Više od pola godine stočarska zadruga iz Bujanovca i udruženje Agroprofit iz Novog Sada, obavljaju pripreme za preradu ovčije vune u organsko đubrivo. Prva faza u ovim poslovima je uvoz ovog đubriva i plasman domaćim proizvođačima, a druga faza je dorada ovčije vune sa domaćih farmi.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na kraju 2024. godine u Srbiji je bilo 1.759424 ovce. To je za 2,5 odsto bilo viđše u odnosu na kraj 2023. godine.
Udruženje ,,Agroprofit’’ dopunilo je svoje programe rada i nakon što je objavilo računicu o rentabilnosti i zabludama proizvodnje mleka u Srbiji, upustilo se u pomenute poslove vezane za sanaciju problema koji su nastali decenijski gomilanjem ovčije vune kao otpada. Udruženje je prethodno pokušalo da usmeri preradu vune za potrebe izolacije u građevinarstvu, ali se od toga odustalo, jer je ovoj operaciji potrebna velika količina vode.
Stočarska zadruga u Bujanovcu istakla je poslovnu potrebu da kvalitetno reši korišćenje ovčije vune na području Bujanovca i Preševa, gde se gaji oko 18.000 ovaca.
Udruženje je u orjentaciji ove zadruge prepoznalo mogućnost da se vuna na osnovu svega desetak iskustava u ovoj doradi, u Evropi krene u konkretne poslove.
dipl. agroekonomista Jelena Krstić
Doktor veterine Srđan Mitrović direktor stočarske zadruge u Bujanovcu
Ovih dana završena su obimna istraživanja o sastavu i kvalitetu ovčije vune bitnom za prihranu i stimulisanje razvoja novih biljaka. Nacionalni Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, kao i više provera u ovlašćenim laboratorijama, potvrdili su bezbednost i kvalitet organskog đubriva od ovčije vune. Ulazak na tržište organskog đubriva očekuje se do sredine 2025. godine.
Koordinator za nove poslove Udruženja dipl. agroekonomista Jelena Krstić, smatra da će prerada ovčije vune u Bujanovcu biti samo jedna od radnih tačaka u Srbiji jer, kako tvrdi u širenju dorade, je umanjenje troškova transporta sirovine, ali i gotovog proizvoda.
- „U Udruženju imamo kompletan idejni projekat za pet preradnih centara ovčije vune sa poslovnom vezom, sa stočarskom zadrugom u Bujanovcu, navodi Jelena Krstić. Očekujemo da se u smanjenje velikih lagera vune putem navedene dorade uključi i nadležno Ministarstvo za zaštitu prirode i Ministarstvo privrede. Sama investicija nije velika, a korist za biljnu proizvodnju je ogromna. Prema prvom reagovanju, organsko đubrivo ovog tipa očekuju povrtari, proizvođači cveća, ali može biti i višestruko korisno i za proizvodnju rasada i sadnog materijala“.
Stočarska zadruga u Bujanovcu delimično je snimila tržište i potrebe, i opredelila se da se ovo organsko đubrivo ponudi kupcima koji su zadovoljni sa količinom azota od 8 do 12 procenata, i sa uticajem na sprečavanje pojave puževa oko biljaka. Raspoloživa pakovanja će biti od 600 grama, pet kilograma i u džambo vrećama.
Doktor veterine Srđan Mitrović direktor stočarske zadruge u Bujanovcu, kaže da je inicijativa naišla na administrativnu i organizacionu podršku u državnoj administraciji, i da je zbog toga ubeđen da će u prolećnim radovima mnoga gazdinstva, pogotovo na jugu zemlje koristiti ovo đubrivo. – Već godinama slušamo brojne proizvođače organske hrane da u izboru nemaju potrebno sertifikovano organsko đubrivo, pa je ovo izgleda, dobra poslovna ponuda, dodaje Mitrović.
Prof. dr Cvijan Mekić se priseća vremena kada je vuna bila solidan izvor zarade za ovčare, ali i nezamenljiva sirovina za kvalitetnu tekstilnu industriju.
