Lični stav

ZAPAD PROGANJA DODIKA

• Prvi čovek Republike Srpske pokušava od ovog kantona BiH da napravi srpsku državu, ali su protiv toga zemlje EU i SAD. Moli za pomoć Trampa i Putina. 

Piše: Marko Lopušina

           Rat Milorada Dodika sa vlastima u BiH i evropskim izaslanikom u Sarajevu još nije okončan, a otvoren je drugi front protiv prvaka Republike Srpske. Austrija i Nemačka uvode ograničenje ili zabranu ulaska Milorada Dodika u ove zemlje. I mada zvanični Beč i Berlin tvrde da su zabranu Dodiku i ostalim čelnicima Srpske uveli da bi „probudili proevropske snage unutar zemlje“, čini mi se da je ova pretnja hapšenjem Dodika ako krene u EU, zapravo osveta za njegovo preoštro ponašanje prema Ani Lirman, nemačkoj ministarki za evropska pitanja i klimu.

       Naime, posle posete Srpskoj nemačka ministarka je na društvenim mrežama objavila da su njoj i njenoj delegaciji “Dodikovi predstavnici pretili nasiljem”, nakon što je objavljeno da je proglašena „personom non grata“ u RS. Berlin je na izbacivanje svoje ministarke reagovao sopštenjem da „Republika Srpska nije samostalna država i ne može da proglašava goste nepoželjnim“, rečeno je u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. A  ministarka za evropska pitanja i klimu Anu Lirman i austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl Rajzinge su odmah, dok su bile u poseti Sarajevu, najavile sankcije Dodiku i dvojici njegovih najbližih saradnika, Nenadu Stevandiću i Radovanu Viškoviću, zbog „napada na ustavni poredak u BiH“.   

            Zvanično Sarajevo je svirajući po istim notama, preko svog Ministarstva spoljnih poslova BiH saopštilo da će još neke zemlje uvesti sancije najvišim zvaničnicima Republike Srpske. Ministar bh diplomatije Elmedin Konaković je otvoreno zapretio da će Milorad Dodik biti uhapšen. Prema njegovim rečima, sada se nekoliko timova bavi Dodikom, koji nije siguran ni na prostoru Republike Srpske.

• Uveren sam da će biti sigurno uhapšen ili će odabrati opciju bega kao alternativu za nedela koja je počinio – rekao je Konaković.

Govoreći o odbijanju Interpola da za Dodikom i Stevandićem raspiše međunarodnu poternicu, on je ocenio da Dodik to predstavlja kao „neku vrstu pobede“, dodavši da „time nije izbrisano delo“.

• On malo hrabri ljude oko sebe – evo, vidite da to što radim nije ništa…. Čekaju ga nove sankcije, zabrane i konfiskacija imovine, koje ima puno i u zemljama EU, to provereno znam. Mislim da vrlo brzo neće moći računati na tu imovinu – naglasio je Elmedin Konaković.

         Sigurno je da bh ministar diplomatije nije ove pretnje izneo javno bez svog osnova. Konaković se oslanja na presudu sarajevskog suda protiv Dodika i njegovih funckionera zbog “kršenja Ustava BiH”, na podršku EU celovitoj BiH i na stavu američke administracije da je Milorad Dodik “političar pod sankcijama Vašingtona”. Ovim novim pretnjama BiH, zatim Austrije i Nemačke otvoren je javni, evropski lov na Milorada Dodika. I prevashodno na njega, jer je ocenjen politički kao čovek koji “unutar BiH, kandidata za EU pravi drugu Srbiju”, najvećeg prijatelja Rusije.

     Dodik ima 66 godina. Rođen je u Banja Luci, a školovan je u Beogradu. Završio je Fakultet politilkih nauka 1983. godine. Potom se posvetio biznisu i politici. Za sebe kaže da je političar i politikolog. Тренутни је предсједник Републике Српске и предсједник Савеза независних социјалдемократа. Бивши је српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник Владе Републике Српске.

       Političku karijeru je započeo u rodnom mestu 1986. godine kao predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Laktaši. Bio je član dve partije, Saveza reformskih snaga i Saveza nezavisnih socijaldemokrata.  Tokom rata u Bosni i Hercegovini, bio je poslanik Narodne skupštine Republike Srpske i politički protivnik SDS-a i dr Radovana Karadžića.  .

