Državno ograničenje cene brašna, koje traje već godinu i po dana i koje je nedavno produženo za još šest meseci, nanelo je trošak mlinarima u Srbiji u ovom periodu od oko 150 miliona dinara.

Foto: 021.rs

Dok je cena brašna na istom nivou već godinu i po, mlinarima su porasli troškovi proizvodnje: od cene pšenice preko cene energenata do minimalne cene rada,kaže Ydravko Šajatović, direktor novsoadske ,,Žitounije’’.

 Poslovno udruženje mlinarske industrije Srbije ,,Žitounija’’ već duže vreme upozorava na loš ekonomski položaj mlinara zbog ograničenja cene brašna, a niko iz države nije odgovarao na njihove apele.

“U više navrata pisali smo Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima ukazujući na velike gubitke mlinara, ali oni na to nisu odgovarali. U četvratak, 6. marta, prvi put su nas zvali iz Ministarstva privrede i dogovorili smo se da sada idemo kod njih na razgovor”, najavio je Šajatović. Istakao je da se nada rešenju s obzirom na to da su gubici mlinova koji proizvode mala pakovanja brašna u poslednjih godinu i po iznosila 150 miliona dinara i dodao da je reč o 16 mlinova. Šajatović kaže da država u poslednjih godinu i po dana nijednom nije menjala proizvođačku cenu, a u međuvremenu je, kako je istakao, inflacija iznosila najmanje 10 odsto, dok je pšenica od jula 2024. Godine godine posle žetve do danas poskupela više od 20 odsto. “Osim toga, već smo dobili nove ugovore za struju, od 1. aprila struja će poskupeti za 32 odsto, a podsetimo i da je u međuvremenu dva puta korigovana cena rada. Znači svi troškovi su otišli gore, a proizvođačka cena se nije menjala”, kaže direktor ,,Žitounije’’.

Po njegovim rečima, ,,Žitounija’’ je ranije tražila da se proizvođačke cene povećaju ili da se mlinarima isplati kompenzacija, ili da se uredba ukine. “Uredba je inače doneta suprotno Zakonu o trgovini. U Zakonu o trgovini, tačnije u članu 39 na osnovu kojeg je Vlada Srbije donela uredbu, piše da se, u slučaju poremećaja cena i problema snabdevenosti tržišta, što nikada nije bio slučaj, ta uredba  može doneti sa važenjem do šest meseci. Međutim, ona traje godinu i po dana i još je produžena do avgusta”, ukazao je Šajatović.

Takođe, ,,Žitounija’’ je ukazala i da je uredba o ograničenju cene brašna više socijalno-demagoški doneta, jer, kako je naveo Šajatović, mesečna porodična ušteda na brašnu iznosi samo 23 dinara. “Ovo pokazuje da je efekat minimalan, a proizvođači koji proizvode kilsko pakovanje brašna imali su značajne gubitke”, rekao je Šajatović. On je naglasio i da država ne može da vodi socijalnu politiku na teret proizvođača i privrede, nego na teret budžeta.

Agroanalitičar Žarko Galetin ocenio je da mera ograničenja cene brašna već predugo traje i dodao da ne vidi razlog da se stalno produžava. “Ne vidim razlog zašto je sada drže na tako niskom nivou kada je cena pšenice otišla gore”, rekao je Galetin za javnost.Po njegovim rečima, najveća žrtva u tom proizvodnom lancu su, pre svega, proizvođači pšenice, potom mlinari i na kraju pekari koji, kako je rekao, ne zarađuju na ceni hleba ,,Sava’’, već na pecivima.

Zbog toga smatra da ova ureba ne bi trebalo više da se produžava, jer može dovesti do teškog položaja mlinara, a naročito ukoliko cene energenata odu gore. Galetin je izneo primer da je Turska uz Egipat i Indoneziju jedan od najvećih svetskih uvoznika pšenice, ali istovremeno šesti najveći izvoznik brašna. “Znači, Turci uvoze pšenicu prerađuju je u brašno i izvoze. Hoću da kažem da Turci koliko su preduzimljivi trgovci oni se dovijaju tome, a mi limitiramo cenu brašna i gušimo naše milnare”, rekao je Galetin. On ističe  Srbija za proizvodnju brašna koristi domaću pšenicu i dodao da naša država ima dovoljno pšenice, te da će ove godine biti i viška. 

Jer, u 2024. godini rodilo je više od 2,9 miliona tonna pšenice. Srbiji je godišnje za  ishranu dovoljno oko 1,2 miliona tona pšenice, a kada se tu doda za semensku oko 100.000 tona i 10 odsto obaveznih rezervi u mirnodopsko vreme, onda imamo i za izvoz još oko 1,5 milione tona do sledeće žetve. A, očekuiej se najmanej prosčean roda, ne manji od onog u sušnoj 2024. Godini. Jer, ne smemo noiadka zaboraviti da Sroibaj za 6,6 miliaon stanovibnika može da obezbedi dovoljno ppšenice ako  se seje na 300.000 hektara, uiz prosečan rod od oko  pet toan po hektaru. Jesenas, je jesenaj setva obavaljena na više od 780.000 hetkara, dakle biće pšenice i za izvoz. Eto, vrfememn I psoal za vlasnkiek da traže kupce.  Srbija od ukupne količine brašna koje proizvede čak 80 do 90 odsto je za domaću potrošnju, dok ostatak izvozi u zemlje CEFTA, a najviše u Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. (B.G.)