Prof. dr Cvijan Mekić
- U domaćoj industriji u prošlom veku koristili smo 60 do 70 odsto vunu od naših ovaca, a uvozili smo finu od 24 do 26 mikrometara. Sa pomenutom doradom vune u Bujanovcu i na još nekoliko lokacija, započinje nova era korišćenja vune, smatra dr Cvijan Mekić i poručuje farmerima da vunu posle šišanja ne ostavljaju u prirodi, već da ponude za doradu.
Prema podacima novosadskog ,,Agroprofita’’, broj ovaca u Srbiji u poslednjih par godina je stabilizovan na oko 1.500.000 jedinki, i ako se u doradu vune za organsko đubrivo preuzme samo 3.000.000 kilograma novog organskog proizvoda, biće i za izvoz.
Zbog niske otkupne cene godišnje bacamona stotine tona vune
Iako uzgajivači ovaca u Srbiji imaju dvostruko manja stada nego nekada, oni polovinu proizvedene vune ne uspevaju da prodaju. Ovce se, kažu stručnjaci, gaje zbog mesa, jer je to put do brze zarade. Od vune nema vajde, tvrde stočari, a to je i ekonomski I ekološki problem. U selu Kozelj, Milodrag Petrović, mašinski inženjer koji je po odlasku u penziju na očevini zapatio stado od 50 ovaca i dvostruko više jaganjaca, kaže da vunu baca. ”Niko neće da otkupi, ranije je vuna bila toliko jeftinada se transport do otkupnog mesta I ne isplati. Pre neku godinu odvezao sam je do Uba, gde su je uzimali u zamenuza nešto stočne soli, a kada se uzme uobzir i gorivo do tamo, ovo je neisplativ posao. Ove godine sam je spakovao u džakove, žao mi je da opet bacim više od 120 kilograma vune”. Bez obzira na to što niko neće da otkupi vunu, ovce se moraju šišati, jer bi sa toplim runom, teškim dva do tri kilograma, leto teško preživele. Stočari koji sami nisu vični šišanju, za ovčijeg frizera treba da izdvoje od 450 dinara po frizuri, pa naviše, dok će za kilogram vune, u najboljem slučaju, dobiti 30 dinara. Zanatlijskih radnji koje su češljale ili drndale vunu za ručne radove, gotovo da nema, jer nema ni tražnje za njihovim uslugama. U selima su tkalje retkost, a i pletilja je sve manje. Pored toga što je vunu teško prodati nije je lako ni baciti, iz više razloga.
Ona jeste laka, ali je otporna i teško gori. Ipak, stočari koji ne vide drugo rešenje je pale, a oni koji to ne čine zakopavaju je ili bacaju na javne i divlje deponije. A, da bi se nit vune u prirodi razgradila, potrebno je da prođe najmanje 50 godina, zbog čega je ovo i ekološki problem. Iz Privredne komore Srbije kažu da su proizvođači saglasni – da bi opstala proizvodnja vune u Srbiji, neophodna je pomoć države koja bi subvencionisala otkup vune. Neophodno je da se uradi i strategija. Dok se čeka već zakasnela strategija, podsetimo da je srpska vuna u svetu poznata.
Sve do devedesetih godina i sankcija, naša vunarska industrija izvozila je 95 odsto proizvodnje. Upravo zbog zbog zavisnosti od izvoza i međunarodnih sankcija, tada su mnoge moćne firme iz ove delatnosti propale. Od više stotina nekada, danas se na prste jedne ruke mogu nabrojati predionice vune. One postoje samo u Zlatiborskom kraju, Pirotu i Dimitrovgradu. Najveća, ,,Kosteks’’ DOO, ima posebnu misiju jer proizvodi predivo za pirotske ćilime, domaće proizvođače tepiha, ali i vunicu za pletenje, vunene jorgane.
Zlatnom medaljom odlikovana braća sa Peštera! Oni imaju najveće stado ovaca na Balkanu
Obaveze oko farme ovaca zahtevaju prisutnost svaki dan i tokom cele godine, bez godišnjeg odmora i slobodnog dana, zbog čega se većina mladih ne odlučuje na ovaj životni poziv
Foto: Deno Honić – Braća Kurtagić na svojij farmi!
Zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u oblasti stočarstva, predsednik Aleksandar Vučić, na Sretenje, odlikovao je braću Kurtagić iz okoline Sjenice, koji u svom domaćinstvu gaje najveće stado ovacana Pešterskoj visoravni, ali i na Balkanu.
