Suvi kanali i žedne njive!
U uređenje kanalske mreže u Vojvodini 2021. гodine, bilo je predviđeno je ulaganje dodatnih 600 miliona dinara, saopštilo je tada JVP “Vode Vojvodine“ navodeći da bi radovi uskoro trebalo da počnu. Kada je građen hidrositem iz njega je iskopano oko 135 miliona kubika zemlјe. Da bi sad bio plovan potrebno je da se iskopa oko 15 miliona kubika mulјa. Kada je građen bilo je planirano da navodnjava 510.000 hektara i da se odvode suvišne vode sa milion hektara. Prva funkcija navodnjavanja nikada nije ostvarena (jer u Srbiji se danas ukupno navodnjava samo 48.668 hektara). Druga funkcija odvođenja suvišnih voda sa milion hektara funkcionisala je sve do 2005. godine. Tada su bile velike poplave u Vojvodini, sistem je pun mulјa pa nije mogao da primi suvišne vode. Sad treba sistem očistiti od tog mulјa, da bi delimičlo bio priveden nameni.
Pored svinsjko mesa, Srbij danas mora da uvozi i pasulj jer je 2020. godine bilo proizvedeno samo 9.253 tone, a pre sedam decenija bez doprinsoa nauke proizvodial 101.030. Kada je rečo krompiru koja mora da se uvozi, 2020. godien se proizvodilo m702.086 tona, a 1974. goldien seljaci su na istim površibnama proizvodioi 1.148.660 tona! Ili primer đećerne repe koje je u 2020. godini bilo proizvedeno 2.018.215 tona, a 1989. godine 4.929.600 tona! Slično je i sa belim lukoim koga smo 2020. godine proizveli 3.176 tona, a 1984 godine deset puta više to 34.890 tona… Slično je i sa grožđem jer, je 20290. godine bilo proizvedeno samo 160.307 tona, a 1969. godine čak 748.660 tona, takođe uz pomoć tadašnje nauke. Slično je i sa šljivama kojih je 2023. godine bilo proizvedeno 352.943 tone, dok je record bio 1969. godine od 886.540tona…
Srbijaj čeka obnovu prehrambenog suvereniteta i povratak prerađivačke industrije!
Branislav Gulan
JVP “Vode Vojvodine“ staraju se o 22.000 kilometara meliorativnih kanala, koji sa crpnim stanicama, ustavama i drugim hidrotehničkim objektima čine sisteme za odvodnjavanje u pokrajini. Kada bi se samo 100 metara pored tih kanala koristilo za navodnjvanje, bilo bi to 440.000 hektara polja više koja se navodnjavaju u Vojvodini! O tome se priča već pola veka. U zavisnosti od količine padavina, gustine kanalske mreže, te sastava i načina obrade zemlјišta, suvišna voda sa njiva najpre stiže do manjih kanala, zatim i do većih, pa do crpnih stanica, Hidrosistema DTD i velikih vodotoka koji su glavni odvodnici.
Hidrosistem Dunav—Tisa—Dunav (DTD) je jedinstvena kanalska mreža koja povezuje tokove reka Dunava i Tise kroz Vojvodinu i predstavlјa hidrotehnički sistem za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava, snabdevanje vodom, odvođenje upotreblјenih voda, plovidbu, turizam, ribarstvo i uzgoj šume Hidrosistem DTD sa prirodnim i delimično rekonstruisanim vodotocima ima 960 kilometara, od čega je plovno 600 kilometara.
Svojom mrežom povezuje 80 vojvođanskih naselјa, a u okviru sistema postoje 23 ustave, pet sigurnosnih ustava, zatim 15 brodskih prevodnica i još pet koje nisu više u funkciji, pet velikih crpnih stanica i 86 mostova (64 drumska, 21 železnički i jedan pešački). Prvi kanali u Vojvodini, koja je do tada uglavnom bila močvarno područje jer su je reke nemilosrdno plavile, izgrađeni su početkom 18.veka. U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 kilometara na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je bio najugroženiji od poplava. U Bačkoj su napravlјena dva kanala – prvi 1785. godine između Kule i Vrbasa i drugi između Sivca i Vrbasa, izgrađen 1787. godine.
