Vlasnik ,,Delte’’ – Miroslav Mišković u maniru dobrog poznavaoca proizvodnje mleka pred Predsednikom Aleksandrom Vučićem u PKS je izjavio da su farme muznih krava manje od 100-tinu grla – „socijala“. Namera mu je bila da čuje od Predsednika može li se broj muznih grla za podsticaje sa 300 povećati na više hiljada. Sličnu inicijativu o potrebi velikih farmi, Predsedniku je saopštio i veleposednik i farmer Ćorić u Melencima. U oba slučaja Predsednik je rekao da se razmotri predlog a u Komori je bio jasniji i poručio da „novih novaca nema, već je moguća jedino preraspodela“. Da li će ta raspodela zahvatiti sektor govedarstva, a i da li će do nje doći to ćemo tek videti, ali su mali proizvođači mleka zbunjeni zbog ovakve inicijative. Naime, oni se plaše da će preraspodela, upravo pogoditi njih. Sve bi to bilo jasnije Predsedniku da je PKS saopštila zaključke ili analizu sa zajedničkog sastanka mlekara i farmera. Mala ironija: ovakav sastanak se nije dogodio u poslednjih 15-tak godina. I ceo sektor trpi komentare i ocene u stilu nacije koja se u sve razume. Sramota i nedopustivo da proizvođači mleka koji su u većini, ima ih više od 12.000 i imaju bezmalo 70.000 goveda u muži i nisu deo privrednog sistema, već samo snabdevači sirovina koju prerađivači plaćaju koliko žele i preuzimaju je kada im to odgovara. Tako je i mladi farmer iz Sente Igor Kalinić za 40 dana prosuo ili podelio više od 28.000 litara mleka. Nažalost ovo i nije jedini primer javašluka u mlečnom sektoru, piše i javlja Čedomri Keco, predsednkik Udruženja za tov junadi ,,Agroprofit” u Novom Sadu.

Foto: Goran Mulić – Država je za stočare ove 2025.  godine kao i za celu poljoprivredu izdvojila u dva veka najviše novca poreskih obveznika. Obavljena raspodela  sada se, izgleda ne dopada velikim vlasnicima farmi, jer  ti mali imaju 10 puta više mleka za tržište nego mlečni giganti i postaju konkurentni.

Država je za stočare ove 2025.  godine kao i za celu poljoprivredu izdvojila u dva veka najviše novca poreskih obveznika. Obavljena raspodela  sada se, izgleda ne dopada velikim vlasnicima farmi, jer  ti mali imaju 10 puta više mleka za tržište nego mlečni giganti i postaju konkurentni. Među farmerima koji zahtevaju povećanje broja krava za premije, ima i onih koji su 3-4 farme upisali na svoje članove familije i primaju državni novac za po 300 krava. Sada kada mlekare prikazuju viškove, oni bi hteli da  premije po kravi uvećaju desetak puta. 

I pored stada od oko 15.000  krava muzara na velikim farmama u Srbiji, najviše mleka isporučuju mala gazdinstva, a taj spisak se kreće od 12.000 do 18.000, a količina mleka od 500 miliona litara završava u preradi. 

,,Da li je Predsednik Vučić upoznat sa računicom u proizvodnji mleka – teško je reći. Nije pokazao na sastanku u privrednoj komori da baš poznaje ovu računicu. Odgajivač sa 300 muzara po osnovu premije po kravi od 55.000 dinara godišnje oprihoduje 16.500.000. Sa proizvodnjom od 8.000 litara mleka uz premiju od 19 dinara, farmer dobija 45.600.000, dok za junice oteljene na farmi, a koje ostaju u reprodukciji prima još 15.000.000 dinara, a za mušku telad (uvek bude jednak broj muške i ženske teladi na farmi) prodajom ostvaruje prihod od 7.000.000 dinara. Stado od 300 muzara donosi prihod od 77.800.000 dinara.  Ali to nije sve. Kada se ovome doda prosek ostvarene mlečnosti po kravi od 8.000 litara sa prodajnom cenom samo 60 dinara po litri, to je novi priliv novca u iznosu od 144.000.000 dinara”, pita se Čedomir Keco?

