Uvoz napunio mesare i frižidere!
- Svet se nalazi pred ozbiljnim izazovom kako da obezbedi ljudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave…
- Poslednji popis agrara u Srbiji je pokazao da u njim ima 4.720 sela, a da od toga u 600 njij nema nijedne krave!
- U 2024. godini Srbija je svakog dana za meso, mleko i prasad iz uvoza tršila 1.780.000 evra!
Branislav Gulan
Stočarska proizvodnja u Srbiji je decenijama u problemu, a godišnji obim ove proizvodnje svake godine opada dva do tri procenta. I dok su ratari, voćari, vinogradari i povrtari posledice suše u 2024. godini odmah osetili kroz pad prinosa, uzgajivači i stručnjaci kažu da će se uticaj ekstremnih vremenskih prilika na stočarstvo tek videti u narednim godinama.Mnogi su, zbog nedostatka hrane za životinje, smanjili i ovako mali broj grla.
- Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina svetu je nanelo štetu od dva biliona dolara
- Alarm za planetu: Prošla 2024. godina bial je najtoplija ikad zabeležena!
Prema izveštaju “Copernicus Global Climate Highlights 2024”, prošla 2024. godina se istakla kao najtoplija dosad zabeležena i prva u kojoj je godišnja globalna prosečna temperatura prešla prag od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih vrednosti, prenosi Copernicus. Naime, to se odnosi za sve kontinentalne regije osim Australaije i Antarktika, uključujući Evropu;
Kako je naglašeno u Izveštaju o evropskom stanju klime za 2023. godinu i proceni klimatskih rizika za Evropu, od 1980-ih evropski kontinent se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, postajući kontinent s najbržim tempom zagrevanja na Zemlji. “Arktička regija u Evropi ostaje najbrže zagrevajuća na Zemlji, a promene u atmosferskoj cirkulaciji pogoduju češćim letnjim toplotnim talasima. Uz to, dolazi do promena u obrascima padavina i ubrzanog topljenja lednika“, stoji u izveštaju. Učestalost ekstremnih vremenskih događaja raste, dok njihova ozbiljnost postaje sve izraženija. Površinske temperature mora zadržale su se na izuzetno visokim nivoima, a razdoblje od jula do decembra 2024. drugo je najtoplije zabeleženo za taj deo godine, odmah iza 2023.
Ciljevi Evropske unije
Evropska unija posvećena je globalnim klimatskim akcijama i planu da postane klimatski neutralna do 2050. godine. Postavljeni su ciljevi i zakonski okvir za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, dok je Evropska komisija predložila smanjenje neto emisija za čak 90 odsto do 2040. Godine.
U aprilu 2024. godine Evropska komisija je objavila “Komunikaciju o upravljanju klimatskim rizicima u Evropi” o pripremama za klimatske rizike i jačanju klimatske otpornosti unutar starog kontinenta. Inače, Copernicus, kao ključni deo svemirskog programa EU-a za posmatranje Zemlje, predstavlja “evropske oči na Zemlji”. Finansiran od strane EU-a, ovaj jedinstveni instrument prati našu planetu i životnu sredinu sa ciljem da koristi svim evropskim građanima.
Analiza 4.000 ekstremnih događaja povezanih sa klimom, od naglih poplava do suša koje godinama uništavaju farme, pokazala je da je ekonomska šteta samo u poslednje dve godine, do početka 2024. dostigla 451 milijardu dolara, prenosi Gardijan.
Podaci iz protekle decenije definitivno pokazuju da klimatske promene nisu problem koji nas čeka tek u budućnosti, izjavio je generalni sekretar Međunarodne privredne komore, Džon Denton. Po njegovim rečima, očigledno je da globalna ekonomija beleži velike gubitke usled ekstremnih vremenskih prilika.
EKSTREMNI vremenski uslovi su za poslednjih 10 godina celom svetu naneli gubitke u iznosu od dva biliona dolara, navodi se u izveštaju koji je naručila Međunarodna privredna komora (ICC) sa sedištem u Parizu.
Evropa se dvostruko brže zagrava
Kako je naglašeno u Izveštaju o evropskom stanju klime za 2023. godinu i proceni klimatskih rizika za Evropu, od 1980-ih evropski kontinent se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, postajući kontinent s najbržim tempom zagrevanja na Zemlji. “Arktička regija u Evropi ostaje najbrže zagrevajuća na Zemlji, a promene u atmosferskoj cirkulaciji pogoduju češćim letnjim toplotnim talasima. Uz to, dolazi do promena u obrascima padavina i ubrzanog topljenja lednika“, stoji u izveštaju. Učestalost ekstremnih vremenskih događaja raste, dok njihova ozbiljnost postaje sve izraženija. Površinske temperature mora zadržale su se na izuzetno visokim nivoima, a razdoblje od jula do decembra 2024. drugo je najtoplije zabeleženo za taj deo godine, odmah iza 2023. godine.
