Branislav GULAN

U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2odsto BDP-a, u siromašnim 50 odsto!

Ako pogledamo svetski prosek, oko četiri odsto globalnog BDP-a dolazi iz poljoprivrede. U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a (SAD, EU, Japan).U zemljama u razvoju udeo agrara često prelazi 15-30 osto (Indija, Nigerija, Etiopija). U najsiromašnijim zemljama poljoprivreda može činiti i 50 odsto BDP-a, jer dominira ekonomijom (npr. Čad, Burundi). Najveće učešće u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji imaju zemlje s velikim površinama obradivog zemljišta, povoljnim klimatskim uslovima i razvijenim agrarnim sektorom.

Kina je najveći proizvođač pirinča, pšenice, povrća, voća i svinja. Oko sedam odsto svetske obradive zemlje hrani oko 20 odsto svetske populacije.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su među vodećim zemljama u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je na prvom mestu, dok su SAD i Indija odmah iza nje.

Iako precizni procentualni podaci mogu varirati u zavisnosti od korišćenih metoda i izvora, procenjuje se da SAD učestvuju sa približno 10 odsto u ukupnoj svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ovaj značajan doprinos rezultat je visokog nivoa mehanizacije, primene naprednih tehnologija i efikasnih poljoprivrednih praksi.

Prema tržišnim istraživanjima Eurostata i izeštajima analitičara globalne zalihe kukuruza za 2024. i 2025. godinu biće najniže u poslednjih 11 godina, a stvarno snabdevanje tržišta najniže u poslednje tri decenije! Kako pojašnjavaju, Kina, koja ima pet puta više zaliha kukuruza od SAD ponekad se isključuje iz ovakvih globalnih analiza kako bi se dobio realniji uvid u dostupne zalihe. Bez Kine, procene američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) pokazuju da će globalne zalihe biti na najnižem nivou sa oko 87 miliona tona.  Odnos zaliha u odnosu na potrotrošnju bez Kine iznosi samo 7,8 odsto, što je najniže još od 1995 – 1996. godine. Zalihe u Brazilu, Ukajini i EU su najniže u poslednjih više od deset godina, a u SAD su smanjene u odnosu na prvobitna očekivanja. No, sitaucija je i dalje napeta čak i sa uključenom Kinom. Drugim rečima globalne zalihe za 2024.- -2025. godinu iznose oko 20,3 odsto, što je nnajniže od 2013 –14 godine.  Kina čini više od 60 odsto globalnih zaliha kukuruza u svetu, a prema USD-a, u sezoni 2024/25 će dosegnutai najviši udeo u poslednjih 28 godina. Peking je 2008. godine započeo program skladištenja kukuruza, plaćajući poljoprivrednicima više od realnih tržišnih cena, ali je to okončao 2016. godine zbog visokih  troškova i podsticaja uvoza. Iako ove godine smanjuje uvoz, još uvek je među najvećim svetskim uvoznicima, ali njen udeo u globalnoj potrošnji iznosi samo sedam odsto, dok Japan i Južna Koreja uvoze gotovo sav potreban kukuruz. Podaci USDA pokazuju da će zalihe kukuruza u SAD-u za 2024. – 2025. godinu iznositi 10,2 odsto, što je manje od prošlogodišnjih kada je to bilo 11,8 osto i desetogodišnjeg proseka od 12,5 odsto, ali nešto više od nivoa iz početka 2020. godina. Sredinom 2024. godine, omer 2024-2025. Prognoziran je iznad 14 osto, ali snažna potražnja plus slabija berba smanjili su zalihe. To je kažu, pomoglo velikim špekulantima da zauzmu optimistične pozicije na Čikaškoj berzi. Međutim, optimisti u vezi sa kukuruzom znaju da su američki poljoprvirednici spemni da povećaju snabdevanje setvom potencijalno velikih površina ovog proleća. Obilne  zalihe kukuruza omogućuju SAD-u da dominiraju globalnim izvoznim tržištem i snabdevaju kupce poput Kine.

Razvijeni i nerazvijeni!

U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2odsto BDP-a, u siromašnim 50 odsto!

Iako poljoprivreda hrani svet, njen ekonomski značaj u razvijenim državama je manji zbog industrije i usluga, dok u siromašnijim zemljama agrar i dalje dominira privredom.

Ako pogledamo svetski prosek, oko četiri odsto globalnog BDP-a dolazi iz poljoprivrede. U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a (SAD, EU, Japan). U zemljama u razvoju udeo agrara često prelazi 15-30 odsto (Indija, Nigerija, Etiopija). U najsiromašnijim zemljama poljoprivreda može činiti i 50 odsto BDP-a, jer dominira ekonomijom (npr. Čad, Burundi).

Najveće učešće u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji imaju zemlje s velikim površinama obradivog zemljišta, povoljnim klimatskim uslovima i razvijenim agrarnim sektorom.

Kina je najveći proizvođač pirinča, pšenice, povrća, voća i svinja. Oko sedam odsto svetske obradive zemlje hrani oko 20 odsto svetske populacije.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su među vodećim zemljama u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je na prvom mestu, dok su SAD i Indija odmah iza nje.

Iako precizni procentualni podaci mogu varirati u zavisnosti od korišćenih metoda i izvora, procenjuje se da SAD učestvuju sa približno 10 odsto u ukupnoj svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ovaj značajan doprinos rezultat je visokog nivoa mehanizacije, primene naprednih tehnologija i efikasnih poljoprivrednih praksi.

Globalne zalihe kukuruza najniže u poslednjih 11 godina

Procene američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) pokazuju da će globalne zalihe kukuruza za 2024/25. godinu biti oko 87 miliona tona!? Prema tržišnim analitičarima, globalne zalihe kukuruza za 2024.-25. godinu biće najniže u poslednjih 11 godina, a stvarna opskrba tržišta najniža u poslednje tri decenije, piše Reuters. Kako pojašnjavaju, Kina, koja ima pet puta više zaliha kukuruza od SAD-a, ponekad se isključuje iz ovakvih globalnih analiza kako bi se dobio realniji uvid u dostupne zalihe. Bez Kine, procene američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) pokazuju da će globalne zalihe biti na najnižoj razini, sa oko 87 miliona tona.