Za preteču Hidrosistema DTD smatra se Veliki bački kanal, koji je građen između 1793. i 1801. godine po projektu braće Jožefa i Gabora Kiša. Dugačak 114 kilometara, Veliki bački kanal je u svoje vreme predstavlјao najveći vodoprivredni sistem u dunavskoj regiji i Jugoistočnoj Evropi. Idejni tvorac Hidrosistema DTD je inženjer Nikola Mirkov, koji je 1947. godine izložio ideju o gradnji. Pre nego što su počeli radovi na Hidrosistema DTD postojalo je svega 170 kilometara kanala, pet prevodnica – Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej i četiri ustave. Rad na planu za gradnju trajao je čitavu decenij (započeo to je 1947. godine) dok je sam Hidrosistem građen od 1957. do 1977. godine.
Sistem i ustave
Završetkom gradnje Hidrosistema DTD smatra se godina puštanja brane na Tisi, odnosno 1977. godina. Visoki funkcioienr SFRJ Stane Dolabnc tad aje pustio u rad hidrosistem D-T-D konji se gadio tri decenije. Tada je rečeno da će on navodnkvati u Jugsoalvijui 510.000 hektara i da će se odvodnavjati milioan hektara. Navodanvjanej je osalo u večnom obećanju, dok je odvodnajvanbje dunkcionisao sve do 2005. Godien kada su bile veliek popalve jerk je kanal pun mulja, pa noije mogao da primi suvušne vode. U vreme izgradnje, Hidrosistema DTD smatran je za jedan od najvećih investicionih projekata u Evropi, prov od oko 700 milioan doalra, a posle je to bilo oko milijardu dolara.. Nјegova veličina može se sagledati i kroz podatak da je za gradnju ovog kompleksnog hidrološkog sistema bilo potrebno iskopati 135 miliona kubika zemlјe, a za nastanak Panamskog kanala 179 miliona kubika zemlјe.
Za potrebe gradnje snimlјeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, što je takođe značilo i stvaranje novih karata regija Bačke i Banata. U njegovom dvodecenijskom nastajanju učestvovalo je 400 inženjera, urađeno je 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i preko 35.000 grafičkih crteža. Prilikom gradnje Hidrosistema DTD ugrađeno je pola miliona kubika betona.
Najbitnija uloga Kanala D-T-D jesu odvodnjavanje i navodnjavanje. Ukupna količina prihvaćene i evakuisane vode sa jedan milion hektara u Bačkoj i Banatu je 250 miliona kubika godišnje. Projektom je bilo predviđeno da se iz Hidrosistema može navodnjavati čak 510.000 hektara, ali se nažalost trenutno navodnjava samo 30.000 hektara od njega.
Na osnovnoj kanalskoj mreži Hidrosistema DTD nalaze se 23 ustave i to 18 novih i pet ustava koje su postojale i pre nego što je Nikola Mirkov počeo da gradi Hidrosistem. Ustave su izgrađene kao samostalni objekti ili zajedno sa prevodnicama u sastavu hidročvora. Zadatak ustave je da reguliše nivo vode u kanalu. Ustave nose nazive mesta u kojima (ili pored kojih) su podignute, a nalaze se u sledećim mestima: Kako se navodi, za sada je predviđeno ulaganje u 31 lokalnu samoupravu, a potpisani su ugovori sa 26 opština, dok će u narednom periodu, kada se završi postupak javne nabavke, biti potpisani i sa preostalih pet opština.
Na teritoriji Bačke radovi na uređenju kanalske mreže izvodiće se u Apatinu, Somboru, Vrbasu, Kuli, Srbobranu, Baču, Bačkom Petrovcu, Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Adi, Titelu, Temerinu, Žablјu i Novom Sadu. U Banatu kanalaska mreža radiće se u Novom Kneževcu, Čoki, Kikindi, Novom Bečeju, Plandištu, Alibunaru, Vršcu, Kovačici, Pančevu, Kovinu, Beloj Crkvi, Zrenjaninu, Sečnju i Novoj Crnji.Takođe, biće uređena kanalska mreža u opštinama Sremska Mitrovica i Šid. Sredstva su obezbeđena kroz Program sufinansiranja radova u kojem učestvuju Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, “Vode Vojvodine“ i lokalne samouprave. Radovi treba da pobolјšaju funkcionalnost sistema za odvodnjavanje i spreče zadržavanje vode na polјoprivrednom zemlјištu što je, kako se navodi, od izuzetne važnosti za uspešne prinose.