Izveštaj je utvrdio postepeni trend rasta troškova zbog ekstremnih vremenskih prilika između 2014. i 2023. godine, sa naglim porastom u 2017. godini kada je sezona uragana pogodila Severnu Ameriku. Sjedinjene Američke Države su pretrpele najveće ekonomske gubitke u desetogodišnjem periodu i oni iznose iznose 935 milijardi dolara, sledi Kina 268 milijardi dolara i Indija 112 milijardi dolara. U prvih deset zemalja sa najvećim gubicima su i Nemačka, Australija, Francuska i Brazil.
Foto: Tanjug/AP
Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde, u kome se ogleda stav i zahtevi. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest našle su se i organizacije iz Srbije, pored Prava na vodu – Centar za održivi razvoj Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Građanski preokret, Libergraf, Studenac, organizacije okupljene u Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), i Revolucija, Eko Barajevo, Ekomar, Marš sa Drine.
-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato ćemo i ovu priliku iskoristiti da poručimo da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno ljudsko pravo. Voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima, izjavila je Iva Marković, koja je zastupala Srbiju.
Ovaj događaj smatrao se „generacijskom šansom“ jer će se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravljati o vodi. Poslednja ovakva konferencija Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine. U 2024. godini bilo je više hiljada učesnika, a zemlje domaćini bili su Tadžikistan i Holandija. Bio je i predstavljen sveobuhvatan pregled implementacije ciljeva Međunarodne dekade akcije “Voda za održivi razvoj 2018-2028”.
Pad broja seoskih stanovnika u Srbiji
Podelite
Oni drugi, ništa manje upozoravajući podaci, su, poznati. Popis iz 2011. godine pokazao je da se za deceniju, između dva popisa, seosko stanovništvo smanjilo za oko 311.000 žitelja, odnosno za 10,9 odsto. Prvi put se broj stanovnika sela u Srbiji spustio ispod tri miliona.
Srbija jedina u Evropi nema strategiju poljoprivrede!
Srbija je dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju poljoporivrede! Sad je verovatno jedina zemlja u Evropi, a među i retkima u svetu koje nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija! Kakkkooo kažu vlasti u Srbiji njena izrada je u toku!
Prema poslednjem popisu, obavljenbom 2023. i objavljenim podacima RZS 2024. Godine u Srbiji postoji 508.365 poljoprivednih gazdinstava. Od toga se 313.495 njih bavi stočarstvom. Prosečan broj članova stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. U Srbiji bi trebalo da bude 1,6 miliona grla goveda najmanje pet miliona svinja, ili koliko ima stanovnika, zatim 3,5 miliona ovaca, više od 92 miliona živine… Ali to je želja političara,a kreatora agroekonjosmke politiek, pooljoiprivrednika i svih drugih. Bila ostala samo žela!
Stanje poljoprivrede, a i gašenja stočarstva u Srbiji, posledica je loše agrarne strategije koja se sprovodila u zemlji od 2014. pa do kraja 2024. godine. Autori te strategije koaj je važial do početka 2025. godine bilo je, 240 stručnjaka eksperata Srbije, a napisalo je strategiju na 145 strana. Bili su nerealno, netačno i štetno predvideli da će se agrar Srbije godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ukoliko je loša godina po stopi od 6,1 odsto. Pred usvajanje strategije, u Vladi Srbije, recenzent tog dokumenta prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, autore je upozorio na činjenicu da je dokument, nerealan, netačan i neostvariv u praksi, čak i ako se ostvari, štetan po državu. Dokument je krajem jula 2014. godidne usvojila Vlada Srbije, ali ne i Skupština Srbije na koju nikada nije bila ni upućena!? Nisu prihvaćena upozorenja recenzenta ni primedbe iz prakse. Odgovor je bio da će Strategija ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa će se onda govoriiti o tim primedbama. To se nikada nije dogodilo! Zašto!? Rezultati te strategije danas su da je u protekloj celoj deceniji, od 2014. pa do 2024. godine, rast bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto!? Za izradu loše strategije niko nije bio odgovoran od 240 autora. Niti su narodu objasnili zašto su glasali za donošenje takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastom od nerealnih i neostvarivih 9,1, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Za izradu tog lošeg dokumenta, Strategije pada, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava tada pristiglih iz tri evropske zemlje.