Kada se ostvareni poslovni rezultat i podrška Države saberu, stado od 300 krava sa navedenom mlečnošću u laktaciji donosi vlasniku 217.800.000 dinara, odnosno po kravi godišnje oko 6.182 evra. Iz ove računice se može zaključiti koliko je krava „zlatna koka“, ističe  i dodaje Keco: Kada bi ovakvu matematiku primenili na stado od 3.000 krava, što očekuju pojedini vlasnici velikih farmi, bio bi to prihod od 18.546.000 evra!

FOTO: Agromedia  – I dalje smo zemlja koja nema u funckiji Nacionalnu laboratoriju za kontrolu mleka, iako je u poslednjoj deceniji dva puta svečano otvarana u Batajnici. Da se u donošenju plana raspodele sredstava za poljoprivredu uz povećanje, nije umešao Predsednik Vučić, ceo sektor bi ostao na suvoj grani.

Za neka gazdinstva u Srbiji, proizvodnja mleka je najbolji biznis, ali se o tome malo govori i to gledajući poslovno, nije sporno. Vlasnici više muzara odavno su obezbedili savremenu mužu i opremu i danas taj posao za njih nije „rudarski“ jer uz robote i na farmama imaju  i vrhunske stručnjake veterinare. Oni domaćini koji danas „sa malim mašinama“ obavljaju mužu, a njih je najviše u procesu proizvodnje mleka, muče muku od nedostatka radnika do promenljivih uslova za prodaju svežeg mleka. I dalje smo zemlja koja nema u funckiji Nacionalnu laboratoriju za kontrolu mleka, iako je u poslednjoj deceniji dva puta svečano otvarana u Batajnici. Da se u donošenju plana raspodele sredstava za poljoprivredu uz povećanje, nije umešao Predsednik Vučić, ceo sektor bi ostao na suvoj grani. Valjalo bi, što pre, da naša Država uvaži preporuke evropske komisije o jačanju malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, i da bez žurbe konačno utvrdimo održivost programa razvoja sa nosiocima poslova u svim sektorima. Svakome je jasno da je za to potrebno kompetentno Ministarstvo poljoprivrede, što u ovom času ne postoji. Vreme da se svi razumemo u poljoprivredu i da smo u pravu, šta god kažemo o njoj, od Predsednika do muzača, je odavno prošlo.

Na sastanku PKS, niko nije postavio pitanje zašto proizvođači mleka sa dnevnom proizvodnjom od 1.000 do 3.000 litara nisu u komorskom sistemu. Tu je početak i kraj priče o poslovnom uvažavanju ovih gazdinstava koja predstavljaju prehrambenu sigurnost u proizvodnji mleka, više nego onih 15.000 muzara pomenutih veleposednika.

Gde je spas za ova mala i slična gazdinstva, pita se Keco? Pre svega,  u zdravstveno-ispravnom mleku, količini proizvodnje, gajenju kvalitetnih rasa i prodaji prema ugovoru sa cenom važećom najmanje tri meseca, ističe on.  Bitan je odgovor za koga se proizvodi mleko, koliko, po kojoj ceni… Kada se to ne zna to je veliki rizik za mala gazdisntva dok se velika bolje snalaze.

Malo je proizvođača mleka koji ne doživljavaju ovogodišnje premije i podsticaje kao uspeh više razgovora u državnoj administraciji, ispoljavanja građanske neposlušnosti… U stvarnosti je to ovako: mlečno govedarstvo ima podršku postojeće Vlasti, traje bez celovite analize stanja i sa mnogo nepoznanica uz izdvojen veliki novac. Prvo su sporne naše potrebe, uvoz, nedefinisani podsticaji za mlade na selu… Dodela kuća i malih okućnica nije dovoljno veliko imanje za deset koza, a kamoli za uzgoj goveda. Nastala bi revolucija kada bi naša država za mlade poljoprivrednike kao Slovenci odvojila 40.000 ili 60.000 evra kada zasnuju brak i opredele se za život na selu!