        Nalazi se 27 godina na vlasti u Republici Srpskoj, jer je 18, januara 1998. po izboru Biljane Plavšić imenovan za premijera RS. U Sarajevu se tada pričalo da su Milorada na vlast doveli Biljana, Amerikanci i Bošnjaci, jer je bio antipod Radovanu Karadžiću, tvorcu Republike Srpske. Bošnjacima i američkim ambasadorima je krajem 20. veka i početkom 21. veka Milorad Dodik odgovarao, jer je iz političke elite R. Srpske oterao srpske nacionaliste i karadžićevce, tipa “kamiondžije Vučurevića”. Tih godina, naime, Amerikanci su predlagali Radovanu Karadžiću da postane “srpski vožda” umesto Slobodana Miloševića, ali se Raša uplašio Slobe, koji mu je stalno telefonom pretio da će ga ubiti, pa je odbio ponudu SAD. I Vašington se odlučio za Dodika, što su Bošnjaci poslušali.  

       Potom je Dodik bio predsednik Vlade RS od 2006. do 2010. Sredinom novembra 2010. godine postao je predsednik Republike Srpske i od tada, uz male rotacije, biva prvi čovek ovog kantona ili entiteta, ali i njegov prvi i pravi izaslanik u vlasti države BiH. Državljanin je BiH i Republike Srbije. 

       Milorad Dodik je rano shvatio da dejtonski stvorena država BiH nije zemlja sa autoritetom, već politička tvorevina nastala usled nesređenih odnosa SAD, Nemačke, ostatka Evrope prema zvaničnom Sarajevu. U toj političkoj tvorevini Dodik je video sebe kao vladara, kog nesposobna država BiH ne može da spreči da vlada po svom nahođenju, a SAD i EU su se u to samo ponekad mešali. 

      Tokom svoje vladavine Dodik je umeo da bude dobar i sa Vojislavom Koštunicom, predsednikom srpske države, a potom je vrlo dobar sa Aleksandrom Vučićem, aktuelnim vođom Srbije i srpskog naroda. Sledeći svoju politiku neutralnosti, Dodik je od kantona Republika Srpska počeo pre deset godina javno da stvara svoju državu. Bošnjaci su se uplašili, Hrvati se nisu mešali, pa je tek na intervenciju Nemačke zvanično Sarajevo “progledalo i optužilo srpskog člana Predjedništva BiH da razara dejtonsku Bosnu i Hrcegovinu”. Da bi ga zaustavili Bošnjaci su u pomoć pozvali Velikog brata – SAD, pa Nemačku.

              Korišćenjem političkog nasilja i Sarajevo, i Vašington, i Berlin su od Milorada Dodika napravili novog srpskog junaka. I Dodik se tako javno predstavlja već čitavu deceniju. Njegova srpska priča je poznata i korišćena – narod je ugrožen, a ja sam njegov spasilac. Politički pruža usluge Aleksandru Vučiću, od javnih podrški do dovođenja svojih ljudi na glasanja i na mitinge po Srbiji. A za uzvrat dobija punu pažnju u beogradskim medijima i pravnu zaštitu u međunarodnim okvirima. Zvanični Beograd ga je spasao od intervenicje Interpola. Beograd ga je, međutim, par puta i ukorio, kada je Milorad preterevivao sa izjavama da će da otcepi Srpsku od BiH i napravi svoju srpsku državu.

        Beogradskim linijama i uz preporuku srpskog predsednika Dodik odlazi u Moskvu, direktno kod velikog Vladimira Putina, jer je kako sam Milorad kaže „Rusija je veoma važna zemlja za Republiku Srpsku!“ Bio je to 26 susret Dodika i Putina. Negujući političko i slovensko prijateljstvo sa Beogradom zvanična Moskva podržava i Banja Luku, jer ceni da je Dejtonski sporazum o stvaranju BiH politički promašaj na štetu Srba i Rusa. To Putin ceni iz svojih političkih razloga i interesa. Milorad Dodik ume na tu kartu jako dobro da igra. 