Strategija vraćena domaćim stručnjacima!
Posledice, takve loše strategije sad se osećaju jer je Srbija dovedena u situaciju da nema dovoljno, mesa mleka, prerađvina, čak ni za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara: Izradu nove tokom 2024. godine bilo je započelo u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Njima je u radu pomagalao četiri konsultanta iz Srbije. Kada je takav način rada osporio Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, posao su preuzeli da završe domaći stručnjaci. Priprema te buduće strategije razvoja poljoprivrede Srbije sad je u toku!
Nakon odbijanja da se prihvati okvirni Nacrt buduće stragije, na 100 strana, od 2025. do 2033.godne, koju su pripemili strani autori iz dve bivše jugoslovenske republike, od strane Odbora za poljoprivedu Skupštine Srbije, njima je otkazan rad. Pre toga, pronađeno je rešenje da se angažuju domaći stručnjaci i da završe taj započeti posao. Stranim atorima projekta otkazana je dalja saradnja. Dogovoreno je da se radi novi nacrt sa rokom trajanja od 2025. pa do 2035. godine, a da se iskoristi ono što je valjano i prihvatljivo u do sada obavljenom poslu. Sada je u toku izrada novog dokumenta. Jer strategija u agraru je – Ustav za ovu delatnost!
Zadatak novog dokumenta
U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegoovm trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažuu se prioritentni zadaci. U njima, između, ostalog piše:
…Imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora.
U tom cilju neophodno je modernizovati poljoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostalog.
Neophodno je stvoriti ambijent predvidljivosti poljoprivredne proizvodnje, posvetiti veću pažnju stvaranju sortimenta tolerantnog na klimatske promene kao i subvencionisati proizvodnju domaćeg semena kako bi smanjili prekomeran uvoz. To će biti značajna dopuna za buduću Strategiju agrara koja se radi od 2025. do 2035. godine.
Agrar će postići taj cilj tek kada bude strateška privredna grana u Srbiji!
Prof. dr Radovan Pejanović, rukovodilac u novosadskom Institutu i dr Dragana Latković i v.d. direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji je institucija od nacionalnog značaja kažu: U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegoovm trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci.
U njima, između, ostalog piše:
III PRIORITETNI ZADACI
…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora…
U tom cilju neophodno je:
- Modernizovati poljoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostalog…
Kada je reč o budućnosti poljoprivrede Srbije prof. novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Radovan Pejanović ističe da nam je potreban novi koncept poljoprivrede! To je koncept po ugledu na nordijski sistem. A, to znači, po tom novom konceptu treba da se promeni i struktura proizvodnje, te da se, pre svega, prilagodi novim klimatskim uslovima. Treba da imamo agrar po ugledu na Dansku, gde se kapital obrće 52 puta godišnje! Da bi se sve to ostvarilo poljoprivreda u Srbiji mora konačno postati strateška privredna grana!
Dakle, sve dok poljopriveda u Srbiji je ne bude strateška grana, neće biti takvih rezultata. To znači sve dok se problemi ne budu rešavali sistemski, neće biti boljitka za proizvođače hrane, ali ni za potrošače! Jer,još uvek, problemi se rešavaju uredbama, a to je samo ,,gašenje požara”.
Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević je, posle sastanka u Ministarstvu poljoprivrede sa predstavnicima mlekara, rekao da oni tvrde da su ogromne zalihe ,,bele reke’’ i da su morali da smanje otkupne cene sirovog mleka! Najviše su oštećeni proizvođači, jer je litar ovog konzumnog mleka jeftiniji od litra mineralne vode! Rezultat takvog odnosa prema stočarstvu Srbije je činjenica da će Srbija do obnove stočnog fonda duže vreme morati da uvozi meso, mleko i mnoge druge potrepštine…
Eto, samo u 2024. godini je za uvoz mesa i prerađevina potoršeno oko 650 miliona dolara. Takvo trošenje novca da bi zemlja imala dovoljino hrane, posebno svinjskog mesa za svojih 6,6 miliona stanovnika, potajaće više postojaće dok se ne obnovi stočni fond. Fond se mora obnvoti u zemji koaj se do pre nekoliko decenija hvalila da može da hrani pola Evrope, a to je tada bilo oko 250 miliona stanovnika. Ili da jeSrboiaj sad daleke 1866. godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinaj. Istovremkenu SAD sun a 1.000 sanovniak imale samo 800 svinja!