Kina čini više od 60  odsto  globalnih zaliha kukuruza

Odnos zaliha u odnosu na potrošnju bez Kine iznosi samo 7,8  odsto, šta je najniže još od 1995.-1996. godine. Zalihe u Brazilu, Ukrajini i EU su najniže u poslednjih više od deset godina, a u SAD-u su smanjene u odnosu na prvobobitna očekivanja. No, situacija je i dalje napeta čak i sa uključenom Kinom. Drugim rečima, globalne zalihe za 2024.-2025. iznose 20,3  odsto, šta je najniže od 2013.-14. godine.

Foto – Goran Mulić

Pšenica najviše poskupela, kukuruz bez većih promena na svetskim berzama!

Ovog trentuka, na početkzu 2025. godine, Kina čini više od 60 odsto globalnih zaliha kukuruza, a prema USDA-u, u sezoni 24./25. godine će dosegnuti najviši udeo u poslednjih 28 godina, čak 70 odsto. Peking je 2008. godine započeo program skladištenja kukuruza, plaćajući poljoprivrednicima više od realnih tržišnih cena, ali je to okončano 2016. godine zbog visokih troškova i poticanja uvoza. Iako ove, 2025. godine smanjuje uvoz, još uvek je među najvećim svetskim uvoznicima, ali njezin udeo u globalnoj potrošnji iznosi samo sedam odsto, dok Japan i Južna Koreja uvoze gotovo sav kukuruz.

SAD dominira globalnim izvoznim tržištem

Podaci USDA pokazuju da će zalihe kukuruza u SAD-u za 2024.-2025. godini iznositi 10,2  odsto, što je manje od prošlogodišnjih 11,8  odsto i desetogodišnjeg proseka od 12,5  odsto, ali nešto više od razina iz početka 2020-ih godina.

Sredinom 2024. godine, omer za 2024.-2025. prognoziran je iznad 14  odsto, ali snažna potražnja plus slabija berba smanjili su zalihe. To je, kažu, pomoglo velikim špekulantima da zauzmu optimistične pozicije na Čikaškoj berzi.

Međutim, optimisti u vezi sa kukuruzom znaju da su američki poljoprivrednici spremni povećati opskrbu setvom potencijalno velikih površina ovog proleća 2025. godine. Obilne zalihe kukuruza omogućuju SAD-u da dominiraju globalnim izvoznim tržištem i opskrbljuju kupce poput Kine.

U Srbiji su prazne staje, a nema ni kukuruza! 

Kada je o Srbiji reč, treba reći da joj je proteklih decenija, godišnje trebala za ishranu stoke oko četiri miliona tona kukuruza. Staje su sve praznije i obori za tov svinja su se ispraznili na nivo iz 1947. godine, i kako navodi Sunčica Savović, direktor ,,ŽitoSrbije’’, te potrebe su se sada smanjile za 500.000 tona, (na 3,5 milioan tona) pa Srbiji  koja nema ni dovoljnjo stoike ni svinjskog mesa, koja mora da uvozi sad treba da ima za stoku oko 3,5 milona tona ,,žutog zlata’’. Prošle 2024. godine u Srbiji je rodilo oko 5,2 miliona tona kukuruza, pa i pored malog roda i niske potrošnje, jer nema stoke, biće ga i za izvoz. Inače, želja kreatora agroekonomske poltike  je da rod kukuruza bude bar za 30 odsto veći i znatno više. U 2025. godini očekivalo se oko 6,6 miliona tona roda. Alki, je suša smanjila tovar. U Srbiji su  zaboravili kada je su imali visoke prinose. Pre tri ili četiri decenije! Rekord kukuruza je bio daleke 1986. godine kada je u koševe bilo smešteno čak 8.062.020 tona kukuruza! Od tada do danas prošlo je skoro četiri decenije da se čeka ponovo toliki prinos! Tada i više nikad posle toga Srbija se nije približila tolikom rodu kukuruza. Ali, pošto se kukruz seje od 950.000 hektara pa naviše, nadajmo se da će se to jedne godine  ponovo ostvariti jer se tvorci novih hibrida hvale sa novim kvalitetnim visokorodnih hibridima i u lošijim godinama.

Foto: Agroprofit – N.S. – Broj goveda u Srbiji smjanjen je skor  četiri odsto! to znači da sad u stajama u Srbiji i na pašnjacima ima ukupno  698.605 goveda!

Prema podacima u saopštenju Repbličkog zavoda za statistiku sa stanjem na dan 1. decemba 2024. godine, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023. godine manji je broj goveda u Srbiji za 3,7 odsto, pa sad u stajama i na pašnjacima ima ukupno samo 698.605 goveda. Raduje rast svinja za 9,7 odsto i sad ih u oborima ima 2.349.176 grla. Zvaničan  rast broja ovaca je 2,5 odsto pa ih je sad u Srbiji 1.759.424 grla. Manji je i broj živivine za sedam osto odsto pa ih sad ima 14.773.571 grla ukazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Srbije) , a svinje u Regionu Vojvodine, a to je 43,7 odsto!

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014 – 2024), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za sedam oddsto. Raduje veći broj ovaca skoro za tri odsto. Dakle, stočarstvo je u dramatičnom padu od 2022. godine i da je stanje ozbiljno loše. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da se negativan trend u Evropskoj uniji reflektovao na Srbiju, iako su razlozi za to različiti.Analitičari navodi navode da je izgubljeno preko 50.000 goveda, a da je preko 10 odsto svinja izgubljeno, što je kasnije otišlo na 17 odsto i da se negativni trend i dalje nastavlja.

Broj stoke u Srbiji!

Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju RZS, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja ( trenutno povećan anza 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).  U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2024), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto!