Gde se može i gde bi trebalo da se definiše sektor govedarstva!? Nova Strategija o poljoprivredi koja se upravo piše, idealno mesto je za to kada bi se upisali nosioci ovog sektora, planirani podsticaji od premija do nabavke kvalitetnih grla, opreme, kaže Keco.

Strategija o poljoprivredi potrebno je da ima ugrađene sve mere i podsticaje da bi poljoprivrednici u narednih 10 godina videli sigurnost i sledbenost države prema njima. Takvih pozitivnih planskih dokumenata ima u mnogim zemljama, donetim dok su još ulazile u EU. Naša objektivna teškoća je u tome što nas pojedine zemlje EU vide kao tržišni i sirovinski prostor.

Mi smo ispod mogućeg nivoa izvoza, i što je neprihvatljivo, postajemo zemlja zavisna od uvoza hrane i semena. Od nas Republika Srpska izvozi više svežeg mleka, a mi u celom regionu uvozimo najviše biljne masti.  Ako sve ovo ne drma kreatore agrarne politike, valjalo bi da u ime poreskih izdvajanja za poljoprivredu pokažu koliko cene svoj narod i konačno odrede pravce razvoja poljoprivrede i sela stručno, odgovorno i efikasno. Srbija nekada samo sa jednom kravom u domaćinstvu, šljivikom uz teranje svinja u Beč obezbedila je opstanak. Njeni poljoprivrednici neimari zaslužuju više i bolje, a o tome ne treba da odlučuju oni koji imaju puno, – a i to im je malo, kaže predsednik Udruženja ,,Agroprofit”.iy Novoyg SDAda, koje pokriva celu teritoriju Srbije!

CENA MLEKA :  NAJMANJA 40 DINARA, NAJVEĆA 75 DINARA PO LITRI + PDV

Proizvođači mleka nemaju precizne ugovore sa mlekarama, pa cene u otkupu određuju menadžeri od oka i prema procenjenoj ponudi. Nema u javnosti liste troškova za sirovine koje su potrebne za jedan litar mleka niti visine amortizacije stada, koja nije mala, pogovoto kod visoko mlečnih grla. Prerađivači kažu da otkupne cene formiraju naspram ponude na tržištu, odmeravanjem udaljenosti farmera od prerade, a pre svega prema količini i kvalitetu mleka koje preuzimaju. Ove informacije u centrale dostavljaju koordinatori sa kojima uglavnom, kao ni sa posrednicima u otkupu gazdinstva nisu zadovoljna.

Najniža otkupna cena je oko 40 dinara, a najviše se pominju cene od 45 do 52 dinara, a potom 64 i 75 dinara bez dodatka PDV-a.

Iako postoje već dvadesetak godina u Srbiji nakupci – sakupljači mleka još nisu postali interesantni za ni jednu inspekciju. Događa se da imaju „dobru saradnju“ sa šefovima otkupa pa i direktorima mlekara čiji vlasnici sede u drugoj državi .

U delu Bačke i Šumadije posrednici u prodaji mleka se pojavljuju i kao nosioci premija, a možda i nemaju ni papka u svom dvorištu.

Mleko, bela ili žućkasta tekućina, sekret mlečnih žlezda ženskih sisavaca. Dakle, sa fizičko-hemijskoga gledišta, mleko je emulzija masti, koloidni rastvor proteina i pravi rastvor šećera i soli. Sa higijensko-sanitarnoga gledišta, mleko je proizvod dobiven jednom ili više redovnih, potpunih i neprekidnih muža krava, ovaca, koza ili bivolica, kome nije ništa dodato ni oduzeto.

Organ koji stvara i luči mleko je mlečna žlezda, odn. vime. Po svom embrionalnom razvoju mlečna žlezda spada u red kožnih žlezda. Kod ženki se, pod dejstvom hormona ovarijuma (estron sedam odsto), razvija mlečna žlezda u organ koji vrši normalnu funkciju sekrecije mleka (v. Mlečna žlezda).

Foto: Arhiva autora – U delu Bačke i Šumadije posrednici u prodaji mleka se pojavljuju i kao nosioci premija, a možda i nemaju ni papka u svom dvorištu.

