Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,7 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa tokom prethodne godine u tri navrata smanjivana za po 25 baznih poena i da se od septembra 2024. godine nalazi na nivou od 5,75 odsto, pri čemu se efekti ovih smanjenja mogu očekivati i u narednom periodu. Izvršni odbor je naveo da je, i pored značajnog smanjenja inflacije i njene stabilizacije, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, s obzirom na i dalјe prisutne geopolitičke tenzije, rast protekcionizma i neizvesne trgovinske politike u međunarodnom okruženju. Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i cena pojedinih prehrambenih sirovina, pre svega kafe i kakaoa, koje su nedavno dostigle rekordne nivoe na svetskim berzama.
Inflacija se od početka ove godine kreće oko gornje granice dozvolјenog odstupanja od cilјa, a njenu dinamiku opredelile su više cene naftnih derivata, poskuplјenje pojedinih kategorija prehrambenih proizvoda – povrća, kafe i konditorskih proizvoda, kao i cene komunalnih usluga. Ipak, međugodišnji rast cena hrane nastavio je da se kreće ispod ukupne inflacije i u februaru je iznosio 4,3 odsto. Izvršni odbor je imao u vidu da bi inflacija, prema februarskoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, nakon kretanja oko gornje granice dozvolјenog odstupanja od cilјa početkom godine, od drugog tromesečja trebalo postepeno da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilјa, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom kretanju inflacije doprineće i dalјe restriktivni uslovi monetarne politike, niža uvozna inflacija, očekivano usporavanje rasta realnih zarada, očekivani pad cena naftnih derivata u skladu s fjučersima, kao i niže cene voća i povrća, pod pretpostavkom prosečne ovogodišnje polјoprivredne sezone.
Republički zavod za statistiku je potvrdio prethodno datu procenu o realnom rastu bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju prošle godine od 3,3 odsto međugodišnje i korigovao naviše prethodna dva tromesečja, tako da je u celoj 2024. godini ostvaren rast od 3,9 odsto. Prema projekciji Narodne banke Srbije, rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini iznosiće oko 4,5 odsto i biće vođen domaćom tražnjom, a pre svega, ličnom potrošnjom i investicijama u osnovna sredstva. Pritom, rast privatne potrošnje zasnivaće se na većem raspoloživom dohotku i pozitivnim trendovima na tržištu rada, a rast investicija na povećanoj profitabilnosti privrede, očekivanom nastavku visokih priliva stranih direktnih investicija, planiranim kapitalnim izdacima države, a posebno realizaciji infrastrukturnih projekata predviđenih programom Srbija Ekspo 2027. Na rast investicija trebalo bi pozitivno da utiču i povolјniji finansijski uslovi zahvalјujući dosadašnjem ublažavanju monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. U ovom trenutku je teško oceniti u kojoj meri će se rast protekcionizma u svetu i uvođenje novih carina odraziti na ekonomsku aktivnost u Srbiji, a prisutan je i rizik da bi blokade i protesti mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje. Pokazatelјi realnog sektora za januar ukazuju da za sada nije došlo do znatnijih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega, industrijskoj proizvodnji, a nastavlјa se i rast aktivnosti u uslužnim sektorima, ali se kod priliva stranih direktnih investicija u dosadašnjem toku godine ipak beleži određeno usporavanje.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih klјučnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povolјnih izgleda privrednog rasta. (B.G.)