Broj stoke na dan 1. decembra 2024. godine – prethodni rezultati

	Republika Srbija
	ukupno	Srbija – sever			Srbija – jug
		svega	Beogradski region	Region Vojvodine	svega	Region Šumadije i Zapadne Srbije	Region Južne i Istočne Srbije
Goveda, broj	698.605	260.994	32.986	228.008	437.611	318.438	119.173
Indeks, 1.12.2023 = 100	96.3	98.5	95.2	99.0	95.0	96.5	91.4
Svinje, broj	2349176	1135602	108357	1027245	1213574	828007	385567
Indeks, 1.12.2023 = 100	109.7	108.8	104.6	109.3	110.6	111.6	108.4
Ovce, broj	1759424	389669	75026	314643	1369755	1081803	287952
Indeks, 1.12.2023 = 100	102.5	99.4	97.7	99.8	103.4	103.3	103.6
Živina, broj	14773571	7071562	635755	6435807	7702009	4993164	2708845
Indeks, 1.12.2023 = 100	103.5	107.5	99.4	108.4	100.0	99.3	101.4

S druge strane, ocenjuje se da postoji ogroman rast u realnom budžetu poljoprivrede – za milijardu evra. „I kada pogledate takav jedan budžet, mislite, poljoprivrednicima je super. A, zapravo to nije tako. Znači, subvencije su pogrešno raspoređene i subvdencije subvencije kasne“, smatra analitičar Goran Đaković.Na pitanje da prokomentariše broj ovaca i živine, on ističe da je to ono što je potrebno i govedarstvu i svinjarstvu.  Što se ovaca tiče, iz svog iskustva mogu da kažem da je tu jako stabilna situacija. Vi imate 10.000 dinara po grlu ovce, imate stabilne koliko toliko cene, tražnju dobru i naravno da će se održavati ta proizvodnja uz blagi rast. To je ono što treba zapravo i ovima koji se bave svinjarstvom i govedarstvom“, navodi dr Cvijan Mekić,  profosr na POljoprivfednom fakukultetu u Zemunu.

Šta se dešava u Evropi

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evropi pao za otprilike tri miliona grla, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada. Tumači da su podaci o povećanju u svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom. „Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo više broj živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7-8 odsto, ali pričamo o nekoj nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište“, naveo je Budimović. U vezi sa sprečavanjem daljeg pada broja goveda u Srbiji, objasnio je da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu. „Najsporiji je obrt kapitala. Kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleka“, navodi kao prvu važnu stavku dodavši da je planiranje ključno. 

Mi hoćemo da budemo kao Danska ili Holandija. A,  oni kapital obrću 52 puta godišnje, a mi samo jednom. Tu se nalaui kvaćčka njihovog  uspeha inašeg neuspeha, navodiu analitičar Banislav Gulan. Druga važna stavka, prema njegovom mišljenj, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalje.

Srbija zemlja bez strategije agrara!

Stara strategija, koaj je bial strategija pada, doneta je bila krajem jula 2014. godine o važial je do kraja jula 2024.godine. POšto nuiej bgila doneta nova, njen rok je bio produžen do početka 2025. Godine. U međuvremenu je nekadašnja ministarka dal suseidma njih  10 iz Bosne i Hercegovine,Zatim još 10 iz Slvoenuiej, plus četiri konsultanta iz SRboije da pišunovui strateghinju. Uradili su I okvirni nacrt te buduće strategije na 100 strana. Aloi, kada je pedf kraj 2024. godine o tome je trebao da raspravlja Odbor za poljoprviredu Skupštine Srbije, zvanično je na sendici rečeno da Minstiarastvo poljoporivrede ,,njuiej htelo da dsoavi  Okvirni Nacrft strateghije svom Odboru’’,  odbilo je I da dosavi tro[koel koliko su ya to uslgueju pla’enei autori, njih 24 iz tri yemlje. Talo je odbor ya agrara o tom Usavu ya poljoprivredu, strqategiji, raspravao bey dob ijuenog teksta. Rezultat je bio da se sve odbije. Posle toga je dobila zadatak da to radi ekpa domaćih stručnjaka. Rečeno im je da preuzumu ono što  je valjano ono  su radili dosadašnji tvorci iz tri zemlje, a ostalo da sami osmišljavaju.

Zadaci novog agrarnog Ustava Srbije

U tom cilju neophodno je:

• Modernizovati poljoprviredno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnolških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know- xow). Ovaj pristuip ima za cilj povećanje produktivnosti, smkanjenje troškova proizvdonje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci…Problemi se mroaju sistemski i dugoropčno rešavati. Jer, na ulcui i sa uredbama je samo treanutno rešavanje problema, koje nikada nikome dugoročno nije dobro ništa donelo!

Autori  strategije, koja je istekla na kraju 2024, godine bilo ih je 240 stručnjaka – eksperata iz Srbije. Oni su pre jedne decenije napisali strategiju na 145 strana. Bili su nerealno predvideli da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ukoliko je loša godina po stopi od 6,1 odsto. Pred usvajanje strategije, u Vladi Srbije, recenzent tog dokumenta bio je prof dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije. Autore je upozorio na činjenicu da je tada dokument, bio nerealan, netačan i neostvariv u praksi, čak i ako se ostvari, štetan po državu! Dokument je krajem jula 2014. godine usvojila Vlada Srbije, ali ne i Skupština Srbije na koju nikada nije bila ni upućena!? Tada nisu prihvaćena upozorenja recenzenta ni primedbe iz prakse. Rezultat  posle jedne decenije njene primene, pokazao da je ukupan rast za 10 godina bio samo 1,7 odsto! Odnosno, godišnji rast je tek 0,17 odsto! Dakle, to je bhial straqtegiej poada umesto rasta! Za izradu tog lošeg dokumenta nikoniej odgovarao. Njeni autor zha taj loše urađeniposao sebe su častilisa 8,2 milioan evra koji su stigli kao namenswka ivnesticija za taj posao. 

Te sad daleke 2014. godine, odgovor narodu je bio da će Strategija ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa će se onda govoriiti o tim primedbama. Međutim, to se nikada nije dogodilo! Zašto!? Javnost nezna, ali zna i oseća da je bio dokukment loš!  Rezultati te strategije danas su da je u protekloj celoj deceniji rast agrara Srbije  bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto!? Za izradu loše i nerealne strategije niko nije bio odgovoran od 240 autora. Rezultat te strategije je da Srbija nema samaodovlјnost u proizvodnji hrane pa mora da je uvozi! Samo prošle 2024. godine, taj uvoz mesa, mleka i prerađevina je iznosio oko 650 miliona dolara! 