Problem mleko, goveđe meso…
U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji. Tačan broj krava mlekulja se ne zna! Pominju se različite brojke, od 150.000 pa do 228.000 grla, krava mlekulja. Tačno je da je pobošljan rasni sastav stoke, pa sad mlekulje daju i po 9.000 litara mleka u proseku godišnje. To znači zahvaljujući boljem rasnom sastavu postojećeg broja grla, zadržava se ta proizvodnja ,,bele reke’’. Ali, podatak RZS je i da se u Srbiji troši manje od 200 litara mleka i prerađevina po stanovniku godišnje. To je dokaz da se Srbija nalazi na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevina u Evropi. Ato se danas u prodavnciama nalazi mleko iz mnogih evropskih zemalja. Ali, to su strane i prodavnice u Srbiji. Poslednji popis agrara u Srbiji je pokazao da u njim ima 4.720 sela, a da od toga u 600 njij nema nijedne krave!
Dokaz pada stočarstva koje se nalazi na izdisaju u Srbiji je i činjenica da je ono pre dve godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Stočari kažu da je to sad još mnogo manje.
- U 2024. godini za meso, mleko i prasad iz uvoza dnevno smo plaćali 1.780.000 evra, kaže predsednik Udružebnaj tovnih stočara Srbije analitičar Čedomir Keco!
U slučaju samodovoljnosti tržišta za goveđim mesom pokrivenost tržišta je nešto niža (96.4 odsto). Međutim pokrivenost potreba stanovništva je svega 38.7 odsto. Posmatrajući odnos ostvarenog uvoza u odnosu na izvoz (uvoz je veći od izvoza za oko 1,5 puta!) i učešće izvoza u ukupnoj proizvodnji goveđeg mesa od oko 7.4 odsto otvaraju se mnoga pitanja u oblasti govedarske proizvodnje (tovno govedarstvo). Naime, razlozi za nisku pokrivenost potreba stanovništva (38,7 odsto) mogu ukazivati na to da domaća proizvodnja nije prilagođena zahtevima tržišta i stanovništva.
Slučaj svinjskog mesa!
U slučaju svinjskog mesa, indeks od 66,1 nam govori o potrebama za povećanjem domaće industrijske proizvodnje svinjskog mesa za oko 1/3 ukupne potrošnje. To se potvrđuje i učešćem domaće industrijske proizvodnje za potrebe domaćeg stanovništva od oko 67,9 odsto. Dalje, ostvareni uvoz od 43.178,2 tona svinjskog mesa u 2023. godini, pratio je izvoz od svega 404 tone, što čini svega oko 0,5 odsto domaće proizvodnje. Takođe, iz odnosa uvoza i izvoza (106 odsto je bio veći uvoz od izvoza) za normalizaciju tržišta svinjskim mesom, neophodno je pored domaće proizvodnje za potrebe ishrane stanovništva, povećati i izvoz svinjskog mesa (nova izvozna tržišta). Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, bio je manji manji je ukupan broj svinja za 19,7 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013–2022), ukupan broj svinja manji je čak za 28,2 odsto!
Problemi u ovčarstvu
Da u ovčarstvu ima mnogo problema tvrdi i Đerđ Hancko iz Kule koji ima farmu od 150 grla. “Bavim se genetikom, pa moji jaganjci jedu više, jer ih ne hranim za klanje, nego ih ostavljam do 50-60 kilograma i tada prodajem. Već sam na kalkulaciji da ljudima ne mogu da naplatim priplodnu robu koliko su moji troškovi. Nosim se mišlju da ih, čim napune 35 kilograma, dam na klanje da uštedim na hrani. S druge strane žao mi je jer su to kvalitetna grla“, kaže Đerđ Hancko, uzgajivač ovaca. U ovom domaćinstvu sami proizvode žitarice, krmno bilje i leguminoze. Kako su zbog suše prinosi smanjeni, kupovina najmanje dva vagona zrnaste hrane je neminovnost. “Najveći problem je što niko neće da proda. Ljudi su to lagerovali, čekaju bolju cenu. Verovatno ću, kada bude najveća zima i kada ne budem imao više hrane, morati da plaćam mnogo skuplje“, objašnajva Hancko. Osim na proizvodnju hrane za životinje, visoke temperature tokom leta uticale su i na smanjenje plodnosti životinja. “U tom periodu zbog kvaliteta semena ovnova, ovce su teže ostajale sjagnjene. Morali smo i po tri puta da ponavljamo pripust. To je iscrpno za životinje, a odražava se i na profit jer on kasni. Kod mojih ovaca prosečna plodnost je 1,8. Ako u ovako ekstremnim godinama uspemo da ostvarimo plodnost od 1,5 onda smo zadovoljni“, kaže naš sagovornik.