         U vreme kada je lov na njega krenuo ove godine, Dodik se sklonio u svoje rusko utočište i time odgovorio svojim goničima – ja sam sa Rusima. A Rusi su protiv sarajevske kazne za Milorada Dodika od godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja javnom funkcijom. 

         Sličnu političku taktiku Dodik primenjuje i sa Vašingtonom. U vreme vladavine Džoa Bajdena bio je progonjen i stavljan zajedno sa članovima svoje porodice i svojim firmana na „crnu listu SAD“. Ocenjen je kao uspešan biznismen nameštajem, cigareta i naftom, ali i kao najveći bogataš u RS. Ostao je na listi i kad je Donald Tramp ponovo ušao u Belu kuću, ali je sa njim uspostavio dijalog. Američki predsednik je naime za Dodika rekao da je „dobar momak“.

       Čak je Trampu, kako javljaju mediji, ponudio sva rudna bogatstva Republike Srpske. Poslednjih meseci pokušao je i Amerikance, a i Nemce da odobrovolji ponudom iskopavanja litijuma i magnezijuma u Srpskoj. A onda je Milorad Dodik uzeo Trampovog čoveka, Amerikanca srpskog porekla Milorada Roda Blagojevića za saveznika i saradnika u SAD.  To se dogodilo istovremeno kada je Aleksandar Vučić od Donalda Trampa dobio Marka Brnovića, drugog Amerikanca srpskog porekla za ambasadora SAD u Srbiji.

        Milorad Dodik je jako lukav političar, mada tako na prvi pogled ne deluje. On koristi političko popuštanje SAD prema Rusiji, Trampa prema Putinu i njihovu saradnju kao priliku da se iskaže i da dobije makar prividnu zaštitu od političkog progona iz Berlina i iz Sarajeva. I Tramp  i Putin vode svoju bitku za slabu EU, pa i u BiH. Otuda i hrabrost Dodika da zabrani aktivnosti Tužilaštva BiH i tajne službe BiH u Srpskoj, ali i da najavi formiranje svoje srpske tajne policije, čime šalje poruku – mi smo država, a ja sam njen predsednik.    

        Inadžijska politika Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića koju vodi Milorad Dodik može da košta narod Srpske, jer se Zapad sprema da im uvede sankcije. A to znači biće inflacije, krijumčarenja i kriminala. Sve je to već viđeno kod Slobodana Miloševića devedesetih godina, kada su Srbi i Srbija bačeni na kolena. 

     I danas smo tu dole, na kolenima. Molimo Donalda Trampa da nam ne uvodi sankcije NIS-u, a on nam razreže novu carinu. Molimo Vladimira Putina da nam spase Kosmet, a on ga pominje samo u svojim govorima. Molimo Interpol da nam ne stavlja Milorada Dodika na crvenu poternicu i ne hapsi, a Austrija i Nemačka spremaju hapšenje ako se kod njih pojavi. Sada studenti Srbije mole u Strazburu za istinu i pravdu, koju ne mogu da dobiju od beogradskih vlasti.   

        Prvi čovek R. Srpske za unutrašnje potrebe neprestano ponavlja političku frazu da BiH, i EU rade protiv Srpske. A prvi čovek iz Beograda kaže „i protiv Srbije“. Obojica su procenili da ova priča u narodu ima podršku i da obojica mogu da budu zaštitnici srpstva. U takvoj atmosferi zvanično Sarajevo najavljuje novu krivičnu prijavu protiv Milorada Dodika, ovog puta za korupciju prilikom izgradnje svoje vile u Beogradu. Cilj je da se Dodik osramoti, jer BiH nema ingerencije da vodi istragu u Srbiji. I zaboravlja se da takve optužbe protiv Srba i Srpske samo Dodika čine jačim.   

        Agresivne mađunarodne aktivnosti predsednika jednog kantona BiH zabrinule su i Nemce, glavne lovce na Milorada Dodika i Amerikance, koji žele da ovde imaju što veći uticaj. I Berlin i Vašington su odustali od progona Dodika „zbog kršenja Ustava BiH“, jer ta presuda nije pravosnažna i to prepustili zvaničnom Sarajevu. A Bošnjaci kakvi su nesposobni, nisu u stanju da sami zaustave i ulove Milorada Dodika.