Kreatori te loše agroekonomske politike narodu nisu objasnili zašto su glasali za donošenje takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastom od tada nerealnih i neostvarivih 9,1, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Za izradu tog lošeg dokumenta, Strategije pada, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava tada pristiglih iz tri evropske zemlјe. Tada je taj agrarni Ustav usvojila samo Vlada Srbije. U Skupšštinu Srbije document nikada nije ni poslat! U vreme usvajanja tog agrarnog Ustava na Vladi Srbije, premijer je bio današnji predsednik Srbije, dok je ministar polјoprivrede u to vreme bio današnji savetnik za agrar predsednika Republike Srbije! 

Strategija vraćena domaćim stručnjacima!

Posledice, takve loše stragije sad se osećaju jer je Srbija dovedena u situaciju da nema dovolјno, mesa mleka, prerađevina, čak ni  za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara! Izradu nove započelo je u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije.Nјima je u radu pomagalo četiri konsultanta iz Srbije. Sve to je osporio Odbor za poljoprivedu Skupštine Srbije, pa su dalji radovi na tom agrarnom Ustavu  preuzeli da završe domaći stručnjaci. Tim domaćih stručnjaka predvodi prof dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ona je i predsednik Društva agrekonomista Srbije. Ona  i novi domaći tim treba da prihvate ono što je valјano iz već urađeno u okvirnom nacrtu, a ostalo da urade u saradnji sa domaćim  stručnjacima i polјoprivrednicima, uz uvažavanje koliko hrane treba za žitelje Srbije i koliko oni to što im treba mogu da plate u Srbiji! Ostalo da se izvozi i da se pronađu tržišta.

Nepoverenje za strane autore!

Zbog nepoverenja u kvalitet budućeg dokumenta, jer nije moguće da stranci bolјe znaju od domaćih naučnih radnika u Srbiji i proizvođača, šta nam treba, ali i na osnovu urađenog prednacrta, nije bilo poverenja da će trani atori projekta, bolјe uraditi od domaćoh poznavalac prilika u Srbiji taj važan document, dobio je nove autore.  Strancima je otkazana dalјa saradnja. Tako su nadležni odlučili.  To znači da novi okvirni Nacrt treba da bude sa rokom trajanja od 2025. pa do 2035. godine. Preporučeno je da se iskoristi ono što je valјano i prihvatlјivo u već urađenoim dokumentu. Sada je u toku izrada tog novog dokumenta, odnosno agrarnog  Ustava u Srbji. U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlјu između ostalog za ozdravlјenje polјoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci. Prvi zadatak je da polјoprivreda u Srbiji konačno postnae strateška privredna grana. To traži 508.365 polјoprivrfednih gazdinstava u Srbiji. Oni proizvode sirovine za hranu na 3.257.100 hektara u Srbiji. U svakom agraranom gazdinstvuu Srbiji zaposleno je po 2,2 lica, pa je prema popisu polјoprivrede u njoj je zaposleno 1.150.653 lica! Ili po jednom gazdinstuv 2,2 lica!U U Srbiji nosioci poljoporivrednih gazdinstava stari su 60 godina, a tek svaki 11 nosilac gazdinstva mlaje od 40 godina. Prema pdoaciamRZS prosečno gazdinstov u Srbiji je veličienj 6,4 hektara. Unjemu se nalazi jedna krava, pet svinja, tri ovce , tri košnice i 43 živine!

U Srbiiji, koja je zavisna od uvoza hrane, danas ima 4.720 sela. Ali, čak u 600 tih sela – naseljenih mesta kako piše u aktuelnoim Ustavu zemlje Srbije nema nijedne krave!

U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnkim Ustavu, između ostalog piše:

III PRIORITETNI  ZADACI

…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Da bi se to ostvarilo polјoprivreda mora u Srbiji konačno da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora. 

Jer, agrar je dosadaš samo u obećanjima kada su proizvđači hrane  izlazili nna ulice da dobijao obećanja da ćče biti stratepška grana. Ali, od toga se nikada ništa nije uradilo.  Takva neispunjena obećanja bila su samo  trenutno ,,gašenje požara’’ koja nikome ništa dobro nisu donela. U buduće će takva obećanja da rasplamsaju nezadovoljsvo!

U tom cilјu neophodno je:

• Modernizovati polјoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilј povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci…

 Zašto sve više uvozimo seme ratarskih kultura? 

Iz godine u godinu u Srbiji proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura! Kao rezultat imamo situaciju da je sada naša polјoprivreda zavisna od semena iz inostranstva. Zašto su za samo nekoliko godina površine pod semenskim usevima sa 50.000 hektara smanjene na ispod 30.000 hektara? Zemlјa koja nema svoju smenarsku proizvodnju najbrže može postati zavisna od velikih svetskih multinacionalnih kompanija, a potom i velikih sila! Srbija se sad nalazi na tom putu! Dakle, budućnost svake zemlјe zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenarskoj proizvodnji kako bi prehranila naciju! Dakle svaka zemlјa koja bude imala kvalitetnu sopstvenu semenarsku proizvodnju ne treba da brine za svoju budućnost! U Srbiji je nauka dala pun doprinos ovoj proizvodnji do sada, semena i hibrida, ali poslednjih godina, kao da se gubi dah. Jer, ima dosta upotrebe stranih hibrida i sorti, koji nisu prilagođeni ovom podneblјu, pa nam je proizvodnji u polјoprivredi pala na nivo od pre četiri decenije! Najbolјi dokaz je da je suša u protekle dve decenije kroz osam takvih perioda nanela štete veće od oko devet milijardi evra! Otpornost na sušu i veće prinose daju usevi, koje je stvorila domaća nauka, jer su prilagođeni za ovo podneblјe. To se posebno odnosi na novosadski Institut za ratarstvo I povrtarstvo, koji je Institucija od nacionalnog značaja, kao i Institut iz Zemun polјa. Ovde dve naučne ustanove stvorile su više od 2,500 sorti i hibrida raznih kultura. A koliko je domaća proizvodnja semena u teškom položaju govori i činjenica da su se samo za nekoliko godina površine pod semenskom proizvodnjom u Srbiji smanjile sa 50.000 na 30.000 hektara!

Krah stočarstva!