U surovim uslovima, u nedrima Pešteri, upornim i poštenim radom braća Kurtagić, ostvarili su svoj san. Ostali su da žive na očevini, nastavivši porodičnu tradiciju, uzgoj ovaca, čime se bavio i njihov otac. Prvo stado brojalo je oko 120 ovaca, dok sada tokom leta imaju čak i 2.000 grla. Posla u domaćinstvu, kažu, uvek je na pretek, ali kada se voli, to što se radi, nikada nije teško. Njihov dom je u selu Čitluk, tu se nalazi i farma, a pod krovom Kurtagića najstariji je devedesetogodišnji deda Ćerim, otac braće farmera, koji ima osasinova, od kojih četvorica žive u inostranstvu, i jednu ćerku, koja je udata obližnjem selu. Od ovog starine je sve i počelo, a njegovu misiju nastavili su naslednici. Drago mi je što su sinovi nastavili mojim stopama, posluju dobro, zadovoljan sam. Nijedan posao nije lak, pa ni ovaj kojim smo mi odlučili da se bavimo, ali najvažnije je raditi časno i pošteno, čime se možemo podičiti. Svi živimo složno u zajednici, na okupu, i šta ima lepše od toga. – kaže Ćerim. Obaveze oko farme ovaca zahtevaju prisutnost svaki dan i tokom cele godine, bez godišnjeg odmora i slobodnog dana, zbog čega se većina mladih ne odlučuje na ovaj životni poziv. Braća Kurtagić, doživljavaju lepšu stranu stočarskog posla, obaveze obavljaju sa elanom, a svaki dan na farmi ispunjen je ljubavlju prema ovčarstvu.
Foto dokumentacija autora- Šišanje oaca na pešteru!
Iako dan u njihovom domaćinstvu počinje u zoru, a završava se u večernjim satima, oni nisu želeli da ovakav život zamene životom u gradu, ističu, ovako su svoj na svome i sami svoje gazde. Tokom leta, a i tokom zime na farmi imaju pune ruke posla. Leti kada se “srađuje” letina, a zimi kada je sezona jagnjenja.- Dan nam počinje oko 7 sati, prvo namirujemo ovce, sada u zimskom periodu, pistamo jagnjad da doje, pa im dajemo žito, pa seno, onda isto tako ovcama. Na podne opet namirujemo, polažemo, hranimo, pojimo, pa opet isto uveče, i tako u krug.Na ruku nam ide blaga zima, pa ovce dosta vremena provode na polju, po visovima i pašnjacima- kaže jedan od braće Ramo Kurtagić. Posao na farmi ukućani dele međusobno, svako ima svoj zadatak koji obavlja, a najvažnije je na kraju da bude odrađeno sve kako treba. U posao su uključeni svi, pa kada je raspust tokom leta i najmlađi čuvaju stado.
– Ovca je vrlo zahtevna. Veliki je posao oko njih, veliko odricanje i ulaganje truda i rada. Kod nas postoji izreka, koja kaže: “Ovca je gospoda, koju moraš da dvoriš 24 sata, 365 dana u godini”. I zaista je tako, ali kada zajedničkim, udruženim snagama odrađujemo posao mnogo je lakše navodi rekao je Saladin Kurtagić.
Treći brat, Šefćet, završio je Fakultet političkih nauka, diplomirani je politikolog, ali obrazovanje i diploma ga nisu naveli da napusti ognjište i bavi se nekim lakšim poslom, već je rešen ostao sa braćom u porodičnom biznisu. – Od ovčarstva nas je otac školovao, borio se i živeo u selu. Sticajem okolnosti, nakon završetka studija u Instanbulu, poželeo sam i ja da se vratim u rodno selo, jer, gde ima lepše nego gde si rođen, pričao je ya javnost Šefćet.Pod njihovim krovom vlada sloga, zajedništvo i poštovanje. Kuća broji 20 članova, u rasponu starosti od jedne do 90 godina. Drže se one stare “Sloga kuću gradi”, kao i “Kad čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna”, što je i zaslužno za njihov uspeh.
