Višemesečna blokada univerziteta i školstva može imati širok spektar negativnih efekata na društvo, ekonomiju i budući razvoj zemlјe, jer bez političke stabilnosti nema makroekonomske stabilnosti, uklјučujući stabilnost deviznog kursa, navodi se u današnjoj analizi Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

U analizi se konstatuje da je u Srbiji i dalјe blokirana nastava na državnim fakultetima, u beogradskim gimnazijama i manjem delu srednjih i osnovnih škola.

Izvor: Ilustracija (pixabay.com)

MAT (Makroekonomske analize i trendovi)

MAT je najuticajniji stručni časopis u oblasti makroekonomskih istraživanja u zemlјi.Objavlјuje se mesečno u izdanju Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta, ISSN broj: 2812–8257

Politička stabilnost stvara uslove za dugoročne ekonomske politike, povećava poverenje investitora i smanjuje rizik od valutnih kriza, a bez nje, čak i dobre makroekonomske politike mogu biti ugrožene, što dovodi do ekonomskih problema.

U analizi se navodi da političke akcije ne moraju da imaju ekonomski smisao, jer im je nekada efekat po ekonomiju cilјano negativan, što je legitimno u političkoj borbi, jer se računa da se šteta naneta političkom protivniku ekonomski nadoknadiva.

Problem nastaje kada se ta granica premaši. Obrazovanje je klјučni faktor u razvoju lјudskog kapitala. Formalno obrazovanje je zasnovano na postepenom građenju znanja. Svaki novi koncept se nadovezuje na prethodno naučeno, a ako se propuste osnovni koncepti, teško će razumeti naprednije sadržaje, navodi MAT.

Zbog toga je klјučno sprečiti propuštanje obrazovanja kod dece i mladih, kako bi se izbegle dugoročne posledice po pojedince i društvo u celini, dok dugoročna blokada obrazovnog procesa redukuje kvalifikaciju i kompetencije radne snage, što vodi smanjenoj produktivnosti i inovacijama, dok odlaganje diplomiranja mladih odlaže njihov ulazak na tržište rada, što utiče na zaradu pojedinaca i poreske prihode države.

Dugotrajna blokada univerziteta generiše prekid naučnih istraživanja i međunarodne saradnje, što slabi inovacione kapacitete zemlјe, a bez obrazovanja, dugoročni ekonomski napredak je nemoguć, ma ko da je na vlasti, dodaje se u analizi.

Analiza MAT pokazuje da je Srbija u 2024. godini bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, jer je industrijska proizvodnja lane uvećana za 3,1 odsto.

U decembru je, šesti mesec zaredom, uvećana i vrednost spolјnotrgovinske razmene, te je kumulativno u 2024. razmena međugodišnje povećana za 4,1 odsto, u tom okviru izvoz za 1,8 odsto, a uvoz za 5,9 odsto, ističe MAT.

Prošle godine je zabeležen umereni budžetski deficit od oko 2,2 odsto BDP, dok je realni rast prometa u trgovini na malo iznosio 5,4 odsto međugodišnje posmatrano.

Inflacija je u decembru 2024. godine smanjena na mesečnom nivou, dok je na međugodišnjem nivou ostala nepromenjena, 4,5 odsto.

U analizi se navodi da “deprimira” još jedno odlaganje početka proizvodnje novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevca, sada za mart.

Ozbilјan rizik predstavlјa i eventualno sankcionisanje Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

Puna primena sankcija protiv NIS nastupiće 27. februara, a u međuvremenu je osnovana radna grupa pri Vladi Srbije čiji je cilј da prikupi dodatne informacije od Ministarstva finansija SAD i da ispita mogućnosti za pronalaženje rešenja sa ruskim partnerima.

U analizi MAT se dodaje da je NIS u 4. februara uputio zvaničan zahtev američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija na 90 dana, a to su podržale Vlade Srbije i Mađarske.

Nedelјu dana pre toga, hrvatski naftovod JANAF je preko advokatske kancelarije u Vašingtonu podneo zahtev američkom međunarodnom telu za sankcije da mu dopusti da ispuni svoj ugovor sa NIS, koji podrazumeva transport 10 miliona tona sirove nafte.

Glavni partner JANAFA je NIS i oko 95 odsto sirove nafte doprema preko ovog naftovoda sa kojim ima aktivan ugovor o snabdevanju do 31. decembra 2026. godine, podseća MAT. (B.G.)