Mleko koje mlečna žlezda luči neposredno pre rađanja mladunčeta i izvesno vreme posle toga, naziva se kolostrum. Razlikuje se od normalnog mleka po boji (zagasitožuta), mirisu i ukusu (slankast i ponekad malo gorak), sluzastoj konzistenciji i drugim fizičkim i hemijskim osobinama. Povećan je sadržaj proteina i mineralnih soli (naročito kalcijuma, magnezijuma, fosfora i hlora); vitamina (riboflavina za 3—4 puta; vitamina A za 5—15 puta; vitamina D za nekoliko puta). Sadrži mnogo kolostralnih telešaca, leukocita, ćeličnih elemenata i ferment katalazu, čime je baktericidna sposobnost kolostruma povećana. Kiselost kolostruma je skoro dva puta veća od normalnog mleka i iznosi 7,8° —18°SH. Promene u sastavu kolostruma prikazane su na tabl. 1. Hemijski sastav kolostruma menja se dosta brzo, i u normalno mleko, podesno za ishranu i preradu, kolostrum prelazi posle 5—6 dana (podesno za preradu u maslac), odn. posle 10—12 dana (podesno za preradu u sir).

Normalno mleko raznih životinja razlikuje se po sadržaju pojedinih sastojaka!

Kravlje mleko. Hemijski sastav. Laktoza (mlečni šećer) karakteristični je ugljeni hidrat mleka. To je disaharid sastavljen od glukoze i galaktoze. Empirijska formula je C12H22O11. Nalazi se u mleku u količini od 4,7 do 4,9 odsto, što čini oko 50 odsto od sadržaja suve materije u obranom mleku. U mleku i mlečnim proizvodima nalazi se u obliku α-hidrata ili β-anhidrida ili kao amorfna smeša α- i β-laktoze. Laktoza, u obliku α-anhidrida, obično se ne nalazi u prirodi, ali se može dobiti određenim postupkom. Na temperaturi ispod 93,5°C, u zasićenom rastvoru, kristališe u obliku α-hidrata, a iznad 93,5°C u obliku β-anhidrida. α-hidrat stabilan je oblik laktoze, nije higroskopan i teško se rastvara u vodi. Tako se na 15°C 7 g α-hidrata rastvara u 100 g vode, dok se u istoj količini vode rastvara 50 g β-anhidrida. Laktoza, u obliku amorfne smeše α-hidrata i β-anhidrida, jako je higroskopna, što je značajno za mleko u prahu dobiveno bilo sistemom rasprašivanja, bilo sistemom valjaka. Zbog brzog sušenja mleka pri proizvodnji mlečnog praška, odnos oba oblika laktoze ostaje nepromenjen. Zbog toga se i povećava sadržaj vlage i zgrudnjava mlečni prašak ako se on lageruje u nepovoljnoj ambalaži i kroz duže vreme, a pristupačan mu je vazduh, odnosno vlaga. Ako rastvor laktoze u amorfnom obliku duže stoji, kristališe α-hidrat, a β-anhidrid istovremeno prelazi u α-hidrat da bi se ponovo uspostavila ravnoteža između njih. Ta osobina je iskorišćena u nekim postupcima proizvodnje surutke u prahu.

Laktoza se u trgovini prodaje obično kao α-laktoza-hidrat sa jednim molekulom kristalne vode.