Radovi na revitalizaciji Velikog bačkog kanala kod Sombora, započeti krajem septembra 2021. godine, uzvodno od Apatinskog mosta, obuhvatiće deonicu od 820 metara. U toku su pripremni radovi na uklanjanju vegetacije i odvozu zemljanog materijala sa stare deponije, koji će omogućiti čišćenje ovog dela kanala. Revitalizacijom ove deonice Velikog bačkog kanala biće omogućena dvostruko veći proticaj vode od sadašnjeg, što će dalje obezbediti sigurno snabdevanje vodom svih korisnika, ali i efikasnije odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Vrednost radova je oko 50 miliona dinara, a zajednički ih finansiraju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, JVP “Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava.
Navodnjavanje u 2020: Rast 11,9 odsto?
Kako navodi Republički zavod za statistiku u Srbiji je 2020. godine navodnjavano samo 52.441 hektara polјoprivrednih površina. Prema RZS, te navodnjavane povšine veće su 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotreblјeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.
Izgradnjom Hidrosistema DTD odbrambena linija u Vojvodini svedena je sa 502 kilometara na 446 kilometara, a vreme trajanja odbrane od poplava drastično skraćeno. Vrlo bitnu ulogu Hidrosistema DTD ima i za industriju. Godišnje se u proseku industriji isporuči 40 miliona kubika vode.
Kanal takođe služi za plovidbu i transport robe (projektovani potencijal je sedam miliona tona godišnje), prijem upotreblјenih voda i zaštita kvaliteta vode, zatim šumarstvo, ribarstvo, nautički turizam i rekreaciju.
Navodnjavanje 2024.
U Srbiji se ne zaliva ni 50.000 hektara! Orošavanje je najzastupljeniji tip navodnjavanja, a analitičar prognozira mogući scenario! Navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta slaba je tačka u poljoprivrednoj proizvodnji. Imamo jako malo površina pod sistemima za navodnjavanje i iz godine u godinu taj procenat ne menja se znatnije. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu 2024. godinu se tada navavodnjvalo samo 48.668 hektara. Statistika je izračunala da je tokom 2024. godine u Republici Srbiji od 3.257.100 hektara raspoloživih poljoprivrednih površina navodnjavano samo 48.668 hektara. I po tim površinama daleko smo od mnogih zemalja. U Albaniji, recimo, navodnjava se 380.000 hektara, a u svetu prosečno čak 17 procenata poljoprivrednog zemljišta.
Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara polјoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj, 2023. godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). U nedsotatak vode i humusa u Vovjdo99ihnj
Foto: RZS – U Srbiji je u 2024. godini navodnjavano samo 48.668 hektara od 3.257.100 hektara raspoloživih polјoprivrednih površina. To je samo 2,3 odsto više nego u 2023. godini! Zbog nedostatka vode i humusa koji je sa pet odsto pao na samo 2,5 odsto u zemljišt, u nalazi se i deo uzroka pada prinosa i proizvodnje hrane u Srbiji!
Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66/742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.
Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.
Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata
| hilј. m3 | ||
|---|---|---|
| 2023 | 2024 | |
| Ukupno | 70430 | 66742 |
| Iz podzemnih voda | 2756 | 3326 |
| Iz vodotoka | 65852 | 61941 |
| Iz ostalih izvora | 1821 | 1474 |
Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, hektara
| 2024 | Tip navodnjavanja | |||
|---|---|---|---|---|
| površinski | orošavanje | kap po kap | ||
| Ukupno | 48668 | 113 | 44274 | 4281 |
| Oranice i bašte | 45514 | 6 | 44081 | 1428 |
| Voćnjaci | 2884 | 0 | 82 | 2802 |
| Ostalo | 270 | 107 | 112 | 51 |
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju, ukupno.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu 2024.. godinu pokazuju da su za svega 2,3 odsto povećane površine pod sistemom za navodnjavanje u odnosu na 2023. godinu
Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) u 2024. godini imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).
Navodnjavanjem je prošle godine ukupno zahvaćeno 66.742 hiljade kubnih metara, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.
Prinosi pšenice biće niži do 21 posto!
Gulan navodi da su očekivanja agronoma da će prinosi ozime pšenice do 2030. godine biti smanjeni, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. – Naučni istitut u Novom Sadu i u Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti, nažalost, koristi tek od 30 do 50 odsto. Zato treba raditi na edukaciji poljoprivrednika pri izboru semena i istovremeno više novca izdvajati iz državne kase za sisteme za navodnjavanje.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91 odsto površina, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćena su preduzeća i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan ističe da je za jednu deceniju zbog suše u poljoprivredi Srbije izgubljeno oko sedam milijardi dolara i da zato, uporedo sa postavljanjem sistema za navodnjavanje, treba stvarati i sorte i hibride otporne na sušu jer od narednih 100 godina, jer će 52 biti sušne! Inače od 2000. Godiehnj pa sve do 2025., godien SRboijuj e pogodilo oko osam suša!