Na farmi Svetozara Murgaškog iz Čeneja nekada je bilo 700 pa 500 ovaca, a sada ih je oko 300. Naredne godine moglo bi da ih bude još manje.Nekada sam na farmi imao između 50 i 60 krmača, a sada tek 30-ak. I to ćemo da smanjimo, sin čak planira da ugasi proizvodnju. Uvoz i prasića i svinja i mesa je jako veliki problem“, kaže Zoran Milićević, predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije.
Uvoz, navodi, ne možemo da zabranimo, ali možemo da ga smanjimo i pospešimo domaću proizvodnju. “Doveli smo stočarsvo na rub propasti. Dodatno smanjenje stočnog fonda dovešće do još većeg uvoza. Godinama se zalažemo da na rafovima trgovinskih lanaca bude 70 posto domaćih proizvoda, kao u Slovačkoj. Naše tržište je preplavljeno proizvodima iz uvoza. Pojedini se prodaju pod oznakom domaće, a to nije domaća proizvodnja“, dodaje.
Činjenica je da stočari nisu uspeli da proizvedu dovoljno hrane za sopstvenu stoku i da će prezimljavanje biti teško. “Rod je podbacio, posebno kukuruz i soja. Pšenica je jedino donekle rodila, jer je skinuta pre suše. Svedoci smo smanjenja cene žitarica, a ja pitam ko je smanjio cenu koncentrata? Niko“, navodi naš sagovornik
Nasuprot prethodnim sagovornicima koji su tokom godina smanjivali proizvodnju u zemljoradničkoj zadruzi Agro-Klek u poslednjih pet godina broj krava povećan je za 50 odsto. Trenutno na farmi ima 1.180 grla, od kojih je 600 muznih krava. Godišnje se ovde proizvede šest miliona litara mleka. “Prošlog leta je zaista teško bilo proizvoditi mleko. Više od 60 dana imali smo noćne temperature 27, 28 stepeni i dnevne preko 35 stepeni. Posledice tog iscrpljivanja stoke se još saniraju. Jako je teško vratiti muzni prosek na 33, 34 litre“, kaže Radovan Bokić, direktor Zemljoradničke zadruge Agro-Klek.
Rast cena stočne hrane
Za razliku od mnogih farmera ovde su uspeli da obezbede dovoljne količine kukuruza. Ipak, ono što moraju da dokupljuju je prilično skupo.
“Primetan je rast cene stočne hrane, počev od lucerke, lucerkinog sena, sojine sačme, griza, proteinskih hraniva. Loš rod i katastrofalna suša uticaće na proizvođače koji se bave mlečnim govedarstvom. Uslovni refleks svakog farmera, kada vidi koliko je hrane spremio, jeste da smanji broj krava i zimu pregura samo sa najboljim grlima“, objašnjava Bokić.
Brža isplata subvencija značila bi, kaže, stabilnost i sigurnost farmerima. Mnogo bi im pomoglo i kada bi se ukinuo član 33 Zakona o podsticajima kojima se predviđa povrat 10 ili 20 odsto sredstava u budžet ukoliko farmer godišnje ostvari pravo na više od 10 odnosno 20 miliona dinara premije za mleko.
Hoćemo li, pored svih poteškoća, imati dovoljno mleka i mesa i koliko ćemo to morati da platimo? “Da li će biti dovoljno mleka u Srbiji ili ne uopšte ne zavisi od farmera. Nikada me niko nije pitao o ceni koštanja mog mleka. To određuju mlekare. Da li će domaćeg mleka biti na tržištu i koja je cena mleka u maloprodaji isključivo zavisi od mlekara i velikih marketa. Nikada se niko nije udubio u visinu trgovačkih marži kada je mleko u pitanju“, ističe Bokić.
