Ekskluzivno za Štajerske novice iz Budimpešte, piše: akademik Vlastimir Vujić
Budimpešta rekorder po broju uloženih veta na spoljnopolitičke odluke EU
ORBANOVIH 3O BLOKADA ZA ŠEST GODINA!
Prema unijskom zakonodavstvu jednoglasnost još predviđena u poreskoj politici i u oblasti proširenja bloka. – Sredstvo veta manje članice Evropske unije u praksi čini podjednako uticajnim kao i njihove veće partnere u savezu
Delotvornost EU (oduvek se) tradicionalno zasnivala na tzv. „KULTURI KONSENZUSA“ i podrazumevala je da su se u brojnim sferama ODLUKE MOGLE DONOSITI – KVALIFIKOVANOM VEĆINOM (ali i praksi da su zemlje članice pregovarale sve dok se dogovor ne postigne!). Za razliku od većine oblasti, ODLUČIVANJE U SPOLJNOPOLITIČKIM PITANJIMA PODRAZUMEVA DA SVAKA ČLANICA IMA MOGUĆNOST DA ISKORISTI PRAVO „VETA“ U CILJU ZAŠTITE (ili promovisanja!) VLASTITIH INTERESA – ČAK i NA ŠTETU DRUGIH ZEMALJA!?
Do sada, Mađarska se vrlo često nije ustručavala da to praktično (i) – učini! Samostalno ili udružena sa drugim državama – svejedno. Najčešća pitanja oko kojih je izostajao konsenzus Budimpešte bila su vezana za – sankcije Rusiji? Kabinet premijera Viktora Orbana je do početka rata u Ukrajini u više navrata odlagao (ili činio neizvesnim) donošenje zajedničkih odluka, glasajući za njih (tek) u poslednjem trenutku.
Ovakve situacije uticale su na povećanje tenzija između mađarske vlade i institucija Evropske unije. Zvanična Budimpešta čak je inicijative i odluke Brisela često opisivala kao „TAJNO ZAKONODAVSTVO“ i „ORUĐE ZA IMPERIJALNU CENTRALIZACIJU“!? Sa druge strane, neke države članice upravo su u tome videle potrebu DA SE PRAVO VETA OGRANIČI – KAKO BI SE OBEZBEDILO EFIKASNO DONOŠENJE ODLUKA!
Vrlo je interesantna i statistika vezana za ovu oblast. Ona pokazuje da je za šest godina (između 2016. i 2022.) MAĐARSKA (čak) 30 PUTA ULOŽILA VETO KADA SU NA DNEVNOM REDU BILE ODLUKE IZ AGENDE SPOLJNE POLITIKE EU? To je ovu državu Srednje Evrope pozicioniralo NA SAM VRH (nevelike liste) ČLANICA KOJE NA OVAJ NAČIN BLOKIRAJU DONOŠENJE ODLUKA U BRISELU!
Zato i ne čudi što mnoge od članica (a njihovu inicijativu nedavno su podržale i Francska i Nemačka!) POZIVAJU NA UVOĐENJE GLASANJA KVALIFIKOVANOM VEĆINOM U ODLUČIVANJU O SPOLJNOJ POLITICI EU! Ali, pravni eksperti upozoravaju na probleme „domino-efekta“ kod ovog pitanja. KOJEG? UKIDANJE OBAVEZNE JEDNOGLASNOSTI ZAHTEVALO BI PROMENU UGOVORA EVROPSKE UNIJE, ŠTO BI TAKOĐE TREBALO JEDNOGLASNO USVOJITI – PA STOGA TAKVU OPCIJU SMATRAJU VRLO TEŠKO OSTVARIVOM!? Pravnici dodatno podsećaju da POSTOJI „RUPA“ U ZAKONODAVSTVU EU, u vidu takovane „KLAUZULE O PROLAZU“ koja omogućava Evropskom savetu da pređe sa jednoglasnog na glasanje kvalifikovanom većinom u određenim oblastima spoljne politike. TO PO NJIMA ZNAČI DA SE PROMENA MOŽE UVODITI POSTEPENO – BEZ POTREBE DA SE MENJA CEO SISTEM ODLUČIVANJA U EVROPSKOJ UNIJI (sic)!
Odlučivanje kvalifikovanom većinom bi, kako tvrde, već moglo da funkcioniše kada je reč o pitanjima trgovinske i carinske politike, pri čemu su kompetentni i ekonomski aspekti spoljnopolitičkih odluka. Neki od stručnjaka, pak, smatraju da bi se POJEDINE SANKCIJE RUSIJI MOGLE KVALIFIKOVATI i KAO PITANJA – TRGOVINSKE POLITIKE (tako da njihovo usvajanje ne bi zahtevlo jedoglasnu odluku!).
Treba podvući i to da – KANDIDATE ZA PRIJEM U EU POGAĐA ČINJENICA DA JE, PREMA AKTUELNOM UNIJSKOM ZAKONODAVSTVU (osim u spoljnoj i poreskoj politici) JEDNOGLASNO ODLUČIVANJE U BRISELU PREDVIĐENO i U OBLASTI PROŠRENJA BLOKA! U Dokumentu koji je u martu 2024. godine donela Evropska komisija navodi se „da će u Uniji sa većim brojem članica jednoglasnost biti još teže postići, uz povećane rizike blokiranja odluka jedne od novih država članica“. Na kraju, Evropska komisija predložila je i nekoliko alternativnih načina na koji bi se mogao obezbediti PRELAZAK SA JEDOGLASNOSTI NA GLASANJE KVALIFIKOVANOM VEĆINOM U SVIM OBLASTIMA, ALI UZ NAPOMENU – DA JE KOD SVIH PREDLOŽENIH MOGUĆNOSTI PROMENA – POTREBNA SAGLASNOST SVIH DRŽAVA ČLANICA! To znači da reč o „krugu“ koji je teško zatvoriti, jer je u praksi upravo VETO sredstvo koje manje članice Evropske unije čini podjednako uticajnim – kao i njihove veće partnere u bloku. Zato nijedna od njih, na čelu sa Mađarskom – neće pristati na promenu dosadašnje prakse!