Prema podacima RZS u Srbiji se u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara poljoprivrednih površina. Istgovremeno u Albaniji, odakle se u Srbiju uvozi dosta rango povrća, već decenijama se navodnjava po 380.000 hektarai!
Čak 91 odsto površine navodnjava se orošavanjem
– Ključni resurs za prinose biće voda. U svetu će se voditi bitka za vodu kao nekada za naftu. Ali, ako budemo obezbedili vodu, to jest sisteme za navodnjavanje, možemo imati dve žetve i nadoknatiti manji prinos – navodi Gulan.
Dodaje da će, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina za tri decenije postati pustinja, po prinosima, jer humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto, dodaje dr Jovaica Vasin iz novosadskog Instititua za ratarstvo I povrtatstvo.
Da je svaki ministar poljopivrede, njih 15 do sasad izgradilo sisteme samo na po 10.000 hektara sad bi navodnjavali oko 150.000 novih hektara!A, svaki je obećavao da će izgaditi na po više od 100.000 hektara. Primera radi, pretposlednj ministarka Jelena Tanaskovićć kada je došla ja vlast, odnsonoi na tu funkciju, bila je je obećava izgadnju novih sistema za navodnjavanje na više od 103.000 hektara. To je bilo sao prolazno obećanje jedmngo od ministara, od koji su sedeli na toj fotelji.
U Srbiji je 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, prema tadašnnjimk podacima RZS, navodnjavano je samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara! To je povratak na navodnjavane površine od pre jedne decdenije. U 2022. godini bilo je navodnjavano 54.639 hektara! Najnoviji zvanični državni podaci ukazuju da se u Srbiji gubi bitka za vodu! To je 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Za navodnjavanje je u 2023.godini bilo utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. U najnovijem izveštaju RZS je navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćene kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. To znači da se gubi bitka za vodu, to je i bitka za hranu, bitka za sela i bitka za Srbiju! U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Susedna Albanija već nekoliko decenija navodnjava oko 380.000 hektara svojih agrarnih površina. l zato uvek ima pre drugog povrća i voća, a dobar deo dolazi i u Srbiju.
Evo i opadajućih rezultata u navodnjavanim površinama u Srbiji, iz godine u godinu. Navodnjavanje u 2022. godini: Nestao je bivši blagi rast hektara pod sistemima za navodnvjanje! Tokom 2022. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavan 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto bilo više nego u prethodnoj 2021. godini, saopštio tada Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte tada su imale učešće (sa 93,4 odsto) i to je bio najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).
Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno je bilo zahvaćeno 99.355 hilj. m3 vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Evo i podataka RZS o navodnjavanim površinama u 2021. godini. Sve je to bilo jako malo, ali ipak više nego u godini koju smo ispratili.
Tokom 2021. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto).
Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hiljada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Foto: Dokumentacija autora – Prema podacima RZS u Srbiji je u 2024. godini korišćeno 3.257.100 hektara njiva. Od toga je navodnjavano samo 48.668 hektara!
Štete od suša – za deceniju sedam milijardi dolara!
Zato što se njive ne navodnjavaju, štete su ogromne. Za jednu deceniju zbog suša u poljoprivredi Srbije izgubljeno je oko sedam milijardi dolara. Zbog suša koje prete ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride! Jer, u narednih 100 godina 52 će biti sušne. A, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina, za tri decenije će postati pustinja, po prinosima. Jer, humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto. Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave korone, kretao se oko 0,45 odsto. Sad,m posle jednu deceniju sproivoiđenja ,,Ustava za poljoprivedu’’, a to je strategiej 2014. do 2024. godine, rast za celu deceniju je bio samo 1,7 odsto, dok je to godi[nej biloi tek 0,17 odsto. A. autori te sad pro[le straegije,m ;iji je vek tajanja istekao 1. januara 2025. godine narodu su bili obećali godišnji rast od 9,1 odsto, u lošim sušnim godinama čak 6,1 odsto. Ali, to obećanje nije dato zbog nardeoa, većsu se udevarali funkcipo0nerima. Jer, njih 240 koji sunapisali tada strategiju na 145 strana, ako sju bili naučni radnici,m skigurno su znali da je to neomoguće ineostvarivo! To su pokazali i prinosi. Jer, rekrodni prinsoi kukuiruza, recimo, bili su 1984. godine od 8.060.000 miliona tona. To se dogodiloo tad ai nikada više u Srbiji se nije ni približilio. Ili drugi primer da je rekrodna proizvodnja pšenice bila 1991. godine od 3.736.503 tone! Slično je i sa drugim usevima sa čijim se rekrodnim prinosima možemo samo sećati. Međutim, kretaori agroekonoismke politike, to znanto uvećavaklu da bi podlgili svoj ličnji ugled kod vlasti. Tek kad dođe žetve i berbe, sve to bukle čak i do do 50 odsto Dokaz toga je zemlj Srbija koja je od od zemlje koja je mogla da hrani pola Evrope (koja je donedavno iamla 500 milioan stganovinika) do[la u sitauciju da nemože da prehrani ni sovjih 6,6 miliona žitelja.