Obim stočarske proizvodnje iz godine u godinu pada u proseku do tri posto. Godišnje se u našoj zemlji proizvede manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, a po stanovniku trošimo do 38 40 kilograma. Na uvoz hrane odlazi ozbiljan novac. U 2023. godini bilo je uvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 600 miliona dolara, godinu dana kasniej za 50 miliona dolaa više.Lane 2023. godinne smo uvezli oko 30.000 tona mesa treće kategorije iz Španije. Tamo je meso jeftinije 40 odsto, jer se životinje hrane GMO hranom. Bio je odobren uvoz 500.000 prasića i 300.000 svinja za klanice. U 2022. godini bili smo uvezli 84.000 tona mleka, 9.600 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva. Srbija nema samodovoljnost i na Odboru za poljoprivredu smo postavili zadatak da se vrati samodovoljnost u proizvodnji hrane, objašnjavaju članov skupštinskog dobora za poljoprivredu.
Posledice suše
Posledice i suše, ali i odluka koje utiču na stočarsku proizvodnju osetiće se naredne godine. Stado je smanjeno jer je hrane za životinje bilo do Božića. Posle je doie stoke otišao u klanbcuiem a deo je prdoat. Inače, u poslednjoj decenuiji broj farmji u Srbiji je smanjen blizu tza 60.000! Mi sad imamo samoprivndino dosa mesa. To je rezultat redovnog snabdevanja, uvoza ali i pokolj stoke. Nema veće proizvodnje. U prvi mah čak o prividno imamo više mesa, ali to nije stvarno stanje. Ponuda je veća jer stočari smanjuju ili gase proizvodnju. Sledeće godine će sve biti mnogo skuplje. Za hranu će biti kritične 2025. i 2026. godine zato što ćemo uništiti i ovo malo stočarske proizvodnje. Prazna su sela, prazne su staje, prazni su obori za tov svinja, torovi za ovce…
Od zemlje izvoznika polako postajemo zemlja koja je sve više zavisna od uvoza hrane. Srbija ima potpisane brojne sporazume za prodaju voća, povrća, mesa u inostranstvo, ali nema količine koje bi mogla da ponudi tim tržištima.Samo junetinu i govedinu bismo mogli da izvozimo u Kinu, Saudijsku Arabiju, Tursku, UAE, ali u zemlji imamo svega 725.000 grla goveda, što je za 18 posto manje nego pre pet godina. Sa ukupnom godišnjom proizvodnjom junetine od 86.000 tona i svega 0,3 uslovna grla po hektaru teško da možemo da budemo interesantan trgovac na bilo kom ozbiljnijem tržištu. Najbolji dokaz lošeg stanja u sotačrstvu je uvoz mesa u proteklim godinama!
U 2024. GODINI ZA MESO, MLEKO, PRASAD… DNEVNO SMO PLAĆALI 1.780.000 EVRA
Od zemlje izvoznika svinjskog mesa i mleka, mic po mic, postali smo uvoznici!
U sektoru stočarstva vladaju uvoznici, trgovci i nemoćna državna administracija. Sve se događa lako jer nemamo Upravu za stočarstvo, a pretendujemo da ova grana sa 25 odsto učešća u poljoprivrednoj proizvodnji dosegne 40 odsto. Kada je pre par godina Udruženje ,,Agroprofit’’ iz Novog Sada predložilo da se pored Uprave za stočarstvo u poljoprivredu uvede i ombusman za hranu, sa čim je upoznat i Predsednik Aleksandar Vučić, tose nije ostvarilo. Predsednik je od Ministarstva poljoprivrede zatražio odgovor na ovaj predlog, i pomoćnik ministra dr Nenad Katanić je odgovorio Udruženju i Predsedniku Vučiću da sve što je Udruženje predložilo Ministarstvo radi i da ombusman i Uprava nisu potrebni. Isti predlog je ponovljen i kod poslednjih izbora i to vladajućoj stranci misleći da ona može lakše “progurati ove ideje”. Ali i to nije prošlo, i ostali smo bez organizacionog poboljšanja u sektoru hrane i stočarstva.
Lakše uvoziti neog proizvoditi!
Naši uvoznici, uz lako dobijene dozvole, dnevno su 2024. godine za uvoz mesa i mleka, prasadi… trošili 1.780.000 evra, a našu robu prodavali smo za 693.152 evra! Tabela o uvozu i izvozu pokazuje da smo duboko utonuli u trgovačke vode, i da se zahvaljujući tome položaj stočara u Srbiji znatno pogoršava i pored velikih izdvajanja novca od poreskih obveznika, gotovo, za sve grane ove proizvodnje.
Jedina oblast koja je ostvarila napredak je priplodno tovno govedarstvo sa oko 25.000 krava u čistoj rasi. Prema poslednjim podacima u više od 600 sela u Srbiji, nemamo ni jednu kravu, a utovljene junadi će biti u ovoj godini tek za naše potrebe (oko 126.000 grla) i za minimalan izvoz.
SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVPODNJE ZA PERIOD 2024.GODINA/2023.GODINA
- Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra;
- Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra;
- Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno 524,8 miliona evra u 2024.godini;
Ratari Srbije: Još nismo dobili subvencije za 2024!
Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić rekao je da u tom kraju oko 20 odsto poljoprivrednika još nije dobilo subvencije za seme od po 10.000 po hektaru iako su rešenja dobili pre dva meseca, a novac je trebalo da se isplati do kraja 2024. godine, kako je obaćao premijer u ostavci Miloš Vučević.„Očekujemo da Uprava za agrarna plaćanja nastavi isplatu subvencija bez obzira što je premijer dao ostvku. Ministarstvo poljoprivrede je obećalo da će do kraja januara izaći pravilnik o semenu kako bi mogli da konkurišemo za subvenciju za seme do 17.000 dinara po hektaru za ovu godinu, ali tog propisa još nema“, rekao je Savić za javnost. Naveo je da još nema ni pravilnika o faktičkom korišćenju zemljišta za koje ne može da se obezbedi ugovor o zakupu zbog toga što nije završena komasacija, a u Stigu je takve zemlje oko 60 odsto u ukupnoj površini obradive zemlje.Na tu zemlju poljoprivrednici bi, prema potpisanom sporazumu, takođe trebali do dobiju subvencije.
U 2923, godini, prema njegovim rečima, ko je sejao pšenicu imamo je neku malu zaradu, a proizvođači kukuruza i suncokreta su „badava“ radili. Prošle 2024. godine će subvencije, ako ih dobijemo pojesti poskupljenje repromaterijala“, rekao je Savić i dodao da je mineralno đubrivo AN u decembru prošle godine koštalo 38 dinara po kilogramu, a sada je 45 dinara za gotovinsko plaćanje, a 51 za kredit na agrokarticu.
Đubrivo urea za prihranu pšenice koštalo je, kako je rekao, krajem prošle godine 48 dinara za kilogram, a sada je 55 dinara za gotovinsko plaćanje i 61 ako se plaća na odloženo. Subvencije će, kako je istakao „pojesti“ poskupljenje repromaterijala. Savić je rekao da problem berze nije rešen, da na izvozu ratarskih proizvoda zarađuju strane firme, a da domaći trgovci dobijaju maržu bez obzira na cenu, dok poljoprivrednim proizvođačima ne ostane ni da prežive bez duga.
MINISTARSTVO SAMO OBEĆALO SUBVENCIONISANE KREDITE, ALI, JOŠ IH NEMA!
Predsednik Skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković rekao je da je resorno Ministarstvo obećalo subvencionisane kredite, ali da je januar na kraju, a tih zajmova nema.
„Država duguje i po dva meseca na ime povraćaja za akcizu od 50 dinara po litru dizela iako je obećala da će taj novac vratiti u roku od dve nedelje. Ni opština Subotica nije isplatila subvencije za kupovinu mehanizacije iako je trebalo da to učini do kraja prošle godine, ovih dana je započela, ali to kilavo ide“, rekao je Matković.
Naveo je da su sada porasle cene ratarskih proizvoda i da se pšenica otkupuje po 26 dinara za kilogram, a zbog nestašice novca poizvođači su morali da je prodaju, posle žetve po 20-21 dinar za kilogram.
Još gore je, kako je istakao, sa cenom ječma koji je prodat za 17-18 dinara po kilogramu, a sada trgovci nude 28 dinara.
Dodao je da su mnogi poljoprivredni proizvođači u minusu, posebno oni koji su uzimali zemlju u zakup da bi je obrađivali jer su morali da plate rentu.
Poljoprivrednici koji koriste dizel po subvencionisanim cenama Naftne industrije Srbije kažu da je jedino razumno što je još šest meseci zadržana cena od 179 dinara za litar, ali da mnogi ne koriste to gorivo jer su im te pumpe udaljne i ne isplati se da troše gorio na odlazak.
Neki od njih su, kažu, čak testirali potrošnju dizela i rekli su da to gorivo nije podjednako kvalitetno kao kada se kupi po punim cenama. Na to ukazuje, kako su naveli povećna potrošnja za 20 odsto, pa novac koji se uštedi na nižoj ceni izgubi se na većoj potrošnji.