Zagrevanjem na 93°C laktoza kristališe, na 110°—130°C kristali laktoze otpuštaju svoju kristalnu vodu. Zagrevanjem na 170°—180°C kristali laktoze postaju mrki zbog stvaranja karamela. Kada se laktoza nalazi u prisustvu drugih sastojaka mleka na visokim temperaturama, koje su potrebne za klasičnu sterilizaciju mleka, ona reaguje preko Maillardove reakcije u reakciju sa mlečnim proteinima, pri čemu se boja mleka menja u mrku, a ukus u karamel. Pod dejstvom fermenta laktaze, ili u prisustvu razblaženih mineralnih kiselina, laktoza se razlaže na glukozu i galaktozu. Pod dejstvom mikroorganizama koji se nalaze u mleku, laktoza se transformiše po četiri tipa fermentacije: mlečnoj, buternoj, propionskoj i alkoholnoj. U praksi se najčešće javlja mlečna fermentacija, pri čemu se laktoza pretvara u mlečnu kiselinu po ovoj reakciji: Prilikom te reakcije, osim mlečne kiseline, stvara se u manjoj količini i niz sporednih proizvoda, kao što su: sirćetna kiselina, propionska kiselina, diacetil, acetion i ugljen-dioksid. Pri mlečnoj fermentaciji, stvaranje mlečne kiseline u mleku najčešće se zaustavlja kad koncentracija kiseline dostigne oko jedan odsto, jer je ta koncentracija nepovoljna za život i razviće bakterija. To znači da se oko jedan odsto laktoze utroši na fermentaciju, dok oko četiri odsto ostaje kao laktoza. Pri pravoj mlečnoj fermentaciji, od iskorišćene laktoze oko 95% otpada na mlečnu kiselinu, dok ostatak ide na sporedne proizvode. Laktoza se upotrebljava u farmaceutskoj industriji pri spravljanju tableta i kao hranljiva podloga pri proizvodnji penicilina; u prehrambenoj industriji za proizvodnju dečije hrane, dijetetskih preparata i mlečnih napitaka; u hemijskoj industriji za proizvodnju mlečne kiseline, alkohola, limunske kiseline; u drugim industrijama za proizvodnju plastičnih masa, tekstila i dr.

Masti mleka (lipidi) poseduju veliku hranljivu i biološku vrednost. Nalaze se u mleku u obliku masnih kapljica, čija se veličina kreće od 0,1 do 15 μ, sa prosekom od 3 do 4 μ. Veličina masnih kapljica zavisi od rase, individue, laktacije i ishrane. Mleko sa većim procentom masti sadrži obično veće masne kapljice, i obratno. Tako, npr., kod govečeta sa Labe učešće masnih kapljica od 6 do 13 iznosi 8,16% od ukupnog broja masnih kapljica, a kod holštajnskog govečeta 1,37 odsto. Do izdvajanja masti na površinu dolazi zbog njihove manje specifične težine u odnosu na ostali deo tečnoga mleka. Masti se bolje i brže izdvajaju u sirovome mleku nego u kuvanom. Izdvajanje masti zavisi umnogome od veličine masnih kapljica (tabl. 3). Stepen izdvajanja masti, odn. pavlake raste uporedo s povećavanjem masnih kapljica, ali samo do određene granice, a posle toga počinje postepeno da opada. Hlađenje mleka posle pasterizacije (trajne ili kratkotrajne) povoljno utiče na izdvajanje masti. Međutim, dugo hlađenje mleka na niskim temperaturama, bez naknadne pasterizacije, smanjuje sposobnost izdvajanja masti.

Sve ostale masti imaju višu tačku topljenja, sem guščije. Mlečna mast, zbog svoje tačke topljenja koja je niža od temperature čovečijeg organizma, svarljivija je od ostalih masti životinjskog porekla. Tačka očvršćavanja masti ovčijeg mleka nalazi se na 12°C, a kozijeg na 21°C. Tačka topljenja mlečne masti nije temperatura topljenja tih masti, već temperatura na kojoj se i poslednje rastvorljivo jedinjenje rastvorilo u mastima rastopljenim na nižoj temperaturi. Slično je i sa temperaturom očvršćavanja, koja je u stvari temperatura na kojoj razne frakcije kristališu iz smeše u rastvoru.