Srbij danas mora da uvozi i pasulj jer je 2020. godine bilo proizvedeno samo 9.253 tone, a pre sedam decenija bez doprinsoa nauke proizvodial 101.030. Kada je rečo krompiru koja mora da se uvozi, 2020. godien se proizvodilo m702.086 tona, a 1974. goldien seljaci su na istim površibnama proizvodioi 1.148.660 tona! Ili primer đećerne repe koje je u 2020. godini bilo proizvedeno 2.018.215 tona, a 1989. godine 4.929.600 tona! Slično je i sa belim lukoim koga smo 2020. godine proizveli 3.176 tona, a 1984 godine deset puta više to 34.890 tona… Slično je i sa grožđem jer, je 20290. godine bilo proizvedeno samo 160.307 tona,m a 1969. godine čak 748.660 tona, takođe uz pomoć tadašnje nauke. Slično je i sa šljivama kojih je 2020. godine bilo proizvedeno 582.547 tona…
Najbolji loš pšrimer kako netr3ega radi su svibnejčlJer, Srbije,. nekadašnaj zemaj svinaj sa proizvodnjom za sebe iizvoiz dansy mroa da uvozoi ovo meso i prerađevine. Tako je za 11 meseci u 2024. ggodini za uvoz svinjskog mesa i preraševona potoršeno oko 400 miliaon evra. Evo i uvezenih količina u grlima i tonama:
Foto dokumentacija autora: U 20204. godini, sad već bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je odobrila je uvoz od 500.000 prasadi težuine eod 50 kilograma. Za 11. meseci do 1. decembra prema podacima RZS u zemlji je stiglo, malo manje, 427.139 grla, koja su plaćena 48 miliona evra!
Uvos svinaj imesa u 2024. Godin!
Prema podacima Privredne komore Srbije uvoz svinjskog mesa i prerađevina u Srbiju za prvih 11 meseci 2024. godine bio je neminovan, jer sad više nema dovoljno proizvodnje iz domaćeg tova. Jer, u oborkiam se nalayi samo 2253.000 svinja, [to je ya pomovkinu manej nego li pre dve i po decdenije!
Na osnovu podataka PKS, o uvozu do kraja novembra 2024 . godine sledeće je stanje:
NAZIV PROIZVODA/godina 2024/11 meseci
——————————————————————————————————————————
PRASAD DO 50 kg 427.139 kom/48 mil.evra
SVINјSKO MESO 42.363 t/143 mil.evra
PROIZVODI OD MESA 61.278 t/158 mil.evra
SVINјSKA MASNOĆA čmt 16.212 t/19,6 mil.evra
POTROŠENO DO 1. DECEMBRA 2024.g. 368,6 miliona evra
Za takvu neodgovornu, neostvarivu i štetnu strategijui, koja je zemlju dovela dobaveznog uvoza hrane, do sada niko nije odgovarao. Za niže prinose eksperti koji prognoziaju i kreairaju rod, okrivljuju suše! Umesto da treba stvore druge sorte i hibride koji bi se prilagodili novim vre,nmenskkim uslovima. Jer, jer u budućnsoti će od 100 godine uvek biti 52 sušne.Zato jeSrbiji sad potrebna nola strategiej i nvoi ljud koji će je sprovoditi.
Obnova prehrambenog suvereniteta!
Zato osnovni imperativ mor u narednom desetogdišnjem periodu,od 2035. godine 2025. godine treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora.