Najveći problemi su u stočarstvu, jer, prazne su staje, a ovo ukazuje i za tov goveda, svinja, ovaca, koza i ostalog stočnog blaga, kako to narod kaže.  Jer, stočarstvo već više od tri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto godišnje! Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević je, posle sastanka u Ministarstvu polјoprivrede sa predstavnicima mlekara, rekao da oni tvrde da postoje ogromne zalihe ,,bele reke’’ i da su morali da smanje otkupne cene sirovog mleka! Najviše su oštećeni proizvođači jer je litar ovog konzumnog mleka jeftiniji od litra mineralne vode! Rezultat takvog odnosa prema stočarstvu Srbije je činjenica da će Srbija do obnove stočnog fonda duže vreme morati da uvozi meso, mleko i mnoge druge potrepštine… Problem  mora da bude što u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave! “Ministarstvo polјoprivrede je pristalo da otkupi deo zaliha i da plati Imleku i Ubskoj mlekari da ga dehidrira i da ga kao mleko u prahu ponudi konditorima”, rekao je Palamarević i naveo da država opet pomaže mlekare i iz budžeta plaća uslugu dehidriranja mleka.

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji. Tačan broj krava mlekulјa se nezna! Pominju se različite brojke, od 150.000 pa do 228.000 grla, krava mlekulјa. Tačno je da je pobošlјan rasni sastav stoke, pa sad neke mlekulјe daju i po 9.000 litara mleka u proseku godišnje. To znači zahvalјujući bolјem rasnom sastavu postojeg  broja grla, zadržava se ta proizvodnja ,,bele reke’’. Ali, podatak RZS je i da se u Srbiji troši manje od 200 ltiara mleka i prerađevina po stanovniku godišnje. To je dokaz da se Srbija nalazi  na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevina u Evropi.  A, dokaz je da se danas u prodavnicama,  nalazi i mleko iz mnogih evropskih zemlјa. Ali, to su strane i prodavnice u Srbiji. Uvoz mleka gasi domaće stočarstvo. Zbog lošeg agroekonomske politike u poslednjoj deceniji u Sribji je ugašeno čak 62.000 farmi. 

U Srbijii dalјe opada broj goveda. Prema poslednjim podacima ima ih samo 698.605 grla,  što je pad za  godinu dan od 3,7 osto,navode u RZS. To znači da je u odnsu na desetegodišnji prosek, od 2014. Pa dok kraja 2024. godine broj smanjne čak za19,5 odsto! Stočarstvom se u Srbiji bavi oko 313.495 gazdinstava.

Dakle, Srbija mora i da uvozi mleko, da bi ga bilo dovolјno na tržištu. U njoj se 2022. godine proizvelo i oko 60.000 tona sireva. Na listi je bilo oko 70 vrsta ovog proizvoda od mleka. Zemlјa Srbija godišnje i izvozi oko 15.000 tona sireva, a istovremeno po mnogo višoj ceni uvozi više od 12.600 tona sireva godišnje. Na uvoznoj listi uvek se nalazi i oko 10.000 tona mleka u prahu, kao i više desetina hilјada litara konzumnog mleka. Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji se gaji oko 698.605 goveda. Mnogo manje nego pre nekoliko godina. Dokaz pada stočarstva koje se nalazi na izdisaju  u Srbiji je i činjenica da je ono pre dve godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. U svetu je sve ispod 70 osto karakteristika nerazvijenih zemalјa.  Stočari kažu da je to sad još mnogo manje.

Samodovolјnost i uvoz!

U slučaju samodovolјnosti tržišta za goveđim mesom pokrivenost tržišta je nešto niža (96,4 odsto). Međutim, u PKS ističu, da pokrivenost potreba stanovništva iznosi svega 38,7 odsto. Posmatrajući odnos ostvarenog uvoza u odnosu na izvoz (uvoz je veća od izvoza za oko 1,5 puta!) i učešće izvoza u ukupnoj proizvodnji goveđeg mesa od oko 7,4 odsto otvaraju se mnoga pitanja u oblasti govedarske proizvodnje (tovno govedarstvo). Naime, razlozi za nisku pokrivenost potreba stanovništva (38,7 odsto) mogu ukazivati na to da domaća proizvodnja nije prilagođena zahtevima tržišta i stanovništva!To je greška onih koji vode agropolitiku u zemlјi. Umesto proizvodnje za direktnu potrošnju, deo proizvodnje može biti usmeren na industrijsku obradu ili na proizvode sa dodatom vrednošću. A, da bi se bolјe razumeli izazove u ovoj domaćoj proizvodnji, potrebno je istražiti i druge faktore kao na pr. niska produktivnost stočarstva, posebno govedarstva; neadekvatna genetika proizvodnje, nedostaci programa selekcije u ovoj proizvodnji; procenu efikasnosti ishrane proizvodnih grla (tovno govedarstvo); ukupne troškove ove proizvodnje i drugo. 

Srbija više nema samodovolјnost u proizvodenji hrane, konstatovanoi je i u Skupštini Srbije. To je rezultat loeš agroekonomske politike i rezitlat strategije agrara koja se sprovodila od 2014. do 2025. godine. Tu stretgiju kreirtalo je 240 ekeperata iz Srboije. Udvarajupčši se vlati ssu hneapisali nerealno I neostvarilo da će se agara ra zuvijyti godošnej po topi od 9,1 odsto, odnosno ako je supša čak 6,1 odsto. Svee su to promašili jr je rast za deset godina bio samo 1,7 odsto, a godišnje tek 0,17 odsto!

Nerealjo su bili napisali da će se u Srbiji godišnje agrar razvijati od 2014. do 2025. godine čak 9,1 odsto, a u lošijim godinama 6,1 odsto. To su se udvarali visokiim funkcionerima. Jer, za celu deceniju sporovođenja  te strategije niko nije analiziurao. Rezultat te nepažnje  je rast za deset godina bio samo 1,7 osto, a godišnji rast je bio tek 0,17 odsto. Poasledica toe netačne oi nerealbne strategije je da se u 2024. godini u Srbiju uvezlo svinjskog mesa i preraševina za kao  mleka i prerađevina, koje smo mogli i sami proizvesti čak za 650 miliona dolara. Za taj loš  document nosico tog posla sebe su časili sa 8,2 miliona dolara donacija koje su namenski stigle u Srbiju za taj posao!

