Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna 2024. godine smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu. Takođe, Izvršni odbor je naglasio da je, i pored povratka inflacije u granice cilјa i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike imajući u vidu neizvesnost u međunarodnom okruženju, pre svega usled izraženih geopolitičkih tenzija i fragmentacije svetskog tržišta. Ovakva kretanja bi mogla da utiču na globalno makroekonomsko okruženje, trgovinske tokove i lance snabdevanja, sa posledicama na inflaciju i ekonomsku aktivnost, a time i na monetarne politike centralnih banaka. Opreznost monetarne politike je potrebna i s obzirom na to da nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju može uticati na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda. Iako se svetska cena sirove nafte stabilizovala od sredine oktobra, zahvalјujući pre svega očekivanoj slaboj tražnji za naftom iz Kine i dobroj snabdevenosti svetskog tržišta, neizvesnost u pogledu njenog kretanja u narednom periodu i dalјe je prisutna. Neizvesnost je prisutna i u pogledu kretanja svetske cene gasa, s obzirom da je Ukrajina zabranila protok gasa preko njene teritorije iz Rusije ka Evropskoj uniji, nakon isteka prethodnog sporazuma. Rekordne cene koje su pojedine prehrambene sirovine dostigle na svetskim berzama zbog suše u zemlјama koje su vodeći proizvođači (kakaoa zbog suše u Zapadnoj Africi i kafe zbog suše u Brazilu) takođe izazivaju zabrinutost u pogledu svetskih cena hrane, kao i smanjena ponuda polјoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled suše tokom letnjih meseci.
Zahvalјujući efektima monetarnih mera Narodne banke Srbije, nižoj uvoznoj inflaciji, smanjenju inflacionih očekivanja i postepenom iščezavanju efekata eksternih šokova, inflacija u Srbiji se od maja 2024. nalazi u granicama cilјa (3 ± 1,5 odsto i u novembru je usporila na 4,3 odsto međugodišnje, gde se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, zadržala i u decembru. Opadajuća putanja inflacije u 2024. godini postignuta je pre svega nižim cenama energenata i usporavanjem prehrambene inflacije, ali i smanjenjem bazne inflacije. Ipak, slično kao u zemlјama regiona, bazna inflacija je trenutno viša i postojanija od ukupne inflacije i kreće se nešto iznad 5%. U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilјa, čemu će pre svega doprineti i dalјe restriktivni monetarni uslovi i niža uvozna inflacija. Očekuje se da će i bazna inflacija usporiti u narednom periodu i postepeno se približiti ukupnoj inflaciji.
Odlučujući o monetarnoj politici Izvršni odbor je imao u vidu da je smanjenje inflacije u Srbiji ostvareno uz pozitivna kretanja pokazatelјa u realnom sektoru. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda je u 2024. godini iznosio 3,9 odsto. Time je bruto domaći proizvod za preko 18 odsto bio veći u odnosu na pretpandemijski nivo. Privredni rast u prethodnoj godini rezultat je rasta aktivnosti u industriji, građevinarstvu i uslužnim sektorima. U okviru industrije važan je rast prerađivačke industrije od 4,4 odsto u 2024. godini, koji je ostvaren uprkos niskoj eksternoj tražnji, pre svega iz zone evra. U skladu s kretanjima u realnom sektoru, nastavlјena su povolјna kretanja na tržištu rada, gde se beleži dalјi rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada od 9,2 odsto u 2024, čime je očuvana kupovna moć stanovništva. Rekordan priliv stranih direktnih investicija od preko 5 milijardi evra u 2024. godini, kao i visoki kapitalni izdaci države podržavaju povolјne izglede za rast ekonomske aktivnosti u narednom periodu. Podršku domaćim privatnim ulaganjima daju i povolјniji uslovi finansiranja zahvalјujući ublažavanju monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke i po tom osnovu ubrzanje kreditne aktivnosti na osam odsto međugodišnje u novembru. Povolјniji uslovi finansiranja rezultat su i niže premije rizika zemlјe usled povećanja kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane rejting agencije Standard&Poor’s, što će se odraziti na dalјi rast raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i na privredni rast. S druge strane, oporavak tražnje naših vodećih trgovinskih partnera, još uvek je spor, s tim da se postepeno ubrzanje očekuje u narednom periodu, što će, zajedno sa realizacijom investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027” i ostalih infrastrukturnih projekata, doprineti ubrzanju rasta ekonomske aktivnosti na raspon 4–5 odsto u ovoj i naredne dve godine.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih klјučnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povolјnih izgleda privrednog rasta. (B.G.)