U tom cilјu neophodno je:
- Modernizovati polјoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilј povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostalo…
- Kapital mora u godini da se obrce 52 puta kako to rade Danci, a ne samo jednom, kako se radi u Srbiji…
U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3,25 miliona hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara godišnje. Srbija, inače poseduje 4,073 miliona hektara poljoprivrednih površina. Izuzetak u proizvodnji je bila samo godina korone 2020. godineTada je, navodno, vrednost agrarne proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Kasnije je ta stopa povećanja smanjena. Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja je imala pad od pet odsto! Vrednost proizvodnje se standardno u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara. Sad je upola manji!
Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a kada je reč o izvozu. Umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To će onda i uvećati devizni priliv od izvoza. To znači da nam je potreban novi koncept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, u koji će biti uključena i prerađivačka industrija. Recept uspeha nalazi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad do tri puta. Stanje kakvo je sad, i šta nam predstoji do 2100. godine ukazuje na činjenice da će se u ovom veku voditi bitka za vodu! Ako budemo ovako radili, onda ćemo je sigurno izgubiti! U prošlom veku to je bila bitka za naftu.
Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete veće od sedam milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju da su od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.
Potreban novi koncept agrara
Sve ovo su rezultati loše agroekonomske politike donete 21. jula 2014. godine. U Strategiji razvoja poljoprvirede Srbije tada je napisana adaželja koja i danas postoji, a t o je da piše da će agrar kraja jula 2024. godine imati godišnji rast od 9,1 ili u lošijoj godini 6,1 odsto. Međutim, umesto da imamo obećani rast, mi sad imamo strategiju pada! Jer, u vremenu od 2014. pa do 2025. godine ukupan rast agrarne proizvodnej u Srboiji bio je samo 1,7 odsto. Ili godišnje tek 0,17 odsto. To se krije od naroda. Najveći uzroci su što su najviše žedne njive jer nema vode. Pa zato se i manje proizvodi i hrane. Pored toga nema dovoljno ni prirodnog đubriva jer nema goveda u selima, prazne su staje za tov goveda i obori za tov svinja. Znači loša agroekonomska politika, po uništavanju stočnog fonda, je jača od klasične svinjske kuge i afričke kuge zajedno.
Požari isuše!
Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.
Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”. On je između ostalog rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.
Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet.
Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjski svet, ali posebno na poljoprivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. To govore poslednji podaci pada navodnjavanih površina. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina. Odnosno da je u 2023. godini navodnavjano bilo samo nešto više od 47.529 hektara. To nas vaća na nivo od pre deceniju i po!
A svaka vlast obećava kako će graditi nove sisteme na više stotina hiljada hektara. I zadašnja. Jelena Tanasković, 14 ministar u agraru od 2000. godine, kada je sela u fotelju odmah je obećala gradnju novih sistema za navodnjavanje na 103.000 hektara! Manje je obećala nego njeni prethodnici, ali sve su to bila i ostala obećanja vlasti data seljacima i narodu. Uglavnom, u predizbornim kampanjama, kako je to bilo i 2023. godine. Jer, od njih 15 koliko ih je sedelo od 2000. godine u toj fotelji, da je svake godine svako izgradio sisteme samo na po 10.000 hektara danas bi vodu imali na novih 150.000 hektara.
Ali, narode nisu smao obmanjivale sadašnje vlasti. Nekad davno, 1977. godine evo šta je prilikom otvaranja hidrosistema D-T-D, kada je voda u pitanju, narodu jeobećao tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. I to je ostalo obećanje pred izbore. Prilikom otvaranja hidrosistema Dunv-Tise-Dunav kod Novog Bečeja, narodu je u govoroe rečeno da će taj sistem doprineti da se navodnjava 510.000 hektara i da se odvode suvišne vode sa milion hetkara. Navodanvja nikada do dans niej prešlo 10 odsto obećanih površina!
I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još ne ostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode.
Taj obećani kapacitet od 510.000 hektara nikada nije dostignut. Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, pod sistemima za navodnjavanje je tek 70 hiljada hektara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlji navodnjavano i manje od toga – ispod 53 hiljade hektara.
Obećanje za bolju budućnost u poljoprivedi!