Tako loša strategija agrara  vlast tera da mora da se uvozi hanu.  U 2022. godini stočarstvo je u BDP agrara učestvovalo samo sa 28,1 odsto. A, ukupno učešćče agrara u BDP zemlјe je od sedam do deset odsto. U Sloveniji i razvijenom svetu je to oko 1,7 odsto Sad je to još manje!  Ni 2023. godina nije bila vreme samodovolјnosti domaćeg tržišta sa mesom. Jer, i tada se moralo uvoziti meso, prerađevine, konzumno mleko i mleko u prahu! Prema podacima RZS i PKS možemo istaći, da se u Srbiji sad godišnje po jednom stanovniku troši oko:

Procena potrošnje po članu domaćinstva 2024.	RZS
Goveđe, juneće i teleće meso, u kg.	7,7
Svinjsko meso, u kg.	15,5
Jagnjeće, ovčije i kozije meso, u kg.	3,3
Živinsko meso, u kg.	18,8

Polјoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – Stočarstvo u Srbiji na pocetku 2025. godine…

Prema podacima prikazanim u saopštenju Ministarstva polјoprivrede Vlade Srbije, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 osto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). Podaci u saopštenju RZS Srbije, na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, prikazuju da je manji  ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).  U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odstoi živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto

EU u desertogodišnejm razvoju agrara navodi šta će i kako, u kom smislu da razvoju. Mi našu strategiju imamo, verujem da ni ministar nije pročitao, pošto kad je bio predsednik svojevremeno u poseti jednoj mlekeri, on nije ni znao koliko su subvencije za mleko, tako da ne očekujemo ni da zna šta u toj strategiji piše. Nauka stiče da se iz problema u stočarstvu izlazi kroz dobro osmišljene subvencije i da se ne mogu davati svakome. Kad ulažemo novac, da tačno znamo zbog čega ga ulažemo, gde ga ulažemo i šta ćemo mi od toga da dobijemo. Znate, milijardu evra uopšte nije mala cifra za jednu zemlju kao što je Srbija, koliko je sada odvoijla za agara.l Nije4 malo kada bi ušlo u zdav agara I bilo podeljeno onoma koji će to valjano iskoristiti.  Kaže se da je potrebno prilagoditi mere regionalno i da ne može svako da se bavi svačime.Da znamo gde se proizvodi masovno stočarstvo, ako je to Pešter, Pešter, i onda dodamo njima više. Ako je ratarstvo dominantno negde, onda subvencionišemo ratarstvo. Ako je voćarstvo, onda voćarstvo, recimo  Čačak, okolina i neki pogodni drugi kraj, i da se zna tačno. Ako imate pola hektara, odete lepo kod notara, registrujete tih pola hektara i registrujete poljoprivredno gazdinstvo i vi ste poljoprivrednik, pa da dobijete subvenciju, pojašnjavaju situaciju  poznavaoci poznavaoci prilika. 

Stočarstvo je u krizi u mnogim državama i sve više na svetskom tržištu postoje potrebe za uvozom kvalitetnog mesa – posebno junetine… Sad bi moglo da izvezeno oko 6.000 grla. Ministar poljoprivrede dr Aleksandar Martinović kaže da je posle razgovora sa zamenikom iranskog ministra poljoprivrede Hamidom Rasulijem u Beogradu da je Iran izrazio potrebu za uvozom goveđeg i pilećeg mesa iz Srbije.

Junetine sa pašnjaka, a iz Srbije!

Agrarni analitičar Čedomir Keco, dobar poznavalac ovog tržišta, kaže da je svaka prilika dobrodošla za naše proizvođače. Prema njegovim rečima, prethodnih dana smo se usaglasili i sa Velikom Britanijom i dobijen je sertifikat za izvoz junetine. Kada smo krenuliu ovu akciju, u tsastaje su bile skoro prayne,.  bilo je samo nekolkioo stoinaJunadi. Danas ih u tovu ima oko 25.000. Dakle, ako se jave kupci, a tražimo ih i sami, pored svega, u zemljama nekadašnjih naših tržišta, imamo šta da ponudimo. 

Međutim, nedavno je urađeno istraživanje o cenama junećeg mesa u 91 zemlji sveta kako bismo dobili bolju sliku na kom tržištu možemo da budemo konkurentni i na koje zemlje treba da se skoncentrišemo. Mi se možemo uklopiti u zemlje koje mogu da plate našu junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 žive mere. Došli smo do podataka da bi naši proizvođači mogli da budu konkurentni u Izraelu, Italiji, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji… kaže Keco. Po njegovim rečima, u Iranu je cena oko osam evra kilogram i u ovom trenutku bi se teško uklopili, ali je moguće ukoliko bismo pojeftinili proizvodnju junadi.  Ipak, za naše uzgajivače u pogledu komercijalnih aranžmana najinteresantnije su Italija, Grčka i Kina. Problem sa izvozom u države EU jeste što su nam, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, nametnute izuzetno visoke carinske takse, što poskupljuje naše meso i u tom smislu teško možemo da budemo konkurentni s drugim ponuđačima. 

Čedomir Keco  napominje da bi naši proizvođači s Kinom mogli da trguju, ali tako što bismo na to tržište plasirali najkvalitetnije meso koje imamo. – Zbog toga su se proizvođači sada organizovali da ponude takozvanu junetinu iz prirode. Jer u Kini postoji i ponuda od 112 dolara po kilogramu ovog mesa, koje uvoze iz Australije. Naše juneće meso je izuzetno kvalitetno, možda među najboljima u Evropi. Posebno simentalska rasa. 

 

EK predstavila novu viziju evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora do 2040. godine!

NAŠA JUNETINA MOŽE DA PARIRA U NAJMANJE 30 DRŽAVA! Uvoz ovog mesa nam nije potreban, a cena je odavno veća, evo i koliko

Ponuda i cene svežeg mesa nikako da se stabilizuju, a posebno je neizvesno snabdevanje tržišta goveđim mesom iako ponuda žive junadi ne manjka. Broj malih gazdinstava koji su se bavili tovom do pre dve godine smanjen je za oko 5.000, a u proseku su imali u tovu četiri do šest grla, kaže agrarni analitičar Čedomir Keco. Danas se ovim poslom, sa više od 100 grla, bavi mali broj farmera. Ali to ne umanjuje ponudu prema klaničarima, koji plasiraju meso na domaće tržište – ističe sagovornik. Prema njegovim rečima, zahvaljujući cenovnoj politici klaničara tov u Srbiji je simboličan u odnosu na vreme kada smo juneće meso izvozili za više od 220 miliona dolara godišnje. Kaže da ipak za naše potrebe imamo dovoljno junećeg mesa i ne bi trebalo da ga uvozimo.

