog atara je prilično ravničarski. U setvenoj strukturi vodeće mesto zauzima kukuruz, zatim pšenica i ječam, mada pored svega toga Đurđevčane najčešće spominju po lubenicama što je najbolјi dokaz kvaliteta i tradicije. Lovište Lovačkog društva „Zec“ zahvata površinu od 8.033 hektara sa više vrsta divlјači. Udalјeno je 25 km od Novog Sada.
Mini busevi domovi kulture
Ćak 500 sela u Srbiji ndema svglatnu vezu sa svetom. Seoskom stanovništvu značajno je olakšao život besplatan prevoz minibusevima. U 2024. godini godine dodelјeno je još 17 vozila, čime je njihov ukupan broj od početak programa – 78. Vozila su otišla i u četiri opštine na Kosovu i Metohiji.
Posle uspešno realizovanog programa „500 zadruga u 500 sela“, sa istim cilјem osnaživanja privrednih aktivnosti u selima, ove godine pokrenut je Program podrške razvoju privrednih aktivnosti. Mladi koji dobiju kuću, sada dobijaju priliku da u svojim selima razviju posao. Novac za preduzetnike dodelјen je u 14 opština, koje će ga rasporediti vrednim zanatlijama i malim privrednicima sa svijih teritorija. Očekuje se da oko 50 prvih preduzetnika već početkom godine krene u realizaciju svojih biznisa.
Jednako kao i žiteljima gradova, i stanovništvu na selu je potrebno mesto na kom će se okupljati, družiti, obeležavati važne datume, organizovati kulturne i sportske događaje. Zato je još jedan novi program Ministarstva za brigu o selu – dodela novca za obnovu Seoskih domova imao veliki odjek i podjednako interesovanje lokalnih samouprava. Novac je dodeljen i uskoro počinje obnova 19 Seoskih domova, i to odjednom. To su Domovi kulture ili Zadružni domovi u selima širom Srbije. Ponovo će to biti mesta gde pulsira život, mesta gde će se okupiti mladi, ali i najstariji.
I u 2024. godini širom Srbije realizovani su Miholjski sureti sela, manifestacija koju je osmislio i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem utemljio ministar Krkobabić. I 2024. godine godine od juna do decembra ova manifestacija okupila je oko 250.000 učesnika, iz 1.500 sela u 113 opština širom Srbije. Svečanost u Palati Srbija upotpunile su boje i ukusi iz raznih krajeva Srbije. Gosti iz metropole naivnog slikarstva, sela Kovačice priredili su malu izložbu naive, vredne članice Udruženja žena “Šimanovčanke” prikazale su radionicu tkanja, veza i heklanja, a domaćice iz Ade najslađi deo Miholјskih sureta uz tradicionalne ukuse Vojvodine.
Potreban novi koncept poljoprivrede
Da bi se sve to obavilo uspešno potreban je novi koncept agrarne politike Srbije. Ako se on uvede i sprovede u delo, onda će ukupan prihod u agraru Srbije na 3,26 miliona hektar koji se obrađuju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umesto današnjih najviše do šest miliona evra godišnje, da se poveća za nekoliko puta. Odnosno današnji prihod po hektaru je samo 1.200 evra godišnje! Tek u tom sliučaju prihod po hektaru ima šansu da se će za pola decenije bude 5.000 eva, pa zatim za isto toliko vremena da stigne i na 10.000. Jer, u Holandiji već danas je to 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj dobar deo vlasnika ostaruje i 37.000 evra po hektaru. Ukoliko se ne bude tako radilo, bolji život u agraru će da se čeka još šest pet – decenija!
Dakle, sve ovo govori. da je zaraza čekanjem, najsigurniji način vladanja nad njim!
Jer, sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju!
Ali, i pored nadanja, izgleda da nije došao kraj čekanju svim tim ljudima na selu, a to je oko 40 odsto stanovništva Srbije. Po dosadašnjim dogovorima sa vlastima nakon protesta na ulicama, taj proces će trajati još dosta vremena, najmanje još pola veka, da se stanje popravi.
Seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, ali, oni ga čekaju danas, a on nikad da stigne! I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta, jer je prosek starosti života žitelja, koji obrađuju zemlju, veći od 60 godina!
(Autor je analitičar i publicista)