U najvećem procentu zastupljene su oleinska, palmitinska, stearinska i miristinska kiselina. Kombinacije jedinjenja glicerina sa masnim kiselinama dosta su brojne i, prema H. Sommeru, (1951) mogu izneti i do 5832. Sastav mlečne masti menja se prema rasi, individui i klimi. Tako planinske rase krava daju mlečnu mast bogatiju u nižim masnim kiselinama. Godišnje doba takođe utiče na sastav masti. Napredovanje laktacije deluje tako da se smanjuje sadržaj nižih masnih kiselina, dok se sadržaj nezasićenih masnih kiselina povećava. Ishrana na paši smanjuje sadržaj nižih masnih kiselina, dok ga stajska ishrana povećava. Ugljeni hidrati povećavaju sadržaj nižih masnih kiselina. Sadržaj nezasićenih masnih kiselina povećava se ishranom brašnom od kikirikija, pogačom od uljane repice i kukuruzovinom, dok se pri ishrani lišćem repe i palmovim pogačama sadržaj smanjuje. Od svih pomenutih faktora zavisi sastav masti, odn. kvalitet maslaca.

Hemijske promene mlečne masti mogu biti dvojake: razlaganje mlečne masti, odn. hidrolitička užeglost (lipoliza) i oksidacione promene (oksidaciona užeglost). Hidrolitička užeglost odlikuje se razlaganjem masti pomoću fermenta lipaze na glicerin i masne kiseline. Razlaganje masti nikad ne ide dokraja zbog nagomilavanja buterne kiseline, koja sprečava daljnju delatnost fermenta. Zbog svoga jakog mirisa i ukusa, buterna kiselina i u malim količinama daje mleku neprijatan miris i ukus na užeglost. Oksidaciona užeglost odlikuje se oksidacionim promenama nezasićenih masnih kiselina, koje primaju kiseonik na mestima dvogube ili trogube veze ugljenikovih atoma i prelaze u peroksidna jedinjenja. Ta jedinjenja su nestabilna i mogu dalje preći u razne aldehide, ketone i druga jedinjenja neprijatnog ukusa i mirisa, npr. na ribu, loj, metal itd. Oksidacione promene dešavaju se i na pravim mastima i na lecitinu. One nastaju kao posledica izlaganja mleka sunčevoj svetlosti, prisustva teških metala, kao što je bakar, koji katalizira dejstvo kiseonika na oksidacione promene. Te promene masti mogu biti usporene i ukočene ako su antioksidativni činioci, kao što su karotin, vitamin C, vitamin E i druge materije, prisutni u zelenoj hrani. Hemijske promene mlečne masti imaju veliki praktični značaj jer od njih zavisi kvalitet mleka i mlečnih proizvoda.

Fosfolipide mleka (fosfatide) sačinjavaju lecitin, kefalin i sfingomielin u odnosu 9:5:1. Sastoje se od glicerina, masnih kiselina, fosforne kiseline i jedne organske baze koja sadrži azota. Fosfolipidi postoje u kompleksu sa proteinima i jako su nestabilni prema kiseoniku. Zbog sposobnosti da stvaraju lecitoproteinske komplekse, fosfolipidi omogućavaju dodir teških metala (bakar, cink, gvožđe), koji su vezani za proteine, sa mastima mleka, i time pomažu početak oksidacionih promena mlečne masti. Pri separiranju mleka otprilike 1/3 fosfolipida prelazi u obrano mleko, dok 2/3 ostaju u pavlaci. Glavni sterin mleka je holesterin koji se nalazi u masnoj kapljici, membrani masne kapljice i u serumu mleka u kompleksu sa proteinima. Osim holesterina, u mleku se nalaze i drugi sterini od kojih su važni 7-dehidroholesterin i ergosterin, koji — pod dejstvom ultraljubičastih zraka — prelaze u vitamin D3 i D2.