Domaći proizvođači uspeli su da izvezu kvalitetan „bebi bif” za 6,06 miliona evra. Za isporuku 1.360 tona naplaćeno je u proseku 5,33 evra po kilogramu. Domaći proizvođači najbolje su trgovali s Keco napominje da za domaće stočare nije dobra vest da su izvoznici junećeg mesa postizali cenu od 4,5 do pet evra za kilogram, što odgovara otkupnoj ceni žive junadi od oko 2,5 evra.

– O čemu je ovde reč nije jasno, jer je prodajna cena junadi odavno veća – ističe sagovornik i dodaje da smo juneće meso uvozili iz Ruske Federacije, najverovatnije biftek, po ceni od 7,8 evra za kilogram. U isto vreme but bez kostiju u Moskvi reklamiran je u prodaji po šest evra.

Sa cenom po kojoj su naši klaničari prodavali meso, od 101 države, u čije cenovnike u maloprodaji je portal „Agroservis” imao uvid, proizvođači iz Srbije bi bili konkurentni u najmanje 30 država.

Prema podacima o trgovanju sa Kinom, gde se očekuje veliki plasman, imali smo za sada izvoz mesa treće klase. Keco kaže da je za domaću potrošnju junećeg mesa potrebno 86.000 do 90.000 junadi, a tu količinu naši uzgajivači imaju uvek na domaćim farmama, zbog čega nam uvoz nije potreban. Sa Italijom  je  ostvarena je cena od 6,8 evra po kilogramu.

Foto: Shutterstock

Promene fokusa sa ekoloških standarda na pojednostavljivanje propisa i privlačnost poljoprivrede kao profesije. Pre nekoliko EK je predstavila novu viziju evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora do 2040. godine, ublažavajući svoju prethodnu ambicioznu ekološku politiku, što je, kako komentarišu mediji, odgovor na rastuće proteste poljoprivrednika. Ovoga puta fokus je na pojednostavljivanju propisa i pretvaranju poljoprivrede u privlačnu profesiju, umesto na podizanju ekoloških standarda, prenosi „Juronjuz”, uz komentar da se sa ovom promenom EK prilično udaljava od svoje prethodne kontroverzne strategije „Od farme do viljuške” kao delu evropskog Zelenog dogovora.

Istovremeno, postoje izmene u politici koje se najviše tiču potrošača. Drugi sporni plan iz ranijeg perioda o obaveznom označavanju hrane na prednjoj strani pakovanja (kao što je sistem „Nutri skor” ili označavanje bojom) ovoga puta odbačen je u korist isticanja etiketa koje će kazivati kupcima o poreklu proizvoda i standardima koje proizvođači primenjuju a u vezi su sa dobrobiti životinja.

Zauzet je jači stav prema strateškoj prehrambenoj autonomiji Evrope. Sa naglaskom na davanju prioriteta proizvodnji osnovnih poljoprivrednih proizvoda kako bi se poboljšao suverenitet evropskog tržišta. Većoj podršci će moći da se nadaju poljoprivrednici koji aktivno doprinose bezbednosti hrane, što je, kako se ističe, pozicija koju zastupa Evropska narodna partija desnog centra, kojoj pripadaju i komesar za poljoprivredu ali i predsednica komisije Ursula fon der Lajen. Ovo je jedna od mera koja direktno ide u korist potrošača.

Međutim, sa stanovišta poljoprivrednih proizvođača nova strategija nudi malo o istinskoj reformi Zajedničke poljoprivredne politike. Odnosno ne vide se načini za sprovođenje pravednije raspodele podsticaja u korist malih poljoprivrednika tako što bi velikim kompanijama u agraru bile smanjene isplate. Mediji podsećaju da je sistem direktnog plaćanja dugo bio kritikovan zbog nesrazmerne podrške u korist velikih farmi, ali ni u novoj strategiji se ne naziru rešenja. Takođe, iako ekološki aspekti ostaju, oni više nisu centralna tema u novom planu. Posebno ne revizija okvira upotrebe pesticida. Sada je već svima jasno da je ranija strategija, kao što je njihova prepolovljena upotreba do 2030. godine, teško ostvariva.

Mediji podsećaju da je uredba o održivoj upotrebi pesticida povučena još u februaru 2024. usled sve većeg bunta desnice protiv evropskog Zelenog dogovora, ali i rasprostranjenih protesta nezadovoljnih farmera. „Način rada se očigledno promenio u pravcu postizanja neophodnih smanjenja na drugačiji način”, rekao je komesar za poljoprivredu Kristof Hansen na konferencije za novinare. Odluka da se odustane od prethodne politike usledila je nakon kritika farmera koji su tvrdili da je strategija produbila polarizaciju u sektoru poljoprivrede. Umesto toga, nova vizija ima cilj da obnovi  poljoprivredu, obezbeđujući da ostane konkurentna i sposobna da poljoprivrednicima obezbedi fer uslove za život i rad. „Potreban nam je pristup koji nagrađuje poljoprivrednike, a ne da vrši preveliki pritisak na njih”, rekao je Hansen. Kako se ističe, najpre će se početi sa racionalizacijom implementacije Zajedničke poljoprivredne politike, ogromnog programa poljoprivrednih subvencija koji trenutno vredi gotovo trećinu ukupnog budžeta EU.