Nagrađen rad Kurtagića
Na Sretenje, povodom Dana državnosti, Vučić je na svečanoj ceremoniji u zgradi Predsedništva, Zlatnom medaljom odlikovao Saladina Kurtagića, u ime njega i braće, za izuzetne zasluge u oblasti stočarstva. Nakon odlikovanja razgovarali smo sa domaćinima, koji su istakli posebnu zahvalnost predsedniku i ministarki poljoprivrede, koji su ih ovom medaljom podstakli da napreduju i prošire stado. – Ova nagrada nam puno znači, a tek kada ga uruči predsednik države, to priznanje nema cenu. Kao najbolji stočari u Srbiji dobili smo proznanje, koje nam je i uručeno. Ovo je prvi put u istoriji da se odlikuje neko iz Sjenice, i to da ga odlikuje predsednik lično. Nismo samo mi radosni, već ceo naš kraj. Iz sveg srca se zahvaljujem Ministarstvu Poljoprivrede i ministarki, koji su me i predložili, ali i predsedniku Vučiću na lepom prijemu. – naglasio je Saladin.
Farma Kurtagića, koja se nalazi u Vranotiću, prostire se na 900 kvadrata, a u planu im je da je prošire i uvećaju stado. Na po nekim mestima imaju još torova, u koje ovce zatvaraju po potrebi. Teško da se u kom domaćinstvu na Pešterskoj visoravni može naći brojnije stado od njihovog, sloga i više ukućana pod jednim krovom.
Umetnost pustovanja vune povezala žene regiona
Više od 20 žena iz Srbije i Bosne i Hercegovine predstavilo umeće izrade rukotvorina drevnom tehnikom pustovanja vune predstavnicima republičkih institucija i međunarodne zajednice, tokom Diplomatskog dana, upriličenog u sklopu prve kolonije pustovanja koja se održava u Carskoj palati u Sremskoj Mitrovici.
Koloniju organizuju NALED i Etno mreža, u partnerstvu sa udruženjem Bosanske rukotvorine, kroz projekat “Zajedno za kulturni turizam – Prekogranična saradnja za bolji društveno-ekonomski razvoj i očuvanje tradicionalnih zanata”, koji se sprovodi uz podršku EU. Tokom kolonije, najviše su rađeni komadi sa motivima mozaika Carske palate, a najzastupljeniji je Solomonov čvor.
Potpredsednica Vlade, predsednica koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i predsednik Vklade Vojvodine Maja Gojković istakla je da je događaj svojevrsni omaž narodnom stvaralaštvu, ali i snažan podsticaj osnaživanju i unapređenju ekonomskog položaja žena i to prevashodno u seoskim područijima.
– Dela vrednih ruku žena biće predstavljena posetiocima, a mnogi primeri ove radinosti imaće priliku da budu predstavljeni ne samo ovde već i mnogo šire, u Evropi i svetu. Tako širimo i predstavljamo bogatstvo, lepotu i raskoš narodne radinosti i našeg stvaralaštva. Iako smo skloni da shodno novim trendovima sve više budemo fascinirani tenološkim napretkom i digitalnim sadržajima, ne smemo nikada da zaboravimo na važnost očuvanja naših korena – kulturnog nasleđa koje je identitet jednog naroda i svake države. Očuvanje kulturnog nasleđa je jedan od prioriteta kulturne politike Republike Srbije. U tom cilju, uz izvanrednu saradnju sa Etno mrežom, Ministarstvo kulture od ove godine sprovodi i konkurs za podršku projektima iz oblasti zaštite i savremene interpretacije starih tradicionalnih zanata i njihove primene – rekla je Gojković i dodala da značaj Kolonije potvrđuje i podrška Evropske unije ovom projektu.
Zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halačeva navodi da je Evropa ključna destinacija kulturnog turizma i da će EU nastaviti da podržava i promoviše i kulturno nasleđe Srbije.
– Delimo istu istoriju, kulturu i, iskreno se nadam, zajedničku budućnost. EU je podržala očuvanje i rekonstrukciju brojnih objekata srpske kulturne baštine, a podržava i promoviše individualni doprinos očuvanju kulturnog nasleđa, slaveći napore pojedinaca da zaštite svoje kulturno nasleđe i identitet svojih zajednica i gradova. To činimo kroz nedavno ustanovljenu nagradu „Heroj nasleđa” i projekte poput ovog, koji zahvaljujući našem Programu prekogranične saradnje između Srbije i Bosne i Hercegovini podržava najmanje 60 zanatlija i majstora iz 18 opština u dve države, a svi su heroji baštine za sebe – rekla je ona.