Proteini idu među najsloženija jedinjenja koja stvaraju živa bića. U mleku se nalaze tri vrste proteina: kazein, albumin i globulin. Pored njih nalaze se u malim količinama i proteoze-peptoni, fermenti i još neidentifikovani proteini. Mleko sadrži, u većoj količini, elemente kao što su kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, hlor i sumpor. Osim njih, u mleku su zastupljeni, u manjoj meri, i mikroelementi (bakar, gvožđe, jod, brom, fluor, aluminijum, barijum, bor, hrom, olovo, nikl, mangan, kobalt i cink), koji su takođe značajni za fiziološke i nutritivne osobine mleka. Oni dolaze u mleko preko hrane kojom se stoka ishranjuje kao i preko zemljišta na kojem se gaje biljke za stočnu ishranu. Tako neka zemljišta mogu biti deficitarna u kobaltu, jodu ili bakru, dok druga zemljišta mogu sadržati pojedine elemente u većoj koncentraciji koja je štetna za zdravlje stoke. Neki mikroelementi mogu doći u mleko i iz drugih izvora, kao što su voda, rezidui insekticida, ambalaže i uređaja za obradu i preradu mleka. Sadržaj soli i pepela u mleku zavisi od više faktora: od vrste, rase, individue, stadija laktacije, ishrane, godišnjeg doba i bolesti stoke. Tako one vrste životinja čiji mladunci brže rastu sadrže veću količinu kalcijuma i fosfora u mleku, nego životinje čiji mladunci sporije rastu.  

Proizvodnja mleka u svetu!

Proizvodnja kravljeg mleka, koje dominira nad ostalim vrstama mleka, varira u raznim delovima sveta, te je u pojedinim krajevima ta proizvodnja u višku, dok je u drugim krajevima sveta tako niska da se ne mogu zadovoljiti ni minimalne potrebe prioritetnih kategorija potrošača. Prema podacima FAO, proizvodnja mleka u svetu godišnje (1961 —63) iznosi 375,914 milijarde litara (ne računajući Kinu i Tursku). Najveći proizvođač mleka je Evropa, koja sa 211 milijardi litara daje više od polovine svetske proizvodnje, dok je Afrika sa 11 milijardi litara mleka kontinent sa najnižom godišnjom proizvodnjom.

Ako se proizvodnja mleka računa po jednom stanovniku, najveću proizvodnju imaju zemlje Okeanije (Australija i Novi Zeland), sa 738 kg godišnje, zatim slede zemlje zap. Evrope, sa 416 kg, i Severne Amerike, sa 342 kg; najmanja je proizvodnja mleka (kravlje, ovčije, kozije, bivolje) u zemljama Dalekog istoka, sa 32 kg po 1 st. godišnje, i Afrike, sa 53 kilograma….

Proizvodnja mleka u Srbiji pokazuje neravnomerno kretanje. Ona se karakteriše tendencijom posleratnog porasta, koji dostiže maksimalnu vrednost 1959, da bi posle toga pokazivala stalan pad sve do 1963. Godine, a poslednjih godina zapaža se blagi porast.

U ukupnoj proizvodnji mleka društveni sektor učestvovao je 1965 u SFRJ (u %) sa 16,05, a po republikama tadašnje države SFRJ bilo je BiH 6,48, Crna Gora 6,33, Hrvatska 11,99, Makedonija 21,3, Slovenija 12,1 i Srbija 23,98 (uža Srbija 10,54, Vojvodina 47,72 i Kosovo 8,96). Opadanje proizvodnje mleka još je uočljivije ako se prinos preračuna po  jednom stanovniku.. Tako je 1939. godine iznosila 126,31 kg mleka godišnje, zatim  1959 god. 134,56 kg, 1963 god. 119,17 kg i 1965 god. 123,02 kg. U republikama je 1965 proizvodnja mleka po jednom stanovnuiku iznosila: BiH 96,5, Crna Gora 109,5, Hrvatska 139,9, Makedonija 49,7, Slovenija 226,6 i Srbija 119,1 kg (u užoj Srbiji 107,6, Vojvodini 182,3 i Kosovu 61,5 kg). Proizvodnja mleka po 1 st. u našoj zemlji da nas se nalazi se ispod svetskog proseka, koji iznosi 142 ki.lograma godišnje.  Sa prerađevoinama to jemanje od 200 kilograma godišnje sa pe5rađevinama danas u Srbiji što je na dnu evropske potrošnje! Relativno niska proizvodnja mleka u nas uslovljena je nizom faktora, kao što su loš rasni sastav grla, niska produktivnost mleka po grlu, nedovoljno razvijena selekcija, nepotpuna ishrana i smeštaj, tehnologija proizvodnje, zdravstvena zaštita stoke i dr.