Nova obaveza poljoprivrednika i preduzetnika koji robu plasiraju na tržište je, kako najavljuju iz poljoprivrednih stručnih službi, da oni moraju da završe obuku za upotrebu sredstava za zaštitu bilja.
Da bi dobili sertifikat, poljoprivrednici prethodno treba da prođu jednodnevnu obuku na kojoj će čuti pre svega o negativnom uticaju nepravilne primene pesticida na zdravlje i život ljudi i životinja i na životnu sredinu.
Sertifikati će važiti pet godina, nakon čega će morati da ih obnove. Za dobijanje sertifikata plaćaće osnovne takse, kao i samu obuku.
Taj dokument poljoprivredni proizvođači će morati da ponesu u poljoprivrednu apoteku kada kupuju zaštitna sredstva i to prema strukturi svoje poljoprivredne proizvodnje, onako kako je pojedinačni poljoprivrednik prijavio u e-agraru.
Vlada usvojila Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini!
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini.
To su podsticaji za biljnu proizvodnju, gajenje kvalitetnih priplodnih mlečnih krava, tovnih krava i bikova, junadi, ovaca, ovnova, koza i jarčeva, roditeljskih ćurki i kokošaka, priplodnih matica šarana, pastrmke i drugo.
Ovi podsticaju imaju za cilj unapređenje tržišnog poslovanja, podizanje standarda kvaliteta i unapređenje konkurentnosti, navedeno je u saopštenju.
Uredba je doneta s obzirom na to da je poljoprivreda od izuzetnog značaja za razvoj privrede u celini i da direktno iem zakonskom okviru i okviru politika, poboljšanim kapacitetima javnog i poslovnog sektora i ulaganju u odvajanje i sakupljanje otpada.
Obuzdavanje globalnog zagrevanja
Ambasador Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre, kaže za javnost da se nalazimo u odlučujućem trenutku kada se mora uložiti više napora za obuzdavanje globalnog zagrevanja, koje ima katastrofalne posledice poput šumskih požara, poplava, toplotnih talasa…
“Evropska unija podržava Srbiju da ubrza prelazak zemlje na čistiju i zeleniju ekonomiju, gde će građani imati direktne koristi od poboljšanih usluga. Obezbeđena je direktna podrška za uspostavljanje mehanizma za određivanje cene ugljenika, podrška lokalnoj cirkularnoj ekonomiji sa lokalnim samoupravama i preduzećima, a pokrećemo i masovnu kampanju prikupljanja biootpada i zelenog otpada u 25 opština. Ovaj novi ekološki i klimatski paket vrednosti 16,3 miliona evra počinje odmah ovog meseca”, naveo je Žiofre.
Komponenta o klimatskim promenama baviće se politikom i pravnim okvirom klimatskih promena, jačanjem kapaciteta za upravljanje klimatskim promenama i pomaganjem u razvoju mehanizama za podršku industriji u vezi sa dekarbonizacijom.
Uključuje neophodne izmene Zakona o klimatskim promenama kako bi se bolje uskladio sa propisima EU i podržao uspostavljanje mehanizma za određivanje cena ugljenika u skladu sa sistemom EU. Iznos 1,5 miliona evra.
Komponenta cirkularne ekonomije ima za cilj razvoj mapa puta za cirkularnu ekonomiju za lokalne samouprave, akcionih planova za cirkularnu ekonomiju i podizanje svesti. Lokalne samouprave će imati koristi od dobijanja podrške za preduzimanje akcija za lokalnu ekonomiju koja efikasnije koristi resurse, dok će privatne kompanije dobiti prilagođenu podršku da istraže poslovne mogućnosti koje olakšava praksa cirkularne ekonomije. Iznos 709,270 evra.
Foto: Adam Radosavljevic / Alamy / Alamy / Profimedia Pogled na reku Drinu
Komponenta biootpada podržava nove usluge kao što su sakupljanje biootpada iz individualnih domaćinstava, malih preduzeća i sakupljanje zelenog otpada sa javnih mesta u 25 opština u 5 regiona upravljanja otpadom (Subotica, Pančevo, Sremska Mitrovica, Užice i Pirot).
Zeleni otpad, poput ostataka orezivanja iz bašta i parkova, biće kompostovan umesto da se odlaže na deponije, smanjujući troškove i emisije gasova sa efektom staklene bašte: oko 40.000 tona zelenog otpada godišnje bi moglo da se preusmeri sa deponija. Trajanje projekta je 24 meseca, do kraja decembra 2026. godine. Iznos 14,1 miliona evra.
(Autor je analitičar i publicista)