Osiguravanje pravednog životnog standarda za poljoprivrednike je još jedan ključni element strategije. Razlog je to što se mnogi proizvođači u evropskom poljoprivrednom sektoru suočavaju sa finansijskom neizvesnošću i visokim rizikom od siromaštva, naglasila je Komisija u dokumentu. Da bi ovo bilo rešeno, izvršna vlast EU planira da krajem ove godine izradi posebnu strategiju koja bi motivisala mlade da se uključe u proizvodnju hrane, i to kroz lakši pristup zemljištu, kapitalu, ali i kroz obuke za mlade poljoprivrednike. Pored toga, nastaviće se rad na poboljšanju pozicije farmera u lancu snabdevanja hranom jer se oni često bore protiv moćnih trgovaca na malo. Reforma nepoštene trgovinske prakse uključiće mere za sprečavanje prakse prema kojoj su proizvođači primorani da prodaju svoju robu ispod cene. Komisija će se takođe zalagati za strože usklađivanje standarda proizvodnje uvezene robe sa onima koji važe za evropske proizvođače. Najviše u domenu upotrebe pesticida i dobrobiti životinja, a posebno kada je reč o opasnim pesticidima koji su zabranjeni u EU iz zdravstvenih i ekoloških razloga i ne bi trebalo da se vrate u evropske prodavnice preko proizvoda koji se uvoze sa trećih tržišta.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije

Spoljna trgovina Srbije igra ključnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje! Spoljnotrgovinska razmena ili međunarodna trgovina odnosi se na kupovinu i prodaju roba i usluga između dve ili više zemalja. Ova razmena uključuje izvoz (prodaju domaćih proizvoda ili usluga stranim tržištima) i uvoz (kupovinu proizvoda ili usluga iz drugih zemalja za domaće tržište). Razmena je regulisana kroz carine, kvote, trgovinske sporazume i druge mere koje države koriste da zaštite svoje interese i promovišu trgovinsku ravnotežu. Naravno i transport robe je usko vezan za trgovinu, a promene u spoljnotrgovinskoj razmeni utiču kako na način, tako i na cene transporta.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2023. iznosila je skoro 65,5 milijardi evra i bila je za 1,7 odsto  manja nego godinu ranije, pokazuju konačni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iz naše zemlje lani je otišlo više robe nego što je to bio slučaj u 2022. Izražen u evrima, izvoz je iznosio 28.635,1 miliona evra (rast 3,7 odsto). Uvoz robe imao je vrednost od 36.860,8 miliona evra, što predstavlja smanjenje od 5,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 77,7odsto, što je veće od pokrivenosti tokom 2022, kada je iznosila 70,6 odsto. U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,7 odsto, slede – roba široke potrošnje, 25,8 odsto i oprema, 12,4 odsto. Kada je reč o strukturi uvoza po nameni proizvoda, najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,9 odsto, slede roba za široku potrošnju, 19,9 odsto  i oprema, 12,3 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,9 procenata.

Gde Srbija najviše izvozi, a odakle ide uvoz robe?

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.

Pojedinačno, najviše smo izvezli u sledeće zemlje:

• Nemačka (4,3 mlrd EUR)
• Bosna i Hercegovina (1,97 mlrd EUR)
• Italija (1,8 mlrd EUR)
• Mađarska (1,56 mlrd EUR)
• Rumunija (1,4 mlrd EUR)

Na uvoznoj strani su to zemlje:

• Nemačka (4,8 mlrd EUR)
• Kina (4,5 mlrd EUR)
• Italija (2,7 mlrd EUR)
• Turska (1,7 mlrd EUR)
• Rusija (1,6 mlrd EUR)

Spoljnotrgovinska razmena u 2024. godini

U periodu januar-maj 2024. vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosila je 27.861 miliona evra, što je za 0,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, vrednost izvoza iznosila je 12.159 miliona evra (za 0,6 osto više), a vrednost uvoza 15.702 miliona evra (za 1,2 osdto više), što je impliciralo robni deficit od 3.543 miliona evra (za 3,3 odsto više u odnosu na isti period 2023. godine), navodi se u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Sektor Prerađivačke industrije, koji od svih sektora klasifikacije delatnosti ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (87,4 odsto), ostvario je kumulativni rast izvoza od četiri odsto u periodu januar-maj 2024. u odnosu na isti period 2023. godine. Sledeći po učešću (5,5 odsto) je bio sektor Rudarstvo, koji je ostvario kumulativni pad od 2,1 odsto. Najveća izvozna tržišta ove oblasti su Kina i Turska (učestvuju sa 16,1 odsto i 11,1 odsto, respektivno). Pritom, grupa Proizvodnja bakra sa učešćem od 56,6 odsto i rastom od 344,6 odsto u odnosu na januar-maj 2023. godine prednjači u izvozu ove oblasti. U prvih pet meseci 2024. godine, prema MAT analizi, još tri oblasti Prerađivačke industrije beleže izvoz vredniji od jedne milijarde evra.

Nikola Jevtić je diplomirani inženjer, specijalista za logistiku sa preko 15 godina iskustva u oblasti organizovanja međunarodnog transporta i carinskog zastupanja. Kao direktor i vlasnik privatnog biznisa organizovao više od 15.000 internacionalnih transporta robe u svim vidovima saobraćaja. Rast spoljnotrgovinske razmene utiče na povećanje ekonomskog rasta, povećanje zaposlenosti, poboljšanje životnog standarda, kao i na povećanje izbora proizvoda za potrošače, pise analaitia;r Nikola Jevtić. Diplomirani inženjer, specijalista za logistiku sa preko 15 godina iskustva u oblasti organizovanja međunarodnog transporta i carinskog zastupanja. 

To su: 

• Proizvodnja električne opreme (vrednost izvoza od 1.316 miliona evra, pri čemu se više od trećine izvoza ove oblast (35,6 odsto) plasira na tržište Nemačke; ključna grupa klasifikacije delatnosti unutar ove oblasti je Proizvodnja elektromotornih generatora i transformatora); 

• Proizvodnja motornih vozila i prikolica (vrednost izvoza od oko 1.210 miliona evra; i ovde je Nemačka najvažnija izvozna destinacija (35,1 odsto); ključna grupa KD u okviru ove oblasti je Proizvodnja električne opreme za motorna vozila); 

• Proizvodnja prehrambenih proizvoda (vrednost izvoza od 1.109 miliona evra; najveća izvozna tržišta ovde su BiH i Nemačka). 

Spoljnotrgovinska razmena omogućava zemljama da prošire svoja tržišta, dođu do proizvoda koji nisu dostupni na domaćem terenu i koriste komparativne prednosti različitih zemalja u proizvodnji različitih dobara                                 

                                                                                                      (Autor je analitičar publicista)