Prema statističkim podacima, proizvodnja ovčijeg i kozijeg mleka u nas opada. Tako je 1939. godine iznosila 350 miliona kilogasmag, 1959 god. 220 mil. kg, 1963 god. 167 mil. kg i 1965 god. 166 mil. kg. Proizvodnja kozijeg mleka iznosila je 1939 više od 50 odsto od ukupne količine ovčijeg i kozijeg mleka, a 1959—65 između šest I devet odsto.. Opadanje količine ovčijeg i kozijeg mleka 1939—59 može se objasniti najvećim delom zabranom držanja koza, dok se kasniji pad, nakon 1959, može pripisati opadanju broja ovaca. Sa privredne tačke gledišta, a svakako i sa mlekarske, ovčije mleko zaslužuje mnogo veću pažnju, nego što mu je dosada obraćana. U planinskim predelima ono ima prvorazrednu ulogu u ishrani stanovništva. Ono je glavni izvor dragocenih belančevina i masti i uopšte biološki najvrednijih sastojaka. Značaj ovčijeg mleka još se jasnije može videti po plasmanu proizvoda toga mleka na domaćem i inostranom tržištu.

Potrošnja u svetu

Potrošnja mleka pokazuje znatne razlike po pojedinim krajevima sveta i zemljama. Tako se u Okeaniji (Australija i Novi Zeland) troši 487 kilogrtamag mleka po jednim stanovnuiku st. godišnje (mleko i mlečni proizvodi preračunati na mleko), u zap. i sev. Evropi 375 kilogama, dok se u zemljama Dalekog istoka i Afrike troši samo 40,7, odn. 45,2 kg mleka po jednom sanonovniku, pa one imaju najnižu potrošnju mleka. Pojedine zemlje takođe pokazuju razlike u potrošnji mleka. Tako se najvećom potrošnjom odlikuju Irska sa 644 kg, Novi Zeland sa 612 kg i Finska sa 610 kg, dok Indonezija sa 0,5 kg, Taiwan sa 1,3 kg i Togo sa 1,8 kg mleka po jednom stanovniku st. godišnje spadaju u zemlje sa najnižom potrošnjom. Naša zemlja, sa potrošnjom mleka od 139,5 kilograma po jednom stanovniku, nalazi se ispod proseka mnogih evropskih zemalja. Ta potorpšnaj u srednje i visoko razvijenim zemljama po jednoim stanovnuiku kreće se više od 300 kilograma zajednoi sa prerađevinama.

 danas gde ona u poroseku iznosi sa prerađevinama više od 300 kilograma.

Veća potrošnja po jednom stanovnuiku od proizvodnje nastala je zbog uvoza nekih mlečnih proizvoda, naročito mleka u prahu, koje se delimično upotrebljava i za ishranu stoke. U pogledu procentualnog učešća mleka u ukupnim kalorijama potrošnje, po  stanovniku dnevno, postoje velike razlike između pojedinih zemalja: od 0,1 odsto na Tajwanu pa do 29,5 odsto u Finskoj, 22,6 odsto u Švedskoj, 15,2 osto u Francuskoj, 15,9 osto u SR Nemačkoj, 14,8 dosto u Danskoj, 8,1 odsto u Italiji, 8,0 odsto u Grčkoj, 7,2idsti u Mađarskoj i 5,0 odto u Bugarskoj. Kod nas mleko učestvuje procentualno u ukupnim kalorijama potrošnje po  jednom stanovnuiku st dnevno ovako: 1959 god. 7,2 odsto, 1960 god. 6,9 dosto, 1961 god. 6,5 osdto, 1962 god. 6,4 odsto, 1963 god. 5,9 oksto i 1964 god. 5,9 odsto….

To što se procentualno učešće mleka u ukupnim kalorijama potrošnje dnevno nalazi ispod vrednosti mnogih evr. zemalja može se tumačiti kako strukturom ishrane, tako i slabom propagandom potrošnje mleka i mlečnih proizvoda, cenom mleka i mlečnih proizvoda, a takođe i relativno niskom proizvodnjom mleka. (B.Gulan)