Za 508.365 poljoprivrednh gazdinstava u Srbiji, što je za 10 odsto manje nego li pak 2018.godine, odnosno ta 1.150.653 lica ([to je 2,2 zaposlenih po porodičnom gazdinstvu), svake godine Akademijski odbor za poljoprivredu SANU, na svom tradicionalnom savetovanju u maju ili junu. pod nazivom ,,BUDUĆNOST POLJOPORIVEDE” ljudima iz ove olblasti lažno obećava bolji život. A, on je svake godine sve teži. Jer, proizvodnja hrane je sve manja, sve skuplja i sve manje se troši. Najbolji dokaz su brojke o rekordnim proizvodnjama, koje su bile pre tri, četiri decenije. Jer, je rerordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila 1991. godine i to 3.736.503 tone, kukuruza 8.062.020 tona u 1984. godini, crnog luka 202.860 tona 1981. godine, kupusa i kelja 381.720 tona 1980. godine, belog luka 34.890 tona u 1984. godini, grožđa je 1969. godine bilo proizvedeno 748.530 tona, šljiva 866.540 tona 1969. godine je ubrano, sad daleke 1974. godine je u Srbiji bilo proizvedeno i 1.148.600 tona krompira, 101.030 tona pasulja, zatim 441.710 tona dinja i lubenica 1979. godine, pa 1977. godine smo jeli domaći paradajz i bilo ga je proizvedeno 244.960 tona…
Vlast u Srbiji i danas na početku 2025. godine opet je dosledna u obećanjima: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolјe sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer je prosek starosti života žitelјa sela, koji obrađuju zemlјu, 60 godina!
Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima, svih političkkih struktura, za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, kako to kažu vlasti, ali je boljitak, na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlјe, pa kada se približiš tom cilјu, on postaje sve dalјi.
U svojim istorijskiim obećanjima. ova sadašnja, poslednkja najnovija vlast, je opet dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju bolјitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlјa u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbinu i da stalno daje obećanja za bolјi život, koji im je sve dalјi.
Foto: Goran Mulić – Selјaci na njivama dugo čekaju bolјe sutra
Put dobrovolјne propasti!
Obećanja bolјeg života u selima! Ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat su da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan prekarni rad! Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju bolјeg života na selu – primedba B.G.) predstavlјa i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti i nepoketnim i bezopasnim, potpuno i zauvek. I ta obmana čekanjam tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, alit e obmane – nikad ni doveka’’!
I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavlјaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strplјivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strplјenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života.
A, to je isto što i put dobrovolјne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!
Međutim, lјudi na selu i ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolјe vidi po ruinama u 50.000 praznih kuća, bez vlasnika i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi. Doduše od tih 200.000 praznih kuća za poslednje četiri godine, zahvalјujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, dobile su 3.520 vlasnika, smanjen je broj. Na osnovu te akcije kao da je osnovano jedno selo od 16.000 stanovnika. Koliko je to najbolјe poređenje je sa današnjom Crnom Travom koja kao opština ima 1.500 sanovnkika. To znači da je osnovano deset takvih sela širom Srbije.
Seoma iz grad au selo!
Do sada se uglavnom odlazilo iz sela u grad. Ova akcija koju vodi Ministarstvo za brigu o selu, pokazala je i suprotne tokoke.l sad se sve više iz grada a odlazi na selo. Trećina onih koji su dobili kuće na selu odlučilA je da promeni sredinu. Pa su iz gradA otišli u selo da žive. To je nešto novo i pozitivno uovoj akciji. Jer, je 4.720 sela u Srbiji dobilo toliko novih stanovnika. Prema oceni Republičkgo zavdoa za satisitku, u Srbiji će do 2050. godine sa mape nestati oko 3.000 sela, Ovo štoi radi MBS i ministar Milan Krkobabić, jedna je od retkih je akcija u Srbiji koja se vodi ka spasavanju sela Srbije. A, spasavanej sela Srbiej znači i spasavnesj države! Zahvalјujući državi koja je posle njihove odluke da hoće da žive u selima, kupila i poklonila im je toliko kuća. To su sve lјudi prosečno stari oko tri decenije i rešili da se odvoje od roditelјa te da odu na selo i reše stambeni problem pre 45 godine života.