Ambasador Kanade Džajlz Norman, nosilac NALED Strele za podršku ekonomskom osnaživanju žena i mladih kroz zaštitu kulturnog nasleđa naveo je da Kanadski fond podržava rad Etno mreže na ekonomskom osnaživanju i rodnoj ravnopravnosti kroz podršku zanatskim kolonijama i izložbi minijatura sa ciljem da kulturno nasleđe postane činilac lokalnog razvoja.
Cilj ove kolonije je i da se, stvaranjem zajedničkih rukotvorina grade novi mostovi saradnje, izjavila je predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović. Ona je navela da je kolonija okupila žene iz pograničnog područja obe zemlje, kako bi radile komade sa motivima našeg podnjeblja koji su nam zajednički i koji nas spajaju. Jovanović je zahvalila gradonačelnici Sremske Mitrovice Svetlani Milovanović i lokalnom udruženju „Zlatno runo Sirmijuma” na gostoprimstvu i podršci u organizaciji kolonije, ističući da je ovo prilika da se istakne ono što je zajedničko i najlepše za obe zemlje.
Ovaca za šišanje uvek je bilo, ali sve je manje onih koji to rade iako je plata 1.000 evra
Iako tehnologija nije zaobišla ni ovaj posao, pa su neki majstori ovce počeli da šišaju električnim mašinicama, Milan kaže da to i nije najbolje rešenje!
Frizera za pse sve je više, ali da li ste se ikada zapitali ko šiša ovce?
Kad upeknu visoke temperature i njima je vrućina, ali majstora za njihove frizure sve je manje iako od ovog posla može pristojno da se zaradi dok traje sezona. Milan Marković, iz sela Gornja Gorevnica kod Čačka jedan je od retkih majstora koji svakog maja sa ponosom oštri svoje makaze i šiša ovce po svim selima. „Kad krenu prve vrućine, kreće i sezona šišanja ovaca. Svake godine one moraju da budu ošišane, kako bi im se skinuo višak vune i kako bi lakše podnele letnje žege. To se obavlja svake godine u maju i junu i za ovoh deset godina koliko se bavim ovim poslom, dobio sam i svoje stalne mupšterije. Tokom sezone stignem da ošišam oko 500 ovaca, ljudi zovu sa svih strana“, rekao je Milan za RINU.
Sve je manje onih koji se odlučuju za ovaj posao, a da biste zaradili oko 1.000 evra za mesec dana potrebno je da imate volju za radom, oštre makaze i laku ruku. Milan ima želju da svoje znanje prenese na druge, ali nema na koga.
„Imam stalan posao i redovnu platu, ali svaki dinar nije na odmet, pa kristim priliku i na ovaj način da zaradim. Makaze se naoštre jednom godišnje i one mogu da vam posluže tokom čitave sezone. Posao može lako da se savlada, a najteže od svega jeste da uhvatite ovcu i vežete je dok traje friziranje. Zato je posao ipak više namenjen muškarcima, nego ženama. Kad se završi jedna, odmah se prelazi na šišanje druge i sve dok se posao ne obavi“, priča Milan.
Iako tehnologija nije zaobišla ni ovaj posao, pa su neki majstori ovce počeli da šišaju električnim mašinicama, Milan kaže da to i nije najbolje rešenje.
„Plaše se električnih mašina, stvaraju im stres i ovce se tako unervoze. Dešava se da ih često i vrh mašinice „ugrize“, pa ostaju i ožiljci. Stoga je ipak najbolje raditi sa starim, proverenim makazama. Važno je da čovek bude spretan i okretan, kako bi mogao da se snađe ako dođe do nekih predviđenih situacija“, priča ovaj majstor svog zanata.
Šišati ovce možda nije toliko atraktivno kao pojedina druga zanimanja i friziranje rasnih pasa, ali ono što je najvažnije a vezano je upravo za ovaj posao jeste činjenica da ruke često možda jesu prljave, ali je obraz uvek čist. (B.GULAN)