Problem je veliki, puno je onih koji se javlјajiu na konkurs, a nedovolјno novca da se process ubrza. Jer, ovim tempomk tfajaće pola veka! To je šansa da beskućnici do 45 godineh života odu na selo reše najveći životni problem.Da dobiju svoj krov nad glavom. Ali, njima je tamo potreban i posao…Dakle, brzina rešavanja problema zavisiće od toga koliko se ozbilјno shvati da bez sekla nema ni države! A, od toga opet zavisi brzina dotoka namenskog novca novca za odlazak, sve češće, u grada u selo što se sad dešava,. Jaewr, od 3.520 dodlejenih kuač u 2024. Godien na selima, čak trećna žielja se oidlčučola da iz grada ode usleo. To se do sada niej dešavalo. Do sadqa su seobe bile semo iz sela u grad. Ovo su novi procesi! A, po onim kako se to radi, to je proces koji će trajati pola veka! To su zadaci za sadašnje, ali i sv buduće vlade!
To je dobra akcija MBS jer je osnovano i 1.100 novih zadruga. Ali, da bi te zadruge radile od njive do trpeze, potrebna im je i prerađivačka industrija. A, nje nema jer je u plјačkaškoj privatizaciji, obavlјenoj uz pomoć države posle demokratskih promena nakon 2000. godine, i ona privatizovana.
Misija na delu
„Sela Srbije čekaju mlade lјude. Samo sa njima imaju šansu da opstanu“, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, povodom sumiranja rezultata rada Ministarstva u 2024. godini i dodao: „Ovo što radimo je misija na delu, počelo je i uzelo maha osamostalјivanje mladih lјudi. To nije kampanja, to je dugoročno strateško opredelјenje Republike Srbije, od posebnog značaja za očuvanje nacionalnih i državnih interesa“, izričit je Krkobabić. „Pravi primer su tih 16.000 žena, muškaraca i dece, ti mladi lјudi koji su stekli svoje nove domove, uselјavajući se u 3.520 kuća u selima širom Srbije. Sad se ponovo u seloiam čuije, igra i plač dece oni koji odlaze u selo da đžovie taže da se tamo gradi ili obnavlja dom kulture da se gradi porodilište“, poručio je Krkobabić.
Predstavlјeni su svi programi ovog Ministarstva, realizovani u čak 153 lokalne samouprave u Srbiji, od ukupno 174. Program naselјavanja napuštenih sesokih kuća, svojevrsna „lična karta“ ovog Ministarstva, odavno je premašio sva očekivanja. Samo je 2024. godine oživelo 870 napuštenih seoskih kuća širom Srbije.
Potreban novi koncept polјoprivrede
Da bi se sve to obavilo uspešno potreban je novi koncept agrarne politike Srbije. Alki, njega moraju sprovoditi u praksi i novi ljudi. Ako se on uvede i sprovede u delo, onda će ukupan prihod u agraru Srbije na 3,26 miliona hektar koji se obrađuju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umesto današnjih najviše do šest miliona evra godišnje, da se poveća za nekoliko puta. Odnosno današnji prihod po hektaru je samo 1.200 evra godišnje! Tek u tom sliučaju prihod po hektaru ima šansu da se će za pola decenije bude 5.000 eva, pa zatim za isto toliko vremena da stigne i na 10.000. Jer, u Holandiji već danas je to 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj dobar deo vlasnika ostaruje i 37.000 evra po hektaru. Ukoliko se ne bude tako radilo, bolјi život u agraru će da se čeka još šest pet – decenija!
Dakle, sve ovo govori da je zaraza čekanjem, najsigurniji način vladanja nad njim!
Jer, sve što jeste i što znate, umete i možete, stavlјeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju! Ali, i pored nadanja, izgleda da nije došao kraj čekanju svim tim lјudima na selu, a to je oko 40 odsto stanovništva Srbije. Po dosadašnjim dogovorima sa vlastima nakon protesta na ulicama, taj proces će trajati još dosta vremena, najmanje još pola veka, da se stanje popravi.
Selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra, ali, oni ga čekaju danas, a on nikad da stigne! I tako čekajući to obećano bolјe sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta, jer je prosek starosti života žitelјa, koji obrađuju zemlјu, veći od 60 godina! U Srbiji ima I 508.365 poljoprivrfednih gazdinstava. Oni obra]uju 3.257.100 hektara njiva. Među njima 313.495 bavi se stočarstvom.Prosečan brojčlanvao i stalno zaposleni najendoim porodičnom gazdinstvu je 2,2. Prosečnba sarost nosica poljoprivredngo gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je malđi od 40 godina. Prosečno gazdinstov u Republici Srbiji je 60 godina. U jendom gazudinstvu, veličien 6,4 hektara nalazi se jedna krava, pet svinja,tri ovce, tri košnice pčela i 43 živine!
(Autor je analitičar i publicista)